STRATEGIJSKI MENADMENT DEO II PROCES MENADMENTA GLAVA 8

STRATEGIJSKI MENADŽMENT DEO II: PROCES MENADŽMENTA GLAVA 8: VOĐENJE ms Veljko M. Mijušković

TEME ANALIZE U OKVIRU GLAVE • PRISTUPI VOĐENJU • KOMUNICIRANJE

PRISTUPI VOĐENJU q Pojam vođstva q Pristup personalnih karakteristika vođe q Bihejvioristički pristup q Kontigentni pristup “Neki se rode veliki, neki postignu veličinu, dok se nekima veličina nametne” V. Šekspir (Dvanaesta noć)

Pojam vođstva • “Vođstvo je proces izdavanja direktiva i uticanja na aktivnosti članova grupe” • …upotreba formalnog (pozicija) i neformalnog (znanje, iskustvo, personalne karakteristike) autoriteta u ostvarivenju zajedničkih ciljeva (ciljeva organizacije) Ø Vođenje postoji ako postoje podređeni koji slede vođu (prihvatanje formalnog autoriteta) Ø Vođenje podrazumeva raspodelu moći (nejednak autoritet) Ø Pored izdavanja direktiva i na drugi način se utiče na aktivnosti članova grupe (neformalni autoritet)

PRISTUPI VOĐENJU: 1. Pristup personalnih karakteristika vođe “Vođe se rađaju, a ne stvaraju” Načini proučavanja ličnosti vođe: 1. Poređenje karakteristika ličnosti vođe sa karakteristikama ličnosti podređenih članova (. . . vođe su pametnije, otvorenije, samopouzdanije. . . ? ) 2. Poređenje karakteristika ličnosti uspešnih i neuspešnih vođa ZAKLJUČCI: Ø Ø Inteligentni, inicijativni, samosvojni – daju bolje rezultate Na uspeh utiče komplementarnost ličnih osobina vođe sa situacijom Najvažniji faktor je sposobnost sprovođenja kontrole Žene imaju manje šansi da postanu vođe, ali kada tu šansu dobiju odlično je koriste Ne postoji izolovan skup karakteristika koje odvajaju uspešne od neuspešnih vođa!

2. Bihejvioristički pristup q q q “Menadžer (vođa) se može obučiti za efektivno vođstvo” Istražuje se ponašanje vođe - ponašanje je izloženo učenju Jedan tip ponašanja nije garancija uspeha u svim situacijama (potrebna je “evolutivna kompetentnost”- sposobnost prilagođavanja situaciji) q Proučavaju se funkcije i stilovi vođenja q Funkcije vođstva: 1. 2. Funkcija rešavanja problema (poslovna funkcija) Funkcija održavanja grupe (socijalna funkcija)

Stilovi vođenja: 1. 2. Autoritativni (baziran na kontroli I direktivama) Stil koji stimuliše diskreciju podređenih (baziran na motivaciji i participativnom menadžmentu) Na izbor stila vođenja utiču faktori: ▫ Karakteristike menadžera (obrazovanje, sistem vrednosti, iskustvo) ▫ Karakteristike podređenih ▫ Situcioni faktori (kultura org, specifičnosti grupe, priroda posla, vreme, sredina, . . )

3. Kontigentni pristup Identifikuje: Ø Ø Ø različite faktore koji utiču na stil vođenja koji je od ovih faktora najvažniji stil vođenja koji će biti najefektniji za date okolnosti !!! Najpoznatiji modeli: ▫ ▫ Hersey-Blanchard model Fiedler model

Hersey-Blanchard model Osnovna situaciona varijabla je starost podređenih (iskustvo, želja za rezultatima, spremnost da se prihvati odgovornost) Vođenje je dinamično i fleksibilno (uspešan menadžer menja svoj stil vođenja u zavisnosti od starosti podređenih) Visoka Orijentacija na zaposlene Niska Orijentacija na poslove Stari Zrelost članova grupe Visoka Mladi

Faze razvoja stila vođenja: Ø Ulazak podređenih u organizaciju (orijentacija na posao) Ø Podređeni još uvek uče (dominantan je autoritativan stil) Ø Rastu sposobnosti i motivacija podređenih (smanjuje se direktivni stil, povećava diskrecija) Ø Podređeni postaju svesni svojih mogućnosti (nestaje potreba za direktivnim vođstvom) Pitanje: Kolika je stvarna sloboda izbora stilova u različitim situacijma?

Fiedler model q q q Menadžeri nemaju fleksibilnost u pogledu stila vođenja Stil vođenja određuje se prema LPC kriterijumu (least preferred co-worker): stepen satisfakcije najmanje poželjnim kolegom Tri situacione varijable: ▫ Odnos između vođe i članova (dobar – loš) ▫ Struktura poslova (strukturiran – nestrukturiran) ▫ Moć položaja vođe (jak – slab)

12 1. 11. 2020. Komuniciranje q Pojam i vrste komunikacije q Interpersonalna komunikacija q Interpersonalne barijere q Organizacione barijere q Komunikacione mreže

13 1. 11. 2020. Komuniciranje- pojam i značaj • Predstavlja proces pomoću koga ljudi nastoje da prošire uvid u značenje pojedinih pojava prenosom simboličnih poruka. • Za menadžere, efektivna komunikacija bitna zbog: 1. Ostvarivanja funkcija planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole 2. Angažovanja većine vremena koje oni imaju na raspolaganju (80% radnog vremenadžeri troši na komunikacije, od čega 60% na sastanke)

14 1. 11. 2020. Vrste komunikacije 1. Vertikalna komunikacija • • 2/3 kompanijske komunikacije vertikalno Obavlja se duž kanala komandi Top-down i bottom-up Delimično nepouzdana i nekompletna 2. Pobočna (lateralna) komunikacija • Obavlja se van kanala komandovanja • Svrha: stvaranje direktnog kanala komunikacije u vezi rešavanja problema • Osnovna prednost: uspostavljanje kolegijalnih odnosa

15 1. 11. 2020. Interpersonalna komunikacija • Odašiljanje poruke od otpremnika prema prijemniku koji odgovara na nju. (J. Kotter) Model procesa komunikacije

16 1. 11. 2020. Interpersonalna komunikacija • Model proces komunikacije (koja može biti jednostrana i obostrana) sadrži sledeće elemente: 1. Otpremnik- izvor poruke. 2. Jedinica kodiranja- prevodi informaciju koja je predmet prenosa u seriju simbola. 3. Poruka- fizička forma u okviru koje otpremnik kodira svoju informaciju. 4. Kanal- medij prenosa od jedne do druge osobe. 5. Jedinica dekodiranja- interpretira poruku prevodeći je u informaciju za akciju. 6. Prijemnik- subjekt koji ima senzore za prijem poruke otpremnika. 7. Šumovi- faktori koji narušavaju komunikaciju, unose konfuziju. 8. Povratna sprega- Informacija o reakciji prijemnika na poruku otpremnika.

17 1. 11. 2020. Interpersonalne barijere • Svaki faktor koji izazove teškoće u razmeni informacija između prijemnika i otpremnika predstavlja interpersonalnu barijeru. • Razumevanje interpersonalnih barijera pomaže menadžerima da unaprede komunikaciju. • Razlikuju se prema stepenu premostivosti i stepenu značaja. • Glavne interpersonalne barijere: razlike u razumevanju, razlike u jeziku, šumovi, emotivnost, nekonzistentna (neverbalna) komunikacija i nepoverenje.

18 1. 11. 2020. Organizacione barijere • Četiri faktora utiču na efektivnost komunikacije u organizaciji: 1. Formalni kanali komunikacije (teško se uspostavljaju između različitih organizacionih delova, sprečavaju slobodan tok informacija između hijerarhijskih nivoa) 2. Struktura autoriteta (razlike u statusu i moći diktiraju način komunikacije) 3. Nivo specijalizacije (viša specijalizacija, teža komunikacija) 4. Kontrola informacija (informacija obezbeđuje moć i efikasnije funkcionisanje vlasniku)

19 1. 11. 2020. Komunikacione mreže • Bitne za primenu informacione tehnologije. • Rigidna vs. fleksibilna organizaciona mreža. • Praksa afirmisala 4 tipa komunikacionih mreža: 1. Zatvorena mreža (decentralizovana) 2. Mreža tipa lanca (decentralizovana) 3. Mreža oblika slova Y (centralizovana) 4. Mreža tipa zvezde (centralizovana) • Centralizovane mreže bolje za jednostavnje, decentralizovane za složene poslove!