Tamara Janevski prof rehabilitator Pristup uenicima s deficitom

Tamara Jančevski, prof. rehabilitator Pristup učenicima s deficitom pažnje / hiperaktivnim poremećajem Odabrala, prevela sa hrvatskog jezika: Babić Lakatoš Roža – dipl. teol. v. med. sestra

A = attention - pažnja, pozornost D = deficit – deficit, nedostatak H = hyperactivity – hiperaktivnost D = disorder – poremećaj

Dosadašnji nazivi Minimalna cerebralna disfunkcija (MCD) Hiperkinetičko – impulzivni poremećaj Hiperkinetička reakcija u dečjem uzrastu ADHD

Dijagnostički kriterijum prema DSM – IV - 6 ili više simptoma - traju najmanje 6 meseci - simptomi su maladaptivni I nekonzistentni s razvojnim stepenom - Neki simptomi su postojali pre 7. godine života - Posledice simptoma se ispoljavaju u 2 ili više sredina (škola, kuća, posao. . . ) - Klinički značajno oštećenje socijalnog, akademskog ili radnog funkcionisanja

Nepažnja - Ne posvećuju pažnju detaljima ili rade greške zbog nemara u školskom zadatku, poslu ili drugim aktivnostima - Često imaju teškoća sa održavanjem pažnje pri obavljanju zadatka u igri - Često se čini da ne slušaju i kad im se direktno obraća - Često ne prate upute i ne dovršavaju školski zadatak, kućne poslove ili dužnosti na radnom mestu (ne zbog prkosnog ponašanja ili nerazumevanja uputa) - Često imaju poteškoća sa organizacijom zadataka i aktivnosti

- često izbjegavaju, nevole ili odbijaju zadatke koji zahtevaju trajniji mentalni napor (kao što je školski ili domaći zadatak) - Često gube stvari potrebne za ispunjavanje zadataka ili aktivnosti (npr. igračke, školski pribor, olovke, knjige ili alat) - Često ih ometaju vanjski podražaji - Često zaboravljaju dnevne aktivnosti

Hiperaktivnost - Često tresu rukama ili nogama ili se vrpolje na stolici (sedalu) - Ustaju sa stolice (sedala) u razredu ili negde drugde se očekuje da ostanu na mestu - Često preterano trče ili se penju u situacijama u kojima je to neprikladno (kod adolescenata ili odraslih osoba može biti ograničeno na subjektivni osećaj nemira) - Često imaju teškoća ako se treba mirno I tiho igrati ili obavljati slobodne aktivnosti - Često su “u pogonu” ili kao da ih “pokreće motor” - Često preterano pričaju

Impulsivnost - često “istrčavaju” sa odgovorima pre nego što je dovršeno pitanje - Često imaju poteškoća sa čekanjem reda - Često prekidaju ili ometaju druge (npr. Upadaju u razgovor ili igru)

Kombinovani tip - 6 ili više simptoma nepažnje i 6 ili više simptoma hiperaktivnosti – impulsivnosti - Kod najvećeg broja dece Dominantno nepažljiv tip - 6 ili više simptoma nepažnje I manje od 6 simptoma hiperaktivnosti - Impulsivnosti Dominantnohiperaktivnoimpulsivni tip - 6 ili više simptoma hiperaktivnosti – impulsivnosti i manje od 6 simptoma nepažnje - Nepažnja ipak može biti značajan problem

Poremećaj obuhvata područja • Pažnje • Percepcije • Motorike • Učenja • Mišljenja • Odnosa • Emocionalnosti • Ponašanja • Spavanja • Različitosti u telesnom razvoju

Uzroci poremećaja • Neuroanatomska • Neurohemijska • Neuroendokrinološka • Neurofiziološka • Hematološka istraživanja • Psihosocijalne teorije • Genetske teorije

Dijagnostika • Obiteljska anamneza • Osobna anamneza • Standardizirane lestvice. Informacije iz škole • Neurološki nalaz • Laboratorijsko-dijagnostički postupci

- kako deca sazrevaju simptomi hiperaktivnog ponašanja postaju manje uočljivi Hiperaktivnosti impulsivnost se javljaju zbog teškoća u inhibiciji reakcija, pa imaju teškoća u odabiru najprimerenijeg ponašanja u nekoj situaciji i planiranju budućih događaja, pa • teško odgađaju zadovoljenje želja • teško se odupiru trenutnom iskušenju • bave se potencijalno opasnim aktivnostima bez razmišljanja o posledicama

Dodatne teškoće najznačajnije za rad u školi: Slab školski uspeh -teškoće u učenju– 40– 60%dece -teškoće savremenim ograničenjima, količinom pisanog ili čitanog teksta konflikti sa utoritetima (teškoće se tumače kao znak lenosti, slabog osećaja odgovornosti i suprotstavljanja)

Specifične teškoće u učenju – 15 - 20% dece Poremećaj govornog i jezičnog razvoja Razvojno zaostajanje - npr. finamotorika

- karakteristika poremećaja – nedostatak u izvođenju onoga što dete zna, a ne u samom znanju - unutarnji govor (odgovoran za samousmeravanje i samokontrolu ponašanja) nije razvijen u skladu sa uzrastom - Javlja se kod 5 -7% školske dece - 4 -5 puta češće kod dečaka

ADHD nema dete koje se ponaša živahno, dekoncentrisano i nepažljivo kada: - Školsko gradivo mu je teško Nalazi se u prezahtevnoj situaciji Pod stresom je U porodici se događaju promene Ima neku fiziološku potrebu

Pripazimo da ne zamenimo. ADHDs: - intelektualnim teškoćama Poremećajem vida ili sluha Poremećajem učenja Prkosnim ponašanjem Smetnjama ponašanja Neurološkim smetnjama Nuspojavama lekova intelektualnim teškoćama

Učitelj/nastavnik treba biti upoznat sa učenikovim • sposobnostima • veštinama • potrebama • interesima • predznanjima • saradnja sa roditeljima • saradnja sa razrednim starešinom

Prilagoditi: Sadržaj nastavne metode, Oblike I sredstva rada način provere znanja

Prilagodba nastavnih metoda, oblika i sredstva rada - omogućiti učeniku da sedi blizu nastavnika tako da se omogući bolji nadzor -privući pažnju predavanja uputa -koristiti upozoravajuće geste -kombinovati verbalne i pismene upute -davati upute jednu po jednu -tiho ponoviti upute učeniku -tražiti da ponovi upute radi potvrde razumevanja

kombinovati govorne, vizualne, pisane i čimbene metode - Podučavanje memorijskih tehnika - Redukovati zadatak u nekoliko izvedivih delova, u očekivanim vremenskim okvirima - Često proveravati napredak - Omogućiti učeniku pomoć drugih učenika, tj. Tačno mu reći kome se i kako treba obratiti ako "zapne“ - Pripremiti pisani materijal sa podcrtanim bitnim delovima i idejama vodiljama - Predočiti uz tekst bitne činjenice na koje treba obratiti pažnju - Podučavati izradi sažetaka bitnih delova teksta

omogućiti česte prilike za ustajanje i kretanje uokolo, omogućiti prostor za kretanje - Smisliti aktivnosti koje uključuju i zahtevaju kretanje - Razbiti aktivnosti u manje jedinice - Smanjiti mogućnost odvlačenja pažnje bukom i događajima uokolini - Omogućiti da se učenik aktivno uključi u izlaganje - Osigurati razumljivost predavanja (kako se učenik ne bi "isključio“ radi nerazumevanja) - Poticati samokontrolu - Prekidanje rada i provera urađenog

- Davati pravovremene obavesti o promeni aktivnosti - Pravovremeno obavestiti o očekivanjima u sledećoj aktivnosti - Specifikovati sredstva potrebna za izvršenje aktivnosti - Specifikovati sve korake potrebne za izvršenje zadatka - Ako je potrebno osigurati učeniku pomoćnika za organiziranje i izvršavanje aktivnosti

Prilagođavanje načina provere znanja - Podučavati veštine i strategije pri pisanju testa - Ocenjivati sadržaj, ne rukopis - Dozvoliti i omogućiti alternativne načine provere znanja (usmeno, kucani izveštaj, audio i video prezentacije. . . ) - Dozvoliti i omogućiti alternativne načine rešavanja zadataka, sa redukovanim potrebama za pisanjem (izrada mapa, grafikona, korištenje slikovnog materijala. . . ) - Omogućiti dodatno vreme

-koristiti jasne, čitljive i pregledne forme za pisane testove -označiti linijama mesta za odgovor i ostaviti dovoljno mesta za odgovor ako je rukopis nezgrapan -nabrojati, napisati i izreći sve korake potrebne za izvršenje zadataka

Loša slika o sebi Emocionalne teškoće ponašanju poremećaji u Važno je ostvariti pozitivan odnos sa učenikom!

Neki vaspitni postupci

1. Trenutna povratna informacija i posledice • Važno je da reakcija na detetovo ponašanje (nagrada ili kazna) sledi odmah, nakon nekoliko sekundi, a ne sa odlaganjem, od npr. nekoliko sati.

2. Koristite jače posledice , ono treba snažnije posledice nego druga deca. • Osim reči pohvale treba koristiti I opipljive nagrade kao npr. bonove, značke, naepnice

3. Češće poticanje • Zbog problema održavanja motivacije dobro je dete češće usmeravati i prijateljski poticati na dovršenje zadatka • Premda nas ponašanje deteta sa ovim poremećajem najčešće potiče da smišljamo kazne i ukore, puno je delotvornije ako se usmerimo na nagrade • Pozitivne posledice trebaju se primenjivati češće od negativnih (npr. za 1 kaznu 4 nagrade ili pohvale)

4. Planiranje • Ako možete predvideti problem koji će dete izazvati u nekoj situaciji unapred isplanirajte kako ćete se nositi sa tim problemom • Budući da deca sa deficitom pažnje / hiperaktivnim poremećajem za otprilike 30% zaostaju u zrelosti ponašanja za svojim vršnjacima I jako su zaboravna, pomognite svome detetu podsećanjem na plan ili pravilo

5. Doslednost • Sledite pravilo nepričanja i nepokazivanja emocija kod vaspitanja • Teško podnose promene, a bolje se ponašaju kada im je svakodnevni život predvidiv • Budite svesni “dobrih” i “loših” dana

Još neki saveti • Biti model primerenog ponašanja • poticati pozitivnu atmosferu u razredu • ignorisati neprimereno ponašanje • izolacija • davanje“posebnog”zadatka

Čarobni štapić za ovakve teškoće nepostoji, a kada bi postojao bi sastavljen od: strpljenja smirenosti optimizma pohvale kada god je to moguće

Literatura • Kocijan-Hercigonja, D. , Buljan • Flander, G. , Vučković, • D. : Hiperaktivnodijete – uznemireni roditelji I odgajatelji, naklada Slap • Phelan, T. : Sve o poremećaju pomanjkanja pažnje, Ostvarenje • Učenici sa posebnim obrazovnim potrebama www. mzos. hr • Phelan, T. : 1 -2 -3 uspjeh-učinkovita disciplina za djecu od 2 do 12 godina, Ostvarenje • Greenspan, S. : Zahtjevna djeca, Ostvarenje

Jo škorisne literature • Radni materijali za vježbanje koncentracije I pažnje , OCVPŽ • Kako učiti djelotvornije, OCVPŽ • www. obiteljskicentar. hr • Hiperaktivno dijete, Poliklinika za zaštitu djece grada Zagreba • Moguja!-radna bilježnica za hiperaktivno dijete, Poliklinika za zaštitu djece grada Zagreba • Hiperaktivni sanjari, Marko Ferek, udruga “Buđenje”