Struktura atoma Atom se sastoji od protona elektrona

Struktura atoma

Atom se sastoji od protona, elektrona i neutrona. o Odnos naelektrisanje je JEDNAK. o Neki atomi primaju, a neki otpuštaju elektrone.

Atom je označen Masenim brojem Hemijskim znakom Rednim brojem

U atomu vladaju odbojne električne i privlačne nuklearne sile. o o Nuklearne sile ne zavise od naelektrisanja nukleona. Odnos jačina električnih i nuklearnih sila u atomu može da se predstavi 1: 100 i kao ili kao

Radioaktivnost o Radioaktivnost je svojstvo koje poseduju jezgra nekih elemenata da spontano emituju kompleksno zračenje, pri čemu se jezgra koja zrače transformišu u druga jezgra, da bi se na kraju došlo do stabilnog elementa. Albert Ajnštajn

Radioaktivnost o Prve podatke o atomskim jezgrima dobio je Anri Bekerel krajem XIX veka, kada je utvrdio da neki elementi velikih masenih brojeva emituju izvesno zračenje. Ova pojava je nazvana RADIOAKTIVNOST, a zračenje a-zračenje. Anri Bekerel je pojavu a-radioaktivnosti najpre zapazio kod atoma urana 92 U, a Marija i Pjer Kiri kod radijuma Ra.

o a-zračenje predstavlja snop čestica koje izleću iz jezgra. Svaka a-čestica se sastoji od dva protona i dva neutrona, a to znači da su a-čestice u stvari jezgra helijuma, i uvek su pozitivno naelektrisane. Marija i Pjer Kiri

a-raspad o Raspadom 92 U 235 na ačesticu i jezgro torijuma, dobija se tipična nuklearna energija. Od 92 uranova protona, 90 prelazi u jezgro torijuma, a samo 2 u jezgro helijuma. Najveći deo energije odnosi He, jer je manje mase, i brže se kreće. Pri ovom raspadu dolazi do emisije čestica, i do trzanja jezgra. Pri a-raspadu ukupan broj nukleona se ne menja.

b-raspad o Ne zrače svi radioaktivni elementi a-čestice. Oni koji emituju negativne čestice, a pri tom imaju brze elektrone su bradioaktivni. Pri b-raspadu jedan neutron se transformiše u jedan proton i jedan elektron, koji napušta atom. Prilikom a ili b-raspada javlja se g-zračenje. Beta raspad Ono nije ni pozitinvo, ni negativno. Pri ovom zračenju se ne menja ni redni, ni maseni broj.

Nuklearna fisija o Nuklearna fisija je proces cepanje jazgra, pri čemu se stvaraju nova dva jezgra, fisioni fragmenti, a iz jezgra izleću 2 -3 neutrona. Oslobođena fisiona energija je nekoliko puta veća od energije koja se oslobodi pri a, b ili g-raspadu, a nekoliko miliona puta jača od obične hemijske reakcije. Little boy

Nuklearna fuzija o Procesi nuklearne fuzije su suprotni fisiji. U ovim procesima laka jezgra formiraju novo jezgro, i pri tome se oslobađa fuziona energija. Fuziona energija je nekoliko miliona puta veća od obične hemijske reakcije. Dva protona i dva neutrona bi mogla da formiraju jezgro helijuma, ali je potrebno da se oni približe, za šta je potrebna ogromna toplota, koje nema na Zemlji.

Nuklearna energija o Fisiju urana izazivaje neutroni, ali se pri njenom procesu i oslobađaju neutroni, i izazivaju fisiju drugih jezgara. Tako se dobija lančana reakcija. Da bi se ona održavala potrebni su nuklearni reaktori. U njima se gorivo (uran) raspoređuje na poseban način, tako da se u jedinici vremena oslobodi približno ista energija. To je kontrolisana lančana reakcija. Nuklearni reaktor

Nuklearne katastrofe

Zaštita od nuklearnog zračrnja o Radioaktivno zračenje, pri prolasku kroz supstanciju, vrši jonizaciju atoma. a i b zraci prave teške opekotine na koži i iritiraju oči. g-zraci prodiru u unutrašnjost organizma, i uništavaju slezinu i koštanu srž. Kada nisu u upotrebi, oni se čuvaju u olovnim kutijama. Za zaštitu se koriste zaštitni paravani, kecelje itd.

Korišćena literatura o o Larousova enciklopedija-3. tom Fizika za 8. razred Microsoft Encarta Encyclopedia 2002 Encyclopedia Britannica 2004