Stopa efektivne zatite n n nominalna carinska stopa

Stopa efektivne zaštite n n nominalna carinska stopa važna za Potrošače, jer ukazuje koliko je cena finalnog proizvoda porasla usled carine efektivna carinska stopa je važna za proizvođače jer ona ukazuje kolika je stvarna zaštita koja se pruža za domaću obradu proizvoda kome konkuriše uvoz.

Uopštavanje i ocena teorije efektivne zaštite n Naravno, nominalna carinska stopa može biti veoma varljiva i ne daje čak ni okvirnu ideju o stepenu stvarne zaštite

„kaskadna” struktura carina n n n većina industrijskih zemlja ima veoma niske ili nulte carine na sirovine sve više i više stope što je stepen obrade veći Ova „carinska eskalacija” čini da je stopa efektivne zaštite finalnog proizvoda sa uvezenim inputima mnogo veća od nominalne

Kaskadna struktura

kod procene stepena zaštite n stopa efektivne zaštite je definitivno superiorna u odnosu na nominalnu carinsku stopu n i igrala je ključnu ulogu tokom Urugvajske runde pregovora o trgovini

Analiza carine u maloj zemlji pomoću opšte ravnoteže n Potrošači će morati da plate 2$ za jedinicu proizvoda X, bez obzira da li je proizvod iz uvoza ili je proizveden u zemlji

Potrošači će morati da plate 2$ za jedinicu X, bez obzira da li je iz uvoza ili je domaća proizvodnja n domaći proizvođači mogu da konkurišu uvozu sve dok su u stanju da proizvode X po ceni koja nije veća od 2$. n cena robe X ostaje 1$ sve dok se posmatra zemlja kao celina.

Još ćemo pretpostaviti da n vlada male zemlje koristi carinske prihode da bi subvencionisala javnu potrošnju (kao što je školstvo, policija, itd n Zašto – puna preraspodela – građani ništa ne gube

Sa proizvodnjom u tački F i potrošnjom u tački H’, zemlja izvozi 30 Y za 30 X posle uvođenja carine (nasuprot 60 Y za 60 X pre Slobodna trgovina uvođenja carine). Slobodna trgovina n n n Uz uvoznu carinu od 300 procenata za proizvod X, PX/PY = 4 pa će se zemlja vratiti sa proizvodnjom i potrošnjom u tačku A, tj. u autarkiju carina

n Stoper Samuelson porast relativne cene proizvoda (na primer, usled carine) n Dovodi do rasta cene onog faktora n koji se intenzivno koristi u proizvodnji n tog proizvoda. n

Mehanizam u zemlji 2 n n Carine na proizvod X dovode do seljenja u tačku F Ekspanzija proizvodnje X (R – intenzivnog proizvoda) zahteva veću proporciju R/K Kao posledica toga w/r raste, Prema tome, carina na proizvod X u Zemlji 2 povećava zaradu R (oskudnog faktora u zemlji).

nacionalni dohodak je smanjen usled carine

A smanjen je zato što--n n n smanjena zarada vlasnika kapitala premašuje dobitke rada pa zemlja kao celina gubi. Postoji i deadweight loss – gubitak blagostanja

Zemlja gubi, ali n kada mala zemlja u kojoj je K obilan faktor, poput Švajcarske, nametne carinu na uvoz R - intenzivnog proizvoda n n n n Radnici dobijaju! n n n MEHANIZAM Realna nadnica raste (SS teorema) PX /PYraste Proizvodi se više X traži se više L/K nego što se oslobodi rada prelaskom iz sektora Y u sektor X Stoga w/r raste i K se smanjuje a L raste U oba sektora Stoga raste produktivnost u oba sektora A istovremeno w raste (više K na svako L)

Zemlja gubi, ali n kada mala zemlja u kojoj je K obilan faktor, poput Švajcarske, nametne carinu na uvoz R - intenzivnog proizvoda n Radnici dobijaju! n To je razlog zašto sindikati u industrijskim zemljama u opštem slučaju preferiraju uvođenje carina.

Velika zemlja Kada zemlja nameće carinu, njena kriva relativne ponude se, za iznos carine, pomera i rotira ka osi na kojoj se meri uvozni proizvod. Promena blagostanja Zemlje 2 zavisi od neto efekta boljih odnosa razmene, ali manjeg obima razmene

n Stolper–Semjuelsonova teorema je uvek tačna za slučaj male zemlje i obično je tačna i za velike zemlje. n Međutim, za velike zemlje analiza je komplikovanija zbog toga što njihova trgovina utiče na svetske cene.

Meclerov paradoks n n U neobičnom slučaju kada carina smanjuje, a ne povećava, relativnu cenu uvezenog proizvoda dohodak oskudnog faktora takođe opada

Moze da se desi ako je kriva relativne ponude veoma neelasticna. n Takva carina ne bi stitila granu od konkurencije iz uvoza n Izgleda da nije česta niti verovatna u praksi n Primer – kakao iz Gane, 1960, novozelandska jagnjetina n

Optimalna carina i odmazda n n Optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto korist razlike između poboljšanja odnosa razmene zemlje i Pogoršanja usled smanjenja obima razmene Kolika je optimalna carina za Srbiju?

n Međutim, odnosi razmene trgovinskog partnera se pogoršavaju n blagostanje trgovinskog partnera svakako se smanjuje. Kao rezultat toga trgovinski partner će najverovatnije pribeći odmazdi i sam će nametnuti optimalnu carinu. n n

Grafički prikaz Stolper Samjuelsonove teoreme za zemlju 2 Uvodi se carina na x Proizvodi se više x A manje y Sada se upotrebljava više kapitala po jedinici rada Produktivnost rada raste Dohodak raste

n Pretpostavimo da je zemlja smanjila uvoznu carinu na sirovinske materijale i poluproizvode, ali ne i na gotove proizvode. Kakav će to efekat imati na stopu efektivne zaštite u zemlji?

n Da li je za Indiju verovatnije da ograniči uvoz R – intenzivnih ili K – intenzivnih proizvoda? Zašto? n Koji je verovatan uticaj ovoga na raspodelu dohotka između rada i kapitala u Indiji?

Indija ce verovatnije ograniciti uvoz Kintenzivne robe n To povecava prinos kapitala i smanjuje prinos rada, prema Stolper. Samjuelsonovoj teoremi. n

Ako mala zemlja poveća carine a. Potrošnja tog proizvoda raste n b. Proizvodnja pada n c. Uvoz raste n d. Ništa od ovoga nije tačno n

Rast proizvođačevog viška pri uvođenju carine meri se zonom a. Levo od krive ponude, između linija cena pre i nakon uvođenja carine n b. Ispod krive ponude između količina proizvedenih pre i posle uvođenja carine n c. Ispod krive tražnje umeđu linija cena pre i posle uvođenja carine n d. Ništa od ovoga nije tačno n

Ako mala zemlja poveća carinu a. Raste renta domaćih proizvođača n b. Troškovi zaštite padaju n c. Smanjuje se gubitak blagostanja n d. Sve je ovo tačno n

Uticaj carina na parcijalnu ravnotežu Efekat na potrosnju: -20: BN Efekat na proizvodnju: +10: CM Efekat na razmenu : -30 x: BN+CM Efekat na budžet : +30$: MJHN, isti je jer je carina 1$ po jedinici uvoza Raste doma uvoz ća proizv. Sama proiz vodi uvozi

Uticaj carine na potrošačev i proizvođačev višak Rast proizvođačevog viška usled carine Gubitak potrošačevog viška usled carine PX = 1, domaći proizvođači proizvode 10 X i imaju OACV = 10$ prihoda. Sa carinom i PX = 2$, oni proizvode 20 X i imaju OGJU = 40$ prihoda. Od ukupnog porasta od 30$ (AGJC + VCJU) u prihoda proizvođača, VCJU = 15$ (neosenčena površina ispod krive SX

Uvođenje carine u maloj zemlji a. Povećava relativnu cenu robe za domaće potrošače i proizvođače n b. Smanjuje relativnu cenu za domaće proizvođače i potrošače n c. Povećava relativnu cenu u zemlji n d. Sve ovo može biti tačno n

Optimalna carina za malu zemlju je n a. 100% n b. 50% n c. 0 n d. Zavisi od elasticiteta, ne može se unapred reći n

Poglavlje 9 Necarinske barijere i novi protekcionizam

Gubitak potrošačevog viška – ABHG =60 Carina – MJHN = 30 RENTA - AGJC = 15 Gubitak blagostanja od carine - CJM = 5 +BHN = 10 Cena pre otvaranja razmene carina Cena na slobodnom tržištu

miliona

Kvota - primer

Kvota n n n Kvota - direktno kvantitativno ograničenje Čega? količine proizvoda koji se može izvoziti ili uvoziti. n U ovom odeljku razmatramo uvozne kvote. n Izvozne kvote (u obliku dobrovoljnog ograničavanja izvoza-VER)

Zašto kvota kad može carina NAFTA is a free trade agreement with Mexico. The tariff rate for peanuts becomes zero in 2008. At the current quota support price of $610 per ton, the tariff schedule will become ineffective in keeping Mexican peanuts out of the U. S. by 2005. Declining tariffs and minimum access make it increasingly difficult and costly to control domestic supply.

Sa pomeranjem naviše krive DX do D’X, data uvozna kvota od 30 X (J’H’) će kao rezultat imati da se domaća cena X penje na PX = 2, 50$,

Važne razlike između carine i kvote vide se kada poraste tražnja Kvota – cene rastu, domaća proizvodnja raste Carina, ista cena, ista domaća proizvodnja

Kvote na šećer u SAD- gubitak potrošačevog viška – 2. 5 milijardi USD 1. 8 Cena na slobodnom tržištu 0. 1 0. 4 0. 2 prosečan Amerikanac trošio oko 8, 83 dolara više na šećer nego što je to činio u odsustvu kvote. U SAD ima oko 9. 700 radnih mesta u ovoj grani - znači da svako sačuvano radno mesto u industriji šećera košta. SAD oko 258. 000$

Razlika izmedju carine i kvote n n uvozna kvota u potpunosti zamenjuje tržišni mehanizam, 1. a ne da jednostavno samo menja njegov uticaj (kao što čini uvozna carina).

Druga važna razlika - korupcija n Druga važna razlika između uvozne kvote i uvozne carine je u tome da je sa kvotom povezana raspodela uvoznih dozvola n Ukoliko vlada ne pravi aukciju dozvola firme prisvajaju monopolski profit. n lobiranje, pa čak i na podmićivanje zvaničnika vlade da bi dobili uvoznu dozvolu (tzv. aktivnosti u potrazi za rentom). n uvozne kvote dakle sadrže klicu korupcije. tj. Javlja se moralni hazard n

Moralni hazard je a) prekrsaj n b) rizik da se desi prekrsaj n primer n – Ispit bez publike – teniski meč bez sudije – Ispitivanje rođenog deteta n Dobar nacin da se eliminse hazard – kod nas se desilo!

Zašto proizvođači više vole kvote? n uvozna kvota sa sigurnošću ograničava uvoz na određen nivo – dok efekat uvozne carine na trgovinu može biti neizvestan. n Stranci -izvoznici mogu da apsorbuju carinu, povećanjem efikasnosti ili prihvatajući niže profite. – Kao rezultat svega toga, stvarno smanjenje uvoza usled rasta carina može biti manje od

uvozna kvota je manje „vidljiva” n pošto su uvozne kvote restriktivnije od ekvivalentnih carina, društvo bi, u načelu, trebalo da se odupre ovim naporima n Urugvajska runda - tarifikacija

VER – dobrovoljno ograničenje izvoza n n n Pretnjom o još većem ograničenju Zemlja se natera da smanji izvoz Nisu efikasne kao kvote Jer izvoznici nerado napuštaju dobro tržište A dobijenu “kvotu” popunjavaju kvalitetnijim proizvodima

n n n Prodavali skuplje modele Preselili se Japanci u SAD Veruje se da je upravo iz tog profita finansirano preseljenje n By American, 1933 – 12% povoljnije za Amerikance, 50% za odbranu n n Kupujte hrvatsku robu Kupujte srpsku robu

karteli n OPEC 1 barel = 158. 987295 litara

damping n n Predatorski Grabežljivi damping – cilj je uništiti konkurenta Sporadični damping predstavlja povremenu prodaju da bi se rasteretili nepredviđeni i privremeni viškovi proizvoda bez obaranja domaće cene. n antidamping dažbine n koristi koje potrošači imaju od niže cene mogu u stvarnosti da prevaziđu moguće gubitke u proizvodnji domaćih proizvođača.

Damping tužba na srpski način n “Njihova je roba jeftinija od naše, pa da ih tužimo. . . ”

Ko je vršio damping? n n Japan je bio optuživan za damping čelika i televizora u Sjedinjenim Državama, n a Evropska Unija za damping automobila, čelika i drugih proizvoda. n EU program podrške farmerima. n Kada se damping dokaže, firma ili zemlja koje ga vrše obično se odlučuju za podizanje svoje cene n 2001, 97 zemalja (računajući Evropsku Uniju kao pojedinačnog člana) imalo je zakone protiv dampinga (uključujući mnoge zemlje u razvoju).

subvencije

CAIRNS- http: //cairnsgroup. org/Pages/map/index. aspx

Primaoci subvencija “Princ Albert II od Monaka - 300. 000 EUR godišnje za svoju farmu u Francuskoj, a engleska kraljica 546. 000 EUR (u 2003. ). Tri najveća korisnika poljoprivredne pomoći u Holandiji su velike kompanije n Filip Moris (1, 46 miliona EUR), n Royal Dutch Shell (660. 000 EUR) n i Van Drie, agroindustrijska kompanija (745. 000 EUR)…. “ Pošto na poljoprivredni sektor otpada gotovo polovina budžeta EU, jasno je o kojim se sumama radi

Srbija – 100 evra po hektaru n 250. 000 hektara vojvođanskih oranica. n Delta holiding 25000 ha *100€=2. 500. 000 € MK Komerc 22700 Matijević. 12000 Nicović, 30. 000. n n n zrenjaninski “Dijamant” koji kontroliše hrvatska kompanija “Agrokor” Ivice Todorića. n Irski investicioni fond „Baltic Property Investment” u svojim rukama već ima tri kombinata i oko 10. 000 hektara zemlje.

Ko je protiv subvencija? n grupa Cairns, u kojoj su Kanada, Australija, Novi Zeland, Argentina, Brazil, Meksiko, Filipini, Tajland, n politički zgodno pretvarati se da zaštita poljoprivrede u bogatim zemljama šteti siromašnim državama Afrike. ” (Bhagwati, 2005). n A ko je bio protiv … (a to nisu bili mali evropski poljoprivrednici) … n n

Subencije Airbus Japan - Ministry of International Trade and Industry (MITI) kompjuterskoj i high-tech industriji 2010, WTO presudila da i Airbus i Boeing nelegalno subvencionišu 2011 - Airbus objavio da je prestao ali Boeing osporava optužbe

Izvozne subvencije po cenama iznad 3$ (tačka E), Zemlja 2 postaje izvoznik, a ne uvoznik proizvoda Proizvodi 40, troši 10 – izvozi 30 Proizvodi 35, troši 20 – izvozi 15 Domaći potrošači gube a’+b’ Proizvođači dobijaju a’+b’+c’ Gubitak blagostanja b’+d’

Necarinske barijere u razvijenim zemljam VER Antidamping mere Tennička i druga regulativa (mleko, švajcarska, čokolade) kompenzatorne dažbnie

Politička ekonomija protekcionizma n borba interesnih grupa – da bi se zaštitile plate u zemlji – da bi se sačuvao profit

Pogrešni argumenti n Zaštita domaćih radnika od jeftinog stranog rada. – Ovo je HOS: ima statički deo- veća produktivnost štiti supi rad – Dinamički – svi gube ako se zabrani razmena n Naučna carina – ona koja izjednačava domaću i uvoznu cenu

Sporni argumenti zaštita neophodna (1) radi smanjivanja domaće nezaposlenosti i (2) radi ozdravljenja platnog bilansa zemlje Međutim, ovo su argumenti u prilog zaštite tipa prosjak je tvoj komšija – siromašenja sopstvenih suseda – beggar thy neighbour jer ona se zasniva na šteti drugih zemalja.

Uslovno dobri arugmenti Argument mlade industrije n Argument je korektan, ali zahteva nekoliko važnih ograda koje mu, uzete zajedno, oduzimaju veći deo smisla. n može biti teško da se identifikuje industrija n Kada prestaje zaštita n Subvencija za proizvodnju takođe je direktniji oblik pomoći i lakše ju je otkloniti nego uvoznu carinu. n Jedna praktična teškoća je u tome da subvencija porazumeva državne rashode a carine – ne.

Ko stiče zaštitu? n n n Zaštitom dobijaju prozivođači i gube potrošači, ali. . . pošto je proizvođača malo postoji jak podsticaj za lobiranjem svaki potrošač gubi veoma malo usled zaštite, te nije verovatno da će se oni efikasno organizovati

Ko stiče zaštitu? n n n n radno intenzivne visoko organizovane (kao što je automobilska industrija) industrije koje proizvode artikle za potrošače više zaštite imaju geografski decentralizovane nego regionalne industrije za jednu industriju je verovatnije da će biti zaštićena ukoliko je i u prošlosti bila zaštićena. Lakše one industrije kojima konkurišu proizvodi iz zemalja u razvoju Industrija koja danas uživa najveću zaštitu u Sjedinjenim Državama jeste industrija tekstila i odeće.

Teorija igara, strateška trgovina i industrijske politike n n n Strateška trgovinska politika slično argumentima u prilog mladih industrija Prave je industrijske zemlje kako bi stekle komparativnu prednost ključnim industrijama visoke tehnologije.

Primeri strateške trgovine i industrijske politike n Japan – industrija čelika tokom 1950 -tih, – poluprovodnika tokom 1970 -tih i 1980 -tih n n Concorde (supersonični putnički avion) tokom 1970 -tih Airbus od 1970 -tih u Evropi. Poluprovodnici u Japanu obično se daju kao udžbenički primer uspešne trgovinske i industrijske politike.

n n U Evropi, Concorde je bio tehnološki podvig, ali je predstavljao ekonomsku katastrofu, a industrija Airbus ne bi preživela bez stalnih, veoma značajnih subvencija države.

Ako Boeing, prvi stupi na tržište, ostvariće profit od 100 miliona dolara. Airbus je sada trajno isključen sa tržišta jer ne bi mogao da ostvari profit.

n n n ako evropska vlada pruža subvenciju Airbusu od 15 miliona dolara godišnje. Onda on ima profit od 5 miliona!!! A boeing ide u minus od 10 miliona, pa odlazi u stečaj, te se selimo u treci kvadrant vlada SAD je mnogo manje raspoložena od evropskih vlada da garantuje subvencije firmama. +5

Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) n međunarodna organizacija osnovana 1947. sa sedištem u Ženevi n n Tri principa: 1. Nediskriminacija -bezuslovno prihvatanje MFN - principa najpovlašćenije nacije – Izuzeci su carinske unije i trgovina između zemlje i njenih bivših kolonija n 2. Uklanjanje necarinskih barijera (kvote), osim za poljoprivredne proizvode i u slučaju problema sa platnim bilansom zemlje. n 3. Konsultacije

Koji su to nerešeni problemi međunarodne trgovine sa kojima se svet danas suočava? n Doha n Nicholas Stern procenio da evropska krava dobija dnevne subvencije od 2. 50$, dok 75% of ljudi u Africi živi sa manje od 2$ dnevno.

Spaghetti bowl

S ovim je povezano i pitanje da li regionalni sporazumi unapređuju ili unazađuju slobodnu međunarodnu trgovinu.