TEORIJA I POLITIKA BILANSA 4 VEBE TEORIJE BILANSA

TEORIJA I POLITIKA BILANSA 4. VEŽBE

TEORIJE BILANSA 1. 2. Sve teorije bilansa se odnose na: Formalni aspekt bilansa (njegov spoljni izgled) i/ili Materijalni aspekt bilansa (pravila procenjivanja bilansnih pozicija)

TEORIJE BILANSA Najuticajnije teorije bilansa: 1. Statička teorija bilansa a) b) Starije statičko shvatanje bilansa Novije statičko shvatanje bilansa 2. Dinamička teorija bilansa 3. Organska teorija bilansa

TEORIJE BILANSA Prema broju relevantnih ciljeva (koji se stavljaju pred bilans) sve bilansne teorije mogu se podeliti u tri kategorije: Statička teorija 1. Monističke teorije bilansa 2. Dualističke teorije bilansa 3. Pluralističke teorije bilansa Dinamička teorija Organska teorija

STATIČKA TEORIJA BILANSA Starije statičko shvatanje bilansa Novije statičko shvatanje bilansa

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Osnovna svrha ili cilj bilansa jeste utvrđivanje imovinskog položaja preduzeća u određenom vremenskom trenutku (na dan bilansa) Imovinski položaj preduzeća proizilazi iz međusobnog suprotstavljanja stanja imovine i stanja obaveza u određenom vremenskom trenutku (na dan bilansa) Imovinski položaj u stvari predstavlja vrednost sopstvenog kapitala (neto imovine) u određenom vremenskom trenutku (na dan bilansa)

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Starije statičko shvatanje bilans posmatra kao jedan od instrumenata koji se sastavlja van knjigovodstva i to putem inventarisanja svih imovinskih delova i obaveza na određeni dan

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Stariji statičari ne poznaju pojam Bilansa uspeha (ne utvrđuju rezultat sučeljavanjem prihoda i rashoda) Periodični rezultat se utvrđuje na osnovu promene vrednosti neto (čiste) imovine u toku jednog obračunskog perioda Periodični rezultat (prema starijem statičkom shvatanju) Neto (čista) imovina na kraju obračunskog perioda Neto (čista) imovina na početku obračunskog perioda

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Ukoliko preduzeće ostvari pozitivan rezultat (dobitak), on se unosi u pasivu bilansa stanja u okviru pozicije sopstveni kapital Ukoliko preduzeće ostvari negativan rezultat (gubitak), on se unosi u aktivu bilansa stanja kako bi se postigla bilansna ravnoteža

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Poreklo starijeg statičkog shvatanja se vezuje za „Francusku odredbu o trgovini“ koja obavezuje trgovca da izvrši inventarisanje i sastavi inventar U tom periodu je dominiralo „Načelo zaštite poverilaca“ Najzaslužniji za razvoj starijeg statičkog shvatanja bili su pravnici, koji su mešali pojmove bilansa i inventara

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Starije statičko shvatanje se bavi razvijanjem pravila procenjivanja Zbog toga se ova teorija drugačije naziva „Teorija procenjivanja“ Prema ovom shvatanju, procenjivanje u bilansu se vrši: - po nabavnoj vrednosti - po ceni koštanja

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Neki autori u okviru starijeg statičkog shvatanja isticali su sledeće vrednosti koje su merodavne za bilansiranje: Opštu (prodajnu) vrednost Ø Prometnu vrednost (za imovinske predmete namenjene prodaji - zalihe) Ove vrednosti Ø Upotrebnu vrednost (za imovinske delove koji se koriste duže nisu bile upotrebljivane u vremena u preduzeću) poslovnoj praksi Ø Poslovnu vrednost (vrednost koju jedan imovinski deo ima za preduzeće i za njegov dalji opstanak) Ø

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Prethodno navedene vrednosti nisu bile upotrebljivane u poslovnoj praksi zbog javno-pravnog karaktera bilansa za koji je karakteristično načelo opreznosti Načelo opreznosti se realizuje upotrebom principa realizacije, principa impariteta, principa više vrednosti i principa niže vrednosti

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Moderna računovodstvena teorija je uputila ozbiljne kritike starijem statičkom shvatanju Upotreba nabavne vrednosti (ili cene koštanja) za utvrđivanje imovinskog položaja predstavlja znak da starije statičko shvatanje nije uspevalo da uvidi sadržinsku vezu između vrednosti novca i vrednosti imovine Prava vrednost imovinskih delova može da se dobije samo primenom prodajnih cena (prodajnih vrednosti) – koje stariji statičari ne koriste

STARIJE STATIČKO SHVATANJE Stariji statičari, koristeći nabavne vrednosti i cenu koštanja, misle da sastavljaju imovinski bilans, a u stvari se sve vreme radi o bilansu koji služi za utvrđivanje rezultata

NOVIJE STATIČKO SHVATANJE Tvorci novijeg statičkog shvatanja su L’ Kutr (Le Coutre) i Nikliš. Nastanak ove teorije se vezuje za period razvoja korporativnog (akcionarskog) oblika preduzeća u kome su uprava preduzeća, vlasnici kapitala (akcionari) i država podjednako zainteresovani za poslovanje preduzeća Prema novijim statičarima glavna svrha (cilj) bilansa je utvrđivanje stanja kapitala u određenom vremenskom trenutku (na dan bilansa)

NOVIJE STATIČKO SHVATANJE Prema novijim statičarima bilans stanja je račun kapitala ili račun raspolaganja kapitalom (za razliku od starijih statičara koji su bilans stanja posmatrali kao račun imovine) Bilans stanja predstavlja opšti pregled upotrebe kapitala na strani aktive, i izvora kapitala na strani pasive Kod novijih statičara akcenat je na pasivi bilansa stanja, dok je kod starijih statičara akcenat bio na aktivi bilansa stanja

NOVIJE STATIČKO SHVATANJE Novije statičko shvatanje se bavi problemima raščlanjavanja – cilj je obezbediti maksimalnu jasnost (transparentnost) bilansa Novije statičko shvatanje nazivamo još „Učenjem o raščlanjavanju“

NOVIJE STATIČKO SHVATANJE Periodični rezultat se utvrđuje međusobnim suprotstavljanjem prihoda i rashoda Uspostavlja se korelativna veza između Bilansa (Bilansa stanja) i Računa uspeha (Bilansa uspeha) Nakon obračuna periodičnog rezultata vrši se integracija rezultata u stanje (dobitak povećava, a gubitak smanjuje sopstveni kapital) Kod novijih statičara moguće je sagledavanje izvora rezultata

NOVIJE STATIČKO SHVATANJE Noviji statičari ne razvijaju nova pravila procenjivanja u odnosu na starije statičare Za vrednovanje bilansnih pozicija koriste se nabavna vrednost, odnosno cena koštanja uz uvažavanje principa opreznosti

NOVIJE STATIČKO SHVATANJE – L’ KUTROVO SHVATANJE BILANSA U delu „Osnovi nauke o bilansu“ L’ Kutr (Le Coutre) definiše bilans kao račun dispozicije ili raspolaganja kapitalom Bilans stanja predstavlja jasno prikazivanje stanja upotrebe i pribavljanja kapitala L’ Kutr smatra da bilans ima zadatak da pomaže u: Upravljanju preduzećem Nadzoru preduzeća (da li je postojeća imovina dovoljna da pokrije postojeće dugove)

NOVIJE STATIČKO SHVATANJE – L’ KUTROVO SHVATANJE BILANSA Da bi mogao da ispuni pomenute zadatke bilans mora da bude sastavljen u skladu sa načelom jasnosti L’ Kutr dolazi do zaključka da je pravilno raščlanjavanje BS i BU od najveće važnosti On se bavi razvijanjem pravila raščlanjavanja u cilju postizanja maksimalne jasnosti bilansa

NOVIJE STATIČKO SHVATANJE – L’ KUTROVO SHVATANJE BILANSA Pravila raščlanjavanja: Aktiva se raščlanjava po funkciji koju određeni imovinski delovi imaju Pasiva se raščlanjava po pravnom (svojinskom) aspektu na sopstveni i tuđi kapital Sopstveni kapital se po funkciji koju ima deli na osnovni, dopunski i sigurnosni (rezerve za gubitak) Tuđi kapital se dublje raščlanjava prema kriterujumu dospelosti

NOVIJE STATIČKO SHVATANJE – L’ KUTROVO SHVATANJE BILANSA Pravila raščlanjavanja: L’ Kutr smatra da Bilans uspeha predstavlja prikaz kretanja kapitala (dok Bilans stanja predstavlja prikaz stanja kapitala) Raščlanjavanje prihoda i rashoda prema funkciji: 1. 2. 3. Troškovi i prihodi konstitucije preduzeća Troškovi i prihodi života preduzeća Troškovi i prihodi poslovanja preduzeća

OCENA STATIČKOG SHVATANJA BILANSA 1) Imovina preduzeća se interpretira na različite načine i to često vrlo nejasno (zakonodavstvo definiše imovinu na jedan način a trgovačka praksa na drugi) 2) Statičkoj teroiji se zamera korišćenje nabavne vrednosti, odnosno cene koštanja prilikom procenjivanja bilansnih pozicija (na taj način se ne može steći uvid u vrednost preduzeća koju statičari ističu kao osnovni cilj bilansa) – može se desiti da dva identična preduzeća sa identičnom imovinom imaju različite vrednosti zbog upotrebe istorijskih vrednosti

OCENA STATIČKOG SHVATANJA BILANSA 3) 4) Statička teorija negira postojanje prinosne vrednosti preduzeća (kao jednog od načina da se izrazi vrednost preduzeća kao celine) Statička teorija ističe da se vrednost preduzeća kao celine može utvrditi pojedinačnim vednovanjem imovinskih delova uz primenu nabavne vrednosti ili cene koštanja – što je pogrešno Samo u izuzetnim slučajevima mogu se koristiti alternativne vrednosti prilikom vrednovanja preduzeća kao celine (nabavna vrednost, CK, likvidaciona vrednost, reprodukciona vrednost)