STRES Stres Stres je skup nespecifinih reakcija ovekovog

STRES

Stres

Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.

Nastanak stresa Reakcija na stres počinje u mozgu, tačnije u hipotalamusu, koji kontroliše autonomni nervni sistem za proizvodnju hromona (preko hipofize).

Zbivanje ili situacija koja izaziva stres zove se stresor ili stresna situacija. Odgovor organizma, tj. reakcija na stresnu situaciju je stres.

EUSTRES- zdrav „ stres”- funkcionalno ponašanje, pokreće i motiviše osobu da reši probleme. DISTRES- „ nezdav stres” - ponašanje osobe nije funkcionalno.

Stresori su mnogobrojni: Fizički: povrede, ekstremna hladnoća i toplota, operacije, virusi, bakterije, buka, farmakološka sredstva i dr. ; Psihološki: velika odgovornost, negativne emocije i misli, interpersonalni sukobi, sukobi u porodici, gubitak posla, emocionalna napetost, bolest ili smrt bliske osobe i dr. ; Prijatni: rođenje deteta, svadbe, dobitak novca. . . ; Očekivanja događaja: predispitna atmosfera, razni rezultati i dr.

Reakcije na stres 1. Fiziološke promene: lupanje srca, nedostatak vazduha, pritisak u grudima, smetnje pri gutanju, mučnina, trnjenje ekstremiteta i mnogi drugi telesni simptomi. 2. Emocionalne reakcije: kreću se od lakog uzbuđenja do najsnažnijih afektivnih stanja.

Reakcije na stres 3. Promene u ponašanju izostajanje sa posla ili iz škole, smanjen radni učinak ili uspeh u školi, socijalni kontakti svedeni na minimum. 4. Anksioznost- strepnja. Ako anksioznost nastavi da raste, javljaju se teži simptomi, kao što su regresija na niži nivo ponašanja, povlačenje u sebe ili nagla agresivnost.

Opšti adaptacioni sindrom Stresori narušavaju ravnotežu koja postoji između organizma i sredine a koja često nije idealna. Kada se ona naruši, organizam odgovara protivmerama za njeno ponovo uspostavljanje. Ti odbrambeni procesi u organizmu zovu se opšti adaptacioni sindrom.

Reakcija organizma na stresore prolazi kroz tri faze: 1) Uzbuna (alarm) - telo registruje stres, srce radi brže, disanje je ubrzano, nivo šećera u krvi se povećava, šire se zenice, pojačava znojenje i dr. 2) Otpor (rezistencija) organizam uspeva da uspostavi ravnotežu povećanim naporom. Ako dejstvo stresora prestane na vreme, sve može da se završi dobro; 3) Slom- ako dejstvo stresora ne prestane, dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma. što dalje vodi ka ozbiljnim poremećajima, bolesti, a nekad i do smrti.

Posledice stresa 1. Problemi sa koncentracijom, depresija, nesanica. . . 2. Psihosomatske bolesti – bolesti organa pod uticajem psihičkih faktora. Imaju naziv i menadžerske bolesti, jer se češće javljaju kod ljudi na odgovornim radnim mestima. Najčešći su povišen krvni pritisak, aterosklerotične promene krvnih sudova, srčani infarkt, čir na želucu, povećana količina holesterola u krvi…

Kako protiv stresa? Postoje stvari koje možemo učiniti da prevaziđemo stres, a to su: *Pozitivan pogled na život *Bolje planiranje obaveza *Odmor i relaksacija *Fizička aktivnost i san *Pravilna ishrana * Razgovor

„Telo se ne može izlečiti ako se ne leči duša” Sokrat

Prezentacija by Jovana Vulović i Jelena Petrović III/ 5