ta je porodica danas Kako je odrediti Kako

Šta je porodica danas? Kako je odrediti? Kako proučavati? Literatura: Gidens E. „Porodica“ u Odbegli svet. Kako globalizacija preoblikuje naše živote, Beograd: Stubovi kulture, 2005, str. 77 -90.

PROMENE Na globalnom planu odvijaju se važne promene u: 1. ) porodici 2. ) braku 3. ) emocionalnim vezama 4. ) seksualnosti 5. ) načinu na koji poimamo sebe 6. ) načina na koji stvaramo veze i odnose sa drugima Ove promene odvijaju se na različite načine u različitim regionima i kulturama, a uz to predstavljaju veoma tešku i neprijatnu transformaciju. Intenzivne rasprave o sekusalnoj jednakosti, regulisanju seksualnosti i budućnosti porodice, odvijaju se u mnogim državama, osim u onim u kojima je prisutna represija autoritarnih režima ili fundamentalnih grupa. Uporedni trendovi koji se tiču preobražaja u ličnoj i emocionalnoj sferi prevazilaze okvire pojedinačnih država, te se mogu zapaziti skoro svuda.

PRIMER KINE Nakon Kulturne revolucije, doneseni su liberalni zakoni o braku, prema kojim je shvatan kao vrsta radnog ugovora koji se može raskinuti ako bar jedna strana to želi, čak i uz protivljenje druge. U seoskim oblastim brak i porodica tradicionalniji, uprkos politici ograničavanja broja dece. Brak ugovaraju roditelji. Postoji izreka -„Sretnete se jednom, klimnete glavom i venčate se“. U gradovima raste broj razvoda i vanbračnih zajednica. U urbanoj Kini sve su češći razvodi parova koji su se venčali na selu, na tradicionalan način.

TRADICIONALNA PORODICA Postoje različiti tipovi porodica i srodničkih zajednica u različitim društvima i kulturama. Nostalgija za utočištem porodice vrlo je izražena pojava. Političari i aktivisti stalno ukazuju na slom porodičnog života i pozivaju na povratak tradicionalnoj porodici. Tradicionalna porodica predstavlja ekonomsku zajednicu. U poljoprivrednoj proizvodnji učestvovala je cela porodica, a među plemstvom i aristokratijom prenos poseda bio je glavna osnova za brak. U srednjovekovnoj Evropi seksualna ljubav nije bila osnova na kojoj se zasnivao brak. Nejednakost muškaraca i žena. Žene su bile vlasništvo svojih muževa ili očeva. Nejednakosti u seksualnom životu. Muškarci su u istoriji često stupali u odnose sa ljubavnicama, kurtizanama, prostitutkama, a oni na visokim položajima imali su ljubavne avanture sa poslugom. Uprkos tome, morali su da budu sigurni da njihove žene rađaju njihovu decu. Kod devojaka se cenila nevinost, a kod žena vernost i privrženost.

TRADICIONALNA PORODICA Deca su bila obespravljena. Zakonska zaštita prava dece je skorašnja pojava. U predmodernom periodu i danas u tradicionalnim kulturama, odgajana su zbog njihovog doprinosa ekonomskim poslovima, što ne znači da ih roditelji nisu voleli. Stopa smrtnosti dece bila je enormna – u 17. veku, u Evropi i Americi u 1. godini života umrlo bi svako četvrto dete, a 10. rođendan ne bi doživela polovina. U tradicionalnim porodici je seksualnost bila podređena reprodukciji. Nepostojanje efikasne kontracepcije dovelo je seksualnost u neizbežnu vezu sa rađanjem, a žene su nekad imale više od 10 trudnoća. Seksulani avanturizam shvatan je kao pozitivna odlika muževnosti, dok se kod žena smatrao nepristojnim. Seksulanošću je gospodarila ideja ženske čednosti, nastala u viktorijanskoj Velikoj Britaniji, koja je bila važna u svim ne-modernim društvima. Žene su se delile na: 1. ) neporočne žene 2. ) žene „slobodnog ponašanja“

HOMOSEKSUALNOS T Antropološka istraživanja pokazuju da je više kultura u kojim se homoseksualnost toleriše, bar muška, nego onih u kojim to niije slučaj. Postoje društva u kojim su dečaci podsticani na homoseksualne veze sa starijim muškarcima, kao oblik seksulanog podučavanja, a sa tim bi se prestajalo kad se mladići vere ili venčaju. U društvima u kojim se nije tolerisala, označavana je kao neprirodna. Na Zapadu se na nju gledalo kao na perverziju i opisivana je u psihijatrijskim priručnicima. Gidens ističe da je poslednjih decenija na Zapadu dolazi do odvajanja seksualnosti od reprodukcije. Seksualnost postaje nešto treba otkrivati, obikovati, menjati, i ona više skoro da nema veze sa brakom i legitimnošću. U budućnosti se može očekivati veće prihvatanje homoseksualnosti, što dovodi u vezu sa odvajanjem seksualnosti od reprodukcije, a samim tim i heteroseksualnosti.

NOVE PORODICE Ono što se na Zapadu brani kao tradicionalna porodica je zapravo kasna, tranziciona porodica iz 50 -ih. Malo žena je radilo, teško su dobijale razvod, a da ne budu stigmatizovane, ali su žene i muškarci bili izjednačeniji nego pre. Ideja romantične ljubavi postaje osnova braka i zamenjuje ideju braka kao ekonomskog ugovora. U industrijalizovanim delovima sveta ljudi koji žive u porodicama nalik onim iz 50 -ih – oba roditelja žive zajedno sa decom iz zajedničkog braka, majka je domaćica, a otac zapolsen – su u manjini. U nekim državama više od trećine dece rodi se van braka, a raste procenat ljudi koji žive sami. SAD i Velika Britanija su društva sa mnogo brakova i razvoda. U Skandinavskim zemljama ima mnogo ljudi koji zajedno žive i imaju decu zajedno, ali nisu u braku. Porodični život najviše se menjao usponom para i partnerstva. U tradicionalnoj porodici bračni par je samo deo porodičnog sistema, a veze sa decom i rođacima bile su jednako važne ili važnije u društvenom životu. Danas je par, venčan ili ne, suština porodice, što je postao smanjenjem ekonomske uloge porodice i zasnivanjem bračne veze na ljubavi, ili na ljubavi i seksualnoj privlačnosti.

NOVE IDEJE Ideja intimnosti i emocionalne komunikacije, koja se ne javlja u ranijim brakovima. Ideja veze, o kojoj se ranije govorilo, već je bilo reči samo o braku. Menja se značenje braka, on više nije osnova partnerstva, već to može biti i sama veza. Menjaju se stavovi prema deci – imamo manje dece; odluka o rađanju dece doneta na osnovu emocionalnih i psiholoških potreba; danas deca predstavljaju prvenstveno ekonomsko opterećenje za roditelja, nasuprot ranije ekonomske korisnost.

INTIMNOST I VEZE Uočavaju se tri glavne oblasti u kojima intimnost zamenjuje stare odnose i postaje njhova suština: 1. ) seksualne i ljubavne veze 2. ) odnos roditelja i dece 3. ) oblast prijateljstva „Čista veza“ – predstavlja novi odnos koji je zasnovan na emocionalnoj komunikaciji i intimnosti. Ovo stvara i novu dinamiku u vezama, jer ona zavisi od toga koliko se otvorimo prema drugome. „Dobra veza“ – koncept koji pominju terapeuti i pod kojim podrazumevaju jednaka prava i obaveze u vezi, ističu važnost dijaloga, poštovanja i dobronamernosti. Ali ističu i da je ovo samo ideal kojem stvarne veze nisu blizu. Ovde se povlače paralele sa demokratijom (dijalog, ideal, jednakost), pa se govori o demokratiji emocija. Do slične promene dolazi i u odnosu roditelj-dete – iako roditelj mora imati autoritet, načelno treba prihvatiti demokratiju i omogućiti deci da i odgovore roditeljima (disciplina i poštovanje postoje, ali na drugačijim osnovama).

BUDUĆNOST PORODICE Izneti su prvenstveno trendovi koji se javljaju na Zapadu, pa se postavlja pitanje da li treba biti zabrinut za porodicu? Takođe, šta se dešava u onim delovima sveta gde je tradicionalna porodica i dalje jaka? Nije pitanje da li će se, već kada će se menjati tradicionalni odnosi porodice i u ovoj sredini. Jednakost i obrazovanje žena za koje nema mesta u tradicionalnoj porodici su najvažnije snage koje rade u korist demokratije i ekonomskog razvoja. U skladu sa tim ne treba da postoji briga što tradicionalna porodica propada, već što opstaje.

PITANJA ZA DISKUSIJU Koje odlike/odliku tradicionalne porodice smatrate da savremena porodica treba da zadrži? Šta smatrate manama i prednostima kod tradicionalne, a šta kod savremene porodice? Da li smatrate da tradicionalna porodica može da opstane u budućnosti, ili će doći do njenog nestanka? Zašto?

HVALA NA PAŽNJI! Prezentaciju radile: Aleksandra Galić SO 17/57 Jelena Antanasov SO 17/11