STRATEGIJSKI MENADMENT DEO II PROCES MENADMENTA GLAVA 6

STRATEGIJSKI MENADŽMENT DEO II: PROCES MENADŽMENTA GLAVA 6: PREDVIĐANJE

PREDVIĐANJE • DEFINISANJE PREDVIĐANJA – Istražujući budućnost kao nepoznanicu, planeri se bave anticipiranjem trendova razvoja i donošenjem odgovarajućih odluka na bazi sagledavanja njihovih posledica. – Da bi predviđanje bilo istovremeno analitično i sa dovoljnim nivoom obuhvata, ono se mora ograničiti u prostoru i vremenu. Posledično, ekonomski horizont predviđanja ima ove dimenzije, tj. prostorni i vremenski horizont. – Prostorni horizont odnosi se na širinu obuhvata procesa predviđanja i na dubinu uvida u ovo okruženje. – Vremenski horizont se odnosi na vremenski interval za koji se vrši predviđanje. – Dobro razvijen sistem predviđanja može biti koristan za rano upozoravanje na bitne promene i skraćenje vremena reagovanja na njih (engl. lead time). Predviđanje predstavlja osnovu proaktivnog upravljanja.

PREDVIĐANJE • DEFINISANJE PREDVIĐANJA – Predviđanje je sagledavanje budućnosti u smislu identifikovanja osnovnih faktora koji utiču na nju, sagledavanje evolucije pojedinačnih faktora i interakcije između njih, kao i svodnog uticaja na poziciju preduzeća. – Predviđanje ima za rezultat donošenje planskih pretpostavki o karakteru, relevantnosti i uticaju faktora okruženja na poslovanje preduzeća. – Tehnološko predviđanje, zajedno sa tržišnim predviđanjem, predstavlja osnovu izrade planskih odluka: strategije, investicionih projekata i biznis plana.

TEHNOLOŠKO PREDVIĐANJE • TEHNOLOŠKO PREDVIĐANJE – U informatičkoj eri tehnološko predviđanje nije stvar izbora, već neminovnost. Odluke se baziraju na predviđanju da će tehnologija, više ili manje, ostati nepromenjena ili da će se promeniti na radikalan način. – Trend tehnološkog razvoja koji nije sagledan na pravi način može učiniti odluke o alokaciji resursa pogrešnim. – Koliko god pouzdane i robustne tehnike tehnološkog predviđanja bile, postoje rizični događaji koje je teško predvideti (tzv. „crni labudovi“) poput epidemija, ratova, prirodnih katastrofa globalnog uticaja i sl. • Tehnološko predviđanje može se definisati kao preskripcija budućnosti koja se naslanja na zdrav razum i naučne metode, koja rezultira relativno konzistentnim zaključcima povodom očekivane tehnološke inovacije, specifičnog naučnog unapređenja ili verovatnoće pojave naučnog otkrića, koji se mogu staviti u korisnu upotrebu, uz odgovarajuće indicije o očekivanom tajmingu njihove pojave.

TEHNOLOŠKO PREDVIĐANJE • NAMENA: – Tehnološko predviđanje se i na makro i na mikro nivou koristi za: a) Identifikovanje razvojnih trendova b) Predviđanje vremena razvoja c) Zaokrete u javnim politikama d) Donošenje investicionih i povezanih odluka – Tehnološko predviđanje može značajno unaprediti proces donošenja odluka u preduzeću (investicionih, pre svega) zahvaljujući jasnom skiciranju tehnoloških pretnji i šansi u budućnosti. Suština je da se omogući pažljivo planiranje portfolija istraživačko-razvojnih projekata na bazi trenutnih i očekivanih uslova u okruženju. – Elementi opšteg okruženja koji utiču na tehnološku promenu, koje je potrebno uključiti u analizu, su: institucionalno okruženje (rigidnost institucija, postojanje i karakter određenih regulatornih propisa), javne politike (pre svega, vertikalne industrijske politike), politički sistem i etičke norme. – Tehnološko predviđanje treba da omogući menadžerima rano upozorenje na šanse i pretnje koje proizilaze iz tehnološke promene.

TEHNOLOŠKO PREDVIĐANJE • NAMENA – Na nivou preduzeća tehnološko predviđanje se koristi u sledeće svrhe: a) Definisanje tehničkih parametara i standarda performansi za nove proizvode i procese b) Povećanje ulaganja u razvoj novih proizvoda i unapređenja postojećih proizvoda c) Tajming za uvođenje nove tehnologije i njene komercijalizacije d) Prioritizacija istraživačko-razvojnih projekata i identifikacija potrebnih i nedostajućih kompetencija za njihovu realizaciju Tehnike tehnološkog predviđanja se najčešće dele u dve osnovne grupe: 1. Eksploratorne 2. Normativne

EKSPLORATORNE TEHNIKE • EKSPLORATORNE TEHNIKE – Polaze od istorijskih podataka i orjentisane su prema budućnosti – Koriste se u situacijama kada su poznati faktori koji bitno utiču na razvoj tehnologije i karakter njihovog odnosa – Koriste alate kvantitativne i kvalitativne analize – Kvantitativni alati koriste se za analizu istorijskih podataka kako bi se identifikovao jedinstven trend ili kombinacija nekoliko uočenih univerzalnih trendova difuzije tehnologije – Procena na bazi kvalitativne analize se na bazi „ispitivanja mišljenja eksperata“

EKSPLORATORNE TEHNIKE • EKSPLORATORNE TEHNIKE – Kombinovanjem kvantitativnih i kvalitativnih alata predviđanja nastalo je više eksploratornih tehnika tehnološkog predviđanja: 1)Ekstrapolacija trenda ― Podrazumeva produžavanje trenda kretanja karakterističnog parametra koji simbolizuje razvoj tehnologije 2) Projekcija na bazi logističke krive ― „S-kriva“ koja opisuje širenje (rast) fenomena koji prolaze kroz odgovarajuće faze životnog ciklusa uz prirodni limit tog rasta. 3) Projekcija na bazi krive obvojnice ― Kriva obvojnica predstavlja nadgradnju tehnike ekstrapolacije trenda. Tehnika se upotrebljava kada je uočljivo da određeni tehnološki parametar (performansa) pokazuje različit trend u različitim vremenskim periodima kao posledica pojave alternativnih tehnologija.

EKSPLORATORNE TEHNIKE 4) Vodeći trend ―Objašnjava krivu rasta i vremenski horizont prateće tehnologije koja se nalazi u odnosu zavisnosti ili je na drugi način blisko povezana za vodeću tehnologiju pomoću sinhronizovane lead-lag veze 5) Tehnika supstitucije ―koristi se za sagledavanje brzine kojom jedna tehnologija može zameniti drugu 6) Analiza prekretnica ―podrazumeva definisanje performansi (izraženih kvantitativno) koje dovode do zamene jedne tehnologije drugom u određenoj upotrebi.

NORMATIVNE TEHNIKE • NORMATIVNE TEHNIKE – Normativne tehnike tehnološkog predviđanja se u većoj meri oslanjaju na iskustvo, procenu i intuiciju onih koji vrše predviđanje – Polaze od zacrtanog ili zamišljenog cilja u budućnosti ili socio-ekonomske potrebe i nastoje da predvide putanje tehnološkog razvoja koje vode do njihovog zadovoljenja Čine ih: 1) Stablo relevantnosti (engl. relevance tree) ― Konstruiše se kako bi se identifikovali i objasnili podciljevi i aktivnosti koji su neophodni u dostizanju krajnjeg cilja. 2) Morfološka analiza (engl. morphological analysis) ― podrazumeva sistematično istraživanje mogućih rešenja zadatog problema preko njegove strukture. Suština tehnike je razbijanje problema na više sastavnih delova/atributa koji nisu povezani, za koje se traže „podrešenja“.

NORMATIVNE TEHNIKE 3) Predviđanje tražnje (engl. demand assesment) ―Tražnja predstavlja primarnu vučnu silu tehnoloških promena. Praktično, tehnologija postoji samo ako odgovara određenoj potrebi. Tehnika predstavlja sagledavanje budućih potreba korisnika koje neće biti zadovoljene postojećom tehnologijom 4) Test teorijskih granica (engl. theoretical limits test) ―Omogućava preduzećima sagledavanje šansi i pretnji koje su povezane sa postojećom tehnologijom. Suština je da se procene granice razvoja postojeće tehnologije i proceni uticaj u poslednjoj fazi razvoja. 5) Analiza pokreta konkurenata (engl. competitors’ actions) ―sprovodi se sa ciljem identifikovanja uticaja koji konkurenti aktivni na polju razvoja tehnologije mogu imati na rezultate razvoja i poziciju konkretnog preduzeća

DISRUPTIVNE INOVACIJE • DISRUPTIVNE INOVACIJE – Koncept predstavlja model ponašanja u konkurentskom nadmetanju na bazi inovacija. – Objašnjava ulogu inovacija u stvaranju i održavanju konkurentske prednosti preduzeća koja ulaze u biznis i kasnijem gubitku konkurentske prednosti postojećih konkurenata, uključujući i granskog lidera. – Disrupcija je proces koji inicira malo preduzeće koje ulazi u biznis sa sposobnošću da ugrozi poziciju etabliranog lidera. To se dešava zbog toga što preduzeće koje ulazi (ili „izazivač“), da bi opstao i prosperirao, nema drugu opciju. Postojeći lider ignoriše ponašanje izazivača skoncentrisan na unapređenja proizvoda i/ili usluga vezanih za najprofitabilniji tržišni segment.

DISRUPTIVNE INOVACIJE • DISRUPTIVNE INOVACIJE Inovacije su glavni pokretači rasta i mogu se podeliti na: – Inovacije koje unapređuju performanse proizvoda. Ove inovacije služe održavanju postojećih klijenata kroz prestrojavanje u hodu. U pitanju su inovacije koje održavaju konkurentsku poziciju, ali bez značajnog efekta na rast zaposlenosti i prihoda. – Inovacije koje povećavaju efikasnost u lancu vrednosti. Ove inovacije omogućavaju rast konkurentnosti na bazi smanjenja troškova. Povećavaju produktivnost, uglavnom, supstituišući živi rad mašinama i/ili oslobađaju kapital za finansiranje novih biznisa ili ekspanziju postojećih propulzivnih biznisa. – Inovacije koje stvaraju novu tražnju. Ove inovacije imaju sposobnost stvaranja nove tražnje, novih radnih mesta i novih prihoda. Inovacije ove vrste baziraju na novim tehnologijama i na novom biznis modelu.

METOD SCENARIJA • METOD SCENARIJA – Scenario je hipotetički redosled događaja sa relativno visokim nivoom pouzdanosti. – Metod scenarija se koristi usled rastuće kompleksnosti i dinamike okruženja koji čine menadžere slepim za nadolazeće promene (ili prekretnice). – Scenario je hipotetički prikaz redosleda događaja, njihove verovatnoće pojave i međuzavisnosti, baziran na odgovarajućim pretpostavkama, na relativno visokom nivou pouzdanosti.

METOD SCENARIJA • CILJ SCENARIO METODE – Da pruži uvid u interakciju između nekoliko ključnih trendova i događaja kako bi se dobio holistički prikaz – Da bi se proverila konzistentnost pretpostavki predviđanja na kojima scenario počiva – Za prikazivanje budućnosti na način koji je razumljiv menadžerima na svim nivoima • PROCES PREDVIĐANJA – Najjednostavniji način primene metoda scenarija podrazumeva kreiranje 3 do 5 scenarija (slika budućnosti) koji se ređaju od ekstremno pesimističkog do ekstremno optimističkog scenarija. U sredini raspona se nalazi „najverovatniji“ scenario koji se bazira na očekivanim vrednostima svih ključnih faktora. – Primena metoda scenarija podrazumeva da se za svaki hipotetički scenario utvrdi kakav je uticaj datog razvoja događaja na rezultate koji su predmet predviđanja i koja je verovatnoća realizacije datog scenarija.

METOD SCENARIJA • PROCES PREDVIĐANJA – Scenario analiza podrazumeva identifikovanje određenog broja izvodljivih kombinacija parametara koji utiču na konačne rezultate i variranje tih parametara kako bi se sagledao njihov uticaj. • PRISTUPI GENERISANJA SCENARIJA – Stohastički pristup: Zahteva automatizaciju u određenoj meri, tj. primenu računarskih programa. Dizajniran je na način da generiše ogroman broj (preko 100. 000) slučajnih scenarija bez uključivanja ljudskog faktora u ovaj proces. Najčešće korišćen metod je Monte Carlo simulacija. – Deterministički pristup: Podrazumeva uključivanje ljudskog rasuđivanja u pogledu izbora i oblikovanja svakog pojedinačnog scenarija. Odabrani pojedinci u organizaciji, u holističkom maniru, razmatraju svaki ekstremni scenario dodeljujući mu odgovarajuću verovatnoću pojavljivanja.

METOD SCENARIJA • PROCES IZRADE SCENARIJA – 1. 2. 3. 4. 5. 6. Osnovne faze izrade scenarija su: Definisanje vremenskog okvira i obuhvata analize Definisanje glavnih pitanja u čijem rešavanju metod scenarija treba da pruži podršku Identifikovanje ključnih faktora i trendova od kojih zavise posmatrani rezultati Sagledavanje interakcije (korelacije) između ključnih faktora Identifikovanje mogućih scenarija i fokus na manji broj (3 -5) Merenje verovatnoće i uticaja realizacije pojedinačnih scenarija na rezultate Za potrebe planiranja i odlučivanja sprovode se i : 7. formulisanje strategija (ili kontigentnih planova) za alternativne scenarije 8. praćenje i periodična analiza realizacije scenarija