SUBREGNUM PROTOZOA prvi ZON ivot PROTOZOA praivotinje Jednoelijski

SUBREGNUM PROTOZOA ПРОТОΣ = prvi ZОΪON = život

PROTOZOA – praživotinje • Jednoćelijski organizmi u morfološkom smislu, u funkcionalnom smislu odgovaraju višećelijskim organizmima. • Acelularne građe (Hadži, 1970) kod kojih citoplazma nije izdeljena. Organele su po funkciji jednake organima metazoa.

OSNOVNE INFORMACIJE • preko 80 000 vrsta • jednoćelijski eukariotski organizmi • veličina – od nekoliko mikrona do nekoliko milimetara • svi tipovi simetrije • solitarne i kolonijalne vrste • slobodnoživeće - pokretne (bičevi, treplje, pseudopodije. . . ) ili sesilne • ljušture, pelikula ili gole (samo membrana) • stanište – mora, slatke vode, zemljište, komensali i paraziti na ili u drugim organizmima - intra- ili ekstracelularno

OSNOVNE INFORMACIJE • ishrana – heterotrofna i autotrofna • aerobi i anaerobi Fagocitoza – ishrana česticama sa obrazovanjem hranljive vakuole Pinocitoza-ćelijsko pijenje

RAZMNOŽAVANJE Bespolno razmnožavanje: • binarna deoba: poprečna – Paramecium, Amoeba, uzdužna - Euglena • multipna deoba – Amoeba, Plasmodium, … • plazmotomija – kod višejedarnih Opalina • pupljenje – neke Myxozoa, Flagellata i Ciliophora

RAZMNOŽAVANJE Polno razmnožavanje: • singamija (izogamija, anizogamija i oogamija) • autogamija – samooplodnja • konjugacija – Paramecium (mikro i makro nukleusi)

KONJUGACIJA

KLASIFIKACIJA • Protozoa imaju status podcarstva u okviru carstva Protista, sa preko 30 prepoznatih filuma danas. Zbog toga mnogi mikrobiolozi predlažu da se Protozoa podignu na nivo carstva kao što su to Eubacteria, Fungi ili Animalia. • Svi filumi se najgrublje mogu grupisati u 4 velika razdela: Mastigophora, Sarcodina, Apicomplexa i Ciliophora • Međutim, ovde će biti prikazana klasifikacija Protozoa na 7 razdela.

KLASIFIKACIJA

Phylum SARCOMASTIGOPHORA • Obuhvata ameboidne forme, forme sa bičevima, i razne prelazne forme. • Organele za kretanje: pseudopodije, flagelumi, undulentne membrane ili kombinacije ovih organela (Trypanosoma). • U ovoj grupi kao jedarna forma postoje samo mikronukleusi (jedan ili veći broj - Opalinata ).

KLASIFIKACIJA Phylum Sarcomastigophora Subphylum Mastigophora Subphylum Sarcodina

Subphylum MASTIGOPHORA (FLAGELLATA) • oko 7000 vrsta • slobodnoživeće, manji broj parazita, simbionata ili komensala • autotrofna ishrana (plastidi sa hlorofilom) • heterotrofna ishrana • najčešće imaju 1, 2 ili 4 biča. Manji broj sa undulentnom membranom

građa biča

Subphylum MASTIGOPHORA • Nediferencirana citoplazma (primitivna osobina) • Pelikula na površini a spolja periplast od proteina, mineralne materije i celuloze • Najčešća je binarna deoba (uzdužna), multipna (Trypanosoma) ili singamija (izogamija) • Palmela stanje – gubljenje bičeva pri nepovoljnim uslovima Euglena-aktivan stadijum Euglenapalmela stadijum

KLASIFIKACIJA Subphylum Mastigophora Classis Phytomastigophora Classis Zoomastigophora Classis Opalinata

Classis PHYTOMASTIGOPHORA • Smatraju se najprimitivnijim praživotinjama od kojih je evolucija eukariota išla u dva pravca: biljke i životinje • Autotrofna ishrana (plastidi sa hlorofilom) • Manji broj vrsta bez hlorofila u plastidima (heterotrofna ishrana) • Rezervna hrana uglavnom skrob • Klasifikuju se na 9 redova

KLASIFIKACIJA PHYTOMASTIGOPHORA • • Ordo Cryptomonadina Ordo Dinoflagellata Ordo Euglenida Ordo Chrysomonadina Ordo Prymnesiida Ordo Volvocida Ordo Prasinomonadina Ordo Silicoflagellata Prymnesium sp. Tetraselmis sp. Dictyocha sp.

ORDO CHRYSOMONADINA (CHRYSOMONADIDA) • Solitarne i kolonijalne • 2 biča nejednake dužine; duži bič sa mastigonemama • Pigment je žut ili braon (fukoksantin), pa ih botaničari svrstavaju u biljke (razdeo Chrysophyta) • Odlikuje ih velika ekološka plastičnost • Mogu da produkuju krečnajčke i silikatne skeletne elemente • Preživljavaju nepovoljne uslove kao endociste (jednoćelijske)

ORDO CHRYSOMONADINA Dinobrion sertularia • Ovo je najpoznatiji predstavnik svog reda • Živi pelaškim životom u jezerima i mirnim vodama • Kolonijalni organizam sa lorikom i dva biča nejednake dužine • Lorikama je mnogo jedinki povezano u koloniju

ORDO CHRYSOMONADINA Ochromonas sp. Uroglena sp.

ORDO CRYPTOMONADINA Cryptomonas sp. • • Chilomonas sp. Slatkovodne i marinske Autotrofne (Cryptomonas) ili heterotrofne (Chilomonas) Dva biča Ulaze u simbiozu sa modrozelenim algama (Cyanophyta)

ORDO DINOFLAGELLATA • Oko 2100 vrsta živi u morima i slatkim vodama • Celulozni omotač sa poprečnom brazdom sa 1 ili 2 biča • Simbionti u koralima, sasama, meduzama, mekušcima - zooksantele • Prenamnožavanjem uzrokuju “cvetanje” vode; neke vrste produkuju nervne toksine (saksitonin – pomor ribe) • Neke vrste imaju sposobnost bioluminiscencije • DNA je bez histonskih proteina!

ORDO EUGLENOIDEA • Oko 1000 vrsta. Žive uglavnom u slatkim vodama, manji broj u morima. • Neke vrste su česte u zagađenim vodama. • Autotrofne (1/3) • Heterotrofne (2/3), npr. Peranema Euglena viridis

Euglena sp. • imaju 2 nejednaka biča; nekad vidljiv samo jedan • očna mrlja - stigma kod autotrofnih vrsta • jedan nukleus • bespolno razmožavanje uzdužnom deobom - jedna jedinka dobija bič, a drugoj naraste novi iz parnog začetka

ORDO VOLVOCIDA • 2 ili 4 biča; jedan plastid. • solitarne forme (Chlamydomonas). • češće su kolonijalne (Volvox aureus) sa preko 20. 000 jedinki. • žive u morima i slatkim vodama. Chlamydomonas sp.

ORDO VOLVOCIDA Životni ciklus: A – zid kolonije, B – zigot, C - kolonija u razvoju, D – zrela kolonija sa pupoljcima. Volvox sp.

ORDO VOLVOCIDA Ćerke kolonije Volvox

Classis ZOOMASTIGOPHORA • Nemaju hloroplaste, ni hlorofil (heterotrofi); fago- i osmotrofna ishrana. • Većina slobodnoživeća, manji broj vrsta endoparaziti životinja i ljudi. • Kod nekih vrsta diferenciraju se undulentne membrane. • Rezervna hrana su masne kapi. • Klasifikuju se na 9 redova.

KLASIFIKACIJA ZOOMASTIGOPHORA • • • Ordo Choanoflagellata Ordo Cercomonadina Ordo Proteromonadina Ordo Retromonadina Ordo Trichomonadina • • Ordo Diplomonadina Ordo Hypermastigina Ordo Kinetoplastida Ordo Oxymonadina

ORDO CHOANOFLAGELLATA • Žive u morima i slatkim vodama. • Slobodnoživeće, sesilne, solitarne i kolonijalne. • Citoplazmatična “kragna” sa 1 bičem. • Proteinski ćelijski omotač (lorika). Proterospongia haeckelii

ORDO KINETOPLASTIDA • Parazitske i slobodnoživeće vrste (slatkovodne). • Heterotrofi: biljke, protozoa, bakterifagne, beskičmenjaci i kičmenjaci. • Epimastigotni (insekti) i tripomastigotni (sisari i ljudi) razvojni stadijumi.

ORDO KINETOPLASTIDA • Jedinstveno u okviru Protozoa prisustvo ćelijske organele kinetoplasta. • Kinetoplast je po građi sličan mitohondrijama ima sopstvenu DNA. • Imaju jedno jedro. • Slobodnoživeće (Bodo spp. ) • Parazitske (Leischmania i Trypanosoma) • Izazivači bolesti životinja i ljudi.

ORDO KINETOPLASTIDA • Polimorfnost životnih formi: leishmania – amastigot (intracelularna bez biča), leptomonas – promastigot (kratak prednji bič), crithidia – epimastigot (bič sa sredine tela) i trypanosoma – tripomastigot (undulentne membrane). Bodo sp.

Subordo Trypanosomatina Sve vrste ovog podreda su paraziti. Izloženo 66 miliona ljudi u 36 afričkih zemalja. 250 -300 000 ljudi umre svake godine. Poseduju kinetoplast (sadrži ekstranuklearnu DNK) po čemu su i dobile ime. Trypanosoma sp.

Trypanosoma • Trypanosoma spp. – bakterije, protozoa, biljke, životinje. • Trypanosoma gambiense – bolest spavanja (Glossina palpalis – muva CE-CE). • Trypanosoma cruzi - Chagas-ova bolest; vektoristenice: Triatoma i Rhodnius

Leishmania • Za medicinu je vrlo značajna Leishmania spp. (u krvi sisara) • (L. tropica, L. mexicana, L. braziliensis. . . ) • Izaziva bolest leišmaniozu u tropskim predelima Azije, Afrike, Amerike i Mediterana • Prenosilac je Phlebotomus sp. (nevid, peščana muva, papadać)

Leišmanioza Phlebotomus papatasi Ordo Diptera, Famila Psychodidae

ORDO DIPLOMONADINA • Poseduju dva jedra i osam bičeva. • Slobodnoživeće, kao i parazitske i komensalne vrste beskičmenjaka i kičmenjaka. • Giardia (Lamblia) intestinalis

ORDO HYPERMASTIGINA Joenia annectens • Vrlo korisne praživotinje. • Žive kao simbionti u crevima pre svega ksilofagnig insekata: termita (razlažu celulozu), ali i bubašvaba. • Joenia vrste su veoma česte u crevima termita, a na osnovu rasa se mogu pouzdano pratiti kretanja termita. • Imaju veliki broj bičeva i samo jedno jedro.

ORDO HYPERMASTIGINA Joenia sp. U crevu termita. Koncentrisani bičevi na prednjem delu tela izgledaju kao konjska griva. Trichonympha campanula

ORDO TRICHOMONADINA • Endoparaziti kičmenjaka i beskičmenjaka. • Nekoliko bičeva, najčešće 4 -6, od kojih pojedini formiraju undulentne membrane. • Imaju jedno jedro, ameboidne vrste 2 jedra (Dientamoeba fragilis). • Najduži bič je axonem. • Nekoliko vrsta parazitira i ljude: Trichomonas vaginalis (urogenitalni trakt), T. tenax (usna duplja).

ORDO TRICHOMONADINA Pentatrichomonas hominis • Napada debelo crevo kod ljudi, najčešće dece, mada ne izaziva ozbiljne probleme. • 4 -6 bičeva, jedno jedro na zadnjem delu tela; undulentna membrana.

Classis Opalinata • Poznat je samo jedan red Opalinida, sa najpoznatijom vrstom Opalina ranarum. • Sve vrste su obligatni endosimbionti, komensali ili paraziti u crevu hladnokrvnih kičmenjaka: vodozemaca i gmizavaca. • Dobila ime po dragom kamenu opalu.

Classis Opalinata • višejedarni sa hiljadama bičeva po celom telu. • bespolno razmnožavanje u crevu žabe, polno u punoglavcu • diploidni zigot se obrazuje spajanjem haploidnih mikro i makrogameta • Poznati rodovi: Zelleriella, Protoopalina i Cepedea