TEHNIKA KOLA PIROT TEHNOLOGIJE TRANSPORTA VOZILOVOZILO 2011 TEHNOLOGIJA

TEHNIČKA ŠKOLA PIROT TEHNOLOGIJE TRANSPORTA VOZILO-VOZILO 2011.

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA VOZILO-VOZILO U zavisnosti od vida transporta i tovarne jedinice postoje četiri osnovne vrste prevoza u tehnologiji vozilo –vozilo: �� Drumsko-železnička tehnologija–prevoz kompletnih drumskih vozila ili delova drumskih vozila (prikolice, poluprikolice, izmenjivi transportni sudovi) sredstvima železničkog saobraćaja;

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA VOZILO-VOZILO �� Železničko-drumska tehnologija–prevoz železničkih vagona sredstvima drumskog saobraćaja; �� Kopneno-rečno, pomorska tehnologija–prevoz drumskih i železničkih vozila sredstvima rečnog i pomorskog saobraćaja; �� Rečno-pomorska tehnologija –prevoz sredstava rečnog saobraćaja (barži) sredstvima pomorskog saobraćaja;

Uzroci nastanka tehnologija intermodalnog transporta vozilo-vozilo 1. Zahtev za kompletnom logističkom uslugom od vrata do vrata (door to door, full packet service), bez promene transportnog suda, bez oštećenja, sa manjim vremenskim gubicima, jednostavnijim manipulacijama. . . 2. Bolje iskorišćenje transportnih sredstava; 3. Smanjenje troškova transporta; 4. Zahtevi za smanjenjem potrošnje energije; 5. Dugo zadržavanje drumskih teretnih vozila u pretovarnim i distributivnim centrima; na graničnim prelazima zbog carinskih procedura;

Uzroci nastanka tehnologija intermodalnog transporta vozilo-vozilo 6. Razni zakonski propisi, ograničenje prevoza drumskih teretnih vozila preko teritorija pojedinih evropskih zemalja (posebno u Austriji i Švajcarskoj); 7. Sve strožiji zahtevi zaštite životne sredine; 8. Zakrčenost drumskih saobraćajnica, posebno na magistralnim pravcima; 9. Težnja ka povećanju bezbednosti saobraćaja; 10. Kvalitet transporta: brzina prevoza, prevoz u lošim vremenskim prilikama, kraći transportni putevi, itd.

Drumsko-železničke tehnologije vozilo –vozilo n Za drumsko železničke tehnologije transporta vozilo –vozilo u različitim zemljama i regionima sveta upotrebljavaju se različiti termini: Huckepack, Piggy back(Kanada, SAD) Ferroutage, Road Rail transport, Kengourou(Francuska) Traffic Combine Rail Route n Ove tehnologije prevoza su najzastupljenije u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Austriji

Drumsko-železničke tehnologije vozilo –vozilo n n n Kombinuju se prednosti brzog, jeftinog, bezbednog prevoza velikih količina robe železnicom na dužim relacijama i brzog i elastičnog drumskog prevoza manjih količina robe na kraćim relacijama Drumska vozila imaju funkciju nakupljanja i distribucije tereta, a glavni prevoz se obavlja železnicom Koriste se kada je prosečni pređeni put oko 500 m

Drumsko-železničke tehnologije vozilo –vozilo n PRAĆENI PREVOZ -prevoz kompletnih drumskih vozila na specijalnoj železničkoj blok garnituri Tehnologija A -pokretne autostrade, n NEPRAĆENI PREVOZ -prevoz delova drumskih vozila: Tehnologija B -prevoz prikolica i sedlastih polu-prikolica železničkim kolima Tehnologija C -prevoz izmenjivih transportnih sudova, Tehnologija D -bimodalne tehnologije (SEMI RAIL –polu voz) -prevoz specijalnih polu-prikolica na posebnim železničkim postoljima

pokretne autostrade

prevoz prikolica i sedlastih poluprikolica

prevoz izmenjivih transportnih sudova tovarni prostor drumskog vozila bez šasije

bimodalne tehnologije -SEMI RAIL

Uzroci nastanka različitih rešenja drumsko-železničke tehnologije Uklapanja u svetlosni profil -železnički svetlosni profil u Evropi je 4, 28 m, a u Americi 4, 72 m -kada se na železnička plato kola postavi drumsko vozilo ulazi se u zabranjenu zonu tovarnog profila, a da bi se to izbeglo deluje se na: �� visinu železničkih kola –H 1, �� visinu drumskog vozila –H 2, �� na obe visine istovremeno –H 1+H 2 Pr. železnička kola sa džepom u koje upadaju točkovi n

Uzroci nastanka različitih rešenja drumsko-železničke tehnologije n Smanjenja mrtvog tereta Pr. Izmenjivi transportni sud-nema točkova ni vučnog vozila Kod upoređivanja tehnologija koristi se odnos G 1/G 2 G 1 -koristan teret G 2 -mrtav teret

Tehnička baza tehnologija drumsko železničkog transporta n n n drumska vozila, tegljači specijalizovane, ojačane poluprikolice specijalna železnička kola pretovarne rampe, dizalice terminali sa upuštenim kolosecima i manipulativnim površinama

Tovarne jedinice u hucke-pack saobraćaju - Auto vozovi drumskog saobraćajado 18 m dužine, - Sedlasta vozila do 15 m dužine, - Izmenjivi transportni sudovi-dužine 7 -13. 6 m n n Specijalna železnička kola u tehnologijama hucke-pack saobraćaja Kola sa spuštenim podom Kola sa » klackalicom « Kola sa » džepom «

Specijalna železnička kola u tehnologijama hucke-pack saobraćaja

Neke karakteristike, prednosti i nedostaci pojedinih drumsko-železničkih tehnologija prisustvo vozača odnos G 1/G 2 Dužina (m) prosečna brzina pretovara odvozdovoz stalno pretova r A * HOR 0, 69 18 20 min/voz B * OBA 0, 95 15 15 min/prikol. C * VERT 1, 37 6 --12 3 -5 min/iz. tr. su d D * HOR 1, 38 -1, 42 13 -14 3 -5 min/prikol

Neke karakteristike, prednosti i nedostaci pojedinih drumsko-železničkih tehnologija *U međunarodnom transportu na prevoznom putu postoji barem jedan granični prelaz, pri čemu se kompletna kompozicija i do 40 jedinica, prema sporazumu na carini zadržava do 30 minuta čime se znatno smanjuje zadržavanje vozila na prelazu. *Na relacijama preko 300 km ostvaruju se značajni efekti

Neke karakteristike, prednosti i nedostaci pojedinih drumsko-železničkih tehnologija *Kod tehnologija B i C vozači drumskih vozila su angažovani samo na odvozu i dovozu dok se kod tehnologije pokretnih autostrada osoblje vozi u posebnim -spavaćim kolima *Na dužim relacijama ostvaruju se niži troškovi za vozno osoblje 25 – 30% *Uštede u varijabilnim troškovima(gorivo, maziva, auto gume, itd)

Neke karakteristike, prednosti i nedostaci pojedinih drumsko-železničkih tehnologija *Produžava se vek trajanja transportnih sredstava *Železnica vraća deo prevoza koji je na sebe preduzeo drumski transport *Povećava se obrt jer je vreme obrta 1 – 2 dana, a u klasičnom transportu 5 – 6 dana *Železnička kola specijalne konstrukcije su dva puta skuplja od ostalih teretnih kola

Neke karakteristike, prednosti i nedostaci pojedinih drumsko-železničkih tehnologija *Pitanje organizacije na oba kraja je problem, nedostatak i prednost za različita preduzeća. Za srednja i velika preduzeća koja imaju više filijala to nije problem, ali za manja može da bude *Zaštita životne sredine

Bimodalna tehnologija –tehnologija D n n U Evropi od 1990. nastala u cilju smanjenja prevoza tzv. » mrtvog tereta « primenom specijalnih železničkih postolja. Tehnička baza: +Specijalizovana drumska vozila: *tegljači *polu-prikolice, Roadrailer –ima tri osovine, teži je od obične prikolice zbog ojačanja za prevoz železnicom. Ima hidrauliku za podizanje vozila i uvlačenje točkova 32 cm iznad šina +Specijalna železnička postolja-šasije koje se podvlače pod vozila na spoju dva vozila +Terminali sa upuštenim kolosecima n

Društva za eksploataciju huckepack saobraćaja U evropskim zemljama u kojima funkcioniše ovaj vid transporta, postoje društva koja koordiniraju rad između železničkih uprava i drumskih prevoznika. Na međunarodnom nivou rad nacionalnih društava koordinira Međunarodna unija za eksploataciju drumsko železničkog transporta (Union International Rail. Route–UIRR).

Železničko-drumska tehnologija vozilo –vozilo Ova tehnologija podrazumeva transport železničkih teretnih kola vozilima drumskog saobraćaja.

Železničko-drumska tehnologija vozilo –vozilo • primenjuje se na kraćim relacijama (od 5 do 15 km), u slučaju nedostatka industrijskih koloseka, roba osetljiva na pretovar, vrlo teška roba, pretovar skup • Ostvaruje se primenom specijalnih drumskih niskopodnih prikolica –transportera, sa većim brojem osovina (min. 4). *Pretovar se kod korisnika može vršiti: �� bez skidanja vagona sa drumskog vozila i �� skidanjem vagona na specijalni kolosek

Nedostaci železničko-drumske tehnologije vozilo –vozilo n n n male brzine, ometanje drumskog saobraćaja, primenjiva samo u ravničarskim predelima, potrebna su posebna pretovarna postrojenja u robnim stanicama –rampe, veliki mrtvi teret

Kopneno-rečno pomorske tehnologije vozilo –vozilo transport drumskih i železničkih vozila sredstvima rečnog ili pomorskog saobraćaja n Pretovar je horizontalan, preko rampe na čeonoj ili bočnoj strani broda. n Brodovi najčešće imaju 3 palube i prelazak sa jedne na drugu palubu može biti uz pomoć rampi –Ro-Ro tehnologija (Rollon –Rolloff) ili liftova. Lo–Lo tehnologija (Lift on –Lift off).

Ro-ro brodovi n n Ovi brodovi imaju rampu za utovar i istovar Primena ro-ro brodova uglavnom se vezuje za kraće relacije i znatno su manjeg kapaciteta. Međutim, zbog fleksibilnosti i veće brzine, često se koriste.

Ro-ro/lo-lo brodovi n n n Ro-ro/lo-lo brodovi omogućavaju utovar korišćenjem rampe u tehnologiji roll-on/roll-off ili korišćenjem lifta u tehnologiji lift-on/lift-off. Ro-ro/lo-lo brodovi imaju dupli trup. Imaju ro-ro komponentu u formi vrata na krmi. Pošto su opremljeni on-board kranom omogućen je pretovar u lukama bez krana za pretovar brodobala.

Kategorije Ro-Ro saobraćaja n Prevoz kompletnih drumskih vozila sa vozačem i železničkih kola, često u kombinaciji sa prevozom automobila i putnika –najčešće u prevozu preko moreuza i u priobalnom prevozu(npr. Lamanš) n Prevoz prikolica i polu-prikolica, bez vučnog vozila i vozača, u kombinaciji sa prevozom kontejnera u mešovitim Ro-Ro brodovima –primena na području Sredozemlja, Baltičkog i Severnog mora Prevoz kontejnerizovane ili nekontejnerizovane robe utovarene na specijalne prikolice sa spuštenim podom – pokretni nosači-trejleri, na dugim relacijama pomorskog saobraćaja n

Karakteristike Ro-ro tehnologije n n Prednosti: -prevoz svih vrsta roba -nema investicija u posebne terminale i opremu, za manipulisanje potrebna saobraćajnica i parking -brz pretovar -manji rizik od oštećenja robe Nedostaci: -slabije korišćenje tovarnog prostora(prostor ispod, iznad i između vozila)

Rečno-pomorska tehnologija -prevoz sredstava rečnog saobraćaja (barži) sredstvima pomorskog saobraćaja; Barža je deo skladišnog brodskog prostora koji se može odvojiti od broda i predstavljati rečno plovilo Postoje 4 tehnologije: LASH SEA-BEE BACAT FIDER n Tehnologije se prvenstveno primenjuju na području Severne Amerike, bivšeg Sovjetskog Saveza i u Zapadnoj Evropi.

LASH sistem n Lighters Aboard Ship-brodićima ukrcan brod Ovaj sistem čine: -matični brod nosač, sa širokom krmom i dizalicom koji može da nosi 60 barži -barže nosivosti 375 t -portalne dizalice nosivosti 500 t

SEA-BEE sistem Ovaj sistem čine: -brod nosač sa tri palube, nosi 38 barži, -barže nosivosti 850 t, -lift na krmi, nosivosti 2 000 t n Utovar i istovar se mogu odvijati daleko od dokova pomorskih luka na sidrištu

BACAT sistem Ovaj sistem čine: -BACAT brod katamaran, kapacitet 10 BACAT ili 5 LASH barži sa dve plovne komore -BACAT barža nosivosti 150 t -Posebne dizalice sa platformom preko koje se barža spušta u tunel n Sličan lash sistemu ali je prilagođen kanalskom sistemu (Engleska –Holandija, Belgija, Nemačka)

FIDER sistem n n Primenjuje se između malih i velikih luka za sabirnodistributivni transport. Brodovi imaju mali gaz(3 -6 m) i ravnu palubu. Postoje: -FIDER/LASH brodovi nosivosti oko 12 barži -FIDER/RO-RO brodovi, 22 polu-prikolice -FIDER/kontejnerski brodovi, sa oko 50 -120 kontejnera n

n n Karakteristike tehnologije transporta Prednosti: barži - mogućnost korišćenja vodnih puteva - brži pretovar u odnosu na ostale tehnologije - za sve vrste tereta i sve pojavne oblike -nezavisnost od luka i lučkih procedura i ograničenja -kraće zadržavanje brodova u lukama- brži obrt, -uštede u lučkim troškovima, -manja opasnost od krađa, oštećenja i drugih rizika, Nedostaci: - velika investiciona ulaganja u tehničku bazu ovog sistema - veliki mrtav teret(barža) - Nepovoljne vremenske prilike otežavaju manipulisanje sa baržama