Transformacija poljoprivrede od tradicionalne do moderne Posmatano iz

Transformacija poljoprivrede od tradicionalne do moderne Posmatano iz današnje perspektive, najteži i najkomplikovaniji zadaci koje treba da reši svaka zemlja u domenu agrara odnose se na utvrđivanje mesta ove oblasti u ukupnom privrednom razvoju, a odnose se na pitanja: Kako uklopiti poljoprivredu (agroprivredu) u celokupni razvoj ekonomije? Kako dizajnirati proces transformacije poljoprivrede? (ponavljanje)

Transformacija poljoprivrede od tradicionalne do moderne Kompleksan sistem prevođenja poljoprivrede iz tradicionalne u modernu može se posmatrati: l l istorijski, kroz procese prevođenja iz naturalne u robnu proizvodnju (modele transformacije poljoprivrede u Velikoj Britaniji, Japanu, Nemačkoj, SAD i Francuskoj, kao i različite pokušaje rešenja seljačkog pitanja u bivšim socijalističkim zemljama), ali i kroz aktuelne procese transformacije poljoprivrede kako u razvijenim tržišnim ekonomijama, tako i u zemljama u tranziciji; Nezavisno od pojedinačnog pristupa pojedinih zemalja, danas je to proces reintegracije poljoprivrede i industrije u sistem agroindustrijskog kompleksa koji se odvija uz primenu osnovnih dostignuća Zelene revolucije.

Kontrasti tradicionalne i moderne poljoprivrede – komparacija karakteristika Tradicionalna poljoprivreda Moderna poljoprivreda Bazira na porodičnom gazdinstvu tradicionalnog usmerenja Bazira na različitim tipovima gazdinstava Osnovni faktor proizvodnje uz porodičnu radnu snagu jeste zemljište Faktori proizvodnje su zemljište, radna snaga, kapital i znanje Faktori proizvodnje se prenose u neizmenjenom ili neznatno izmenjenom obimu Povezanost i zavisnost svih segmenata agrokompleksa uz mogućnost veće specijalizacije u okviru vertikalne integracije Struktura proizvodnje je svaštarska uz naglašen naturalni karakter Primarna polj. proizvodnja gubi svoju autarkiju Odnosi ljudi se regulišu običajima Opasnost zloupotrebe novih dostignuća Motiv: dohodak i obezbeđenje sigurnosti vlastite porodice Motiv: profit

Kontrasti tradicionalne i moderne poljoprivrede – komparacija funkcija Tradiconalna poljoprivreda Moderna poljoprivreda Obezbeđenje hrane za stalno rastuće stanovništvo angažovano u poljoprivredi i van nje Proizvodnja sirovina za niz industrijskih grana koje se bave doradom i preradom Obezbeđenje akumulacije za razvoj vanpolj. sektora Obezbeđenje tržišta za industrijske proizvode Oslobađanje viškova radne snage za razvoj vanpolj. sektora Značajnija uloga u regulisanju odnosa uvoz-izvoz Kako definišemo ulogu poljoprivrede u kontekstu doprinosa privrednom razvoju zemlje? Koji su aspekti doprinosa zastupljeni u ova dva sistema?

Transformacija poljoprivrede od tradicionalne do moderne – definisanje osnovnih elemenata ¡ Pojam transformacije poljoprivrede Da li se termini put rekontstrukcije, podruštvljavanje proizvodnje, strategija razvoja ili koncept razvoja odnose na istu suštinu? Osnovni elementi procesa transformacije poljoprivrede identični za sve zemlje nezavisno od uređenja ili stepena razvijenosti su: 1. Prihvatanje apsolutne neminovnosti razvoja poljoprivrede 2. Postojanje određenog odnosa na relaciji poljoprivreda-ostali sektori privrede ¡ Cilj procesa transformacije poljoprivrede je koncentracija osnovnih faktora proizvodnje uz uvažavanje principa podele rada i specijalizacije Opšti smisao transformacije dobija specifičan ugao ukoliko se posmatraju načini koncentracije faktora proizvodnje, tj. osnovni mehanizmi ovog procesa ¡ Organizacioni oblici transformacije poljoprivrede su u prvoj fazi različiti, dok su u drugoj fazi identični nezavisno od zemlje, a to su: l l l krupna gazdinstva (agrobiznis korporacije), porodične farme i zadruge.

Opšti smisao transformacije poljoprivrede Proces transformacije poljoprivrede jeste suma komplementarnih aktivnosti usmerenih: 1. ka njenom pretvaranju u stabilan izvor hrane za stalno rastuće stanovništvo kao osnove stvaranja prehrambene sigurnosti nacije; 2. ka stvaranju integralnog sistema veza i odnosa između segmenata agrobiznis kompleksa (agroprivrede). Da li različite zemlje zadržavaju mogućnost specifičnog pristupa procesu transformacije poljoprivrede?

Seljačka ekonomija ü Osnovni elementi seljačke ekonomije Analiza osnovnih karakteristika seljačkih društava Višedimenzionalno poimanje seljačkog gazdinstva Ekonomska definicija seljaka ü Ruralna ekonomija

Modeli porodične poljoprivrede Predmet posmatranja

Seljačko gazdinstvo je proizvodna jedinica polunaturalnog karaktera koja se zadržala u zemljama u razvoju ¡ U analizi osnovnih karakteristika seljačkog društva mogu se primeniti dva pristupa: l Antropološki – koji seljake posmatra u smislu socijalnih karakteristika koje ih odvajaju od drugih društvenih grupa (najčešće je zastupljen stav prema kome se ova grupa ljudi u realizaciji svojih profesionalnih opredelenja nalazi “na pola puta”) l Ekonomski: ¡ Seljaci su reprezenti tranzicije ¡ Tržište i robna razmena su neizbežni faktori transformacije ¡ Podređeni položaj seljaka ¡ Interna diferencija seljaka

Višedimenzionalno poimanje seljačkog gazdinstva ¡ Seljačko gazdinstvo je tip poljoprivrednog preduzeća u kome je seljak istovremeno vlasnik (ili zakupac resurs), menadžer i neposredni izvršilac radnih zadataka. ¡ Ekonomska osnova analize seljačkog gazdinstva je porodica (domaćinstvo), što mu daje dualni karakter – istovremeno je ekonomska i socijalna kategorija. ¡ Osnovni elementi diferencijacije seljačkog gazdinstva u odnosu na druge aktere u tržišnoj ekonomiji su: l l dualni karakter delatnost gazdinstva osnovni faktori proizvodnje potrošnja i interni odnosi

Ekonomska definicija seljaka ¡ Bitni elementi definicije su: l l l ¡ Istaći elemente diferencijacije Seljaci nisu statička kategorija, već su osnova transformacije u moderni tip gazdinstva Osnova analize je domaćinstvo Postoji samo parcijalna integracija sejaka u tržište Relativna rezistentnost na promene i manji uticaj tržišnih potresa na poslovnu orijentaciju Seljak je odrasli član seljačkog domaćinstva koji ima pristup zemljištu kao osnovnom izvoru egzistencije, a svojom delatnošću uvek je lociran unutar većeg ekonomskog sistema uz delimičnu integraciju u tržište koje je, obično, nedovoljno razvijeno.

Ekonomska definicija seljaka ¡ Na osnovu definicje seljaka može se zaključiti: l Seljaci ili “ruralni svet” nestaju sa privredne scene samo uz šire uključivanje u proces robne proizvodnje svojstven razvijenim tržišnim ekonomijama l Transformacija seljačkih u porodična komercijalna gazdinstva je cilj koji se ne ostvaruje zapostavljanjem ove kategorije, već aktivnim merama u okviru agrarne ili šire posmatrano ruralne politike.

Različiti pristupi izučavanju procesa transformacije poljoprivrede ¡ Početni oblici prodora kapitalizma u poljoprivredu l l l ¡ Model Model transformacije transformacije poljoprivrede poljoprivrede u u u Velikoj Britaniji Nemačkoj SAD Japanu Francuskoj Pokušaj rešenja agrarnog pitanja u socijalističkim zemljama l l l Sovjetski model kolektivizacije poljoprivrede Kineska komuna kao model preobražaja poljoprivrede Kooperacija kao Yu model transformacije poljoprivrede ¡ Savremena iskustva zemalja razvijene tržišne ekonomije u usmeravanju farmerske proizvodnje ¡ Poljoprivreda u tranziciji – uočeni problemi i perspektive

Model transformacije poljoprivrede u Velikoj Britaniji – osnovne karakteristike ¡ ¡ Klasični model prodora kapitalizma u poljoprivredu Privatna svojina nad osnovnim uslovom polj. proizvodnje stvorena je zakonskim putem u procesu tzv. ograđivanja poseda koji se odvija l l ¡ Organizaciona forma za transformaciju poljoprivrede je zakupno gazdinstvo l l ¡ ¡ tokom XV-XVI veka kroz stvaranje privatnih pašnjaka tokom XVIII veka kroz pretvaranja opštinskog (javnog) zemljišta u privatne proizvodne jedinice Krupna gazdinstva su jedinice vlasništva a ne proizvodnje Novostvorena vrednost u poljoprivredi je zbir rente, profita i najamnina Tehničku stranu transformacije čini četvoropoljni sistem obrade zemljišta Domaća poljoprivreda je od druge polovine XVII veka do kraja 50 godina XIX veka bila zaštićena tzv. žitnim zakonima (protekcionistička politika koja odgovara sistemu prag cena praktikovanim u EU)

Model transformacije poljoprivrede u Francuskoj – osnovne karakteristike ¡ ¡ ¡ Francuska je kolevka fiziokratske škole. Klasični model prodora kapitalizma u poljoprivredu. Rušenjem apsolutističke monarhije oduzeto zemljište postaje opštinsko vlasništvo i deli se buržoaziji (srednji posed) i seljaštvu (sitni posed), dok krupni posed ostaje u vlasništvu francuskih veleposednika – formiraju se zakupni odnosi. Preko carinskih tarifa sprečavan je uvoz i stimulisan izvoz žitarica. Tehnička strana transformacije: poljoprivrednici ulažu u kupovinu zemljišta, a ne u novu tehnologiju i opremu na gazdinstvu, te do sredine XIX veka Francuska ostaje agrarno nerazvijena zemlja sa seljačkim staležom kao najbrojnijim delom populacije. Posebnost modela je mit porodičnog gazdinstva.

Model transformacije poljoprivrede u Nemačkoj – osnovne karakteristike ¡ ¡ ¡ Specifičnosti modela se vezuju za feudalno-vojnički tip države kakva je bila Pruska (pruski model) u periodu od XVII-XIX veka. Pruski put prodora kapitalizma u poljoprivredu je mešavina klasičnog (zakupnog) sistema i održanja poseda junkera (plemstva koji su oficiri u pruskoj vojsci). Organizaciona forma za transformaciju poljoprivrede je krupni posed koji se ne rasparčava, već se transformiše u kapitalističko gazdinstvo, a junkeri postaju preduzetnici. Tehnička strana transformacije: država finansira istraživačko-razvojne institucije, čime se napušta sistem “laisser-faire”. Ciklična kretanja poljoprivredne proizvodnje iziskivala su primenu mera protekcionističke politike (carine na uvoz žitarica su uvedene 1879. godine).

Model transformacije poljoprivrede u SAD – osnovne karakteristike ¡ ¡ ¡ Specifičnost modela: osvajački karakter – prvo je zauzimano zemljište, a potom je vršena njegova raspodela koja je zavisila od odnosa javnih i privatnih snaga. Osnovni slogan modela je “slobodno gazdinstvo slobodnog seljaka na slobodnoj zemlji”. Veliki zemljišni fond raspodeljen je uz postojanje sistema darivanja (plemstvu, crkvi, ratnicima i doseljenicima) i mogućnost kupovine zemljišta za male svote novca (Agrarni zakon iz 1804. godine). Tehnička strana transformacije: krejem XIX veka država finansira eksperimentalne stanice i poljoprivredne škole utičući na pozicioniranje znanja kao osnovnog faktora privrednog napretka. Američki nacionalni ideal je porodično gazdinstvo.

Model transformacije poljoprivrede u Japanu – osnovne karakteristike ¡ ¡ ¡ Posebnost transformacije japanske poljoprivrede ogleda se u njenom nacionalnom karakteru. Japansku poljoprivredu karakteriše izrazito mali posed (1 -1. 5 ha) Kraj XIX i početak XX veka karakteriše postojanje ilegalnog zakupa i naturalne rente. Zakupni odnosi zasnivani su na 4045% obradivog zemljišta čiji su vlasnici relativno mali broj lendlordova – pripadnika gono klase. Agrarna reforma (1946 -1950) vodi rešavanju socijalnostrukturalnog problema japanske poljoprivrede tako što je oko 2 miliona ha obradivog zemljišta oduzeto lendlorodovima i prodato bivšim zakupcima uz uslov da ga efikasno obrađuju. Krupniji posedi nosioci su tehnoloških promena u poljoprivredi, ali i institucionalne transformacije putem osnivanja poljoprivrednih asocija i vertikalne integracije investiranjem u prerađivačke kapacitete. . . Tehnička strana: Ministarstvo za poljoprivredu i tehnologiju formira poljoprivredne škole i koledž, inicira se sistem putujućih učitelja koji vrše grupnu obuku seljaka za primenu nove tehnologije, formirane su nacionalne eksperimentalne stanice. . . Država ohrabruje širok spektar aktivnosti zadruga.

Pokušaj rešenja agrarnog pitanja u socijalističkim zemljama ¡ Agrarno pitanje – šta je to? ¡ Programi “rekonstrukcije poljoprivrede” primenjivani u zemljama istočnog bloka temelje se na isključivoj prednosti krupnih gazdinstava, baziranih na kolekvitnoj i državnoj svojini. ¡ Definisana su dva moguća puta koja vode rešenju agrarnog pitanja u socijalističkim zemljama: l l Kooperacija zadružnog tipa (Yu model) Kolektivizacija kolhoznog tipa (sovjetski i kineski model)

Sovjetski model kolektivizacije poljoprivrede ¡ Realizovan je blic metodom (1928 -1936) – ocenjen kao najbrži proces koncentracije i centralizacije osnovnih faktora poljoprivredne proizvodnje praćen nacionalizacijom zemljišta. ¡ Teoijski posmatrano, postojale su dve forme za transformaciju poljoprivrede: l l ¡ Sovhoz – zadružni tip koji je smatran nedgovarajućom formom, tj. “prelaznom formom” ili “nižom formom” Kolhoz – državno gazdinstvo kao viši, složeniji oblik kojim se najbrže i najviše podruštvljuje proizvodnja u poljoprivredi. Sve socijalističke zemlje koje su se pojavile na istorijskoj pozornici posle drugog sv. rata prihvatile su, u manjoj ili većoj meri, model kolektivizacije u izgranji krupnog gazdinstva kao nosioca transformacije poljoprivrede. Izuzetak je naša zemlja koja nakon direktnog prototipa kolhoza (1946 -1953) napušta ovaj model i prelazi na prvi – model kooperacije.

Uspešnost procesa bila je merena procentom kolektiviziranog zemljišta i zastupljenošću seljačkih domaćinstava kao nosioca privatne svojine u poljoprivredi. Tabela 1: Rezultati kolektivizacije u periodu 19581962. godina (izraženi u % kolektivizacije seljaštva) Zemlja Albanija % kolektivizacije 100. 00 SSSR 99. 9 Čehoslovačka 99. 4 Kina 99. 1 Mongolija 99. 0 Bugarska 98. 0 Istočna Nemačka 96. 0 Mađarska 94. 0 Rumunija 90. 0 Vijetnam 76. 0 Poljska 14. 3 Izvor: Z. Zakić (2001) Agrarna ekonomija, Ekonomski fakultet Beograd, str. 220

Ocena sovjetskog modela kolektivizacije ¡ Pozitivne ocene: l l ¡ Najbrža koncentracija i centralizacija osnovnih faktora polj. proizvodnje Veoma brza adaptacija i efikasna upotreba najmodernije mehanizacije u poljoprivredi i primena tehničko-tehnoloških mera unapređenja proizvodnje Negativne ocene: l l Kolektivizacija kolhoznog tipa je u prvom redu “model socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede” vođen ideologijom, a ne ekonomskim merilima. Osnovni principi udruživanja seljaka (postepenost transformisanja, dobrovoljnost ulaska u kolhoze i ekonomska zainteresovanost za rad u kolhozu) su narušeni.

Kineska komuna kao model socijalističkog preobražaja poljoprivrede ¡ Da li je kineska komuna poseban model ili pripada modelu kolektivizacije? ¡ Kineski model agrarne revolucije ne bazira na prevelikom korišćenju moderne tehnike i smatra se opštim uzorom oslanjanja na sopstvene snage. ¡ Osnovne razlike na relaciji kineski-sovjetski model socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede identifikovane su u sledećem: l l l ¡ U kontekstu iskorišćenja svih mogućnosti za povećanje polj. proizvodnje u Kini su zadržani izvesni buržoaski elementi (1949 -1955): bogati seljaci (15%) su uključeni u “polusocijalističke” zadruge Postepenost transformacije uticala je na izostanak otpora seljaka procesu udruživanja u Kini Komune nemaju samo proizvodnu, već i vaspitnu funkciju i funkciju vlasti U oceni konačne (ne)uspešnosti modela u obzir treba uzeti Malenbaum -ove kriterijume kineske strategije privrednog razvoja

Kooperacija kao Yu model transformacije poljoprivrede ¡ Osnovne ideje Yu modela transformacije poljoprivrede: l l ¡ Nosilac proširene reprodukcije je krupno socijalistično gazdinstvo Sponu između individualnih gazdinstava i krupnih državnih/društvenih preduzeća predstavlja kooperativa koja ima dvojaki zadatak: (1) da pomogne tehničko-tehnološku transformaciju na individualnom gazdinstvu; (2) da transformiše postojeće društvene odnose u poljoprivredi. U funkcionisanju kooperacije kao Yu modela transformacije poljoprivrede mogu se izdvojiti karakteristični periodi: l l l I faza: 1945 -1953. funkcionišu seljačke radne zadruge (SRZ) koje su kopije sovjetskog kolhoza II faza: 1953(57)-1976. praksu kooperacije čine tzv. niži oblici saradnje koji se odnose na pružanje usluga seljacima. III faza: 1976 -1988. karakteriše se prerastanjem nižih u više oblike saradnje na način da su zadruge utopljene u velike kombinate kao osnovne organizacije udruženog rada (OOUR u sklopu SOUR-a)

Kooperacija kao Yu model transformacije poljoprivrede ¡ Usvajanje ustavnih amandmana 1988. godine koji donose ukidanje zemljišnog maksimuma znači konačno napuštanje modela kooperacije jer krupno socijalistično gazdinstvo nije jedini nosilac proširene reprodukcije u poljoprivredi. ¡ Ocena Yu modela kooperacije l Pozitivne strane: kršenje vekovnog konzervativizma seljaka, pristup povoljnijim uslovima kreditiranja, korišćenje savetodavne službe (izmena proizvodne strukture i upotreba modernih inputa). . . l Kritika: poljoprivreda je, uprkos brojnim deklaracijama, ostala na periferiji industrijalizacije, zadruga je pretvorena u običnu trgovinsku organizaciju, osnovni zadatak zadruga bio je obezbeđenje sirovina za kombinatsku industriju, manja pažnja je posvećena organizovanom informisanju seljaka. . .

Transformacija poljoprivrede – kuda i kako dalje? ¡ Osnovna područja transformacije poljoprivrede u bivšim socijalističkim zemljama danas su: l l l ¡ Optimizacija odnosa na relaciji veliki-mali u poljorpivredi Svojinsko restrukturiranje mereno tempom promena i oblicima vlasništva Porodično gazdinstvo se vraća na scenu kao značajna jedinica unapređenja ruralne ekonomije Dominantni izbor zemalja u tranziciji jeste farmerski model kao poželjni model razvoja poljoprivrede l l Šta podrazumevamo pod terminom farmerski model? Kako zemlje razvijene tržišne ekonomije usmeravaju razvoj farmerske proizvodnje?

Farmerski model ¡ Farma je l l ¡ Praksa razvijenih ekonomija pokazuje širok spektar mogućnosti za formiranje farmi. Tako postoje: l l ¡ ¡ određena zemljišna ili vodena površina namenjena proizvodnji useva, gajenju stoke ili ribe; poljoprivredno gazdinstvo ratarsko stočarskog smera ili ribnjak. porodična farma i korporacijska farma, mala, mini, hobi farma i super (mega) farma Part-time i full-time farma Konvencionalna i organska farma Ko je farmer? Šta podrazumevamo pod pojmom farmerski model?

Farmerski model ¡ Farmer = preduzetnički-usmeren poljoprivredni proizvođač (preduzetnik) Farmerski model se izjednačava sa dominantnim modelom u okviru moderne poljoprivrede gde je bavljenje ovom delatnošću predstavljeno kao biznis. ¡ Najznačajnija iskustva Zapada u usmeravanju razvoja farmerske proizvodnje vezuju se za: ¡ l l Strukturne promene poljoprivrede vezane za veličinu gazdinstva, karakter radne snage i način upravljanja Posledice strukturnih promena u poljoprivredi na dohodak, tržište, održanje ruralnog načina života i očuvanje prirodnih resursa Uticaj agrarne politike na razvoj pojedinih tipova polj. gazdinstava Perspektive i alternative za budućnost u okviru porodičnog sistema poljoprivrede

Strukturne promene: proces tehnološke revolucije u poljoprivredi potvrđuje univerzalno dejstvo zakona koncentracije ¡ Iako su se procesi strukturnih promena odvijali različitim tempom u različitim zemljama, njihove zajedničke karakteristike mogu se pratiti po tipičnim sloganima l l l ¡ 1950 -te se odivjaju u znaku “povećati ili napustiti” 1960 -te su obeležene zahtevom “adaptirati se novoj tehnologiji i specijalizaciji ili propasti” 1970 -te ističu mit “veliko je bolje” 1980 -te ističu pitanje “alternativni način proizvodnje ili bankrotstvo” 1990 -te su u znaku nove dileme “porodično gazdinstvo: mit ili vizija za XXI vek” Rezultat forsiranja strukturnih promena jeste bimodalni tip restrukturiranja savremenog agrara

Posledice strukturnih i tehnoloških promena u poljoprivredi ¡ Kako rešiti konfliktne vrednosti tržišne ekonomije? Suština problema nalazi se u sledećim odnosima: l l l potrošač želi jevtinu hranu veliki polj. proizvođači žele profit mali farmer želi sigurnost vlastite porodice ¡ Rešenje: sve veća proizvodnja hrane moguća je uz korišćenje moderne tehnologije, ali da li svi imaju jednak pristup modernoj tehnologiji? ¡ Posledice strukturnih i tehnoloških promena u agraru l l Dohodovni jaz između velikih i malih, siromašnih i bogatih postaje sve izraženiji (da li su mešovita gazdinstvau novoj fazi razvoja kapitalizma preovlađujući model – iskustva Francuske) Hemijska strategija u proizvodnji hrane iznedrila je ozbiljne ekološke probleme vezane za korišćenje prirodnih resursa

Agrarna politika je samo pratilac tržišnih zakonitosti ¡ Mereama agrarne politike vođene tokom XX veka u zemljama razvijene tržišne ekonomije ostvarivani su različiti ciljevi: l l l ¡ Postizanje određenog nivoa polj. proizvodnje na kome se bazira željena samodovoljnost i mogućnosti izvoza Usporavanje procesa koncentracije Ublažavanje dohodovnih dispariteta Ublažavanje regionalnih razlika Rešavanje problema nezaposlenosti preko modela tzv. ruralizacije Održivi razvoj poljoprivrede i čovečanstva Primenjivane mere doprinosile su ubrzanju pojava kriza, te se savremena agrarna politika realizuje u kontekstu zahteva liberalizacije tržišta polj. proizvoda (STO). Nova agrarna politika samo je pratilac tržišnih zakonitosti.

Porodično gazdinstvo ostaje u zanaku dileme ¡ Kako definišemo porodično gazdinstvo? ¡ Poljoprivredno gazdinstvo bazirano na porodici je višesmerno značajno: socijalno, politički i ekonomski. ¡ Strukturu savremenog agrara čine velika, korporativna gazdinstva ali i porodično gazdinstvo (full-time) i mepovito gazdinstvo (part-time) farm. Dok je prema mešovitom gazdinstvu agarana politika u većini zemalja indiferentna, porodično gazdinstvo je svuda u centru pažnje javnog mnjenja. ¡ Porodično gazdinstvo ostaje kao idealna struktura u regulisanju kriza i postavljanju novog modela razvoja u okviru programa “ruralne industrijalizacje”.

Aktuelni problemi uklapanja poljoprivrede u procese tranzicije ¡ Da li izemđu termina transformacija polj. i tranzicija poljoprivrede možemo staviti znak jednakosti? ¡ Rezultat primenjivanih programa reformi jeste, bez izuzetka, pad poljoprivredne proizvodnje za 25 -50% poena u svim zemljama centralne i istočne Evrope, kao i u zemljama koje su nastale raspadom bivšeg SSSR-a. ¡ Da li je u ovim zemljama ugrožena elementarna prehrambena sigurnost?

Pad poljoprivredne i industrijske proizvodnje i GDP u zemljama u tranziciji

Tranzicija / strukturno prilagođavanje ¡ Tranzicija podrazumeva uvek određenu politiku i akcije kao što su: l l ¡ političke promene koje se specifično odnose na socijalne, prostorne ili privredne oblasti; veće promene pravila kojima se rukovodi celokupna privreda zemlje. Osnovni stub tranzicije čini strukturno prilagođavanje koje podrazumeva: l l l deregulaciju određenih privrednih grana, privatizaciju društvenih/državnih preduzeća, liberalizaciju trgovinske politike, makroekonomsku stabilizaciju i demokratizaciju društva.

Tranzicioni procesi u poljoprivredi ¡ Reforma agrarnog i prehrambenog sistema ekonomija u tranziciji uključuje četiri osnovna elementa: l l ¡ ¡ liberalizaciju tržišta restrukturiranje polj. gazdinstava reformisanje unutar agroprivrede čiji je glasni nosilac privatizacija državnih/društvenih preduzeća u agroprivredi – predfarmerski i dofarmerski sektor kreiranje odgovarajuće tržišne infrastrukture Kako se prate efekti reformi? Stručnjaci Svetske banke prate reforme realizovane u sektoru poljoprivrede kroz sledeće elemente: cenovna i tržišna liberalizacija, reforma zemljišne politiike i privatizacija, reformisanje i privatizacija agroindustrije i proizvođača inputa za poljoprivredu, ruralno finansiranje i izgradnja tržišne infrastrukture.

Rezultati merenja razloga koji objašnjavaju pad poljoprivredne proizvodnje u zemljama u tranziciji

Agroprivatizacija i strateška prehrambena sigurnost – iskustva prvih godina tranzicije Grafikon 1: Osnovni razlozi pada ratarske proizvodnje u izabranim zemljama u tranziciji (preuzeto: M. Karen and JFM Swinnen (2000): Causes of Output Decline in Economic Transition: The Case of Central and Eastern European Agriculture, Journal of Compartive Economic 28 -1: 172 -206, March 2000)

“Strategija poljoprivrede Srbije” Vlasništvo nad zemljištem Struktura u % Broj farmi Društveno/državne farme Prosečno 700 ha 10 549 Zadruge Prosečno 400 ha 5 510 Mikro porodične farme Manje od 1 ha 4 200000 Mala porodične farme Od 1 do 5 ha 35 400000 Komercijalne porodične farme Preko 5 ha 46 179000 Privatizacija i restrukturiranje Van komercijalne proizvodnje, ali imaju bitnu ulogu u kontekstu bezbednosti hrane Strukturno prilagođavanje Progresivan razvoj

“Strategija poljoprivrede Srbije” i status agrokombinata u postupku privatizacije ¡ Postavljeni strateški ciljevi: (1) (2) (3) (4) (5) izgradnja održive i efikasne agroprivrede, obezbeđenje zdravstveno-bezbedne hrane, podrška životnom standardu za poljoprivrednike, podrška održivom razvoju sela, očuvanje životne sredine. ¡ Strukturne reforme l l ¡ Razvijanje tržišta i tržišnih mehanizama u agroprivredi Unapređenje sektora komercijalnih porodičnih farmi Status agrokombinata u postupku privatizacije l l «znatno veći nego većina komercijalnih farmi u Zapadnoj Evropi – čak i do tačke neekonomičnosti» predloženo njihovo «blokiranje» u više manjih fleksibilnih jedinica (od 50100 ha) koje treba prodati (u kratkom roku dati u zakup)

Privatizacija i restrukturiranje društveno/državnih preduzeća agroprivrede u Srbiji Tabela 4 – Pregled broja ponuđenih i privatizovanih preduzeća, stanje avgust 2005. Privatization Agency, The Republic of Serbia, www. priv. yu

Tabela 5: Pregled statusa preduzeća iz primarnog sektora agroprivrede Srbije u postupku privatizacije – metod aukcijske i tendreske prodaje, stanje 29. 8. 2005. god

Tabela 6: Pregled toka privatizacije u dofarmerskom i postfarmerskom sektoru agroprivrede Srbije – metod aukcijske i tenderske prodaje, stanje 29. 8. 2005. god

VAŽNE NAPOMENE ¡ Preko 86% privatizovanih farmi bave se ratarskom proizvodnjom. ¡ Najveći interes investitora u postfarmerskom sektoru pokazan je za duvansku industriju, industriju alkoholnih pića, industriju šećera, mlekarsku industriju i mlinsko-pekarsku industriju. ¡ Procesom restrukturiranja obuhvaćena su uglavnom preduzeća iz predfarmerskog sektora.

Tabela 5 - Najvažnije transakcije na i van BB (2003 -feb. 2005) Investment Oportunities on Serbian Capital Market, Capital Market Center, Privatization Agency, Republic of Serbia, March 2005. , p. 10, www. priv. yu

Osnovni procesi agrotranzicije ¡ Liberalizacija trgovine i cena promocije tržišnog mehanizma kao osnovnog vodiča za efikasnu alokaciju resursa ¡ Restrukturiranje agrosektora privatizacija agrokombinata i izgradnja tržišta faktora proizvodnje (zemljišta i kapitala) ¡ Reforma dofarmerskog i postfarmerskog sektora privatizacija i restrukturiranje ¡ ? ! Institucionalne reforme kreiranje institucija i usluga ponuđenih na komercijalnim ili javnim osnovama koje čine neizostavnu bazu dobro-organizovane, tržišno-orijentisane agroprivrede. (adekvatan sistem poljoprivrednog bankarstva i finansija, tržišnih informacija i legislativu koja treba da podrži privatno vlasništvo i razvoj preduzetništva)