STEVAN MAKOVI ARHIVSKI SAVETNIK DIR ISTORIJSKOG ARHIVA SUBOTICA

STEVAN MAČKOVIĆ, ARHIVSKI SAVETNIK DIR. ISTORIJSKOG ARHIVA SUBOTICA www. suarhiv. co. rs

HARTMANN TEREZA (I SUBOTICA U NJENO DOBA)

- 1775. prvi Jevrej Jakob Heršel se nastanio u Subotici teritorija grada na karti Kaysera 1747. - 1867. Zakon o emancipaciji Jevreja 1890. popis stanovništva, ukupno 72 683, 2 540 Jevreja 1902. izgrađena nova sinagoga ( i danas se obnjavlja. . )

Szabadka (Maria Theresiopolis) 1805.

Druga Gradska kuća (1828 -1908)

KRAJEM XIX VEKA GRADA SZABADKA KAO REGIONALNI CENTAR IMA VELIKU PRIVLAČNU SNAGU I ZA JEVREJSKU POPULACIJU

1900. BROJ STANOVNIKA l BUDIMPEŠTA l SEGEDIN l SUBOTICA l DEBRECEN l NOVI SAD 732 322 102 991 82 122 75 006 28 763 1953. 76 752

Karta iz 1908.

RAJHL PALATA, BILA U VLASNIŠTVU HARTMAN JOSIPA

Glavni trg, 1900

Zlatno doba graditeljstva Subotice, 1900 -1912 Jakáb Dezsö, 1907. Komor Marcell, 1896. 1902. 1910 -12. 1912.

1910. SUBOTICA - 93. 232 BEOGRAD - 89. 876 ZAGREB - 79. 038

1912.

Nova Gradska kuća (1908 -1912) Svečano otvaranje 15. 09. 1912.

INDUSTRIJSKI RAZVOJ U DRUGOJ POVINI XIX VEKA Prvi parni mlin je proradio 1861. Opšti napredak za grad i njegovo stanovništvo predstavljalo je otvaranje prve železničke pruge Subotica – Sombor – Vinkovci 1869. , te puštanje u saobraćaj pruge Subotica – Zemun 1871. godine. Krajem XIX veka evidentirano je u gradu 12 industrijskih objekata i 9 parnih mlinova. 1896. Podignuta električna centrala sa tramvajem. Izgrađene su krilne železničke pruge, proradila je gradska plinara i stupila je na industrijsku pozornicu firma „Hartman i Conen“,

1918. KAO TREĆI GRAD U MONARHIJI, ULAZI U NOVU JUŽNOSLOVENSKU DRŽAVU - KRALJEVSTVO SRBA, HRVATA I SLOVENACA

Szabadka, Суботица, Subotica u novim granicama od 13. XI 1918. 4. VI 1921. 1/3 Grada ostala u Mađarskoj, 2/3 Mađarske pripalo novim državama

1919, Subotica, Kraljevina SHS Istorijski arhiv Subotica (IAS), F: 47. I 22/1919 Statistika lokalnog-gradskog popisa obavljenog 1919. godine. Podaci su izraženi u tri kategorije, po maternjem jeziku (na osnovu koga su razvrstavani u narodnost), p o zanimanju, i po veri. Ukupan broj je iznosio 101 286, od toga: jezik/narodnost: Bunjevaca 65 135, Srba 8 737, Mađara 19 870, Njemaca 4 251, Židova 3 293. zanimanje: zemljodilci 79 593 obrtnici 4 249 trgovci 1 242 činovnici 2 491 diplomirani 458 razni 13 253 po veri: rimokatholika 87 655 prav. vjere 8 582 gr. kath. 122 izraelita 3 363 ev. ref. 1 267 ag. ev. 297

1921. Izraelita 3883

Učešće Jevreja u industriji Subotice, daleko nadmašuje njihovu procentualnu zastupljenost u stanovništvu grada. Svi vlasnici fabrika 1921. godine su bili Jevreji, a u akcionarskim društvima drže većinski deo akcija. Sličan odnos se zadržava u čitavom međuratnom periodu. Od 14 preduzeća sa više od 50 radnika (1931. godine), Jevreji su vlasnici 8 inokosnih firmi, a u 6 deoničkih društava su zastupljeni u visokom procentu vlasništva akcija. Subotička populacija Jevreja beleži relativnu brojčanu stabilnost u čitavom periodu 1910 -1934. (za koje postoje statistički podaci). Po popisima stanovništva 1910. ima 3. 508 Jevreja (4, 20% od ukupnog broja stanovnika Subotice), 1919. – 3. 293, 1921. – 3. 905 (4, 29%), 1931. – 3. 758, 1934. – 3. 739. U odnosu na čitavu Vojvodinu, to je velika koncentracija, pošto Jevreja, po popisu iz 1921. godine, ima tek 1, 4 %.

l 1900. godine ima 39, 3% pismenih među rimokatolicima, 75, 7% među reformatima, 49, 5% među pravoslavnima i 83, 4% među Jevrejima

PREHRAMBENA INDUSTRIJA: KLANIČNA INDUSTRIJA l l l "HARTMAN I KONEN D. D. " "PRVA SUBOTIČKA FABRIKA SALAMA" "PRVA ORTOPEDSKO KOŠERSKA TVORNICA SALAMA" "TVORNICA SALAMA KORHEC" "GINGOLD SALAMON, TVORNICA RIBLJIH KONZERVI“ MLINARSTVO l l l MLIN CRNJAKOVIĆ IVANA "BAČKA" "BERGER JAKOBA MLIN" "GORNJOBAČKO UDRUŽENO PAROMLINSKO D. D. " "MARGIT D. D. " "MIKUŠKA" "VUJKOVIĆ I DRUG" MLIN PEIĆ IVANA VAJS HUGO MLIN VERMEŠ KARLO MLIN "OBILIĆ" "RAJČIĆ MLIN" : MLINOVI VAN SUBOTICE INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA HLEBA "MARIJA TEREZIJA, TVORNICA HLEBA D. D. " l l INDUSTRIJA BOMBONA "BRAĆA RUF" "PRVA SUBOTIČKA TVORNICA BOMBONA I ČOKOLADE" SEMENARSTVO "JUGOMUNTNER, PROIZVODNJA I TRGOVINA SEMENA D. D. " l l l FABRIKE SODA VODE FABRIKE LEDA "DEGE, FABRIKA LIKERA"

“NEVEN”, 10. 09. 1919.

l l "HARTMAN I KONEN D. D. „ "Hartmann és Conen" U privrednoj prošlosti ovih krajeva jedna klanična, eksporterska firma zauzimala je izuzetno istaknut i važan položaj. Njeni osnivači i uski krug akcionara, imali su značajne uloge i u javnom, društvenom životu grada. Reč je preduzeću, koje je polovinom osamdesetih godina XIX veka započelo sa radom kao trgovačko društvo, da bi uskoro bilo pretvoreno u deoničko društvo pod imenom "Hartmann és Conen r. t. ", a u istom obliku, kao akcionarsko društvo, uz izmenu imena, nastavilo sa postojanjem i u čitavom međuratnom, čak i ratnom periodu, da bi od 1945. godine prešla u državnu svojinu i od 1946. godine ponelo ime "29. Novembar".

l Novi ortaci, Hartman i Konen, posećivali su i Šregerove. Jedno putovanje polovinom 1885. godine bilo je izuzetno značajno za oba preduzetnika. Složili su se da su njihovi planovi za poslovni poduhvat - izvoz jaja i živine, dobri i isplativi, pa time mladi Konen utvrđuje partnerstvo sa iskusnijim Hartmanom. Ali, tu će se ukrstiti, pored poslovnih, i neke vrlo lične veze - Rafaela Hartmana i devojke Rezike (Tereze) iz porodice Šreger. Njemu je za oko zapala vredna i sposobna Rezika - Tereza.

Tereza Šreger (Schrégér Teréz, Szentes 1863 Subotica 1940), kćerka Mora Šregera. l Mada je imala samo 2 razreda osnovne škole odlikovao ju je izuzetan poslovni osećaj. Sa razvojem firme, potvrdiće se kao veliki dobrotvor i pomagač dobrotvornih, humanitarnih i prosvetnih udruženja i institucija u Subotici. Tereza se 1930. godine nalazila i na čelu mesnog školskog odbora. l

1890. godine firma Hartman & Conen izvozi nedeljno nekoliko vagona zaklane živine, divljači (zečeva) Predsednik JVO u Subotici 1895. RAFFAEL HARTMANN (Amsterdam 1846. – Nauheim /Nemačka/ 1914. )

SCHRÉGÉR TÉREZ ( HARTMANN RAFFAELNÉ) (Szentes 1863. - Subotica 1940. )

HARTMAN JÓZSEF (Szabadka 21. 03. 1886. – Australija 1975. )

će Rafael Hartmann, nakon prvog braka, u njoj pronaći novu životnu saputnicu, sa kojom već naredne 1886. godine dobija sina - Jožefa. l Te godine firma Hartman és Conen r. t. zaživela u Subotici l Tako

RAFAEL HARTMAN, SIN JULIUS HARTMAN osnivači KONEN VILMOS (vodi filijalu u Londonu) – TEREZ (SCHREGER) (akcionar) - ILONA JAKOBCSICH - SIN JÓZSEF HARTMAN - SIN KONEN VILMOS (akcionar) BRAT LAJOS SCHREGER (akcionar) - brat ILONE, IMRE JAKOBCSICH (akcionar) - SIN IMRE SCHREGER (akcionar) IMRE KÉMENY (akcionar) - SADECKI TEREZ (akcionar) SESTRA MARISKA SCHREGER u braku sa KÉMENY HERMANNOM

Subotička jevrejska populacija je činila osnovu privrednika industrijalaca, od začetaka industrijalizacije u drugoj polovini XIX veka, do ratnih godina 1942/3, kada dolaze pod udare rasnodiskriminatorskih zakona i akcija njihovog masovnog fizičkog deportovanja - uništavanja. Jedna od karakteristika, koja se zapaža u njihovom privredno-finansijskom usponu, je generacijska (vertikalna) povezanost, a sa druge strane oslonjenost na rodbinske i bračne (horizontalne) odnose. Od očeva, koji na temeljima zanatstva i manufaktura izgrađuju i utemeljuju fabrička postrojenja, koristeći pri tome i čvrstu strukturu svoje nacionalne zajednice, stvarajući tesne poslovno – porodične odnose, do dece – naslednika, koji nastavljaju i usavršavaju poslovanje porodičnih firmi, i dalje se povezujući uspostavljanjem novih familijarnih veza.

Vilim Konen Jakobčič, sin osnivača firme, napisao je u Nemačkoj 1979. knjigu memoara - Unmenschen die sich für Halbgötter hielten ( Neljudi koji su se smatrali polubogovima)

KNJIGA SE NUDI I DANAS NA WEB AUKCIJAMA

Popis građana koji plaćaju najveći porez – virilisti i ulaze u Gradsko veće (od toga 1/3 su Jevreji) Rafael Hartmann je 24.

Plan, 1894. Kuća Rafaela Hartmana, Petefi Šandora 21

PODVOŽNJAK 1911

Zastupljena kao akcionarka u porodičnoj firmi

SUBOTICA 1927

I u periodu između dva rata, uvažena građanka Tereza Hartman je bila dugogodišnja počasna članica Crvenog krsta i njegova velika dobrotvorka, redovno je davala priloge u aktuelnim akcijama. l

Hartman i Conen izvoz mesa d. d. Dnevni Kapacitet: Klanje svinja Proizvodnja sapuna Fabrikacija leda Izvoz jaja i živine 120 kom. 200 kg dnevno 1 vagon dnevno 400 vagona godišnje Najveći broj zaposlenih: 250

Tereza Hartman u sirotištu, 1927.

1930. kupljen lux. auto

REZIKA U KLANICI U BANJI KARLSBAD, PORED R&R

O BOGATSTVU HARTMANOVIH Na primer: l Imali su prvi Daimler Benz u gradu l 1930. kupili iz Londona Rollce Royce l Nekretnine u Zirihu, Budimpešti, Sentešu, Segedinu, Hamburgu, Parizu, Londonu, Subotici, Paraćinu, Beogradu l Vrednosti nekoliko destenina miliona dinara

1927. Godina nadnica fizičkih radnika 20 -30 dinara mesečne plate 1000 -3000 dinara

HARTMAN JOSIP DOBIJA PLAMIĆKU TITULU RINENBURŠKI 1938.

LOKACIJA FIRME NA KARTI 1927.

Socijalna kriza i staranje 1933. l Grad delio žito ugroženima, do 10. januara podelio za 706 familija u ukupnoj količini od 32 381 kg l Pučka kuhinja ukupno izdala 86 762 obroka tople hrane Kako su delovala pojedina udruženja. - Jevrejska bolnica u toku 1933. dala je besplatnu negu, opskrbu i lekove za 170 bolesnika, koji su u Bolnici bili ukupno 3334 dana - Dobro delo hranilo 450 ljudi - Mesni odbor Crvenog krsta - Subotička jevrejska ženska zaduga i pučka kuhinja brinula za 90 porodica, kojima je davala odeću i obuću, ogrev, toplu hranu - Dobrotvorna zajednica Bunjevaka je davala zimske haljine i obuću za 165 dece - Subotička ženska zadruga Milosrđe-Szeretet snabdevala je 90 učenika osnovnih škola u Mlaki, doručkom, te na taj način razdelila je 1932 kg hleba i 3673 litre mleka - Subotičko jevrejsko patronažno udruženje radilo je negovanju 27 dece, koja su dobila stan, hranu, odelo, školovanje i verski odgoj - Ruski klub je izdržavao 30 ljudi, nezaposlenih Rusa. Klub koji raspolaže sa bibliotekom od 1729 svezaka, izdavao ih je na čitanje članovima, održao 4 akademije u korist svojih siromašnih članova, a održano je i 6 popularnih predavanja. - Dobrotvorna zadruga Srpkinja je na ime pomoći izdvojila sumu od 16 184 dinara

l Tereza Hartman preminula 1940. godine l Sahranjena na jevrejskom groblju u SUbotici

April 1941, žrtve ispred Gradske kuće

U 1941. još posluje slobodno

Zadruga HANGYA preuzela 1. 10. 1942. firmu u zakup

Popis vinograda Hartmanovih, 1942.

Popis robe, jun 1942.

Hartmann Jozsef živi u Budimpešti 1943. a majka mu je ostala u Subotici

Od imanja Hartmanovih oduzete (konfiskovane) su sledeće nekretnine: kuće u Trumbićevoj 21 i Preradovićevoj 18, Park Kralja Petra 7, Paje Dobanovačkog 6, imanja u Tuk ugarnice 3, Radanovac 75, 95, Halaški vinogradi 526, kuće: čista ulica 11, Horgoški put 84 i 91, hotel "Nacional" i "Zlatno Jagnje", odnosno sva imovina deoničarskog društva "Zlatno Jagnje d. d. ", čiji je on glavni deoničar. To su bili hoteli "Zlatno jagnje", "Nacional", gostione "Malo jagnje" i "Tri šešira", kafana "Grand" i zgrada na Horgoškom putu br. 72, Pored toga i hotel "Royal" u Beogradu, kuće u Paraćinu, Starom Bečeju i 90 lanaca zemlje u Subotici. IAS, F: 68. Nac. 298

Konfiskacija 1945

KAO “ 29. NOVEMBAR” FIRMA IMA ZENIT U 80 -TIM GODINAMA. Posle Drugog svetskog rata Preduzeće beleži nagli razvoj i uvećanje kapaciteta uglavnom za izvoz. Svoje proizvode Preduzeće je plasiralo na tržišta Amerike, Italije, Grčke, Rusije, Izraela, Iraka, Irana, Libije, Velike Britanije, Australije itd. Raspad SFRJ imao je negativan uticaj na poslovanje Preduzeća. DANAS DRŽAVA NEUSPEŠNO POKUŠAVA DA JE PRODA.

JEDAN OD USLOVA ZA DALJE PRIBLIŽAVANJE EVROPSKOJ UNIJI JE I DONOŠENJE ZAKONA O RESTITUCIJI

HVALA NA PAŽNJI!