Stvaranje jugoslovenske drave Ideja jugoslovenstva Ideje o jugoslovenskom

Stvaranje jugoslovenske države

Ideja jugoslovenstva • Ideje o jugoslovenskom ujedinjenju pojavljuju se još krajem 18. i tokom 19. veka, u vreme nacionalnog budjenja Južnih Slovena • U zavisnosti od vremena i prilika imala je različite oblike: u Srbiji je razmatrana kao potencijalna ideja ujedinjenja Srba i Bugara ili Južnih Slovena, predvodjenih Srbima; u isto vreme govorilo se i o udruživanju balkanskih ili podunavskih naroda • Medjutim, nije bilo ozbiljnih političkih uslova, jer su sve ove ideje podrazumevale nestanak Osmanskog i Austrougarskog carstva • Ugled Srbije naročito je porastao nakon balkanskih ratova, njihova posledica je istvoremeno slabljenje Osmanskog carstva, Srbija dobija ulogu Pijemonta (ujedinitelja) Južnih Slovena

Ratni ciljevi Srbije • U izradi ratnih ciljeva učestvovali su vlada, vodjstva političkih stranaka, vojska, intelektualci i naučnici • U ovom ratu su se sukobljavala stara i nova načela o uredjenju odnosa medju državama • Stara načela su podrazumevala da velike sile presudno utiču na sudbinu malih naroda, menjaju granice, ostvaruju teritorijalne zahteve, sklapaju javne ili tajne dogovore • U I svetskom ratu se prvi put pojavljuje načelo samoopredeljenja naroda • Srpska vlada je usvojila ovo načelo i istakla pravo Srba, Hrvata i Slovenaca da slobodno odlučuju o svojoj sudbini

• Srpska vlada je 7. decembra 1914. god. donela Nišku deklaraciju • Niškom deklaracijom su definisani ratni ciljevi Srbije • Ratni ciljevi Srbije bili su: odbrana Srbije i oslobodjenje i ujedinjenje svih Južnih Slovena

• Ratni ciljevi Srbije trebali su da utiču na sile Antante i njihove planove o posleratnom uredjenju Evrope • Time je izražen i otpor savezničkim planovima da se izdejstvuju ustupci Srbije da bi Italija, Rumunija i Bugarska ušle u rat na stranu Antante • Velika jugoslovenska država mogla je da bude posleratni garant stabilnosti u Evropi • Stvaranjem velike jugoslovenske države, Srbija je težila da izbegne stvaranje nove potencijalno neprijateljske države, na zapadu i severu

• Srbija nije dobila podršku saveznika za svoje ratne ciljeve • Rusija nije želela preveliko jačanje Srbije na Balkanu a pribojavala se većeg broja katolika u novoj jugoslovenskoj državi • Velika Britanija i Francuska nisu podržavale rušenje Austrougarske, koja je trebala da spreči ruski prodor na Balkan, strahovali su da bi nova jugoslovenska država zbog dominacije srpskog elementa u njoj bila pod ruskim uticajem • Ovakvi stavovi saveznika opstali su sve do sredine 1918. god.

Jugoslovenski odbor • Jugoslovenski političari iz Austrougarske, naklonjeni saradnji sa Srbijom emigrirali su iz Austrougarske početkom rata • Oni su aprila 1915. god. u Parizu formirali Jugoslovenski odbor • Predsednik odbora bio je Ante Trumbić • Ostali istaknuti članovi bili su: Frano Supilo, Ivan Meštrović, Nikola Stojanović, Dušan Vasiljević • Odbor je zajedno sa srpskom vladom radio kod saveznika na dobijanju podrške za ideju ujedinjenja, rad odbora je bio finansiran i usmeravan od strane srpske vlade, ali je delimično finansiran i od priloga Jugoslovena iz Amerike

• Ivan Meštrović (18831962) • Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu • Pobednik na Kalemegdanu • Spomenik neznanom junaku na Avali

Krfska deklaracija • Tokom leta 1917. god. na Krfu su se okupili predstavnici srpske vlade i Jugoslovenskog odbora, kako bi usaglasili izgled buduće države • Na potpisivanje Krfske deklaracije uticala su revolucionarna dešavanja u Rusiji, ulazak SAD u rat, smrt austrijskog cara Franje Josifa i potreba da se saveznicima pokaže želja za ujedinjenjem • Tako je krajem jula 1917. god. potpisana Krfska deklaracija • Dogovoreno je da se nova država zove Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca, Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan narod i na osnovu načela o samoopredeljenju stvaraju nezavisnu državu • Da bude ustavna demokratska i parlamentarna monarhija, na čelu sa dinastijom Karadjordjevića

• Usvojen je stav da novi ustav, posle rata, bude usvojen u Ustavotvornoj skupštini dvotrećinskom većinom • Dogovorena je ravnopravnost tri glavne religije (pravoslavna, katolička, muslimanska), kao i oba pisma • Saveznici su i dalje bili uzdržani, ne priznajući mogućnost nestanka Austrougarske • U svom programu 14 tačaka Vudro Vilson nije govorio o nestanku, već o preuredjenju Austrougarske, u pogledu Srbije on se založio za teritorijalno proširenje, političku i ekonomsku nezavisnost i slobodan pristup moru.

Učesnici Krfske konferencije

Jugoslovenski pokret u Austrougarskoj • U Beču je maja 1917. god sazvan parlament, gde se raspravljalo o preuredjenju Austrougarske • Poslanici iz Slovenije i Hrvatske osnovali su Jugoslovenski klub i podneli Majsku deklaraciju, u kojoj su pozvali na ujedinjenje Slovenaca, Hrvata i Srba u Austrougarskoj, čime bi Austrougarska postala trijalistička monarhija

Ujedinjenje • Proboj Solunskog fronta ubrzao je proces ujedinjenja • U Zagrebu je osnovano Narodno veće Slovenaca, Hrvata i Srba, koje je obuhvatalo sve jugoslovenske teritorije bivše Austrougarske i bilo njihovo političko predstavništvo • Na čelu Veća bio je Anton Korošec, a za potpredsednike Ante Pavelić (stariji) i Svetozar Pribićević • U okviru Veća presudnu ulogu od stranaka imala je Hrvatsko-srpska koalicija, na čelu sa Pribićevićem • Veće se zalagalo za političko ujedinjenje Slovenaca, Hrvata i Srba • Uvidevši propast Austrougarske, Hrvatski sabor je oktobra 1918. god. doneo odluku o prekidu svih državnih veza sa Austrougarskom, na tu odluku značajno je uticala Hrvatsko-srpska koalicija • Stvorena je Država Slovenaca, Hrvata i Srba

• Veće je bilo treći činilac ujedinjenja, pored srpske vlade i Jugoslovenskog odbora • Veće je imalo znatno veći uticaj od Jugoslovenskog odbora • Predstavnici sva tri činioca sreli su se u Ženevi početkom novembra 1918. god. • Potpisana je Ženevska deklaracija u kojoj je definisan način ujedinjenja • Ustavotvornoj skupštini ostavljeno je da posle rata odluči da li će država biti monarhija ili republika • Ženevska deklaracija nikada nije zaživela, pošto je bila neprihvatljiva za regenta Aleksandra Karadjordjevića ali i za Nikolu Pašića, a na to je uticao i sled dogadjaja

• Ova “država” nije bila medjunarodno priznata, dobar deo njenih teritorija po Londonskom ugovoru trebalo je da pripadne Italiji, širom teritorije došlo je do socijalnih nemira • Zbog toga je Veće pozvalo srpsku vojsku da uspostavi red i da zaštiti jugoslovenske teritorije, čime je i ubrzan proces ujedinjenja • Velika skupština u Novom Sadu izglasala je 25. novembra 1918. god. priključenje Vojvodine Kraljevini Srbiji • Velika Narodna skupština u Podgorici izglasala je 26. novembra 1918. god. da se Crna Gora ujedini sa Srbijom pod dinastijom Karadjordjevića • 1. decembra 1918. god. proglašeno je ujedinjenje i stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca

Proglašenje ujedinjenja