Tema 15 b tednja investicije i finansijski sistem

Tema 15 b Štednja, investicije i finansijski sistem Copyright © 2004 South-Western Mankju gl.

Finansijski sistem • Finansijski sistem se sastoji od grupe institucija u privredi koje pomažu da štednja jedne osobe odgovara investiciji neke druge osobe. • Finansijski sistem usmerava retke privredne resurse od štediša ka zajmotražiocima. Copyright © 2004 South-Western

FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Finansijski sistem čine finansijske institucije koordiniraju aktivnosti štediša i zajmotražilaca. • Finansijske institucije mogu da se grupišu u dve kategorije: finansijska tržišta i finansijski posrednici. Copyright © 2004 South-Western

FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Finansijska tržišta • Tržište akcija • Tržište obveznica • Finansijski posrednici

FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Finansijska tržišta su institucije preko kojih štediše direktno nude sredstva osobama koje traže zajam. • Finansijski posrednici su finansijske institucije preko kojih štediše indirektno nude sredstva onima koji traže zajam. Copyright © 2004 South-Western

Finansijska tržišta • Tržište obveznica • Obveznica je potvrda o zaduženosti u kojoj su navedene obaveze zajmoprimca prema imaocu obveznice (finansiranje dugom). • Karakteristike obveznice: • Rok: vremenski period nakon kojeg obveznica dospeva. • Kreditni rizik: verovatnoća da zajmoprimac neće uspeti da isplati deo kamate ili glavnicu duga. • Poreski tretman: način na koji poreski zakoni tretiraju kamatu ostvarenu od te obveznice. • Primer: obveznice lokalnih organa izuzete su od saveznih poreza u SAD Copyright © 2004 South-Western

Finansijska tržišta • Tržište akcija • Akcija predstavlja pravo na određeno učešće u vlasništvu nekog preduzeća, a time i pravo na profit koji to preduzeće ostvari. • Prodaja akcija radi prikupljanja dodatnog novca zove se finansiranje akcionarskim kapitalom ili dokapitalizacija. • U poređenju sa obveznicama, akcije znače veći rizik, ali i potencijalno veći prinos. • Akcijama se trguje na organizovanim tržištima koja se nazivaju berze Copyright © 2004 South-Western

Finansijska tržišta • Tržište akcija • Većina dnevnih novina objavljuje tabele akcija koje sadrže sledeće informacije: • • • Cena akcije Obim trgovanja (broj akcija prodatih prethodnog dana) Dividenda (deo profita isplaćen akcionarima) Odnos cene i prihoda po akciji (P/E≈15) Št. greška u knjizi: yld→stopa prinosa; div→dividenda Copyright © 2004 South-Western

Finansijski posrednici • Finansijski posrednici su finansijske institucije preko kojih štediše mogu indirektno da

Finansijski posrednici • Banke • primaju depozite od onih koji žele da štede, a te depozite koriste za odobravanje kredita onima koji žele da dobiju zajam. • plaćaju deponentima kamatu na njihove depozite, a zajmoprimcima naplaćuju nešto višu kamatu na odobrene zajmove. Copyright © 2004 South-Western

Finansijski posrednici • Banke pomažu da se kreira sredstvo razmene tako što omogućavaju ljudima da napišu čekove koji se realizuju isplatom sa njihovih depozita. • Sredstvo razmene je takav predmet koji ljudi mogu lako da koriste u transakcijama (ranije pomenuti kreditni novac). • To olakšava kupovinu dobara i usluga. Copyright © 2004 South-Western

Finansijski posrednici • Investicioni fondovi • Investicioni fond je institucija koja prodaje akcije širokoj javnosti i koristi tako dobijen novac da kupi portfelj (jedan skup) raznih vrsta akcija, obveznica, ili i jednih i drugih. • Omogućava ljudima koji poseduju malu sumu novca da na jednostavan način diversifikuju svoja ulaganja. • Pomoć u upravljanju investicijama (? ) Copyright © 2004 South-Western

Finansijski posrednici • Ostale finansijske instuticije • • Kreditno-štedne zadruge (i štedionice) Penzioni fondovi

ŠTEDNJA I INVESTICIJE U RAČUNIMA NACIONALNOG DOHOTKA • Videli smo kako finansijski sistem i njegove institucije koordiniraju štednju i investicije • Znamo da su štednja i investicije važne determinante dugoročnog rasta BDP-a i životnog standarda • Sada možemo da sagledamo štednju i investicije na nivou cele privrede uz pomoć tzv. makroekonomskih računa Copyright © 2004 South-Western

ŠTEDNJA I INVESTICIJE U RAČUNIMA NACIONALNOG DOHOTKA • Podsetimo se da bruto domaći proizvod (BDP) istovremeno predstavlja i ukupne dohotke i ukupne izdatke za kupovinu dobara i usluga u jednoj privredi: Y = C + I + G + NX Copyright © 2004 South-Western

Nekoliko važnih identiteta • Pretpostavimo primer zatvorene privrede koja nije uključena u međunarodnu trgovinu:

Nekoliko važnih identiteta • Oduzećemo C i G od obe strane jednačine: Y–C–G=I • Leva strana jednačine predstavlja ukupan dohodak u ekonomiji koji preostaje pošto se plate potrošnja i državni izdaci; taj iznos se zove nacionalna štednja, ili samo štednja (S). Copyright © 2004 South-Western

Nekoliko važnih identiteta • Ako Y – C – G zamenimo sa S, poslednju

Nekoliko važnih identiteta • Tada je nacionalna štednja (ili štednja) jednaka S=I S=Y–C–G S

Značenje štednje i investicija • Nacionalna štednja (štednja) je ukupni dohodak u privredi koji preostaje pošto se plate potrošnja i državni izdaci. • Lična štednja je dohodak koji domaćinstvima preostaje pošto plate poreze i svoju potrošnju. Lična štednja = (Y – T – C) Copyright © 2004 South-Western

Značenje štednje i investicija • Javna štednja predstavlja iznos poreskog prihoda koji preostaje državi

Značenje štednje i investicija • Suficit i deficit • Ako je T > G, država (vlada) ima budžetski suficit, jer dobija više novca nego što ga troši. • Višak T – G predstavlja javnu štednju. • Ako je G > T, država (vlada) ima budžetski deficit, jer troši više novca nego što dobija u vidu poreskog prihoda. Copyright © 2004 South-Western

Značenje štednje i investicija • Za privredu u celini, štednja mora biti jednaka investicijama. S=I • Šta (ili ko) koordinira ljude koji hoće da štede i ljude koji hoće da investiraju? Copyright © 2004 South-Western

TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala) • Finansijska tržišta koordiniraju štednju i investicije u jednoj privredi

TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala) • Tržište zajmovnih sredstava je tržište na kojem oni koji žele da štede nude sredstva, a oni koji žele da pozajmljuju radi investiranja traže sredstva. • Sada razmišljamo uz pretpostavku o samo jednom tržištu (model) Copyright © 2004 South-Western

TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala) • Izraz zajmovna sredstva (ili zajmovni kapital) odnosi se na celokupni dohodak koji su ljudi odlučili da štede i daju na zajam, umesto da ga troše na sopstvenu potrošnju. Copyright © 2004 South-Western

Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava • Ponuda zajmovnih sredstava potiče od ljudi koji poseduju višak dohotka koji žele da uštede i daju kao pozajmicu. • Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćinstava i preduzeća koja žele da dobiju pozajmicu radi investiranja. Copyright © 2004 South-Western

Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava • Kamatna stopa je cena zajma. • Ona određuje iznos koji zajmoprimci plaćaju za zajam i iznos koji zajmodavci stiču od svoje štednje. • Kamatna stopa na tržištu zajmovnih dobara je realna kamatna stopa. • Realna kamatna stopa je nominalna stopa minus očekivana stopa inflacije: r = i - πe Copyright © 2004 South-Western

Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava • Finansijska tržišta funkcionišu na isti način kao i sva druga tržišta u privredi. • Ravnoteža ponude i tražnje zajmovnih sredstava određuje realnu kamatnu stopu. Copyright © 2004 South-Western

Slika 1 Tržište zajmovnih sredstava Kamatna Stopa Ponuda 5% Tražnja 0 $1. 200 Zajmovna sredstva (milijarde dolara)

Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava • Vladine mere i politike koje utiču na štednju

Politika 1: Podsticaji za štednju • Porez na dohodak od kamate značajno smanjuje buduće

Politika 1: Podsticaji za štednju • Smanjenje poreza dovodi do povećanja podsticaja za domaćinstva da štede po bilo kojoj datoj kamatnoj stopi. • • • Kriva ponude zajmovnih sredstava pomera se na desno. Ravnotežna kamatna stopa se smanjuje. Količina traženih zajmovnih sredstava se povećava. Copyright © 2004 South-Western

Slika 2 Povećanje ponude zajmovnih sredstava Kamatna stopa Ponuda, S 1 1. Poreski podsticaji za štednju povećavaju ponudu zajmovnih sredstava. . . 5% 4% 2. . što smanjuje ravnotežnu kamatnu stopu. . . 0 S 2 Tražnja $1. 200 $1. 600 3. . i povećava ravnotežnu količinu zajmovnih sredstava. Zajmovna sredstva (milijarde dolara)

Politika 1: Podsticaji za štednju • Ukoliko bi se promenom poreskih zakona podstakla veća

Politika 2: Podsticaji za investicije • Poreskim olakšicama na investicije povećava se podsticaj za uzimanje sredstava na zajam. • • • Povećava se tražnja za zajmovnim sredstvima. Kriva tražnje se pomera udesno. Dolazi do povećavanja kamatne stope i povećavanja štednje. Copyright © 2004 South-Western

Politika 2: Podsticaji za investicije • Ukoliko bi se promenom poreskih zakona podstaklo veće

Slika 3 Povećanje tražnje za zajmovnim sredstvima Kamatna stopa Ponuda 1. Poreske olakšice na investicije povećavaju tražnju za zajmovnim sredstvima. . . 6% 5% 2. . što dovodi do povećavanja ravnotežne kamatne stope. . . 0 D 2 Tražnja, D 1 $1. 200 $1. 400 3. . i povećavanja ravnotežne količine zajmovnih sredstava. Zajmovna sredstva (milijarde dolara)

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Kada država troši više novčanih sredstava nego što prikupi putem poreskih prihoda, tada kažemo da postoji budžetski deficit. • Svi prethodni akumulirani budžetski deficiti nazivaju se državni (ili javni) dug. Copyright © 2004 South-Western

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Uzimajući pozajmice kako bi finansirala budžetski deficit, država smanjuje ponudu zajmovnih sredstava koja stoje na raspolaganju domaćinstvima i preduzećima za finansiranje njihovih investicija. • Taj pad investicija zove se istiskivanje. • Država istiskuje privatne zajmotražioce koji pokušavaju da finansiraju svoje investicije. Copyright © 2004 South-Western

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Budžetski deficit smanjuje ponudu zajmovnih sredstava. • Kriva ponude se pomera ulevo. • Ravnotežna kamatna stopa se povećava. • Ravnotežna količina zajmovnih sredstava se smanjuje. Copyright © 2004 South-Western

Slika 4 Efekat deficita državnog budžeta Kamatna stopa S 2 Ponuda, S 1 1. Budžetski deficit smanjuje ponudu zajmovnih sredstava. . . 6% 5% 2. . što dovodi do porasta ravnotežne kamatne stope. . . 0 Tražnja $800 $1. 200 3. . i smanjenja ravnotežne količine zajmovnih sredstava. Zajmovna sredstva (milijarde dolara)

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Kada država smanjuje nacionalnu štednju usled

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Budžetski suficit povećava ponudu zajmovnih sredstava,

Slika 5 Državni dug SAD Procenat BDP-a 120 II svetski rat 100 80 60 Revolucija Građanski rat 40 I svetski rat 20 0 1790 1810 1830 1850 1870 1890 1910 1930 1950 1970 1990 2010

Rezime • Finansijski sistem čini mnogo različitih vrsta finansijskih institucija, kao što su tržište obveznica, tržište akcija, banke i investicioni fondovi. • Zadatak svih tih institucija jeste da usmere sredstva domaćinstava koja žele da uštede deo svog dohotka u ruke domaćinstava i preduzeća koja žele da uzmu zajam. Copyright © 2004 South-Western

Rezime 1. Identiteti u računima nacionalnog dohotka otkrivaju neke važne međusobne odnose između makroekonomskih varijabli. 2. Konkretno, u slučaju zatvorene privrede, nacionalna štednja mora da bude jednaka investicijama. 3. Finansijske institucije predstavljaju mehanizam kroz koji ekonomija povezuje štednju jedne osobe sa investicijama druge osobe. Copyright © 2004 South-Western

Rezime • Kamatnu stopu određuju ponuda i tražnja za zajmovnim sredstvima. • Ponuda zajmovnih sredstava potiče od domaćinstava koja žele da uštede jedan deo svog dohotka. • Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćinstava i preduzeća koja žele da uzmu zajam radi investiranja. Copyright © 2004 South-Western

Rezime Nacionalna štednja jednaka je zbiru lične štednje i javne štednje. · Deficit državnog budžeta predstavlja negativnu javnu štednju, pa prema tome, smanjuje nacionalnu štednju kao i ponudu zajmovnih sredstava. · Kada deficit državnog budžeta istiskuje investicije, on smanjuje rast produktivnosti i smanjuje rast BDP-a. · Copyright © 2004 South-Western