TCPIP MODEL ADRESIRANJE TCPIP TCPIP o o Internet

TCP/IP MODEL ADRESIRANJE TCP/IP

TCP/IP o o Internet standardi Internet sloj n n o o n n IP adresiranje Rutiranje IP protokol ICMP n n Transportni sloj n n Aplikacioni sloj UDP TCP/IP TELNET FTP E-MAIL DNS

Struktura Interneta TCP/IP

OSI vs. TCP/IP

TCP/IP

Adresiranje o TCP/IP protokoli koriste tri nivoa adresiranja: n n n fizičke adrese logičke ili mrežne (IP) adrese portova. TCP/IP

Adresiranje TCP/IP

Adresiranje - fizičke adrese o Čvor sa fizičkom adresom 10 šalje okvir čvoru sa fizičkom adresom 69. U zaglavlju okvira sadržane su fizičke adrese. Ethernet adresa: 07: 01: 02: 01: 2 C: 4 B TCP/IP

Adresiranje - logičke adrese Univerzalne adrese hostova i rutera na Internetu • Čvor sa logičkom adresom A i fizičkom adresom 10 lociran na jednom LAN-u šalje podatke čvoru sa logičkom adresom P i fizičkom adresom 95 lociranom u nekom drugom LAN-u. • Paket na nivou sloja mreže sadrži logičke adrese izvora i krajnjeg odredišta koje ostaju neizmenjene duž cele putanje paketa. • Fizičke adrese se menjaju kako paket prelazi iz jednu u drugu mrežu. IP adresa: 132. 24. 75. 9 TCP/IP

Adresiranje - adrese portova Proces sa adresom porta j koji se izvršava na hostu sa logičkom adresom A, šalje podatke procesu sa adrsom porta k koji se izvršava na hostu sa logičkom adresom P. TCP/IP 16 bitni brojevi

Internet standardi - RFC www. faqs. org/rfcs TCP/IP

Internet sloj o o o IP adresiranje Isporuka, prosleđivanje i rutiranje ARP i RARP IP protokol ICMP TCP/IP

IP adresiranje o o Internet ili IP adresa je 32 -bitna (ili 4 -bajtna) adresa (identifikator) koja na jedinstven i univerzalan način definiše vezu hosta ili rutera na Internet. Adresni prostor (broj različitih adresa) IP protokola je 232 ili 4, 294, 967, 296 TCP/IP

Tačkasta decimalna notacija TCP/IP

Dve šeme IP adresiranja o o Klasno IP adresiranje (prvobitna, danas zastarela) Besklasno IP adresiranje (danas preovlađujuća) TCP/IP

Klasno IP adresiranje - sadržaj o o o o Određivanje klase Netid i Hostid Klase i blokovi Mrežne adrese Maska CIDR notacija Iscrpljivanje adresa TCP/IP

Klase o o Prostor IP adresa je podeljen na pet klasa: A, B, C, D i E. Svaka klasa zauzima jedan kontinualni deo adresnog prostora TCP/IP

Broj adresa po klasama TCP/IP

Kako odrediti klasu IP adrese? Ako je adresa data u binarnom obliku: TCP/IP

Određivanje klase TCP/IP

Određivanje klase - primer o Odrediti klase sledećih IP adresa: 00000001011 11101111 110000011 00011011 1111 10100111 11011011 10001011 011011110011 10011011 11111011 00001111 TCP/IP

Kako odrediti klasu IP adrese? Ako je adresa data u decimalnoj notaciji: TCP/IP

Određivanje klase - primer Odrediti klase sledećih IP adresa: Rešenje: a. Prvi bajt je 227 (između 224 i 239); klasa je D. b. Prvi bajt je 193 (između 192 i 223); klasa je C. c. Prvi bajt je 14 (između 0 i 127); klasa je A. d. Prvi bajt je 252 (između 240 i 255); klasa je E. e. Prvi bajt je 134 (između 128 i 191); klasa je B. TCP/IP

Netid i Hostid Netid - identifikuje mrežu Hostid - identifikuje host u mreži Blok - skup adresa sa istim netid TCP/IP

Klasa A TCP/IP

Klasa B TCP/IP

Klasa C TCP/IP

Mrežna adresa o o o Mrežna adresa je prva adresa u bloku. Definiše mrežu (a ne host). (Ruteri usmeravaju pakete shodno mrežnoj adresi) Za datu mrežnu adresu, u mogućnosti smo da odredimo klasu adrese, blok i opseg adresa u bloku. TCP/IP

Mrežna adresa - primer Za IP adresu 132. 21. 0. 0, odrediti klasu, blok i opseg adresa. Rešenje Klasa adrese je B zato što je prvi bajt između 128 i 191. Adresa pripada bloku sa netid = 132. 21. Opseg adresa je 132. 21. 0. 0 do 132. 21. 255. TCP/IP

Maska je 32 -bitni broj, koji AND-ovan sa bilo kojom adresom iz bloka daje mrežnu adresu. AND (logička I) operacija se primenjuje na svaki par bitova maske i adrese. Bitovi adrese koji odgovaraju 1 -cama iz maske zadržavaju svoju vrednost (ako su 1 ostaju 1, ako su 0 ostaju 0), a bitovi koji odgovaraju 0 -ma iz maske menjaju se na 0. TCP/IP

Podrazumevane maske TCP/IP

Podrazumevane maske - primer Za IP adresu 23. 56. 7. 91, oderediti početnu (mrežnu) adresu. Rešenje Data IP adresa pripada klasi A za koju je podrazumevana maske 255. 0. 0. 0. To znači da prvi bajt adrese ostaje neizmenjen, dok preostala tri postaju 0. Dakle, tražena mrežna adresa je 23. 0. 0. 0. TCP/IP

CIRD notacija o o U ovoj notaciji, broj 1 -ca u maski se zapisuje na kraju adrese posle kose crte. Na primer, adresa 18. 46. 74. 10, koja je iz klase A sa podrazumevanom maskom 255. 0. 0. 0, se zapisuje kao 18. 46. 74. 10/8, da bi se naglasilo da u maski postoji osam 1 -ca. TCP/IP

Problem iscrpljivanja IP adresa o o o Zbog brzog rasta Interneta, kao i zbog nedostataka samog klasnog adresiranja, raspoložive IP adresu su gotovo iscrpljene. Uprkos tome, broj uređaja na Internetu je još uvek mnogo manji od 232. Klase A i B su u potpunosti iskorišćene, dok su blokovi iz klase C previše mali za organizacije srednje veličine. Nešto kasnije, ukazaćemo na načine kako se problem iscrpljivanja IP adresa može ublažiti TCP/IP

Uređaji sa više mrežnih adaptera (Multihomed devices) Multihomed host TCP/IP

IP adresa - lokacija, a ne ime ! IP adresa definiše mrežnu lokaciju uređaja, a njegov identitet. Drugim rečima, obzirom da IP adresu čine dva dela (netid i hostid), ona jedino može da definiše vezu hosta na određenu mrežu. Jedna posledica ovoga je ta da premeštanje računara iz jedne u neku drugu mrežu podrazumeva i promenu njegove IP adrese TCP/IP

Specijalne adrese Specijalna adresa Netid Hostid Izvor ili odredište Mrežna adresa Određena Sve nule - Direktna broadcast adresa Određena Sve 1 -ce Odredište Ograničena broadcast adresa Sve 1 -ce Odredište Host na ovoj mreži Sve nule Izvor Konkretan host na ovoj mreži Sve nule Određena Odredište Loopback adresa 127 Bilo koja Odredište TCP/IP

Mrežna adresa TCP/IP

Direktna opšta (broadcast) adresa Direktnu broadcast adresu koristi ruter da bi poslao poruku svim hostovima u lokalnoj mreži TCP/IP

Ograničena opšta (broadcast) adresa Ograničenu broadcast adresu koristi host kada šalje poruku svim hostovima u istoj mreži. TCP/IP Ruteri blokiraju ograničenu broadcast adresu

˝Host na ovoj mreži˝ Host koji ne zna svoju IP adresu koristi IP adresu 0. 0 ako izvornu i 255 kao odredišnu da bi poslao poruku bootstrap serveru (host koji ˝zna˝ IP adrese svih hostova u mreži). TCP/IP

˝Konkretni host na ovoj mreži˝ Ovu adresu koristi host ili ruter kada šalje poruku nekom konkretnom hostu na istoj mreži. TCP/IP

Loopback adresa Paket sa loopback adresom ne napušta host. TCP/IP

Privatne adrese Klasa Netid Broj blokova A 10. 0. 0 1 B 172. 16 – 172. 31 16 C 192. 168. 0 – 192. 168. 255 256 Adrese iz ovih blokova nisu globalno prepoznatljive, a koriste se u izolovanim mrežama TCP/IP

Individualne, grupne i opšte IP adrese o o o Individualne - za komunikaciju jedan-ka-jedan Grupne (multikast) - za komunikaciju jedan-ka-više Opšte (broadcast) - za komunikaciju jedan-ka-svima TCP/IP

Individualne adrese Jedan izvor jedno odredište TCP/IP

Grupne adrese Jedan izvor, više odredišta Grupne adrese su adrese iz klase D Host, pored indivudulane, može imati jednu ili više grupnih adresa. TCP/IP

Primene grupne komunikacije o o Pristup distribuiranim bazama podataka Distribucija informacija Telekonferencije Učenje na daljinu TCP/IP

Višestruki unicast v. s. multicast Višestruki unicast Multicast TCP/IP

Podmrežavanje Dva nivoa hijerarhije (mreža bez podmreža) TCP/IP

Podmrežavanje Mreža sa podmrežama (tri nivoa hijerarhije). TCP/IP

Adrese sa dva i tri nivoa hijerarhije Adrese u mreži bez podmreža Adrese u mreži sa podmrežama TCP/IP

Maska podmreže TCP/IP

Podmrežavanje - primer Za IP adresu 200. 45. 34. 56 i masku podmreže 255. 240. 0 odrediti adresu podmreže. Rešenje Adresa: 200. 45. 34. 56 11001000 00101101 0010 00111000 Maska podmreže: 255. 240. 0 AND 111111110000 Adresa podmreže: 11001000 00101101 00100000 => => 200. 45. 32. 0. TCP/IP

Podmrežavanje - specijalne adrese o o Adresa podmreže - prva adresa (hostid - sve nule) Poslednja adresa - ograničeni broadcast unutar podmreže (hostid - sve jedinice) TCP/IP

Podmrežavanje - CIRD notacija o 141. 14. 92. 3/18 predstavlja adresu koja pripada podmreži sa maskom 255. 192. 0 (18 1 -ca) TCP/IP

Besklasno adresiranje Ciljevi: o o o Razumevanje koncepta besklasnog adresiranja Pronalaženje prve i poslednje adrese bloka za datu IP adresu Pronalaženje mrežne adrese za datu besklasnu IP adresu Kreiranje podmreža na bazi bloka besklasnih IP adresa Razumevanje dodele adresa i koncepta agregacije adresa TCP/IP

Blokovi promenljive dužine Kod besklasnog adresiranja, adresni prostor (232 adresa) je podeljen na blokove različitih veličina, koji ne pripadaju klasama, a organizaciji se dodeljuje blok veličine koja najbolje odgovara njenim potrebama TCP/IP

Ograničenja 1. 2. Broj adresa u bloku mora biti stepen dvojke (2, 4, 8, 16, . . . ) Prva adresa u bloku mora biti deljiva bez ostatka brojem adresa u bloku TCP/IP

Besklasne IP adrese - Primer Koja od sledećih adresa može biti početna adresa bloka koji sadrži 16 adresa? Rešenje Samo dve adrese zadovoljaju uslov za početnu adresu (a i c). Adresa 205. 16. 37. 32 zato što je 32 deljivo sa 16. Adresa 17. 33. 80 zato što je 80 deljivo sa 16. TCP/IP

Format besklasne IP adrese Kod besklasnog adresiranja adresa i maska uvek idu u paru TCP/IP

Prefiks i dužina prefiksa o o Prefiks - za zajednički deo svih adresa iz istog bloka (slično kao netid) Dužina prefiksa – broj bita u zajedničkom delu Sufiks – promenljivi deo u adresama nekog bloka (slično kao hostid) Dužina sufiksa – broj bita u promenljivom delu (32 – n) TCP/IP

Određivanje prve adrese bloka Odrediti prvu adresu u bloku ako je 167. 199. 170. 82/27 jedna od adresa iz bloka. Rešenje Dužina prefiksa je 27, što znači da moramo zadržati prvih 27 bita, a preostalih 5 promeniti na 0 : Adresa (bin. oblik): 10100111 11000111 1010 Zadržavamo 27 bita: 10100111 11000111 1010 Rezultat u CIRD notaciji: 167. 199. 170. 64/27 TCP/IP 01010010 01000000

Određivanje broja adresa u bloku Odrediti broj adresa u bloku ako je 140. 120. 84. 24/20 jedna od adresa iz bloka Rešenje Dužina prefiksa je 20. Broj adresa u bloku je 232− 20 ili 212 ili 4096. TCP/IP

Određivanje poslednje adrese bloka Odrediti poslednju adresu bloka ako je 140. 120. 84. 24/20 jedna od odresa iz bloka Rešenje Maska ima 20 1 -ca i 12 nula. Komplement maske ima 20 nula i 12 jedinica : 000000001111 Ili 0. 0. 15. 255. Poslednja adresa jednaka je zbiru prve adrese i komplementa maske: TCP/IP

Određivanje poslednje adrese bloka 140. 120. 80. 0. 15. 255 --------------140. 120. 95. 255 Poslednja adresa je: 140. 120. 95. 255/20. TCP/IP

Određivanje bloka Odrediti blok ako je jedna od njegovih adresa 190. 87. 140. 202/29. Rešenje Blok je određen prvom adresom, veličinom i poslednjom adresom. Uočimo da maska sa dužinom prefiksa 29 ima sve 1 -ce na pozicijama prva tri bajta i pet 1 -ca i tri nule na poziciji poslednjeg bajta, tj. 11111000. To znači da će u prvoj adresi bloka u odnosu na datu adresu biti promenjen samo poslednji bajt (202). Broj 202 u binarnom obliku ima vrednost 11001010, a primenom maske dobijamo: (11001010) AND (11111000) = 11001000 (decimalno 200). Dakle, prva adresa bloka je: 190. 87. 140. 200/29. Veličina bloka iznosi 232 -29 = 23 = 8 adresa. Komplement maske je 0. 0. 0. 7, što sabrano sa prvom adresom daje poslednju TCP/IP adresu bloka: 190. 87. 140. 207/29

Jedna mrežna konfiguracija Prikazati mrežnu konfiguraciju za blok iz prethodnog primera: Prava adresa: 190. 87. 140. 200/29 Veličina bloka: 8 adresa Poslednja adresa: 190. 87. 140. 207/29 TCP/IP

Podmrežavanje kod besklasnog adresiranja Besklasno, kao i klasno adresiranje, podržava podmrežavanje. Organizacija kojoj je dodeljen blok adresa, može kreirati podmreže shodno svojim potrebama. Administrator mreže, za svaku podmrežu, određuje odgovarajuću masku. Maska podmreže imaće veću dužina prefiksa (n) od maske koja važi na nivou dodeljenog bloka. TCP/IP

Određivanje maske podmreže Organizaciji je dodeljen blok 130. 34. 12. 64/26. Organizacija želi da kreira 4 podmreže. Kolika je dužina prefiksa podmreže? Rešenje Kreiraju se 4 podmreže, što znači da su, u odnosu na dužinu prefiksa sajta, potrebna dve dodatne 1 -ce (log 24 = 2). Dakle, dužina prefiksa podmreže je /28. TCP/IP

Određivanje adresa podmreža Odrediti adrese podmreža i opsege adresa za svaku podmrežu iz prethodnog primera. TCP/IP

Podmreže promenljive veličine TCP/IP

Dodela adresa Dodela IP adresa na globalnom nivou je pod kontrolom međunarodne neprofitne organizacije koja se zove ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers). Međutim, ICANN, po pravilu, se ne bavi dodelom adresa pojedinačnim organizacijama, već blokove adresa dodeljuje ISPISP ovim. Svaki ISP zatim deli svoj blok adresa na manje blokove i raspodeljuje ih svojim korisnicima. Ovakav pristup se naziva agregacijom adresa, adresa jer se veliki broj manjih blokova adresa objedinjuje u jedan veliki blok koji je dodeljen jednom ISP-u. TCP/IP