Svrha i smisao naunih metoda i nauke primena

Svrha i smisao naučnih metoda i nauke – primena deduktivne metode u nauci

NAUKA n Najšire značenje nauke odnosi se na ukupnost sistematizovanih znanja (činjenica, principa, zakona, teorija) o prirodi, društvu i stvarnosti uopšte. n Uže značenje nauke je svesna delatnost ljudi u “proizvodnji novih znanja”.

Deduktivna metoda služi: n n n za objašnjavanje (explanatio) činjenica i zakona, za predvidjanje (predictio) budućih dogadjaja, za otkrivanje novih činjenica i zakona, za dokazivanje i proveravanje hipoteza i sistematsko izlaganje nauke

Opis, objašnjenje i predvidjanje

Primer n Činjenica koju treba objasniti različito ubrzanje tela u slobodnom padu. . . n pomoću zakona fizike – zakon gravitacije, način na koji deluje centrifugalna sila. . .

Deskripcija i eksplanacija Opis = deskripcija n Objašnjenje = eksplanacija n Kako se nešto dešava. . . – iznošenje toka dogadjaja ili izgleda nekog predmeta. . n zašto se nešto dešava – objašnjenje n

Objašnjenje – Zašto? n Logički postupak kojim nešto (predmet, činjenicu, dogadjaj) dovodimo u vezu sa nečim drugim (drugim predmetima, činjenicama, dogadjajima), što je nužan i dovoljan razlog njegove egzistencije.

Primer n Živin termometar – u vrućoj vodi najpre pada pa raste.

Elementi objašnjenja n Eksplanandum – predmet objašnjenja – pojavu koju treba objasniti a registrujemo opisom. n Eksplanans = skup okolnosti i zakona na koje upućujemo kao na dovoljan uslov za nastanak pojave. n Antecedentne okolnosti pod kojim se zbila neka pojava. n Opšti zakoni sa okolnostima

Elementi i struktura objašnjenja n n Eksplanandum - pojava koju treba objasniti – (pad i dizanje žive u termometru) Eksplanans – okolnosti pod kojima se pojava zbiva ili antecedentne okolnosti + opšti zakoni koji deluju u datim okolnostima što za rezultat ima pojavu koju objašnjavamo. – (zakon o širenju tela pri zagrevanju kao i koeficijenti širenja stakla i žive)

NAUČNO OBJAŠNJENJE OKOLNOSTI + ZAKON(I) = POJAVA (koju objašnjavamo)

Adekvatno objašnjenje = OBJAŠNJENJE ČIJI EKSPLANANS ZAISTA OBJAŠNJAVA EKSPLANANDUM

Uslovi adekvatnog objašnjenja n n Eksplanans mora biti dovoljan za objašnjenje – odnosno sudovi kojima opisujemo eksplanandum moraju slediti iz sudova kojima izražavamo eksplanans. Eksplanans mora biti realan, odnosno sudovi koji izražavaju eksplanans moraju biti istiniti.

Naučno objašnjenje služi za objašnjavanje - Zakona - i Činjenica (Pojava)

NAUČNO PREDVIDJANJE U čemu je razlika od predvidjanja u svakodnevnom životu?

NAUČNO PREDVIDJANJE Predvidjanje koje pruža verodostojnu garanciju da će se predvidjeni dogadjaj dogoditi možemo nazvati pouzdanim ili osnovanim. n

Predvidjanje je osnovano kad zadovoljava dva glavna uslova: n n ako predvidjeni dogadjaj mora da se dogodi kad su dati pretpostavljeni zakoni i antecedentne okolnosti. ako su pretpostavljeni zakoni i okolnosti zaista dati tj. ako su sudovi koji tvrde te opšte zakone i okolnosti istiniti.

Otkriće u nauci Obično i naučno otkriće (u odnosu na naše ili ukupno naučno znanje)

Za razliku od svakodnevnog zapažanja nekih novih predmeta, činjenica ili pravilnosti u nauci se ta zapažanja mere u odnosu na celokupnost naučnih znanja jednog vremena – to je naučno otkriće Arhimed – otkriće zakona o gubitku težine u tečnosti, Mendel – zakon o nasledjivanju, Njutn – zakon gravitacije. . .

Uslovi da je neko otkriće zaista naučno otkriće: n otkrivena teza ili teorija mora biti istinita i n teorija ili teza mora biti nova, prvi put postavljena.

Otkriće i tehnički izum Kada nije reč o širenju našeg znanja već samo o primeni postojećih znanja onda je reč o tehničkom izumu ili pronalasku. Džems Vat – pronalazak parne mašine Graham Bel – pronalazak telefona, Bendžamin Franklin – pronalazak gromobrana. . .