TEHPRO d o o Ergonomija u prevenciji bezbednosti

TEHPRO d. o. o. Ergonomija u prevenciji bezbednosti i zdravlja na radu Prim dr sci Jelena Paunović-Pfaf specijalista medicine rada

Zašto ova tema? U članu 7 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ( sl. glasnik RS br 101/05) insistira se na primeni savremenih preventivnih, pored ostalih i ergonomskih mera, kako bi se otklonio ili sveo na najmanju moguću meru rizik od povređivanja i/ili oštećenja zdravlja zaposlenih. U stavu 4 člana 9 ovog Zakona stoji „ poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni odnosno proizvedeni i obezbeđeni da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog“.

U Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period 2009 -2012 godine ( Sl. glasnik RS br 32/09) je predviđeno preduzimanje preventivnih mera na svim nivoima rada Procena rizika i njihovo otklanjanje vrši se prilikom organizovanja rada i radnog procesa sa ciljem ostvarivanja uslova za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

Šta je to ergonomija? Ergonomija je nauka koja ima za cilj da prilagodi proces rada, uslove rada, sredstva rada i proizvode anatomskim, fiziološkim i psihološki karakteristikama čoveka. Ona se bavi sistemom čovek -mašina –okolina

To znači da Ergonomija uzima u obzir čoveka odnosno - njegove mogućnosti - njegove sposobnost, ali i - granice u kojima se neki zahtev može postaviti čoveku.

Dva osnovna cilja su: bolje zdravlje i bezbednost ljudi veća produktivnost. i

Primenom ergonomije se - samnjuje stres - smanjuje naprezanje - povećava bezbednost a - uređaji i mašine se koriste efikasnije i pouzdanije.

Ergonomija i radni proces Svrha primene ergonomije u radnom procesu je: - očuvanje zdravlja zaposlenih - povećanje bezbednost na radu - povećanje zadovoljstva u radu - povećanje uspešnosti u radu - povećanje kvantitativne i kvalitativne efikasnosti u radu - povećanje produktivnosti

Kada se primenjuju ergonomski principi? • Ergonomija mora biti najuže operativno povezana sa konstrukcijom i tehničkim projektovanjem proizvoda

Ergonomski program Iskustvo je pokazalo da ergonomski program mora da nađe svoje mesto već u fazi projektovanja, a taj program obuhvata četiri faze i to: - dijagnozu problema, - eksperimentalno traženje rešenja, - primenu rešenja i - vrednovanje efikasnosti rešenja.

• Ergonomsko rešenje projekta jeste samo ono rešenje koje pruža maksimalnu sigurnost pri radu i optimalnu efikasnost • Svaki projekt treba započeti od čoveka –operatera.

U praksi se često • prvo uradi projekt pa tek onda dodaje čovek koji sada mora da radi u neprilagođenim uslovima

Posledice neergonomskih radnih uslova Posledice su oštećenje zdravlja radnika i to prvenstveno oštećenja mišićnog i koštano-zglobnog sistema pojave povrede, profesionalnog oboljenja i bolesti u vezi sa radom

Najčešći uzročnici koji doprinose oštećenju organizma su - delovanje sile - ponavljani pokreti - prinudan položaj tela - loše držanje tela - vibracija - hladnoća

Ergonomski principi kreiranja radnog mesta Kreiranje obuhvata: • radnu sredinu, • sredstva rada, • procese rada • materijale • organizaciju itd

Koliko ergonomsko uskladjivanje košta? Osim tradicionalnog gledišta da rezultati primene ergonomije utiču - na povećanje komfora radnika u toku rada i - na očuvanje zdravlja i bezbednost kako radnika tako i korisnika proizvoda, ne sme se zanemariti ni značajan uticaj ergonomije na ekonomiju.

Ekonomske koristi mogu da budu ocenjene na mnogo načina Jedan od njih je kroz troškove koji nastaju kao posledica povreda, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, a koji su zastrašujuće veliki. Drugi je povećanje produktivnosti To zajedno ima pozitivan finansijski efekat za poslodavca, posebno kada se ergonomski principi primenjuju već u fazi projektovanja.

• Monoga istraživanja su dokazala da troškovi ergonomskih projekata nisu različiti u odnosu na druge (neergonomske) a njihove prednosti su značajne.

Naša realnost Da u većini slučajeva ne postoji multidisciplinarni timski pristup projektantskim aktivnostima. Da delimično postoje norme koje se odnose i na ergonomiju, ali one nisu potpune i uopštene su. Da svaki projekat ima svoje specifičnosti koje treba da sagleda multidisciplinarni tim.

Zadatak ovog tima je da unapred ( već pri projektovanju) prepozna opasnosti, štetnotnosti I opterećenja, proceni rizik u odnosu na njih i predloži mere da se on eliminiše ili smanji, što znači urade potrebne izmene i dopune već na nivou projektovanja. -----

Primeri smanjenja rizika primenom ergonomskih mera

Fordova fabrika u Belgiji- poslovi montaže auspuha . Radnici su se žalili na bolove u leđima, vratu, ramenima i šakama.

Analiza bolovanja za period 2003 -2004 Radno mesto 1 ukupno radi 14 operatera ukupno dana bolovanja 627 ( po slučaju 24 dana) slučajeva bolovanja 26 Radno mesto 2 ukupno radi 9 operatera ukupno dana bolovanja 391 ( po slučaju 23 dana) slučajeva bolovanja 17

Posle analize radnog mesta konstatovano je da se radi o • ponavljanim aktivnostima: dizanja, držanja i učvršćivanja auspuha.

Fordova fabrika u Belgiji- poslovi montaže auspuha

Multidisciplinarni tim stručnjak za bezbednost, finansijski servis, sindikat, pogonski inžinjer, lekar, ergonom

Ovaj tim je identifikovao i ublažio ovaj problem, tako što je redizajnirao radno mesto izradio je poluautomatske dizalica (manipulatore) i uveo ih na radno mesto

Manipulator prenosi aspuh

Operator podiže aspuh uz pomoć manipulatora

Operator fiksira auspuh za kola

Operator vraća manipulator po drugi auspuh

• Ovaj proces rada se ponavlja svake 42 sekunde

Analiza bolovanja za period 2004 -2006 ( posle upotrebe manipulatora) Radno mesto 1 radi ukupno radi 8 operatera ukupno dana bolovanja 0 slučajeva bolovanja 0 Radno mesto 2 radi ukupno radi 3 operatera ukupno dana bolovanja 36 ( po slučaju 12 dana) slučajeva bolovanja 3

Redizajniranjem procesa rada se ne samo smanjio napor i tegobe radnika, već se smanjio i broj radnika i troškovi rada na ovom radnom mestu.

Neergonomska ručuca

Ergonomska ručica

Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, Tako da je mašina : - tastatura računara, - obična olovka, - strug, - lokomitiva, - automobil, - avion itd. .

Pojam sredine u kojoj se odvija poces rada podrazumeva - fizičku sredinu i - socijalnu sredinu, uključujući radnu grupu i medjuljudske odnose u njoj Jedan od značajnih problema čoveka u automatizovanom radu je odsustvo socilane sredine.

Predmet proučavanja ergonomije je čovek i to: - čovek u radnoj sredini, - čovek pri radu, - ponašanje čoveka - odnos čoveka prema radu ali i - uticaj koji rad ima na čoveka.

Gde se koristi ergonomija? Danas se ergonomija koristi svakodnevno i u velikom broju područja ali je jednostavno ne primećujemo. Primećujemo više odsustavo ergonomije, kada koristimo prozvod koji nam nije ergonomski prilagođen bilo na poslu, kod kuće, ili van kuće

Zbog toga ergonomski principi treba da se poštuju u svim područjima ljudske aktivnosti bilo da je to: - radni proces, - sport, - odmor, - zabava itd

Ergonomski principi kreiranja radnog mesta 1. Radno mesto i sredstva za rad moraju biti prilagodjeni dimenzijama tela radnika. 2. Mora se izbegavati nepotrebno naprezanje mišića, zglobova, tetiva, respiratornog i kardiovaskularnog sistema. 3. Signali i indikatori i komandni uredjaje se moraju birati, konstruisati i rasporedjivati u skladu sa karakteristikama percepcije radnika.

4. Radna sredina mora biti tako oblikovana da fizički, hemijski i biološki ne utiče štetno na radnika 5. Radni procesi moraju biti tako oblikovani da obezbedjuju zdravlje i sigurnost radnika, stimulišu njihovu radnu sposobnost i zadovoljstvo.

Osnovne preventivne mere su: 1. promena u dizajnu i organizaciji radnog mesta (raspored mašina, opreme i sredstava za rad da se izbegne uvijanja, istezanje, savijanja i slični pokreti tela pri radu i oblikovanje alata radne okoline (osvetljenje; buku; mikroklima idr) 2. promena u načinu organizovanja i realizaciji radnih aktivnosti (rotacija radnika, upotreba dizalica, i sl) 3. odmor i fizičke vežbe (razgibavanje) 4. obuka za rad na ergonomski ispravan način rada