Sveti Duh u Novom Zavetu Trojedno Boanstvo u

Sveti Duh u Novom Zavetu Trojedno Božanstvo u Bibliji

• Kad ljudi govore o Božanstvu, oni obično nemaju problema da shvate Boga Oca kao božansku osobu. U Bibliji, On se redovno otkriva u antropomorfičnoj formi. • Isto tako, pojam Isusa kao božanske osobe u ljudskoj pojavi je uopšteno prihvaćeno. • Međutim, koncept Svetog Duha kao božanske osobe je nešto je za mnoge nemoguće da shvate i prihvate. Oni smatraju Svetog Duha kao neku bezličnu božansku silu koja proizlazi od Oca.

• Biblija jasno upućuje na Svetog Duha kao božansku osobu u istom smislu kao druge dve osobe Božanstva. Njegov posao je identičan poslu Oca i Sina. • Najočiglednija identifikacija Svetog Duha kao božanske osobe je data od samog Isusa: • U Jovanu 14: 16 -17, Isus naziva Svetog Duha kao allos paraklētos („drugi Utešitelj/ Pomoćnik/ Branitelj/ Advokat”).

Reč paraklētos doslovno znači „neko ko je pozvan da stane uz nekoga. ” Među starim Grcima ta reč se koristila za osobu koja bi pružila pomoć drugoj osobi. U prvom veku, reč se posebno koristila za advokata. U 1. Jovanovoj 2: 1, Isus je označen kao paraklētos („zastupnik”). Isus je označio Svetog Duha kao drugog parakletu zato što je Sveti Duh trebao da uzme Njegovo mesto kada On ne bude više u svetu u telu.

Isus dalje opisuje Svetog Duha kao „drugog” Parakletu. Grčka reč allos znači „drugi iste vrste. ” Allos se razlikuje od reči heteros čije prvenstveno značenje je „drugi različite vrste” iako se ove dve reči često podudaraju u značenju. (Na primer, heteroseksualni brak koji uključuje dva partnera različitog pola).

Očigledna razlika između ove dve reči je najbolje izražena u Galatima 1: 6 -7: „Čudim se da se tako odmah odvraćate od onoga koji vas je pozvao kroz Hristovom blagodaću na drugo [heteros ] evanđelje; koje ustvari nije drugo [allos]; nego vas samo neki zbunjuju i hoće da iskrive evanđelje Hristovo. ” Videti i R. C. Trench, Synonyms of the New Testament (reprint; Baker, 2000), 357.

Jovan 14: 16 tako označava Svetog Duha kao Onoga koji je jednak Isusu Hristu i ko je iste vrste i ranga kao On. Važno je zapamtiti da Sveti Duh nije sam Isus. On je posebna ličnost: On je „drugi. ” „Sveti Duh kog će Otac poslati u moje ime, On će vas naučiti sve, i doneće u sećanje sve što sam vam ja rekao” (Jovan 14: 26).

Elen Vajt to potvrđuje na isti način: „Sveti Duh je Utešitelj, u Hristovo ime. On oslikava Hrista, a ipak je posebna ličnost" (20 Rukopisi , str. 324).

„Utešitelj kojeg je Hristos obećao da će poslati nakon svog uznesenja, je Duh u svoj punini Božanstva, koji manifestuje silu milosti prema svima koji prime i veruju u Hrista kao ličnog spasitelja. . . Postoje tri žive osobe nebeskog trija; U ime ove tri velike sile—Oca, Sina i Svetog Duha - oni koji prime Hrista živom verom su kršteni i ove tri sile će sarađivati sa poslušnim podanicima neba u njihovom naporu da žive novi život u Hristu” (Posebna svedočanstva , serija B, br. 7, str. 62 -63, 1905).

Uloga Svetog Duha u Božanstvu je da se on ponaša kao izvršitelj. „Sveti Duh je Hristov predstavnik u našem svetu, da izvrši božansku nameru da donese palom čoveku silu odozgo da bi on mogao biti pobednik. Svi koji uđu u zavet sa Isusom Hristom postaju Božja deca” (Rukopisi , 57, 1907).

„U Bibliji, osobine Svetog Duha su osobine Boga: • On je svugde prisutan (Psalmi 139: 7 -10) • On je sveznajući (1. Korinćanima 2: 10 -11)

U Starom i Novom Zavetu, Sveti Duh i Bog se često spominju naizmenično: Paralela u 2. Samuilovoj 23: 2 -3 „Duh Gospodnji je govorio kroz mene, i Njegova reč je bila na mom jeziku; Bog Izrailjev je rekao, Stena Izrailja mi je rekla. ”

Prema Delima 5: 3 -4, lagati Svetom Duhu znači lagati Bogu: „Petar reče: Ananija, zašto je sotona stavio u tvoje srce da slažeš Svetom Duhu i zadržiš za sebe nešto novca od njive koju si prodao? . . . Ti nisi slagao ljudima nego Bogu. ’”

U 1. Korinćanima 12: 11, Sveti Duh daje duhovne darove: „Ali jedan te isti Duh čini sve ove stvari, razdeljujući svakome pojedinačno upravo onako kako je Njegova volja. . . “ Međutim, stih 28 kaže da je Bog taj koji dodeljuje razne službe u crkvi: „I Gospod je postavio u crkvi, prvo apostole, onda proroke, onda učitelje. . . ”

2. Petrova 1: 21 – „Jer nikada proroštvo nije došlo od čovečije volje, nego pokrenuti od Svetog Duha govorili su sveti Božji ljudi. ” Međutim prema 2. Timotiju 3: 16, „Sve je Pismo nadahnuto od Boga. ”

U 1. Korinćanima 6: 19, Pavle kaže: „Vaše telo je hram Svetog Duha” (vidi isto 2. Korinćanima 6: 16). Onda, u 2. Korinćanima 6: 16, isti apostol kaže: „Mi smo hram živoga Boga. ” Ovo je još jedan slučaj gde se „Bog” i Sveti Duh spominju naizmenično.

U starozavetnim citatima u Novom Zavetu, reči izgovorene od Gospoda [Jahve] su pripisane Svetom Duhu:

Isaija 6: 8 -10 opisuje šta je Gospod [Jahve] rekao: „Tada sam čuo glas Gospoda [Jahve] govoreći: Koga ću poslati, i ko će nam ići? ’ Tada rekoh: Evo mene, pošlji mene! On mi reče: Idi i kaži tom narodu: Slušaćete, ali nećete razumeti. . . ” Dela 28: 25 -27 - pripisuju te reči Svetom Duhu: „Sveti Duh je bio u pravu kad je rekao vašim očevima kroz proroka Isaiju: Idi tome narodu i reci im: Slušaćete, ali nećete razumeti. . . ”

Jeremija 31: 32 -33 – „Ovo je zavet koji ću ja načiniti sa domom Izrailjevim posle ovih dana, kaze Gospod [Jahve], . . . “ U Jevrejima 10: 15 -17, te reči su pripisane Svetome Duhu: „Sveti Duh takođe svedoči i nama: Ovo je zavet koji ću načiniti sa njima. . . ”

Psalam 95: 7 -11 daje zapis Božjih reči u vezi Izrailjske pobune u pustinji: „Danas ako čujete Njegov glas, ne budite tvrdoga srca kao u Merivi, kao u dan kušanja u pustinji gde su me vaši očevi iskušavali, ispitaše i videše moja dela. . . ” U Jevrejima 3: 7 -11, te reči su pripisane Svetom Duhu: „Zato kao što Sveti Duh kaže: Danas kad čujete Njegov glas, ne budite tvrdoga srca. . . ’’

Sveti Duh u Starom Zavetu Mnogi tekstovi pokazuju da je Sveti Duh bio aktivan na zemlji u starozavetno vreme: 1. Mojsijeva 1: 2 – „Zemlja je bila pusta i prazna, i tama se prostirala nad bezdanom, i Duh Božji je lebdeo na vodama. ” 1. Mojsijeva 6: 3 – „Tada Gospod reče: Moj Duh se neće zauvek boriti sa ljudima, jer su telo; dajem im da još njihov vek bude sto i dvadeset godina. ”

Kroz starozavetnu istoriju, Sveti Duh osposobljava pojedince za izvršavanje posebnih zadataka – 2. Mojsijeva 31: 3; 4. Mojsijeva 24: 2; Sudije 3: 10; 6: 34; 1. Samuilova 10: 6; 2. Dnevnika 24: 20. On isto tako nadahnjuje proroke i govori kroz njih – 3. Mojsijeva 24: 2; 2. Samuilova 23: 2; Jezekilj 11: 5; Mihej 3: 8. Međutim, ličnost i delovanje Svetog Duha na zemlji su mnogo jasnije izraženi u Novom Zavetu.

Iako je Sveti Duh radio među ljudima od početka greha na zemlji, njegov posao nije bio prikazan u svoj punini. To se dogodilo posle Isusove smrti na krstu i njegovog proslavljenja nakon vaskrsenja.

Smrt Isusa Hrista na Golgoti označila je novu fazu aktivnosti Svetoga Duha na zemlji. Jovan 7: 39 – „A ovo reče za Duha koga posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen. ”

Jovan 7: 39 - govori o onome što se dogodilo na dan Pedesetnice. Nakon Isusovog ustoličenja na nebeski prestol Sveti Duh je sišao u punoj slavi i sili: Dela 2: 32 -34 – „Ovoga Isus, Bog je podigao, čemu smo mi svedoci. Zato, kad se uzvisio s desne strane Oca, i pošto je primio od Oca obećanog Svetog Duha, izlio je ovo što sami vidite i čujete. ”

„Hristovo vaznesenje na nebo je bilo znak da su Njegovi sledbenici trebali primiti obećani blagoslov. Na ovo je trebalo da čekaju pre nego krenu na svoj posao. Kad je Hristos prošao kroz nebeska vrata, On je bio ustoličen usred slavljenja anđela. Čim se ova ceremonija završila, Sveti Duh se spustio na učenike u velikoj meri i Hristos je zaista bio proslavljen sa slavom koju je imao s Ocem kroz svu večnost. Izlivanje Duha na Pedesetnici je bila poruka da je Otkupiteljeva inauguracija ostvarena.

Prema svom obećanju, On je svojim sledbenicima poslao sa neba Svetog Duha kao znak da je On, kao sveštenik i car, primio svu vlast na nebu i zemlji i da je Pomazanik nad svojim narodom” (Dela Apostolska , 38 -39).

Ovo nije bilo prvo pojavljivanje Svetog Duha na zemlji. Kao što smo već mogli videti, on je bio aktivan na zemlji od početka sveta. Međutim, nakon Isusove smrti na krstu i njegovog ustoličenja na nebeski presto, punina aktivnosti Svetog Duha se manifesovala na zemlji.

Ličnost Svetog Duha S obzirom da je Isus došao na ovu zemlju u ljudskom obliku, nije teško razmišljati o njemu kao o osobi. Međutim, Sveti Duh se nikada nije pojavljivao u vidljivom čovečijem obliku. To je razlog zašto je nekima teško da ga shvate i prihvate kao osobu.

Pojavljujući se ljudima, Sveti Duh ne uzima vidljivi oblik kao Otac i Sin. On se u prošlosti pojavljivao u raznim simbolima: • vatra (Dela 2: 3; Matej 2: 11) • vetar (Jovan 3: 8; Dela 2: 2) • golub (Matej 3: 16).

To je razlog zašto neki smatraju da je Sveti Duh neka vrsta bezlične sile ili uticaj. „Biblija jasno pokazuje da je Sveti Duh osoba bez da nam jasno objasni prirodu njegove ličnosti” (Hrišćanska verovanja , 93).

Definicija reči „ličnost ” (personality) u rečniku Webster’s: „Kvalitet ili stanje postojanja kao osobe“; i u svojoj teološkoj upotrebi , „kvalitet ili stanje koji se sastoji od različitih osoba, izraženo za Božanstvo“ („the quality or state of being a person”; and in its theological usage, „quality or state of consisting of distinct persons, said of the Godhead. ”) – Merriam-Webster ’s Collegiate Dictionary, 11 th ed. ; Webster ’s New International Dictionary, 2 nd ed. Unabridged.

Moramo imati na umu da kada mi govorimo o Svetome Duhu kao osobi, mi govorimo o božanskoj, a ne ljudskoj osobi. Reč „osoba” u vezi Božanstva mora se razumeti u teološkom smislu. Drugi razlog zašto je nekima teško da shvate Svetog Duha kao osobu je zato što grčka reč za „duh” pneuma je u srednjem licu, i kao takva ne označava osobu.

Međutim, zamenica koja se koristi za Svetog duha je u muškom licu. Na primer: U Jovanu 4: 24, Isus izjavljuje da je Bog Duh (srednji rod); Ipak, Bog je „On” kao osoba u tekstu: „Bog je Duh [pneuma] i oni koji se njemu [auton] mole, u Duhu i istini treba da se mole. ” 2. Korinćanima 3: 17 – „A Gospod je Duh [pneuma], a gde je Duh Gospodnji, tamo je sloboda. ”

Isto tako, u Novom Zavetu Sveti Duh je uvek oslovljavan kao „On. ” Sveti Duh oslovljava sebe lično kao “Ja”: Dela 13: 2 – „Odvojite mi Varnavu i Savla za delo za koje sam ih odredio. ” Ovo bi bilo nemoguće ako Sveti Duh nije osoba.

Novi Zavet predstavlja Svetog Duha kao božansku osobu: Biblijski tekstovi koji identifikuju Svetog Duha kao člana Božanstva isto tako ga identifikuju kao osobu Matej 28: 20; 2. Korinćanima 13: 14; Juda 20 -21; 1. Korinćanima 12: 4 -6.

Isus predstavlja Svetog Duha kao osobu (“On”) i koji deluje kao osoba: “A Parakleta, Duh Sveti, kojega ce Otac poslati umesto mene, On [ekeinos ] će vas naučiti sve” (Jovan 14: 26). “Kada Parakleta dođe, On [ekeinos ] će svedočiti o meni” (Jovan 15: 26). “Ako ja ne odem, Parakleta neće doći; ali ako ja odem, ja ću njega [auton] poslati vama” (Jovan 16: 7).

„I kada On [ekeinos ] dođe, On će osuditi svet. . . ” (Jovan 16: 8). „Kad On [ekeinos ] dođe, Duh istine, On će vas voditi u svu istinu” (Jovan 16: 13). „On [ekeinos ] će me proslaviti” (Jovan 16: 14). Rana hrišćanska crkva posmatrala je Svetog Duha kao osobu: Dela 15: 28 – „Sveti Duh i mi smo odlučili. ”

Isus je rekao da će se svaka reč protiv Njega oprostiti, ali hula na Svetoga Duha neće se oprostiti” (Matej 12: 31 -32). • Samo se na Boga može huliti. Isusova izjava ne bi bila istinita ako Sveti Duh nije Bog. • Ako je hula protiv Hrista kao osobe, onda je isto tako hula protiv Svetog Duha kao osobe. Kao što je Otac poslao Sina (Galatima 4: 4), tako isto je On poslao Svetog Duha (Jovan 14: 26; 15: 26).

Sveti Duh „izričito kaže [o onome što će se dogoditi u budućnosti]” (1. Timotijeva 4: 1). U Delima, Sveti Duh govori Filipu (8: 29); Petru (10: 19 -20; 11: 13); crkvi u Antiohiji (13: 2). Dalje u Novom Zavetu: • izražava emocije (Rimljanima 8: 26; Efescima 4: 30); • posreduje (Rimljanima 8: 26); • može da se uvredi (Jevrejima 10: 29); • deli duhovne darove (1. Korinćanima 12: 4 -11);

• sa crkvom, On poziva svakog da dođe Hristu (Otkrivenje 22: 17); • Može se ožalostiti (Isaija 64: 10; Efescima 4: 30); • zabranjuje (Dela 16: 6) i ne dozvoljava (Dela 16: 7) osobama da nešto rade; • šalje osobe u misiju (Dela 13: 4); • postavlja starešine u crkvi (Dela 20: 28); • obraća se crkvama iz Otkrivenja 2 i 3 glave (sedam crkava)

Iz govora Elen Vajt studentima u Avondale školi: „Mi smo se sakupili ovde kao škola i mi moramo shvatiti da Sveti Duh, koji je u toj meri osoba kao što je Bog osoba, hoda ovim prostorima, da je Gospod Bog naša zaštita i pomoć. On čuje svaku reč koju mi izgovorimo i zna svaku misao našega uma” (7 Rukopisi , str. 299, 1899).

„Sveti Duh je ličnost jer On svedoči našem duhu da smo deca Božja. . . Sveti Duh ima ličnost, inače On ne bi mogao da svedoči našem duhu i našim duhom da smo deca Božja. On mora isto biti božanska osoba, jer inače on ne bi mogao istraživati tajne koje su sakrivene u Božjem umu (Posebna svedočanstva , serija A, br. 10, str. 37, 1897).

Uloga Svetoga Duha u crkvi: • donosi Hristovu prisutnost u crkvi (Jovan 14: 17 -18); • upravlja u vođstvu i službama u crkvi (Dela 13: 2; 20: 28; 1. Korinćanima 12: 4 -11, 28);

Uloga Svetog Duha u ličnom životu: • Sveti Duh radi u pojedinoj osobi: donosi osvedočenje o grehu i želju za oproštenjem i životom u pravdi (Jovan 16: 8) - rezultat je Duhovni rod (Galatima 5: 22 -23; Efescima 5: 9 -10); • Sveti Duh radi kroz osobu - rezultat su Duhovni darovi (1. Korinćanima 12).

Zaključak: Da li je uopšte važno verovati i razumeti da je Sveti Duh božanska osoba ili ne?

Uloga Svetog Duha u planu spasenja je isto tako važna, kao što je bio dolazak Isusa Hrista na zemlju. Bez Svetog Duha, spasenje koje je Isus ostvario na krstu Golgote nije ostvarivo u našem životu. S obzirom da je Sveti Duh osoba, on se može ožalostiti (Efescima 4: 40) i povući se. Kao božanska osoba, Sveti Duh želi nas da koristi, ne da mi koristimo Njega.

„Grehu se može jedino odoleti i pobediti ga kroz silnu podršku treće osobe Božanstva, koja dolazi sa neumanjenom snagom i puninom Božje sile” (Čežnj a vekova, 671). „Knez sile zla se može jedino kontrolisati silom Boga u trećoj osobi Božanstva, Svetog Duha” (Posebna svedočanstva , serieja A, br. 10, str. 37, 1905).

Neke od izjava Elen Vajt: „Sveti Duh je Hristov predstavnik, ali ne u ljudskom obličju, pa je i od tog obličja nezavisan. Zato što je nosio ljudsku prirodu, Hristos nije mogao da bude lično na svakom mestu. Zato je za njih bilo bolje da ode Ocu i pošalje Duha da bude Njegov naslednik na Zemlji. . . Posredstvom Duha svi c e moc i pristupiti Spasitelju. U ovom smislu On c e im biti bliz i nego da se nije vazneo na Nebo (Čežnja vekova , 669, 1898)

„Opisujuc i svojim uc enicima sluz bu Svetog Duha, Isus je z eleo da ih nadahne rados c u i nadom koja je nadahnjivala i Njegovo srce. . . C ovek se moz e odupreti i pobediti greh jedino moc nim delovanjem trec eg lica Boz anstva, koje c e doc i sa neizmenjenom silom u punini boz anske moc i” (Čežnja vekova , 671, 1898).

„Kada Božji narod istražuje Pisma sa željom da sazna šta je istina, Isus je prisutan u osobi svog predstavnika, Svetog Duha, oživljavajući srca onih koji su ponizni i skrušeni” (12 Rukopisi , 145, 1898).

„Utešitelj kojeg je Hristos obećao da će poslati posle svog vaznesenja na nebo, jeste Duh u svoj punini Božanstva. . . U nebeskom ima tri žive osobe; u ime ove tri velike sile – Oca, Sina i Svetoga Duha – krštavaju se oni koji živom verom prihvate Hrista; ove tri sile će sarađivati sa poslušnim podanicima Neba u njihovim naporima da žive novim životom u Hristu” (Posebna svedočanstva , serija B, br. 7, str. 62 -63, 1905).

„Priroda Svetog Duha je misterija. Ljudi je ne mogu objasniti, zato što im Gospod to nije otkrio. Ljudi koji imaju fantastična gledišta mogu da stave stihove iz Biblije zajedno i da stave ljudsku konstrukciju na njih, ali prihvatanje ovih gledišta neće ojačati crkvu. U pogledu takvih misterija, koje su duboke za ljudsko shvatanje, ćutanje je zlato” (Dela apostolska , 52).

„Vaše ideje o dva predmeta koja ste spomenuli ne mogu da se usaglase sa svetlošću koje mi je Gospod dao. Priroda Svetog Duha je misterija koja nije jasno otkrivena, i vi je nikada nećete moći objasniti drugima zato što vam Gospod to nije otkrio. Vi možete prikupiti neke tekstove iz Pisma i staviti na njih svoju konstrukciju, ali njihova primena neće biti ispravna. Ekspozicija na kojoj vi ustanovljavate svoju poziciju nije ispravna.

Vi možete ubediti neke da prihvate vaša objašnjenja, ali vi im time ne činite nikakvo dobro, niti su oni prihvatajući vaša gledišta osposobljeni da čine drugima dobro. . . Za vas nije bitno da znate i da možete da definišete šta je Sveti Duh. . . Postoje mnoge misterije koje ja ne tražim da razumem ili objasnim. U pogledu nekih od ovih tačaka, ćutanje je zlato. Pobožnost, predanost, posvećenje duše, tela, i duha to je suština svega” (4 Rukopisi , 178 -179, 1990).