Tipografija i tipografska pisma as 2 Cvetana Krstev

Tipografija i tipografska pisma Čas 2 Cvetana Krstev 1

Tipografski sistem mera • Tipografski merni sistem se danas više ne koristi u tolikoj meri kao nekad, bio je karakterističan uglavnom za olovni slog. Prelaskom na ofset štampu polako izlazi iz upotrebe, ali ipak ima istorijsku važnost i uprkos svemu i danas je na evropskom prostoru prihvaćen kao normirani sistem (DIN 16507 - 1 Printing technology - Typesizes - Part 1: Hot metal type setting and related techniques, Deutsches Institut Fur Normung E. V. (German National Standard) / 01 -Sep-1998 / 4 pages). • I danas je u oblasti stonog izgavaštva u pozadini svega upravo taj sistem, iako će se teško pronaći neko ko se bavi prelomom u stonom izdavaštvu da računa veličinu sloga u cicerima ili tipografskim tačkama. 2

Istorijat standardizacije tipografskih mera Prvi ozbiljniji pokušaj standardizacije preduzeo je Joseph Moxon u Engleskoj 1683. god. Prve praktične rezultate je postigao Pjer Simon Furnije (Pierre Simon Fournier) koji je uveo tipografski merni sistem kod koga je osnovna veličina tipografska tačka (point typographique) - pt. 1775. god. Francuz Fransoa-Ambruaz Dido (Francois-Ambroise Didot) sa sinom Firminom usavršava svoj tipografski sistem, a to je upravo spomenuti sistem koji je i danas prihvaćen kao evropski standard. Taj je sistem duodecimalni, tj. 12 tipografskih tačaka čini jedan cicero. 3

Osnova Didoovog sistem mera • Godine 1876. je nemački slovolivac Hermann Berthold preračunao Didoov sistem na metrički sistem mera. • dužinu od 30 cm je podelio na 133 nonparela po 6 tipografskih tačaka, iz čega sledi da tipometar ima 798 (133 * 6) tipografskih tačaka, odnosno 66 1/2 cicera. 1 pt = 300 mm : 798 = 0, 3759 mm 4

Didoov tipometar • • Didotov tipometar: 30 cm 133 nonparela 62 1/2 cicera 798 tipografskih tačaka 1 cicero = 12 pt = 12*0. 3759 mm= 4. 51 mm 5

Pojmovi u Didoovom sistemu mera • Pre 1 pt = 0, 376065 mm (1/72 francuskog kraljevskog inča (27. 07 mm) • Danas 1 pt = 0, 376 mm • 12 pt = 1 cicero = 4, 513 mm (12 * 0, 376) • 8 pt = 1 petit = 3, 0084 mm (8 * 0, 376) • 6 pt = 1 nonparel = 2, 2563 mm (6 * 0, 376) • 1 m = 2660 pt • 1 cm = 26, 6 pt (798 pt / 30 cm) • 1 mm = 2, 66 pt 6

Tradicionalni angloamerički tipografski sistem • Koristi se u SAD, Belikoj Britaniji, Japanu • 1 pica (cicero) = tačno 0, 1660 inča (≈1/6 inča) = 2. 54 cm * 0, 1660 = 4, 2164 mm • 1 point (tačka) = 1/12 pica = 0, 3513666. . . mm – 1 point < 1 pt (0. 351 < 0. 376) • 1 mm = 2, 846 point (1/0, 351367) • 1 cm = 28, 46 point • 1 m = 2846 point 7

Savremeni angloamerički tipografski sistem • Zove se i DTP point (od Desk Top Publishing) • 1 pica (cicero) = tačno 1/6 inča = 2. 54 cm / 6 = 4, 2333. . . mm • 1 point (tačka) = 1/12 pica = 2. 54 cm/72 = 0, 352777. . . mm – 1 point < 1 DTP point < 1 pt (0. 351 < 0. 353< 0. 376) • 1 mm = 2, 835 point (1/0, 3527778) • 1 cm = 28, 35 point • 1 m = 2835 point 8

Uporedne veličine Didoov sistem Anglosaksonski sistem DTP sistem t. tačka point 0, 376 mm 30 cm/798 0, 3514 mm 1 inč/72. 27 0, 3528 mm = 1 inč / 72 cicero pica 12 tt = 4, 513 mm 12 points = 4, 212 mm 12 points = 4, 233 mm 1 cm 26, 6 tt 28, 46 points 28, 35 points 1 inč 67, 564 tt 72, 29 points= (1/0. 166)*12 72 points 9

Tradicionalni nazivi veličine pisama prema broju tačaka • • mikroskopik brilijant Dijamant Perl 5 tt Nonparel Kolonel Petit Borgis 2, 5 tt 3 tt 4 tt 6 tt 7 tt 8 tt 9 tt • • Garamond Bervier Cicero Mitl Tercija Paranjon Tekst Dupli mitl 10 tt 11 tt 12 tt 14 tt 16 tt 18 tt 20 tt 28 tt 10

Predlog novog standarda • Nemački predlog standarda DIN 16507 -2 (Printing technology – Type Sizes - Part 2: Digital Typesetting and related techniques, Deutsches Institut Fur Normung E. V. (German National Standard) / April-1998 / 9 pages) predlaže da sve dužinske jedinice u digitalnoj tipografiju budu specifikovane u milimetrima. Ovaj standard predlaže da dimenzije treba da budu umnožak od 0, 25 mm, a tamo gde je potrebna finija rezolucija umnožak od 0, 1 ili 0, 05 mm. To bi bio kraj za tačke, pike, cicere, inče i užasne faktore preračunavanja. (http: //www. cl. cam. ac. uk/~mgk 25/metric-typo/) 11

Podela tipografskih pisama • • • Tipografska pisma po idejnom, odnosno likovnom rešenju, mogu se svrstati u pet osnovnih grupa od kojih svaka ima neke svoje podgrupe. To su: Antikva pisma Egipatsko pismo sa italijanskom podgrupom Groteskno pismo sa polugrotesknom grupom rukopisni oblik pisma ukrasni oblik pisma 12

Antikva tipografska pisma • Ugledaju se na rimsko kapitalno pismo. Ovo pismo se zove „kapitalno“ jer su Rimljani imali samo velika (verzalna) slova. To je „Rimska kapitala“ koja se koristila za posebne namene. Antikva pisma su kontrastna serifna pisma. Ova pisma se dele na četiri karakteristične podgrupe: – – Rana antikva Prelazna antikva Kasna antikva Novinska antikva Tabula Traiana 13

Rana antikva a. Rana antikva ima umereni kontrast: k=1 : 1, 6 do k=1 : 2, 5 Serifi su spojeni sa osnovnim i spajajućim linijama polukrugom. Najpoznatija pisma iz ove grupe (pod trgovačkim nazivom) su: Tajms, Garamond. Ova vrsta antikve se preporučuje za duže novinske i knjižne tekstove. 14

Times New Roman • АБВГД абвгд • ABVGD abvgd • АБВГД абвгд • ABVGD abvgd 15

Garamond • АБВГД абвгд • ABVGD abvgd • АБВГД абвгд • ABVGD abvgd 16

Prelazna antikva ima sličan kontrast kao rana antikva ali ima tanje i izduženije serife. Primer familije Baskerville 17

Kasna antikva ima veliki kontrast, može da ide do k=1 : 9. Serifi su u obliku tankih linija koje su približno iste debljine kao i spajajuće crte, dok su osnovne linije mnogo deblje. Uglavnom se ne koristi za duže tekstove, već za naslove i akcidentični slog. • ABVGD abvgd • АБВГД абвгд Primer familije Bodoni 18

Novinska antikva se koristi za novinski slog i knjižni slog. Nastala je za potrebe visoke štampe od olovnih stereotipnih ploča. Serifi su deblji, spojeni krivim linijama sa osnovnim i spajajućim crtama. Kontrast pisma je slabiji k=1: 1, 2 do 1: 1, 5. Zbog ovih karakteristika pismo se u olovnom slogu pri štampanju novina u rotaciji nije oštećivalo prilikom duže upotrebe, što se dešavalo kod pisama rane i srednje antikve. Primeri su: Primus, Ekscelzior, Magna, Selena (nema ih u standardnoj računarskoj ponudi). 19

Magna i Excelsior 20

Egipatsko pismo je kao tipografsko pismo nastalo krajem XVIII veka. Nastanak se vezuje za Napolenovu akciju u Egiptu, kada su sve francuske novine osvanule sa prigodnim naslovima o tom događuju u ovom novom pismu. Ovo pismo nema kontrasta serifi su četvrtastog oblika približno iste debljine kao i osnovne i spajajuće linije. Poznati nazivi ovakvih pisama su Luksor, Memfis, Beton. Ovo pismo se ne preporučuje za duži tekst već samo za naslove i akcidencije. 21

Napoleon u Egiptu Jean Leon Gerome Le general Bonapart au Caire Pohod na Egipat (1798 -1801) 22

Memfis i Beton 23

Italijansko pismo • Italijansko pismo je jedna podgrupa egipatskog pisma. To je pismo bez kontrasta koje atraktivnost postiže glomaznim serfima. Uglavnom se koristi za slog akcidencije. Poznata pisma ove podgrupe su: Pro -art, Barnum, Magnet. 24

Groteskno pismo pojavilo se u XIX veku i naziv je dobilo zbog svog neobičnog izgleda. Ovo pismo nema ni kontrasta ni serifa. Za tadašnji ukus se smatralo da je grubo i neestetsko. Dugo godina se smatralo da je groteskno pismo za inženjere i tehničare, a pisma iz grupe antikva za književnike, pravnike i umetnike. Poznatija pisma iz ove podgrupe su: Permanent, Žil, Univers, Futura, Helvetik, itd. 25

Neka groteskna pisma • 8 Arial • 9 Arial • 10 Arial • 12 Arial • 14 Arial • 16 Arial • 18 Arial Univers • 20 Arial • 24 Arial • 28 Arial • 32 Arial Futura • 36 Arial 26

Polugroteskna pisma • Polugroteskna pisma su podgrupa grotesknih pisama koja predstavlja prelaz između serifnih i beserifnih pisama. Kontrast pisma je veoma mali, skoro i da ga nema, a umesto serifa na krajevima osnovnih i spajajućih linija su jedva primetna zadebljanja. Poznatija pisma su: Optima, Kolonija, Tempo, Simplicitas, itd. 27

Neka polugroteskna pisma Optima Tempo 28

Rukopisna pisma • Rukopisna pisma su se pojavila u XIX veku kada su u Engleskoj počela da se koriste čelična pera za pisanje koja su ubrzo prihvaćena u školama i državnim ustanovama, a to je dovelo do promena izgleda rukopisa. 29

Litografija U to vreme je razvijena i posebna vrsta štampe koja se naziva litografija koja je bila u stanju da ovo pismo reprodukuje. Litografija je grafička tehnika ravne štampe koja koristi kamen sa ravnom površinom, na koju se direktno Koristili su je i mnogi umetnici: nanosi crtež, masnom kredom, Goja, Engr, Delakroa. . . litografskim tušem ili mastilom. 30

Rukopisno pismo • Da ne bi zaostali u konkurenciji, i ručni slovoslagači su se snabdevali ovim pismom. Rukopisno pismo nije zgodno za špacioniranje (veći razmak između slova), a ni za slaganje celih reči velikim slovima jer tekst tada postaje potpuno nečitljiv. Ovim pismo pokušava da se oponaša rukopis, i obično se koristi za pozivnice, jelovnike, ponekad za naslove. 31

Neka rukopisna pisma Arabella Archive Roundhand 32

Ukrasni oblik pisma Ukrasna pisme vode poreklo iz srednjevekovnog knjižnog slikarstva. Postoje razne vrste ovakvih pisama kao što su obrisna pisma, filet pisma, pisma u negativu, trodimenzionalna pisma, ornamentalna, i tako dalje. Koriste se samo za specijalne tipografske vrste poslova (akcidencija), kao što su povelje, zahvalnice, i slično. 33

Neka ukrasna pisma 3 D Fantablock beveled Linotype Bix Plain 34