TRAUMATSKI STRES NA RADNOM MESTU Ja i moji

TRAUMATSKI STRES NA RADNOM MESTU Ja i moji studenti: Acević Katarina Ostojić Ivana Živković Hristina

Razmere traume ► Teško je odrediti stvarnu razmeru traumatskih događaja - malo je pouzdanih podataka o tome ► Poznato je da se zaposleni u hitnim službama svakodnevno suočavaju sa traumatskim događajima - Ali ► Potrebe radnika (npr. industrijskih) koji se suočavaju sa drugim oblicima traume, manje su prepoznate i izučavane.

Ozbiljne nesreće na radnom mestu-1 ► Ne postoji univerzalna definicija ► Hitna situacija koja zahteva dejstvovanje jedne ili više hitnih službi, Nacionalnog zdravsvenog servisa (National Health Service) ili lokalnog autoriteta – definicija preuzeta od policije i vatrogasne službe Velike Britanije

Ozbiljne nesreće na radnom mestu-2 ► Uključuju: § Prvu pomoć, spasavanje i transport velikog broja žrtava § Direktnu ili indirektnu uključenost velikog broja ljudi § Kombinovanje resursa dveju ili više hitnih službi § Mobilisanje i organizovanje hitnih službi

Ozbiljne nesreće na radnom mestu-3 ► Velike nesreće koje izazivaju traumatski stres: Tehnološke katastrofe Prirodne katastrofe Kriminalne aktivnosti Terorizam Oružani konflikti Očuvanje mira • Rušenje zgrada • Požari • Oslobađanje otrovnih supstanci • Potapanje brodova • Avionske nesreće • Ubistva • Uzimanje talaca • Pucnjava • Zagađivanje proizvoda • Borba prsa u prsa • Nagazne mine • Smrt/ranjavanje kolege • Teške povrede • Poplave • Zemljotresi • Uragani • Požari • Postavljanje bombi • Masovna pucnjava • Oslobađanje otrovnog gasa • Sabotaža • Telesni oporavak • Snajperstvo • Civilni nemiri • Suočavanje sa zverstvima

Ostali traumatski događaji ► Teške nesreće pogađaju relativno mali broj zaposlenih - Dok ► Interpersonalni konflikti i drugi manji traumatski događaji pogađaju veliki broj zaposlenih, ali se na to manje obraća pažnja ► Veliki broj neprijavljenih manjih nesreća ► Stav “sve je to deo posla”

Ostali traumatski događaji ► Četiri vrste traumatskih događaja u organizacijama Operativni Interpersonalni Kriminalni Povrede izazvane ►Izloženost biološkim rizicima (AIDS) ►Kancerogenim materijama (azbest) ►Izloženost otrovnim isparenjima ►Uništavanje radnog mesta ►Viktimizacija u industriji ►Protivljenje zajednice projektu ►Pretnje bombom ►Pljačka ►Ucena ►Nasilni napadi/pretnje ►Smrt kolege ►Biti očevidac kolegine povrede ►Izloženost nasilnom napadu, štrajku ►Samoubistvo kolege ►Mobing - buling ►Viktimizacija i verbalni napadi ►Sudarom vozila ►Neispravnošću opreme ►Požarima malih razmera ►Podizanjem i rukovanjem

Rizične grupe zaposlenih ► Zaposleni ne mora biti direktno uključen u incident da bi iskusio traumu i stres ► Tri grupe zaposlenih su podložne posttraumatskom stresu: § Primarne žrtve § Spasioci i negovatelji § Kolege i drugi svedoci

Primarne žrtve -1 ► Neka zanimanja nose veći rizik od drugih (npr. rudarska i građevinska industrija) ► U SAD-u glavni uzrok traumatskog stresa je ubistvo na radnom mestu ► Pod najvećim rizikom taksisti, sudski izvršioci, radnici na benzinskoj pumpi i radnici obezbeđenja

Primarne žrtve -2 ► Radni zadaci povezani sa nasiljem na radnom mestu ►Nega osobe koja je pod stresom ►Kontrolisanje i inspekcija ►Dostavljanje i sakupljanje ►Sprovođenje edukacije ►Održavanje skupe opreme ►Obavljanje novčanih transakcija ►Izvršenje usluga ►Primenjivanje zakona ►Noćni rad ►Raditi potpuno sam

Spasioci i negovatelji -1 ► Veliki broj medicinskih radnika pati od nedijagnostikovanog post-traumatskog stresa ► 85% policajaca uključenih u traumatski događaj pati od traumatske stresne reakcije ► Najtraumatičniji događaji: § suočavanje sa mrtvom ili povređenom decom, požari na višespratnicama, nesreće sa puno žrtava i suočavanje sa mogućnošću sopstvene smrti i sakaćenja

Spasioci i negovatelji -2 ► Kontakt radnika hitnih službi sa žrtvama je relativno kratak što smanjuje vezivanja za primarne žrtve ► Negovatelji, kao što su medicinske sestre, lekari, bolničari i savetovalji, koji su duže vreme u kontaktu sa žrtvama mogu razviti psihološku i emocionalnu vezanost za njih

Spasioci i negovatelji -3 ► Zamor sažaljenja (compassion fatigue) § Figley: opisuje sekundarni stresni traumatski sindrom: § “ponašanje i emocionalno reagovanje koji su prirodna posledica svesti o traumatskom događaju kome je izložen značajni drugi – stres je rezultat pomaganja ili želje da se pomogne osobi koja pati“ § Slično sagorevanju, razlika je što negovatelj doživljava iste simptome kao i žrtva

Kolege i svedoci događaja ► Malo je istraživanja sprovedenih u Velikoj Britaniji na temu traume koju doživljavaju kolege primarne žrtve i drugi svedoci događaja ► Način na koji organizacija komunicira i podržava svedoke traumatskog događaja i odsutne kolege žrtve, ima veliki uticaj na tok oporavka ovih zaposlenih i moral radnog tima

Odgovornost organizacije ► Kada organizacije preduzimaju procenu rizičnosti radnih uslova važno je da identifikuju: § Domet i ozbiljnost traumatskih događaja koji se mogu javiti ! - još važnije § Kako će ovi incidenti uticati na moguće žrtve ! ► Organizacije treba da obezbede podršku ne samo za primarne žrtve, već i za spasioce, savetovatelje, negovatelje, kao i kolege i druge svedoke traumatskog događaja.