Tema 16 a Osnovni finansijski instrumenti Copyright 2004

FINANSIJE • Finansije predstavljaju oblast koja proučava kako ljudi donose odluke o alokaciji resursa

SADAŠNJA VREDNOST: MERENJE VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA • Sadašnja vrednost se odnosi na neki iznos

SADAŠNJA VREDNOST: MERENJE VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA • Koncept sadašnje vrednosti izražava sledeće: • Dobiti

SADAŠNJA VREDNOST: MERENJE VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA • Ako je r kamatna stopa, tada neki

SADAŠNJA VREDNOST: MERENJE VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA • Buduća vrednost • Onaj iznos novca u

IZV: Pravilo 70 • Prema pravilu 70 ako neka promenljiva raste po stopi od

UPRAVLJANJE RIZIKOM • Za neku osobu se kaže da je odbojna (ima averziju) prema

Slika 1 Odbojnost (averzija) prema riziku Korisnost Dobitak korisnosti od dobijanja $1. 000 Gubitak

UPRAVLJANJE RIZIKOM • Pojedinci mogu smanjiti rizik na sledeći način: • Kupovinom osiguranja •

Tržišta osiguranja • Jedan od načina da se prevaziđe rizik jeste kupovina osiguranja. •

Diversifikacija idiosinkratskog rizika • Diversifikacija se odnosi na smanjenje rizika koje se postiže zamenom

Diversifikacija idiosinkratskog rizika • Idiosinkratski rizik je rizik koji pogađa samo jednu osobu; neizvesnost

Diversifikacija idiosinkratskog rizika • Agregatni rizik je rizik koji istovremeno pogađa sve ekonomske aktere;

Slika 2 Diversifikacija smanjuje rizik Rizik (standardna devijacija prinosa portfolija) (Veći rizik) 49 Idiosinkratski

Diversifikacija idiosinkratskog rizika • Ljudi mogu da smanje rizik prihvatanjem nižih stopa prinosa. •

Slika 3 Izbor između rizika i prinosa Prinos (procenat na godišnjem nivou) 8, 3

PROCENA VREDNOSTI IMOVINE • Fundamentalna analiza je proučavanje računovodstvenih izveštaja i buduće (poslovne) perspektive

PROCENA VREDNOSTI IMOVINE • Ljudi mogu da koriste fundamentalnu analizu kako bi pokušali da

Hipoteza o efikasnim tržištima • Hipoteza o efikasnim tržištima je teorija po kojoj cena

Hipoteza o efikasnim tržištima • Tržište je informaciono efikasno kada odražava sve dostupne informacije

PRIMER IZ PRAKSE: Slučajni hod i indeksni fondovi • Slučajni hod se odnosi na

Rezime 1. 2. 3. Pošto štednja donosi kamatu, današnji iznos novca vredniji je od

Rezime • Zbog opadajuće marginalne korisnosti, većina ljudi nije sklona riziku. • Ljudi koji

Rezime · · Prema hipotezi o efikasnim tržištima, finansijska tržišta racionalno obrađuju dostupne informacije,

Slides: 25

Download presentation

FINANSIJE • Finansije predstavljaju oblast koja proučava kako ljudi donose odluke o alokaciji resursa tokom vremena i kako se ponašaju kada je reč o riziku. • Zapazite: vreme i rizik. . . Copyright © 2004 South-Western

SADAŠNJA VREDNOST: MERENJE VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA • Sadašnja vrednost se odnosi na neki iznos novca danas koji bi bio potreban da se pri važećim kamatnim stopama dobije neki dati budući iznos novca. Copyright © 2004 South-Western

SADAŠNJA VREDNOST: MERENJE VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA • Koncept sadašnje vrednosti izražava sledeće: • Dobiti određenu sumu novca u sadašnjosti vredi više nego ako istu sumu novca dobijemo u budućnosti. • Da bi se uporedile neke vrednosti u različitim trenucima vremena porede se njihove sadašnje vrednosti. • Preduzeća sprovode investicione projekte ako sadašnja vrednost projekta prevazilazi troškove. Copyright © 2004 South-Western

SADAŠNJA VREDNOST: MERENJE VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA • Ako je r kamatna stopa, tada neki iznos X • koji će biti dobijen u narednih N godina ima sadašnju vrednost: X/(1 + r)N Zašto? Zato što razmišljamo ovako: Ako danas uložim 100 dinara u banku po kamatnoj stopi r za 1 godinu dobijam: (1+r) x 100, za dve (1+r) x 100, za tri (1+r) x 100; najzad, za N godina x 100 Copyright © 2004 South-Western

SADAŠNJA VREDNOST: MERENJE VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA • Buduća vrednost • Onaj iznos novca u budućnosti koga će ostvariti neki iznos novca u sadašnjosti pri tekućim kamatnim stopama naziva se buduća vrednost. • Primer: Copyright © 2004 South-Western

IZV: Pravilo 70 • Prema pravilu 70 ako neka promenljiva raste po stopi od x procenata godišnje, tada će se ta promenljiva udvostručiti za približno 70/x godina. Primer: ako je r = 10% onda je potrebno oko 7 godina da se početni iznos udvostruči PAŽNJA: greška u knjizi, IZV boks → umesto 220 puta Franklinovih 5000 dolara, treba 2 na 20 -i puta 5000! Copyright © 2004 South-Western

Slika 1 Odbojnost (averzija) prema riziku Korisnost Dobitak korisnosti od dobijanja $1. 000 Gubitak korisnosti od gubljenja $1. 000 0 $1. 000 gubitak Trenutno bogatstvo Bogatstvo $1. 000 dobitak

Tržišta osiguranja • Jedan od načina da se prevaziđe rizik jeste kupovina osiguranja. • Opšta karakteristika ugovora o osiguranju jeste da osoba koja se suočava sa rizikom plaća izvesnu sumu novca osiguravajućoj kompaniji, koja je zauzvrat saglasna da prihvati ceo rizik ili jedan njegov deo. • Negativna selekcija (suočeni sa većim rizikom) • Moralni hazard (smanjena pažnja) Copyright © 2004 South-Western

Diversifikacija idiosinkratskog rizika • Diversifikacija se odnosi na smanjenje rizika koje se postiže zamenom pojedinačnog rizika velikim brojem manjih nepovezanih rizika. Copyright © 2004 South-Western

Diversifikacija idiosinkratskog rizika • Agregatni rizik je rizik koji istovremeno pogađa sve ekonomske aktere; neizvesnost koja se odnosi na celokupnu privredu. • Diversifikacijom se ne može eliminisati agregatni rizik. Copyright © 2004 South-Western

Slika 2 Diversifikacija smanjuje rizik Rizik (standardna devijacija prinosa portfolija) (Veći rizik) 49 Idiosinkratski rizik 20 Agregatni rizik (Manji rizik) 0 1 4 6 8 10 20 30 40 Broj akcija u portfoliju

Diversifikacija idiosinkratskog rizika • Ljudi mogu da smanje rizik prihvatanjem nižih stopa prinosa. • Primer: tokom poslednja dva veka prosečni realni prinos → akcije 8, 3%; državne obveznice 3, 1% Copyright © 2004 South-Western

Slika 3 Izbor između rizika i prinosa Prinos (procenat na godišnjem nivou) 8, 3 25% akcija 50% akcija 75% akcija 100% akcija 3, 1 0 5 10 15 Rizik 20 (standardna devijacija)

PROCENA VREDNOSTI IMOVINE • Fundamentalna analiza je proučavanje računovodstvenih izveštaja i buduće (poslovne) perspektive nekog preduzeća radi utvrđivanja vrednosti tog preduzeća. Copyright © 2004 South-Western

PROCENA VREDNOSTI IMOVINE • Ljudi mogu da koriste fundamentalnu analizu kako bi pokušali da odrede da li su akcije potcenjene, precenjene ili ispravno vrednovane. • Cilj je da se kupe potcenjene akcije. Copyright © 2004 South-Western

Hipoteza o efikasnim tržištima • Tržište je informaciono efikasno kada odražava sve dostupne informacije na racionalan način. • Ako su tržišta efikasna, jedino što investitor može da uradi jeste da kupi diversifikovani portfolio. Copyright © 2004 South-Western

PRIMER IZ PRAKSE: Slučajni hod i indeksni fondovi • Slučajni hod se odnosi na putanju neke varijable čije promene nije moguće predvideti. • Ako su tržišta efikasna, sve akcije su ispravno vrednovane i nijednu akciju nije bolje kupiti od neke druge. Tako cene akcija prate slučajni hod. • Indeksni fondovi nasuprot investicionim koji rade na bazi fundamentalne analize. . . • Pojava iracionalnih kretanja cena (tražnje) i/ili očekivanja Copyright © 2004 South-Western

Rezime 1. 2. 3. Pošto štednja donosi kamatu, današnji iznos novca vredniji je od istog iznosa u budućnosti. Pojedina osoba može da poredi iznose iz različitih vremenskih perioda korišćenjem koncepta sadašnje vrednosti. Sadašnja vrednost bilo koje buduće sume novca jeste iznos koji bi danas bio potreban kako bi se, pri tekućim kamatnim stopama, dobila ta buduća suma. Copyright © 2004 South-Western

Rezime • Zbog opadajuće marginalne korisnosti, većina ljudi nije sklona riziku. • Ljudi koji su odbojni prema riziku mogu da ga smanje ako koriste osiguranje, diversifikaciju ili izbor portfolija sa manjim rizikom i nižim prinosom. • Vrednost neke imovine, kao što je akcija, jednaka je sadašnjoj vrednosti novčanih tokova koje će primati vlasnik akcije, uključujući tok dividendi i konačnu prodajnu cenu. Copyright © 2004 South-Western

Rezime · · Prema hipotezi o efikasnim tržištima, finansijska tržišta racionalno obrađuju dostupne informacije, pa je cena akcije uvek jednaka najboljoj proceni vrednosti kompanije o kojoj je reč. Pojedini ekonomisti ipak dovode u pitanje tezu o efikasnim tržištima i smatraju da iracionalni psihološki faktori takođe utiču na cenu neke imovine. Copyright © 2004 South-Western