Suprotni interesi i agencijski problem Kontrola i podsticaji

Suprotni interesi i agencijski problem Kontrola i podsticaji Disciplina tržišta

Agencijski problem Agencijski ili principal-agent problem nastaje zbog: 1. Različitih interesa agenta i principala i 2. Nejednake ili asimetrične informisanosti Ø

Agencijski problem Ø Ø Ø Principal-agent problem se javlja u čitavom nizu različitih poslovnih odnosa, ali stalno je prisutan u velikim akcionarskim preduzećima, zbog odvajanja vlasništva od kontrole Vlasnici-akcionari angažuju menadžere da u njihovo ime donose odluke i upravljaju preduzećem Vlasnici-akcionari su principali, a menadžeri su agenti Menadžeri su bolje informisani o preduzeću i njegovom prosperitetu od akcionara Kada je jedna strana bolje informisana o aktivnostima od druge strane, onda su strane asimetrično informisane

Asimetrična informisanost znači da principal i agent ne raspolažu sa istim informacijama, tj. oni su nejednako informisani Ø Zbog asimetrične informisanosti vlasnici ne znaju da li menadžeri, na koje su oni delegirali odgovornost, deluju u skladu sa njihovim interesima ili ih zanemaruju, u korist svojih interesa Ø Razlikuju se dve vrste asimetrične informisanosti: moralni hazard i nezavisna selekcija Ø

Moralni hazard se javlja kada su principal i agent isto informisani, sve do trenutka, dok se agent ne opredeli za određenu akciju Ø Posle toga, principal može da posmatra samo ishod, ali ne i samu akciju Ø Na osnovu ishoda, principal ne može da zna da li je agent uložio adekvatan napor i da li je izabrao akciju, koja je u njegovom najboljem interesu Ø

Nezavisna (suprotna) selekcija Suprotna selekcija nastaje kada principal nema informacije koje su bitne za akciju, a koje agent koristi za izbor akcije Ø Mada principal može da posmatra i akciju i ishod izabrane akcije, on ne zna da li je agent delovao u njegovom interesu, ili ne, jer, samo agent ima potrebne informacije Ø

Agencijski problem i poslovne performanse Suprotnost interesa i asimetrična informisanost omogućavaju da menadžeri teže ciljevima koji nisu u interesu vlasnika Ø Zato profit može da bude niži od onog koji je preferiraju vlasnici, troškovi mogu da budu viši, a vrednost firme niža od vrednosti, koju bi firma imala da principal-agent problem ne postoji Ø

Kako rešiti agencijski problem? Principal-agent problem može da se ublaži ili otkloni: 1. Kontrolom i podsticanjem agenta da deluje u interesu principala 2. Odvraćanjem agenta od akcija, koje su suprotne interesima principala, što u slučaju vlasnika i menadžera, omogućava konkurencija i tržište Ø

Kontrola i podsticaji Menadžere nadgleda i kontroliše upravni odbor Upravni odbor (interna kontrola) ne može bitno da utiče na redukciju ili eliminisanje agencijskog problema Ø Članovi upravnog odbora imaju manje informacija od menadžera i ne mogu da znaju za svaku njihovu akciju Ø Većina članova upravnog odbora ima druge dužnosti, tj. rade i druge poslove Ø Članovi upravnog odbora često nisu nezavisni od menadžera, tj. izvršnih direktora preduzeća, koji ih predlažu za članstvo i imaju uticaj na njihov izbor Ø Ø

Kako podstaći menadžere da deluju u interesu vlasnika? Ø Upravni odbor treba da ponudi menadžerima odgovarajuće kompenzacije, koje će ih podstaći da deluju u interesu vlasnika Ø Oblik i visina kompenzacija definiše se ugovorom, koji principal zaključuje sa agentom

Optimalni ugovor o kompenzacijama Ugovor o kompenzacijama treba da smanji principalagent konflikt i da podstakne agente da deluje u interesu principala Ø Agenti će delovati u najboljem interesu principala, ukoliko im se ponudi optimalni ugovor o kompenzacijama Ø Optimalni ugovor o kompenzacijama mora da zadovolji dva uslova: Ø 1. 2. Ø Da se zasniva na podeli rizika Da bude podsticajan To se postiže na taj način što se ukupna primanja menadžera sastoje od plate, koja je fiksna i varijabilnog dela, koji zavisi od ostvarenih rezultata, tj. performansi

Ukupna primanja Plata je fiksni deo ukupnih primanja Plata ne zavisi od rezultata, što znači da nije podsticajna, tj. njen podsticaj je minimalan, ali agent ne snosi rizik Ø Ukupan rizik, zbog slučajnih, tj. nepredvidljivih uticaja na rezultate, snosi principal Ø Varijabilni deo ukupnih primanja zavisi od rezultata, znači podsticajan je, ali ukupan rizik snosi agent Ø Ø

Podela rizika Ø Ø Ø Ø Ugovor o kompenzacijama podsticajan je samo ako uvažava i principalov i agentov stav prema riziku Ako je principal nesklon riziku, on će da ponudi primanja, koja su vezana za rezultate Ako su principali rizik neutralni, oni će agentu ponuditi fiksnu platu Fiksna primanja agenta oslobađaju rizika, ali su nepodsticajna Da bi se agent podstakao da deluje u interesu principala treba mu ponuditi kompenzacije, koje zavise od rezultata; ali, onda agent snosi ukupan rizik Agenti, koji su neskloni riziku mogu da odbiju ovakve ugovore, jer preferiraju fiksna primanja, koja ne zavise od rezultata. Agenti koji su rizik neutralni, ili koji su skloni riziku, preferiraju primanja prema rezultatima

Podsticaji Ugovor o kompenzacijama je podsticajan ukoliko: 1. Ishod zavisi od napora agenta, tj. ishod je pod njegovom kontrolom 2. Agent, zbog svog stava prema riziku, preferira platu prema performansama Ø

Kompenzacioni paketi Ø Podsticajni ugovori o kompenzacijama zovu se i kompenzacioni paketi, jer se kompenzacije određuju na osnovu odmeravanja i podele rizika između principala i agenta, a, potom se “pakuju” na takav način, da bi agenti delovali u najboljem interesu principala

Ukupna primanja glavnih menadžera Ø Kompenzacioni paketi glavnih menadžera akcionarskih preduzeća, sastoje se od plate, koja je fiksna, i bonusa i opcija na akcije, čiji je iznos varijabilan, jer zavisi od ostvarenih rezultata

Disciplina tržišta Ø Konkurencija na: Ø Tržištu proizvoda Ø Tržištu menadžera Ø Tržištu kapitala Ø ublažava principal-agent problem, jer odvraća menadžere od akcija, koje su suprotne interesima vlasnika-akcionara

Tržište proizvoda Ø Ø Ø Konkurencija na tržištu proizvoda odvraća menadžere od poslovne politike, koja nije u interesu vlasnika Ako je konkurencija na tržištu proizvoda slabog intenziteta, menadžeri imaju veću diskreciju i mogućnost da odstupaju od interesa vlasnika Ukoliko je konkurencija na tržištu većeg intenziteta suprotnost interesa između vlasnika i menadžera manje dolazi do izražaja, jer maksimiranje profita i vrednost za vlasnike postaje imperativ Na visoko-konkuretnom tržištu, principal-agent problem skoro sasvim nestaje, jer borba za opstanak nalaže minimiziranje troškova, maksimiranje profita, što povećava bogatstvo vlasnika Na visoko-konkrentnom tržištu samo najprilagođeniji opstaju, a kompanije sa ozbiljnim principal-agent konfliktom nisu među njima

Tržište menadžera Konkurencija na tržištu menadžera ublažava principalagent problem Ø Ako se iz izveštaja o radu menadžera vidi da su oni delovali u interesu vlasnika, tražnja za njima će biti visoka, i sledstveno tome, cena Ø Ako menadžeri nisu bili uspešni u ostvarivanju performansi, koje su u interesu vlasnika, njihova vrednost na tržištu opada Ø Tržište menadžera podstiče menadžere da teže maksimiranju profita, rastu cena akcija i uvećanju bogatstva vlasnika, odnosno da deluju u interesu vlasnika, čime se principal-agent konflikt smanjuje Ø

Tržište kapitala Ø Ø Ø Ukoliko, zbog principal-agent problema dođe do pada profita, što depresira cenu akcija, dividende i likvidnost preduzeća, povećava se opasnost od preuzimanja Preuzimanje je jedan od najboljih načina da se preduzeće “oslobodi” neefikasnih menadžera Najbolja odbrana od preuzimanja je da menadžeri vode korporaciju interesu vlasnika Slično tome, opasnost od stečaja deluje preventivno, tj. odvraća menadžere od akcija, koje nisu u interesu vlasnika i koje mogu da ugroze njihova radna mesta Opasnost od preuzimanja i stečaja ublažava principal-agent problem, jer menadžere odvraća od poslovne politike, koja je suprotna interesima akcionara