Trea tehnoloka revolucija Pre nekoliko godina usvojen je

Tre}a tehnolo{ka revolucija • Pre nekoliko godina usvojen je izraz po kojem tre}u tehnolo{ku revoluciju pratimo u 10 magistralnih tokova. Akronim TEKNOBERGS je skovao R. Pareta jo{ 1989. godine i on se sastoji od po~etnih slova deset pojmova koji opisuju tehnolo{ku revoluciju i to su: Telekomunikacije, Elektronika, Kompjuteri, Novi materijali, Optoelektronika, Biotehnologija, Energija, Robotika, Genetsko in`enjerstvo i Svemir.

Nastanak robota • Naziv robot poti~e od ~e{ke re~i ROBOTA koja ozna~ava prinudni rad. ^e{ki pisac Karel ^apek je prvi put upotrebio re~ robot u svom delu R. U. R odnosno Rosumovi univerzalni roboti (Rossum's Universal Robots) napisanom 1920. godine.

Primena robota • Postojala je potreba za pronala`enjem ma{ine koja }e zameniti rad ~oveka koji su najpre bili {tetni i opasni, a kasnije i zamorni i dosadni. • Zna~ajna je primena robota u svemiru, na velikim dubinama, u medicini, u vojsci, u industriji, pa ~ak i u neke druge svrhe kao {to je {i{anje ovaca.

Generacije robota • Od postanka pa do sada poznate su tri generacije robota. • Prva generacija robota predstavlja one robote koji mogu da izvr{avaju razne prakti~ne zadatke. Me|utim, njihova mana je {to rad obavljaju automatski, tj. nemaju samostalnost u radu. • Roboti druge generacije raspola`u senzorima na hvataljci i informacijama o prostoru i stvarima koji ih okru`uju. Ovakvi roboti su povezani za ra~unar koji }e primati i obra|ivati informacije i donositi odluku. Mogu se uporediti sa slepim ljudima. • Roboti tre}e generacije mogu prepoznavati oblik i formu predmeta. Kamera daje sliku povr{ine na kojoj se nalazi i {alje je kompjuteru na analizu. Tek posle izvr{ene analize robot po~inje da izvr{ava zadatak.

Industrijska robotika • Industrijski robot je multifunkcionalni manipulator koji se mo`e reprogramirati i koji je dizajniran da prenosi materijale, delove ili alatke, ili to je usavr{eni ure|aj koji uz pomo} promenljive programske inicijative izvr{ava niz zadataka. • Prva numeri~ki kontrolisana ma{ina je isprobana 1952. godine na Masa~usetsovom Univerzitetu Tehnologije (Massatchusetts Institute of Technilogy).

Ekonomska strana robota • Ono {to robote razdvaja od radnika je to {to su apsolutno poslu{ni, ne treba im odmor, hrana, voda ni plata, ne smeta im ako vi~ete na njega i ne organizuju sindikate, jednostavno oni su radnici kako se samo po`eleti mo`e. To im je ujedno i najve}a mana, jer su osim u radu dobri i u jo{ jednoj stvari: pove}anju svetskog problema broj jedan, nezaposlenosti.

Mehanizam robota • Roboti u tehni~kom smislu predstavljaju skup krutih delova koji se me|usobno mogu pomerati. • Kinematski parovi: predstavljaju dva me|usobno povezana dela. Postoji vi{e na~ina vezivanja ova dela. Jedno slobodno telo mo`e da se kre}e na {est nezavisnih razli~itih na~ina. Mo`e da se kre}e translatorno du` osa X, Y, Z i mo`e da se obr}e oko tih osa. • Kinematski lanci: Vi{e kinematskih parova povezanih rotacionim ili translatornim zglobovima su kinematski lanci. Kinematski lanci su zna~ajni zato {to se mehanizam svakog robota ili ma{ine sastoji upravo iz jednog kinematskog lanca.

Primeri robotove ruke

Primeri zglobova

Upravljanje robotima • Postoje dva tipa upravljanja robotima: upravljanje od ta~ke do ta~ke i upravljanje kontinualnim kretanjem. • Kod upravljanja od ta~ke do ta~ke nije bitna putanja i na~in kretanja vrha robota nego samo njegovo preme{tanje iz trenutnog polo`aja u `eljeni polo`aj, dok je kod upravljanja kontinualnim kretanjem njegovo kretanje u naredni `eljeni polo`aj ta~no odre|eno. • Upravljanje od ta~ke do ta~ke je dobro kod robota koji slu`e za zavarivanje, preme{tanje radnih predmeta, punjenje i pra`njenje ma{ina, dok je upravljanje kontinualnim kretanjem dobro kod robota koji vr{e elektrolu~no zavarivanje, farbanje prskanjem, monta`a itd.

Upravljanje robotima (nastavak) • Ru~no vo|enje podrazumeva da ~ovek operator ru~no vodi zavr{ni ure|aj robota onako kako on u prakti~nom radu treba da se kre}e. Ali, po{to su roboti dosta masivni i te{ki za pomeranje, koristi se kopija takvog robota koja je manja i lak{a za vo|enje i koja {alje podatke pravom robotu, {to dosta olak{ava posao. • Posredno vo|enje je savremeniji na~in vo|enja robota. Naima, ~ovek-operator zadaje komande robotu uz pomo} jedne vrste daljinskog upravlja~a, a robot ih pamti. Na daljinskom upravlja~u se nalazi dugmad za svaki zglob kao i brzina pokretanja zglobova, pam}enje, displej, zadavanje unutra{njih i spoljnih koordinata, sistem i uklju~enje zavr{nog ure|aja.

Savremeni roboti • Pitanje je koji su roboti savremeni? • Uze}emo promer Sony-evog robota ERS-7 AIBO.

AIBO • Da li biste voleli da imate drugara koji je {armantan, inteligentan, dobro vaspitan i uvek spreman da vam udovolji. On mo`e da u~i, da vas zabavlja, mo`ete ga zvati mobilnim telefonom, mo`ete ga programirati u OPEN-R SDK programskom alatu, mo`e da prepozna va{e raspolo`enje i da reaguje u skladu sa njim ~ime kreirate i nadogra|ujete njegov karakter i iskustvo, a na kraju on je “samo” robot.

Galerija • Ovde mo`ete videti neke primere robota dana{njice. Galerija

Zaklju~ak • Tri osnovna zakona robotike koje je napisao poznati pisac Isaak Asimov su: • Robot ne sme da povredi ljudsko bi}e niti da dozvoli da ljudsko bi}e bude povre|eno • Robot mora da slu{a naredbe ljudskog bi}a izuzev kada su one u suprotnosti sa Prvim Zakonom • Robot mora da obezbedi svoju li~nu egzistenciju sve dok ta te`nja ne do|e u sukob sa Prvim ili Drugim Zakonom

Zaklju~ak • Dokle god se ove naredbe budu nalazile u ~ipu svakog robota, mi smo bezbedni ali {ta ako neki ludi genije u ~ip ubaci: Ubij sve {to se kre}e! mo`da }e to biti kap u prepunoj ~a{i vode za svet pred nama. A na nama je da znanje iskoristimo uvek za dobro, jer uostalom, dobro uvek pobe|uje, zar ne?