STRATEGIJSKI MENADMENT III DEO XII nedelja INOVATIVNOST I

  • Slides: 15
Download presentation
STRATEGIJSKI MENADŽMENT III DEO XII nedelja INOVATIVNOST I KREATIVNOST

STRATEGIJSKI MENADŽMENT III DEO XII nedelja INOVATIVNOST I KREATIVNOST

Kreativnost Zapadna tradicija i kultura kreativnost vezuje za individualizam (slobodu) i inovativnost. Kreativnost je

Kreativnost Zapadna tradicija i kultura kreativnost vezuje za individualizam (slobodu) i inovativnost. Kreativnost je stvaranje nečeg novog i originalnog. Idejno rešenje mora biti vredno i korisno, to jest svrsishodno i aktuelno. Kreativnost je složeniji i zahtevniji proces od prostog smišljanja pametnih ideja, inspiracije, spontane inventivnosti, razmišljanja van klišea ili inovativnosti. U širem smislu, kreativnost u menadžmentu odnosi se na istraživanje i primenu drugačijih pristupa poslovanju. Na opštem planu to je, na primer, kretanje poslovne strategije za organizacionu promenu, a na operativnom to može biti razvoj novih proizvoda ili uvođenja tehnoloških inovacija u proces rada. Više se može vezati za povezivanje i kombinovanje različitih stilova mišljenja i ideja, stimulisanje mašte i iznošenje različitih rešenja.

Kreativnost Matematičar Anri Poenkare (1854– 1912) pokušao je, krajem XIX veka, da kreativni proces

Kreativnost Matematičar Anri Poenkare (1854– 1912) pokušao je, krajem XIX veka, da kreativni proces razloži na četiri faze: pripremu, sazrevanje, prosvetljenje i potvrdu. Faza pripreme: utvrđuju se, analiziraju i istražuju mogući izvori informacija i nadahnuća. Faza sazrevanja: faza u kojoj nesvesni deo uma radi na rešavanju problema, dok svesni deo miruje ili je usmeren na nešto drugo. Faza prosvetljenja: dolazi do kreativnog proboja (ova faza naziva se i aha ili Eureka trenutak), kada se delovi slagalice iznenada slože u novi obrazac i prikaže se rešenje. Faza potvrde: novo rešenje se primenjuje i testira na problemu od koga se pošlo.

Kreativnost Kreativna inteligencija može biti tako veličanstvena i može stvoriti svetski čuveno umetničko delo,

Kreativnost Kreativna inteligencija može biti tako veličanstvena i može stvoriti svetski čuveno umetničko delo, a može biti i obična da pomoću nje može da se reši najobičniji problem. Kreativna inteligencija pokazuje kako doživljavamo svet oko sebe. Od nje zavisi način na koji nešto radimo i ishod ili postignuti rezultat. Neki postupak se može smatrati kreativnim ako uključuje novi ili jedinstveni pristup i ako su postignuti rezultati korisni i prihvatljivi. Kreativnost je odraz kreativne inteligencije i fokusira se na naše razmišljanje i na našu snažnu želju da napravimo nešto novo i drugačije. Kreativni ljudi su predani, posvećeni i snažno veruju u ono što rade. Vodi ih vizija i težnja ka istini. Naučnici od mnoštva podataka izdvajaju one informacije koje su relevantne za određenu teoriju. Kreativna inteligencija je ekspanzivna, domišljata, nepredvidljiva, revolucionarna i slobodnog je duha.

Kreativnost Alan Dž. Rou izdvaja četiri tipa kreativne inteligencije: Intuitivni – kako ostvarujemo rezultate

Kreativnost Alan Dž. Rou izdvaja četiri tipa kreativne inteligencije: Intuitivni – kako ostvarujemo rezultate koristeći iskustvo. To su snalažljive ličnosti među kojima prepoznajemo direktore, glumce i političare. Inovativni – sposobnost rešavanja problema. Takve ličnosti karakteriše radoznalost i originalan pristup. Među njima su inženjeri, naučnici i pronalazači. Imaginativni – sposobnost vizualizacije i mašte. To su muzičari, umetnici, pisci i lideri. Inspirativni – motiv za učestvovanje. Ličnosti koje reaguju na potrebe društva npr. profesori i lideri. Mikelanđelo je bio inovativan (graditelj i naučnik), imaginativan (umetnik) i intuitivan (vajar veličanstvenih dela). Kreativni ljudi, osim talenta, sposobnosti i znanja, imaju ideje, istraživački duh i goruću strast. Leonardo da Vinči neprestano je tragao, ostavio hiljade pokušaja i skica, bio je vajar, arhitekta, graditelj i naučnik. Analizirao je detalje.

Kreativnost U organizacijama gde postoji otvorena komunikacija na svim nivoima, fleksibilnost i otvorenost za

Kreativnost U organizacijama gde postoji otvorena komunikacija na svim nivoima, fleksibilnost i otvorenost za ideje, grade se pretpostavke za kreativni potencijal. Unutrašnja motivacija igra presudnu ulogu. Znanje i intelekt rastu tamo gde imaju povoljne uslove. Kreativnost je sposobnost da se „razmišlja izvan kutije“ – da se misli sveobuhvatno, da se razumeju, shvate i stvore ideje, modeli koji nadmašuju uspostavljene limite i načine razmišljanja i shvatanja. Biti kreativan može se jednostavno definisati kao dolazak na novu ideju. Postoje četiri kriterijuma po kojima se ocenjuje nova ideja: ona mora biti lična, originalna, značajna i korisna.

Kreativnost Kreativnoj industriji su potrebni ljudi sa znanjem, ličnim idejama i iskustvom, pa se

Kreativnost Kreativnoj industriji su potrebni ljudi sa znanjem, ličnim idejama i iskustvom, pa se ona oslanja na obrazovanje, istraživanje i razvoj. Primeri kreativnih oblasti su raznovrsni. U oblasti visoke tehnologije na primer, kompjutersko programiranje, inženjering, privredna istraživanja i razvoj, medicina i biotehnologija, univerzitetsko obrazovanje i istraživanje itd. Kreativne industrije mogu biti: visoka tehnologija; mikrobiznis; projektne – usmerene prema korisnicima; kreativni individualci – umetnici kao što su muzičari, dizajneri, producenti, režiseri, pisci; uslužne – finansije, zdravstvo, obrazovanje, vlada. Neke od kreativnih oblasti su umetnost, zanati, arhitektura, dizajn, softver, interaktivni zabavni softver, reklamiranje, moda, film i TV, muzika, izdavaštvo, fotografija, sport i turizam, kulturna baština itd.

Inovativnost Inovacija podrazumeva upotrebu novog znanja, sa ciljem izvršenja promena u organizaciji, da bi

Inovativnost Inovacija podrazumeva upotrebu novog znanja, sa ciljem izvršenja promena u organizaciji, da bi se stvorio novi proizvod /usluga, unapredilo poslovanje ili stvorile nove mogućnosti i šanse. U izvore novog znanja spadaju nove tehnologije, rezultati eksperimenata, rezultati kreativnih istraživanja ili informacije od konkurenata i sve to predstavlja kombinaciju ideja i informacija koje donose pozitivne promene. U korenu reči inovacija jeste latinska osnova novus, što znači novo. Inovacija podrazumeva uvođenje nečeg novog ili promenu na novo stanje. U osnovi inovacije nalazi se ideja, ili otkriće, a ono je rezultat kreativnog procesa koji se ne može uvek predvideti, pa je planiranje otežano.

Inovativnost Deljenje znanja i kreacija nalazi se u samom srcu inovacije u svim oblastima

Inovativnost Deljenje znanja i kreacija nalazi se u samom srcu inovacije u svim oblastima – u nauci, umetnosti i biznisu – a inovacija je pokretačka sila stvaranja bogatstva. To nije apstraktan proces. On zahteva ljudsku inicijativu. Možete sebe nazvati naučnikom ili poslovnom čovekom ali samo ako ste zaista posvećeni onome što radite, postoji trenutak u kome to postaje vaša emocionalna strast.

Inovativnost Inovacije uključuju skup naučnih, tehnoloških, organizacionih, finansijskih i komercijalnih aktivnosti. Teško ih je

Inovativnost Inovacije uključuju skup naučnih, tehnoloških, organizacionih, finansijskih i komercijalnih aktivnosti. Teško ih je razvrstati, ali se one nižu, od revolucionarnih (kao što su struja, telefon, tranzistor, računari, optička vlakna i sl. ) do postepenih, koje dovode do poboljšanja proizvoda i usluga ili proizvodnih procesa. Postepene inovacije su razvoj već postojećih revolucionarnih inovacija. Oblici inovacija: inovacije proizvoda/usluga; inovacije procesa; inovacije organizacije; inovacije marketinga.

Inovativnost Dve najbitnije definicije su: Inovacije proizvoda: uvođenje novih proizvoda ili značajne kvalitativne promene

Inovativnost Dve najbitnije definicije su: Inovacije proizvoda: uvođenje novih proizvoda ili značajne kvalitativne promene na već postojećem proizvodu. Inovacije procesa: uvođenje novih procesa prilikom izrade novih proizvoda ili dostavljanja robe i usluga. Neki autori su naglasili i treću kategoriju inovacija, to su organizacione promene u okviru firme, ali mi smatramo da se to podrazumeva u drugoj kategoriji i da je to tip inovacije procesa

Inovativnost Nacionalni inovativni sistem obuhvata univerzitete, vladu i biznis kao tri glavne grupe igrača

Inovativnost Nacionalni inovativni sistem obuhvata univerzitete, vladu i biznis kao tri glavne grupe igrača koji doprinose inovativnosti. Njihove glavne uloge su: Univerziteti. Ove institucije se bave glavnim naučnim i tehnološkim istraživanjima, da bi otkrili novo znanje i proširili bazu znanja. Univerziteti obrazuju naučnike i tehničare, koji su potrebni biznisu i vladi, kao i nove generacije univerzitetskih naučnika. U mnogim zemljama, naučno istraživanje i obuka se vrše u javnim istraživačkim laboratorijama. Vlada formira inovativnu politiku i daje smernice za njen razvoj. Koristi poreze, za finansiranje univerziteta i javnih istraživačkih institucija. Mogu se ponuditi subvencije za R&D u biznisu. Biznis. Firme sprovode R&D, kako bi razvile nove komercijalne proizvode, koristeći naučnu bazu podataka. Nakon inovativnih poduhvata plasiraju se proizvodi kao odgovor na potrebe klijenata i tržišta. Preduzetnici otvaraju nove firme kao odgovor na prilike na tržištu, i ukoliko u tome uspeju to predstavlja bazu za veće firme.

Preduzetništvo je više od želje za uspehom, ono proističe iz inovativnosti, znanja i upornog

Preduzetništvo je više od želje za uspehom, ono proističe iz inovativnosti, znanja i upornog rada, novog proizvoda ili novog potrošača. Preduzetništvo je usmereno na ulaganje i kombinovanje potrebnih inputa, širenje na nova tržišta, stvaranje novih proizvoda, preuzimanje rizika u uslovima neizvesnosti, na inovacije, investicije i ekonomski rast i izazove stalnih promena. Postoje i tvrđenja da preduzetništvo nije tip ličnosti, nije stadijum u životnom ciklusu preduzeća već je stil upravljanja.

Preduzetništvo Preduzetnici poseduju posebne osobine kao što su: kreativnost i stvaralaštvo, dugoročna usmerenost ka

Preduzetništvo Preduzetnici poseduju posebne osobine kao što su: kreativnost i stvaralaštvo, dugoročna usmerenost ka tržištu i kupcima, etičnost i poslovnost, usmerenost trajnom uspehu i kapitalnoj dobiti, izuzetna sposobnost predviđanja rizika i prilagođavanja, sposobnost rešavanja problema.

Preduzetništvo Putem učenja stiže se do blagostanja. Izgradnja ljudskog kapitala, od učenja do razvijanja

Preduzetništvo Putem učenja stiže se do blagostanja. Izgradnja ljudskog kapitala, od učenja do razvijanja najznačajnijih sposobnosti, zahteva odluku, vreme, energiju, posvećenost i novac. Taj proces, za pojedinca, kompaniju i državu predstavlja dugotrajan napor, a samoostvarenje i ekonomski povratak ulaganja ima odloženo dejstvo. Ljudima je lakše da pokušaju sa kratkoročnim zadovoljstvima, ali opominje nas protestantska etika na marljiv rad i štedljivost, ili Njutnova tvrdnja da su principi vrednog rada i posvećenosti učenju najviše nade čovečanstva. Zbog toga je neophodno razvijati elemente menadžmenta znanja, odnosno, upravljanja intelektualnim kapitalom.