TRANJA I PONUDA PREDAVANJE 3 Prof dr Jovo

TRAŽNJA I PONUDA PREDAVANJE 3 Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA

Tržište n n n Tržište je skup kupaca i prodavaca, koji putem svojih stvarnih ili potencijalnih međusobnih delovanja određuju cenu proizvoda (skupine proizvoda) i usluga. Tržište je proces u kome se putem cena i konkurencije usklađuju odluke grupe kupca i prodavaca za određena dobra ili usluge. Sastavni elementi tržišta su: – – potražnja, ponašanje kupca, ponuda i ponašanje prodavca. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 2

Vrste tržišta n Vrste tržišta: – Tržište roba i usluga (odluke decentralizovane); – Tržište inputa (rada, kapitala i zemljišta) – Finansijsko tržište, • odnosno tržište novca i kapitala, • odnosno hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 3

Veličina tržišta n Pod veličinom tržišta se podrazumevaju njegove granice, geografske i u smislu asortimana proizvoda koji bi trebalo da budu uključeni u to tržište. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 4

Funkcije tržišta a) informativnu; b) selektivnu; c) alokativnu d) distributivnu Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 5

a) Informativna funkcija n Upoređujući postojeće informacije sa informacijama sa tržišta, privredni subjekti i domaćinstva donose svoje odluke o privrednim aktivnostima, odnosno kupovini roba i usluga. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 6

b) Selektivna funkcija n Zakon ponude i tražnje motiviše i nagrađuje privredne subjekte koji su efikasniji i produktivniji, a kažnjava one koji su ekonomski neefikasni i nedovoljno produktivni. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 7

c) Alokativna funkcija n Alokaciju ograničenih ekonomskih resursa na različite privredne grane, oblasti itd. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 8

d) Distributivna funkcija n Dohoci vlasnika inputa proizvodnje predstavljaju nacionalni dohodak i njihov zbir jednak je veličini domaćeg proizvoda, tako da se određivanjem cena inputa proizvodnje opredeljuje raspodela nacionalnog dohotka. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 9

Tržište, cene i konkurencija Tržište može biti centralizovano (hartije od vrednosti, akcije, obveznice, pšenica, pirinač i sl. ) ili n decentralizovano (kuće, polovni automobili i sl. ) ili n elektronsko (finansijska sredstva i usluge). n Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 10

Tržište, cene i konkurencija n n Tržište je mehanizam putem kojeg kupci i prodavci međudeluju da bi nekoj robi odredili cenu i količinu. U tržišnoj privredi svaka roba ima svoju cenu, koja predstavlja vrednost nekog dobra izraženu u novčanom obliku. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 11

Tržište, cene i konkurencija n n Cene koordiniraju odluke proizvođača i potrošača na tržištu. Više cene smanjuju tražnju potrošača, a podstiču proizvodnju. Niže cene podstču potrošnju i obeshrabruju proizvodnju. Cene su ravnotežni tas na vagi u tržišnom mehanizmu. Cene po kojima kupci žele da kupe tačno onoliko koliko prodavci žele da prodaju postižu ravnotežu ponude i tražnje. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 12

Tržište, cene i konkurencija Prihodi (= GDP) Proizvode I usluge prodaju TRŽIŠTA ROBA I USLUGA • Preduzeća prodaju • Domaćinstva kupuju Zarade, rente Profitii (= GDP) Prof. dr Jovo Jednak Proizvode i usluge kupuju DOMAĆINSTVA • Kupuju i troše proizvode i usluge • Poseduju i prodaju Faktore proizvodnje PREDUZEĆA • Prodaju i kupuju dobra i usluge • Upošljavaju i koriste faktore proizvodnje Faktori proizvodnje Trošenja (= GDP) TRŽIŠTA FAKTORA PROIZVODNJE • Domaćinstva prodaju • Preduzeća kupuju Rad, zemlja i kapital Dohodak (=GDP) Tokovi inputa i autputa Tokovi dolara EKONOMIJA 13 Copyright © 2004 South-Western

Tržište, cene i konkurencija n n Savršena konkurencija je čisto tehnički izraz koji predstavlja tržište na kojem nijedno preduzeće ili potrošač nisu dovoljno veliki da mogu uticati na tržišnu cenu i podelu tržišta. Na primer, tržište pšenice je potpuno konkurentno, jer ni najveća firma u poljoprivredi ne može uticati na cenu i podelu tržišta, pošto proizvodi samo mali deo pšenice. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 14

Analiza ponude i tražnje n n Sistem cena i tržište određuju većinu ekonomskih aktivnosti. Analizi ponude i tražnje - kako potrošačke preferencije određuju tražnju za robama, dok su troškovi proizvodnje preduzeća, osnova za proizvodnju, odnosno ponudu roba. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 15

Analiza tražnje i krive tražnje n n Tražnja je količina dobara i usluga koje kupci žele da kupe po tržišnoj ceni. Zakon tražnje podrazumeva da se, uz sve ostalo nepromenjeno, tražena količina nekog dobra smanjuje kada raste cena tog dobra. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 16

Analiza tražnje i krive tražnje n Odnos cena i količina dobara koja se kupuju nazivamo tražnjom, odnosno krivom tražnje. Tabela 3. 1. predstavlja hipotetički primer tražnje za pšenicom. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 17

Kriva tražnje n n n Kriva tražnje predstavlja grafikon koji pokazuje odnos između cene dobra i tražene količine. Kriva ima negativan nagib naniže, od severozpada ka jugoistoku. Ovo važno svojstvo zove se zakon opadajuće tražnje. Ovaj odnos između količine koja se potražuje i cene možemo napisati u obliku jednačine: QD = QD (P) Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 18

Kriva tražnje cena Smanjenje cene. . . 50 40 Grafikon 3. 1. Kriva tražnje nagnuta naniže je opadajuća i izražava odnos tražene količine i cene 30 Povećava količinu tražnje. 20 10 Tražnja 0 100 200 300 400 500 600 količina

Pomeranje krive tražnje n Kriva tražnje na grafikonu 3. 1. pokazuje koliko se kupuje pšenice pri bilo kojoj datoj ceni, pod uslovom da su ostali parametri nepromenjene. Ona je tokom vremena stabilna, ali ako se desi nešto menja traženu količinu pri svakoj datoj ceni, kriva tražnje se pomera udesno ili ulevo. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 20

Pomeranje krive tražnje Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA Grafikon 3. 2. Pomeranje krive tražnje Svaka promena koja povećava količinu proizvoda od pšenice koju kupci traže (žele) da kupe po datoj ceni, pomera krivu tražnje iz položaja D, D udesno, u D 1, D 1. Svaka promena koja smanjuje tražnju proizvoda od pšenice koju kupci žele da kupe po datoj ceni, pomera krivu tražnje ulevo, iz položaja D, D u D 2, , D 2. 21

Činioci koji utiču na tražnju (krivu tražnje) n n n Pitanje je zašto se tražena količina dobara smanjuje kada cena raste. Efekat supstitucije – Čim se cena nekog dobra povećava, potrošač odlučuje da to dobro supstituiše nekim drugim sličnim dobrom. • Na primer, ako se povećava cena svinjskog mesa, konzumiraće se više pilećeg mesa Efekat dohotka – Ovaj razlog dolazi do izražaja u uslovima rasta cena, jer rastom cena svako postaje siromašniji ako ostali uslovi ostaju nepromenjeni. • Na primer, ako se udvostruče cene benzina, a svako ko koristi benzin za vožnju automobila ima manji dohodak, usloviće se smanjena potrošnja benzina i ostalih dobara. EKONOMIJA 22 Prof. dr Jovo Jednak

Činioci koji utiču na tražnju (krivu tražnje) n n Komplementarnost – Dobra su komplementarna kada porast cene jednog dobra dovodi do pada tražnje za drugim dobrom. • Na primer, automobili i benzin Specifični - specijalni elementi, na primer vreme, utiču na veličinu tražnje. – Na primer, ako je kišno vreme odlika neke klime, povećava se tražnja za kišobranima, – visoki snežni pokrivač u skijaškim centrima utiče na povećanu tražnju za skijama, a temperatura na moru utiče na povećanu tražnju dasaka za jedrenje. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 23

Činioci koji utiču na tražnju (krivu tražnje) n n n Ukusi ili preferencije potrošača – predstavljaju mnoštvo istorijskih i kulturnih uticaja. – Mogu održavati potrebe: za vodom, ljubavlju, uzbuđenjem i sl, a mogu biti i rezultat zavisnosti za cigaretama, sportskim aktivnostima i sl. – Mogu da sadrže elemente tradicije i religioznosti, npr. konzumiranje govedine ili post u određenim danima. Očekivanja u pogledu budućnosti – Ako po zaposlenju očekujete veći dohodak, lakše ćete trošiti deo sadašnje ušteđevine, pogotovo ako očekujete ekonomski rast, smanjenje inflacije i stope nezaposlenosti. Stanovništvo ili broj kupaca – Beograd sa dva miliona ljudi kupuje više nego Novi Sad sa 700. 000 ljudi. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 24

Činioci koji utiču na tražnju (krivu tražnje) Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 25

Promene krive tražnje P POTROŠAČI POTRAŽUJU MANJE PRI SVAKOM NIVOU CENE (D’’) POTROŠAČI POTRAŽUJU VIŠE PRI SVAKOM NIVOU CENE (D’) D’ D D’’ Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA Q 26

Analiza ponude i krive ponude n Ponuda predstavlja količinu nekog dobra koju su preduzeća voljna da proizvedu i ponude u određeno vreme, na određenom mestu, po određenim cenama. n Ponuda, za neko dobro, pokazuje odnos između njegove tržišne cene i količine tog dobra koju su proizvođači voljni prizvesti i prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno troškovi proizvodnje. Ovu odliku možemo nazvati zakon ponude. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 27

Analiza ponude n Ponuda je količina dobara i usluga koje prodavci žele da prodaju po određenoj, odnosno bilo kojoj realnoj ceni. Tabela 3. 3. Ponuda pokazuje odnos između ponuđene količine i cene nekog dobra Tabela prikazuje količinu ponuđene pšenice koju proizvođači žele da proizvedu i prodaju pri svakom nivou cena. Uočite direktnu ili pozitivnu vezu između cene i količine koja se nudi. Viša cena - veća ponuda, niža cena – manja ponuda. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 28

Kriva ponude Grafikon 3. 3. Kriva ponude prikazuje kako se menja ponuđena količina dobra kada se menja cena Što je cena viša, više se nudi pšenice, a što je cena niža, manja je ponuda pšenice. Kako viša cena povećava ponuđenu količinu, kriva ponude je u pozitivnoj korelaciji s cenom tog dobra. Svaki par (P, QS) brojeva iz tabele 3. 3. prikazan je tačkama E, D, C, B, A na ovom grafičkom prikazu, a kriva dobijena spajanjem navedenih tačaka daje krivu ponude (S, S). Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 29

Ponuda Povećanje cena. . . cena 50 Ponuda: nagib naviše i udesno 40 30 20 Povećava količinu ponude. 10 0 100 200 300 400 500 600 količina