Statistika trita rada Statistika trita rada Sadraj predavanja

Statistika tržišta rada

Statistika tržišta rada Sadržaj predavanja • • Osnovni indikatori tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Radno vreme Zarade i troškovi rada Karakteristike nezaposlenosti Pregled osnovnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada 2

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Statistika tržišta rada obuhvata čitav niz pokazatelja tržišta rada – Odnose se na ponudu rada i tražnju za radom – Omogućava kratkoročne i strukturne analize tržišta rada • Pokazatelji se odnose na: – Zaposlene – Časove rada – Produktivnost rada – Zarade – Troškove rada – Nezaposlene 3

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada Tri osnovna indikatora tržišta rada su: • Stopa aktivnosti • Stopa zaposlenosti • Stopa nezaposlenosti 4

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • U pogledu učešća na tržištu rada svaki pojedinac se može naći u jednom od tri međusobno isključujuća statusa: – zaposlen – neaktivan 5

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Zaposleno lice je: • Lice koje ima plaćeni posao i radi za poslodavca • Samozaposleno je (npr. obućar, advokat ili individualni poljoprivrednik) • Lice koje učestvuje u porodičnom poslu bez direktne naknade 6

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Nezaposleno lice je: • Lice koje ne radi, ali aktivno traži posao • Spremno je da ga prihvati u skladu sa uslovima na tržištu rada 7

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Neaktivno lice: – Ne radi i ne traži posao (domaćice, penzioneri, lica sa ličnim prihodom, nesposobni za rad, studenti, učenici) To su lica: – Koja žele i mogu da rade ali su obeshrabrena pa ne traže posao – Lica koja žele ali ne mogu da rade zbog školovanja, ličnih i porodičnih razloga, bolesti ili iz drugih razloga – Lica koja ne žele da rade – Lica stara 75 i više godina 8

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Zaposleni (E) i nezaposleni (U) čine raspoloživu radnu snagu u zemlji LF=E+U • Veličina radne snage ne govori ništa o intenzivnosti rada • Zaposleni se uključuju u radnu snagu bez obzira na njihov broj časova rada • Zaposleni i nezaposleni predstavljaju grubu meru agregatne ponude rada 9

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Stanovništvo radnog uzrasta obično obuhvata osobe starosti između 15 i 64 godine ili stanovništvo starije od 15 godina (odraslo stanovništvo) • U potencijalnu radnu snagu računaju se osobe od 15 do 74 godine prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) i Evrostatu • Stanovništvo radnog uzrasta (15+, ili 15− 64) obuhvata aktivno stanovništvo tj. zaposlene i nezaposlene i deo neaktivnog stanovništva (samo starosti 15+, ili 15− 64) 10

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Ukupno stanovništvo prema aktivnosti 11

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Definisanje radne snage prema različitim izvorima podataka • Anketa o radnoj snazi (ARS) je osnovni i najpotpuniji izvor podataka o statusu lica na tržištu rada širom sveta • Druga dva važna izvora podataka o radnoj snazi su: – Ankete poslovnih jedinica (uključujući i ankete o samozaposlenima) – Administrativni registri javnih službi za zapošljavanje 12

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Anketa o radnoj snazi omogućava sagledavanje osnovnih karakteristika tržišta rada i njegovih učesnika jedne zemlje • Sadrži dve vrste podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada koji se zasnivaju na dva koncepta 13

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Prvi koncept se odnosi na subjektivnu ocenu pojedinca (koji se anketira) da li je zaposlen ili nezaposlen, ili neaktivan • Prednost samodeklarisanja ispitanika o svom statusu na tržištu rada jeste njegova jednostavnost • Zasniva na shvatanju pojedinca o njegovoj uključenosti na tržištu rada • Osnovni nedostaci dobijenih rezultata su subjektivnost i nemogućnost međunarodnog poređenja po zemljama i tokom vremena 14

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Drugi koncept polazi od objektivne, stvarne uključenosti pojedinca na tržištu rada koji je definisala Međunarodna organizacija rada • Zaposleni su sva lica preko određene starosne granice: 1) Koja su radila neki plaćeni posao najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici 2) Koja nisu radila ali su imala posao sa koga su odsustvovala 15

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Prednost ovog koncepta jeste međunarodna uporedivost : – podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada – relativnih mera tj. pokazatelja koji se izračunavaju na osnovu ovih podataka • Ova definicija je u skladu s definicijom zaposlenosti koja se koristi u nacionalnim računima 16

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • U Srbiji ARS prikuplja podatke o osnovnim kontingentima stanovništva starog 15 i više godina na tržištu rada i njihovim karakteristikama na uzorku od 13. 500 domaćinstava za svaki kvartal • Pitanja se postavljaju svakom članu domaćinstva starom 15 i više godina – o subjektivnoj oceni njihovog statusa na tržištu rada – o njihovoj stvarnoj aktivnosti na osnovu kojih se mogu definisati osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada prema definiciji MOR a 17

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Status nekog lica na tržištu rada prema definiciji MOR a određuje se: – Na osnovu aktivnosti koju je obavljalo u referentnoj sedmici Primer: • Lice je odgovorilo da je student u pitanju o samodeklarisanju • Obavljalo je neki plaćeni posao u toku posmatrane sedmice (najmanje jedan sat) • Prema definiciji zaposlenosti MOR a biće klasifikovano u zaposlene, a ne u neaktivano stanovništvo, kao što to lice smatra da jeste 18

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Definicija MOR a na osnovu podataka ARS Zaposleni su: • Lica koja su obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi) najmanje jedan sat u referentnoj sedmici • Lica koja su imala zaposlenje ali su u toj sedmici bila odsutna s posla • Članovi domaćinstva koji pomažu u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog imanja bez direktne naknade (pomažući članovi domaćinstva) 19

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Kategorija zaposlenih obuhvata: • Zaposlene za platu koji rade za poslodavca • Samozaposlene (mogu zapošljavati druge radnike, ali i ne moraju) • Pomažuće članove domaćinstva • ARS pored ka te go ri ja za po sle nih ko je ob u hva ta ju admi ni stra tiv ni iz vo ri po da ta ka obuhvata i po ma žu će čla no ve do ma ćin stva, kao i ne for mal no zaposlene – Pomažući članovi domaćinstava spadaju u neformalno zaposlene 20

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Definicija MOR a na osnovu podataka ARS Nezaposleni su: • Lica koja u referentnoj sedmici nisu obavljala plaćeni posao pod uslovom da su u poslednje četiri sedmice aktivno tražila posao i da su bila u mogućnosti da počnu da rade u naredne dve sedmice, ako bi im neko ponudio posao • Lica koja nisu tražila posao u poslednje četiri sedmice, jer su našla posao na kojem treba da počnu da rade najkasnije za tri meseca 21

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Definicije radne snage na osnovu podataka administrativnih evidencija zasnovane su na njihovom formalnom, registrovanom statusu • Osoba je zaposlena ako je u tom statusu registrovana: – Kod poslodavca – Kao poslodavac – Kao samozaposlena • Osoba je nezaposlena ako je registrovana kao nezaposlena kod odgovarajuće javne službe za zapošljavanje 22

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • RZS je prešao na novu metodologiju praćenja formalne zaposlenosti od septembra 2015. • Koristi podatke Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra • Administrativni podaci o zaposlenosti obuhvataju i zaposlene van radnog odnosa nakon prelaska na novi izvor podataka (CROSO) – npr. zaposlene prema ugovoru o delu i ugovoru o privremenim i povremenim poslovima 23

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Definicija registrovane zaposlenosti • „Pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja imaju formalno pravni ugovor o zaposlenju, odnosno zasnovani radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme i lica koja rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji; kao i lica koja obavljaju poljoprivredne delatnosti a nalaze se u evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. “ • Izvor: RZS 24

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Razlike u broju nezaposlenih prema NSZ i ARS: • Veći je broj registrovanih nezaposlenih prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nego stvarno nezaposlenih prema ARS • Metodološke razlike • Veliki broj nezaposlenih registrovan je samo zbog beneficija (pomoć za nezaposlene, socijalna pomoć i sl. ), a angažovan je u sivoj ekonomiji i ne traži aktivno posao • 76, 0% nezaposlenih prema definiciji MOR je registro va no kod NSZ (ARS, 2016) 25

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Na osnovu osnovnih kontingenata stanovništva na tržištu rada možemo definisati osnovne indikatore tržišta rada • Stopa aktivnosti (a) procentualno učešće aktivnog stanovništva (A) u stanovništvu radnog uzrasta (15+ ili 15− 64 godine) i definiše se na sledeći način: • Stopa participacije 26

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Stopa zaposlenosti (e) predstavlja procentualno učešće zaposlenih starosti 15 64 (E 15 -64) u stanovništvu radnog uzrasta (15− 64 godine) i definiše se: 27

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Stopa nezaposlenosti (u) predstavlja procentualno učešće nezaposlenih (U 15 -64) u aktivnom stanovništvu (A 15 64) i definiše se: • Često se stopa nezaposlenosti pogrešno definiše i tumači • Zbir stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti NIJE jednak 100% 28

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Stopa neaktivnosti predstavlja procentualno učešće neaktivnih u stanovništvu radnog uzrasta • Ona se izračunava i kada se od 100% oduzme stopa aktivnosti 29

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Kretanje stope aktivnosti, stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti (15+), 2014 2017, Srbija, % 2014 Q 1 Q 2 Q 3 2015 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 2016 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 2017 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Stopa aktivnosti (%) 51. 0 52. 6 52. 5 51. 6 50. 8 51. 5 52. 0 51. 9 52. 6 54. 1 54. 3 52. 3 51. 8 54. 5 55. 3 54. 2 Stopa zaposlenosti (%) 40. 2 41. 8 43. 1 42. 9 41. 2 42. 6 43. 4 42. 7 42. 6 45. 9 46. 8 45. 5 44. 2 48. 1 48. 2 46. 3 Stopa nezaposlenosti (%) 21. 3 20. 7 17. 9 17. 0 19. 0 17. 3 16. 6 17. 7 19. 0 15. 2 13. 8 13. 0 14. 6 11. 8 12. 9 14. 7 Izvor: ARS 30

Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada • Ni ska sto pa ak tiv no sti u Sr bi ji pre vas hod no je re zul tat ni ske ak tiv no sti že na, mla dih (15− 25 go di ne) i sta ri jih li ca (55− 64 go di ne ) • Sr bi ja je i da lje vr lo da le ko od sto pe za po sle no sti za populaciju od 20 do 64 godine od 75% – Cilj strategije Evropa 2020 koji je potrebno dostići do 2020 • Svaka druga osoba stara od 15 do 24 godine je nezaposlena 31

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Kretanje zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda Elastičnost zaposlenosti u odnosu na ekonomski rast ili radna intenzivnost rasta meri: • kako se zaposlenost menja s promenom autputa • koliko će se procentnih poena promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za jedan procentni poen • Ovaj indikator se često koristi za rasvetljavanje veze između ekonomskog rasta, zaposlenosti i smanjenja siromaštva 32

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Karakter ekonomskog rasta • Da li je rast BDP a radnointenzivan zasnovan pretežno na rastu zaposlenosti ili se rast BDP a pre svega duguje rastu produktivnosti rada? • Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u nizu specifičnih uslova koji preovlađuju u datoj zemlji 33

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP a (ε) procentualna promena broja zaposlenih do koje dolazi s promenom BDP a za jedan procenat (arc elastičnost) • Brojilac izražava procentualnu promenu zaposlenosti Ei u zemlji i između perioda 0 i perioda 1 • Imenilac izražava odgovarajuću procentualnu promenu bruto domaćeg prozvoda označenu sa Yi 34

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Alternativni metod izračunavanja elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast BDP a polazi od zaposlenosti koja je data kao linearna logaritamska funkcija BDP a: ln L=β 0+ β 1 ln. Y • Regresioni koeficijent β 1 predstavlja elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP a, izražava se u procentnim poenima (point elasticity) 35

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Ovako izračunata elastičnost meri za koliko procentnih poena će se promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za beskonačno malo • U regresionu jednačinu mogu se uključiti brojni faktori koji pored BDP a mogu uticati na zaposlenost • Elastičnost od 0, 5 znači da rast BDP a od jednog procentnog poena dovodi do rasta zaposlenosti od 0, 5 procentnih poena 36

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Optimalna „radna intenzivnost rasta“ za neku zemlju zavisi od nekoliko faktora: • ekonomskog rasta • obim viška radne snage • stopa rasta radne snage • stope nezaposlenosti • stope aktivnosti • stope siromaštva (posebno među zaposlenima) 37

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Zemlje koje imaju manji rast BDP a potrebno je da obezbede višu elastičnost zaposlenosti nego zemlje koje imaju veće stope rasta BDP a • Zemljama s većim stopama rasta radne snage potrebna je veća elastičnost zaposlenosti • U zemljama s visokim procentom siromašnih potrebne su veće vrednosti elastičnosti zaposlenosti nego u razvijenijim zemljama 38

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Elastičnost zaposlenosti – veza zaposlenosti i produktivnosti rada Yi=Ei*Pi Yi označava BDP, Ei, zaposlenost, Pi produktivnost rada za zemlju i (BDP po zaposlenom) • Za male promene BDP a važi: ΔYi=ΔEi+ΔPi • Ekonomski rast u jednoj zemlji može biti postignut: – Povećanom zaposlenošću i/ili – Povećanom produktivnošću rada 39

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti ΔYi=ΔEi+ΔPi • Obe strane jednačine podelimo sa rastom BDP a • ε je elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP a 40

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Elastičnost zaposlenosti i stope rasta BDP a, izabrani periodi, napredne zemlje i zemlje u razvoju 41

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Realna stopa rasta BDP a i zaposlenosti (15+) u Srbiji 2010 2016, % y o y Izvor: RZS, podaci o zaposlenosti ARS 42

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • U Srbiji koristi ekonomskog rasta prenele su se na stanovništvo putem rasta produktivnosti i rasta zarada, ne putem rasta zaposlenosti • U periodu ekonomske krize pad zaposlenosti je bio znatno veći od pada BDP a ( 7, 3% prema 3, 1% u 2009) • Elastičnost zaposlenosti u tom periodu je bila čak 2, 3 u 2009. 43

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Produktivnost rada • Produktivnost rada se definiše se kao odnos autputa i radnog inputa • Evrostat izračunava tri indikatora produktivnosti rada: – BDP po zaposlenom – BDP po času rada – Realne jedinične troškove rada • OECD najčešće meri produktivnost rada kao BDP po času rada • BDP se izražava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moći 44

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Najbolja mera radnog inputa su stvarni časovi rada zaposlenih – odražavaju regularne časove rada na osnovnom poslu, puno ili skraćeno radno vreme, prekovremeno (plaćeno ili neplaćeno) – časove rada ostvarene na dodatnom poslu – ne uključujući časove koji nisu realizovani (praznik, godišnji odmor, štrajk, vremenske prilika i sl. ) 45

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Najčešće se koriste godišnji časovi rada svih zaposlenih koji učestvuju u stvaranju BDP a – prosečni godišnji ostvareni časovi rada po zaposlenom koji se množe sa ukupnim brojem zaposlenih • Nedostatak: ne odražavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena) • Taj efekat se obuhvata rezidualnom vrednošću putem multifaktorske produktivnosti • Međunarodna uporedivost ostvarenih časova rada 46

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Rast produktivnosti rada, BDP a prema času rada u %, godišnja promena Izvor: OECD (2017), OECD Compendium of Productivity Indicators 2017 47

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • U skoro svim zemljama OECD a došlo je do usporavanja rasta ili pada produktivnosti rada u 2009 2015. u odnosu na period pre krize (izuzetak su Irska i Kostarika) 48

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Bruto domaći proizvod i bruto nacionalni dohodak po času rada, godišnja stopa rasta Izvor: OECD (2017), OECD Compendium of Productivity Indicators 2017 49

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti BDP po času rada i BDP po zaposlenom, godišnja stopa rasta, 2001 2015. 50

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP om i BND om je u većini slučajeva isti • Izuzetak su Australija, Kanada, Novi Zeland, Irska, Island i Luksemburg (niži rang prema BND u) • Švajcarska ima viši rang prema BND u 51

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Zaposleni prema sektorima • Ukazuje na stepen razvijenosti zemlje Zaposleni prema tri osnovna sektora ekonomske aktivnosti: • Poljoprivreda • Industrija • Usluge 52

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Me đu na rod ne stan dard ne kla si fi ka ci je de lat no sti (ISIC re • Sek tor po ljo pri vre de ob u hva ta ak tiv no sti u po ljo pri vre di, šumar stvu i ri bar stvu (ka te go ri ja A, ISIC 4) • Sek tor in du stri je ob u hva ta – rudarstvo, – pre ra đi vač ku in du stri ju, – snadbevanje elek trič nom ener gi jom, ga som i vo dom, kao i – građevinarstvo (ka te go ri je od B do F, ISIC 4) • Sek tor uslu ga ob u hva ta – tr go vi nu na ve li ko i ma lo, 53

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti – – – saobraćaj i skladištenje usluge smeštaja i ishrane informisanje i komunikacije, fi nan sij ske i uslu ge osi gu ra nja, po slo vanje nekret ni na ma, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, državnu upravu i obavezno socijalno osiguranje, obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, umetnost, zabavu i rekreaciju, kao i ostale uslužne delatnosti (ka te go ri je od G do S, ISIC 4) 54

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Razvijene zemlje karakteriše: • Dominantno učešće zaposlenih u sektoru usluga • Zaposlenost u industriji je relativno mala • Zaposlenost u poljoprivredi marginalna Srednje razvijene zemlje karakteriše nešto manje učešće zaposlenih u sektoru usluga, a veće učešće zaposlenih u industriji i poljoprivredi Nerazvijene zemlje karakteriše dominantno učešće zaposlenih u radno intenzivnom sektoru poljoprivrede 55

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Sektorska struktura zaposlenosti pruža informacije o: • Kretanjima zaposlenih od poljoprivrede i drugih radno intenzivnih aktivnosti ka industriji i ka sektoru usluga • Kretanjima radne snage iz ruralnih područja u urbana • Razdvajanju rasta produktivnosti u okviru datog sektora od rasta produktivnosti kao posledica kretanja zaposlenih od manje ka više produktivnim sektorima 56

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Učešće zaposlenosti po sektorima u ukupnoj zaposlenosti, EU i Srbija, 2016, u % Poljoprivreda Industrija Usluge EU 28 prosek Najmanje Najviše Srbija 4, 3 Luksemburg (0, 9) Rumunija (23, 1) 18, 6 23, 9 Luksemburg (10, 7) Češka Republika (38, 1) 24, 4 Rumunija (47, 0) Luksemburg (88, 4) 57, 0 71, 8 Izvor: Eurostat i RZS, baza podataka 57

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • U Srbiji, zaposlenost u poljoprivredi je tradicionalno veoma visoka, a u uslugama znatno niža od evropskog proseka • U EU izuzetak je Rumunija (čak i preko 30% u periodu 2004 2016) • Učešće zaposlenosti u industriji (zajedno sa građevinarstvom) je ispod proseka zemalja EU 58

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Struktura usluga se može podeliti na tri dela: tradicionalne usluge, moderne usluge i usluge javnog sektora • Srbija u poređenju sa EU najviše zaostaje u modernim uslugama 59

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Zaposleni prema tipu zaposlenja • Zaposleni za platu • Samozaposleni – samozaposleni sa zaposlenim radnicima (poslodavci) – samozaposleni bez zaposlenih (koji rade sami za sebe) – članovi proizvođačkih kooperativa • Pomažući članovi domaćinstva • Prema inoviranom konceptu tipa zaposlenja, Evrostat svrstava i pomažuće članove domaćinstva u samozaposlene (ILO, 2015 b) 60

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Definicije ovih kategorija prema Međunarodnoj klasifikaciji statusa zaposlenosti (International Classification of Status in Employment – ICSE) iz 1993: 1. Zaposleni za platu su radnici koji rade na plaćenim poslovima na osnovu pisanog ili usmenog ugovora o radu prema kojem dobijaju osnovnu zaradu koja direktno ne zavisi od prihoda jedinice u kojoj rade 2. Poslodavci su radnici koji rade sami za sebe ili sa jednim ili više partnera i angažuju jednog ili više radnika da rade za njih kao zaposleni 61

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti 3. Radnici koji rade sami za sebe ili sa jednim ili više partnera i ne angažuju na stalnoj bazi zaposlene da rade za njih 4. Članovi proizvođačkih kooperativa su radnici koji rade u proizvođačkim kooperativima kao samozaposleni 5. Pomažući članovi domaćinstva su radnici koji rade u tržišno orjentisanom preduzeću koje vodi lice koje živi u istom domaćinstvu sa pomažućim članom 62

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti 6. Radnici koji nisu klasifikovani prema statusu zaposlenosti zbog nedostatka informacija i/ili ne mogu biti klasifikovani ni u jednu od navedenih kategorija • Osnovni kriterijum za definisanje ovih kategorija je vrsta ekonomskog rizika 63

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Zemlje s niskim ili srednjim nivoom ekonomskog razvoja u odnosu na razvijene zemlje imaju: – manje učešće zaposlenih za platu u ukupnoj zaposlenosti – veće učešće samozaposlenih i pomažućih članova domaćinstva • dve kategorije koje se smatraju posebno ranjivim • Struktura zaposlenih prema tipu zaposlenja povezana je sa strukturom zaposlenih prema sektoru ekonomske aktivnosti 64

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Struktura zaposlenih prema tipu zaposlenja, Srbija i izabrani regioni 2014, % Izvor: Baza podataka Key Indicators of the Labour Market, ILO, 2015 b. *Obuhvaćene su samo zemlje višeg srednjeg nivoa dohotka u koje pripada Srbija. 65

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Ranjiva zaposlenost (ILO, 2009 b) obuhvata: • Samozaposlene tj. radnike koji rade sami za sebe • Pomažuće članove domaćinstva • Kategorije (3) i (5) prema Međunarodnoj klasifikaciji statusa zaposlenosti 66

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Ranjiva zaposlenost trebalo bi da ukaže na zaposlenost: • Na nesigurnim poslovima • U neformalnom sektoru • Sa niskim zaradama i niskom produktivnošću • Sa niskim nivoom zaštite na radu i u lošim radnim uslovima • Veoma često su u pitanju i poslovi bez plaćenog osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja • Samo 5% ranjivih zaposlenih ima pristup sistemu socijalne zaštite, odnosno, plaća zdravstveno i socijalno osiguranje (ILO, 2016) 67

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Osnovna ograničenja indikatora ranjive zaposlenosti su: 1. Zaposleni za platu takođe mogu da budu izloženi velikoj nesigurnosti i ekonomskom riziku – Biti zaposlen za platu nije garancija za dobijanje svih beneficija – Više od 40% zaposlenih za platu u 93 zemlje sveta nema plaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje (ILO, 2016) 2. Nezaposleni nisu obuhvaćeni iako su „ranjivi“ 3. Lica koja spadaju u kategoriju ranjive zaposlenosti ne moraju biti izložena velikom ekonomskom riziku i „ranjivosti“ posebno u razvijenim zemljama 68

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Ranjiva zaposlenost može da posluži kao indikator neformalne zaposlenosti posebno u manje razvijenim zemljama i regionima • U svetu, nešto više od polovine ukupne zaposlenosti odnosi se na ranjivu zaposlenost (45% u 2014) • Kriza u Srbiji najviše je uticala na osobe u „ranjivim“ oblicima zaposlenosti koje većim delom rade u neformalnom sektoru • U EU nema indicija da je kriza više pogodila samozaposlene nego zaposlene za platu 69

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • U Srbiji svako četvrto lice radnog uzrasta spada u kategoriju ranjive zaposlenosti • To je više od proseka za zemlje Zapadne Evrope (7, 6%), a manje nego za ECA zemlje (29%) • Veliki obim ranjive zaposlenosti u Srbiji posledica je – znatno većeg učešća poljoprivrede u sektorskoj strukturi privrede – znatno većeg učešća neformalne zaposlenosti van poljoprivrede u odnosu na razvijene zemlje Zapada 70

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Ne postoji saglasnost oko toga šta čini neformalni sektor • Termin „neformalni sektor” ili „neformalna ekonomija” korišćen je da opiše raznolike aktivnosti: – Prodaja robe na ulici – Neprijavljen rad u domaćinstvu – Naturalna razmena – Izbegavanje plaćanja poreza – Krađa državne imovine – Korupcija – Organizovan kriminal 71

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Aktivnosti u neformalnoj ekonomiji se ne odvijaju uvek u cilju izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa i sl. • Mnogi se angažuju da bi “sastavili kraj s krajem” – zbog ograničenih mogućnosti zapošljavanja ili zarađivanja u formalnom sektoru • Predstavlja značajan deo tržišta rada u zemljama u razvoju, važnu ulogu u kreiranju zaposlenosti, proizvodnje i dohotka 72

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Kriterijum za razlikovanje neformalnog od formalnog sektora je status pojedinca na tržištu rada • Taj kriterijum se obično kombinuje s drugim kriterijumima kao što su: – karakteristike posla pojedinca (npr. stalni ili sezonski posao) – karakteristike preduzeća (npr. registrovano ili ne, broj zaposlenih) – mesto obavljanja delatnosti (ulica, neformalna mesta i sl) 73

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Inovirana definicija zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji formulisana 2003. od strane MOR a • Ukupna zaposlenost u neformalnoj ekonomiji može se definisati kao zbir: – zaposlenosti u neformalnom sektoru (A+B) – neformalne zaposlenosti koja se može javiti van neformalnog sektora (C) 74

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Zaposlenost u neformalnom sektoru je koncept baziran na preduzeću kao jedinici posmatranja – neformalni sektor odnosi se na neformalna preduzeća • Neformalna zaposlenost bazirana je na konceptu poslova kao jedinice posmatranja – neformalna zaposlenost odnosi se na neformalne poslove 75

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Neformalni sektor (A+B) obuhvata: – neregistrovana preduzeća i/ili – mala privatna preduzeća koja nisu konstituisana kao posebni pravni entiteti • Neformalna zaposlenost (A+C) obuhvata zaposlenost na poslovima bez – osnovne socijalne i pravne zaštite – primanja po drugim osnovama (bolovanje i sl. ) • Neformalna zaposlenost može postojati u formalnom sektoru, neformalnom sektoru i sektoru domaćinstava 76

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji 77

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Neformalna zaposlenost (Hussmann, 2003; ILO, 2013) obuhvata sledeće kategorije: 1. poslodavce i samozaposlene u neregistrovanim preduzećima 2. pomažuće članove domaćinstva 3. članove neformalnih proizvođačkih kooperativa 4. zaposlene na neformalnim poslovima zaposleni bez formalnog ugovora o radu, bez socijalne zaštite i bez primanja po drugim osnovama (bolovanje, godišnji odmor, otpremnina i sl. ) 5. samozaposlene koji se isključivo bave proizvodnjom proizvoda za potrošnju svojih domaćinstava. 78

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • MOR vodeću ulogu u razvoju metodologije za definisanje zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji • MOR je 1998. godine osnovala bazu podatka o neformalnom sektoru koja obuhvata podatke i metodologiju zemalja: – Afrike – Latinske Amerike i Kariba – Azije i Pacifika – u tranziciji Centralne i Istočne Evrope 79

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Poslednje sveobuhvatno istraživanje MOR na osnovu ankete o zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji sprovedeno 2011. u 47 zemlje sveta • Prema istraživanju MOR, u skoro svim zemljama zaposlenost u neformalnom sektoru nadmašuje neformalnu zaposlenost van neformalnog sektora • Obuhvaćena samo zaposlenost van poljoprivrede 80

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Operativne definicije zaposlenih za platu na neformalnim poslovima u pojedinim zemljama, ARS Izvor: ARS Srbije, Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije, 2015. 81

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Definicija neformalne zaposlenosti u ARS za zemlje Zapadnog Balkana • U Srbiji i Makedoniji je ta aproksimacija veoma dobra jer se koristi definicija koja je u skladu sa preporukama MOR • Za Kosovo i Albaniju ta aproksimacija je veoma gruba jer se u izveštajima ARS mogu naći samo podaci o ranjivoj zaposlenosti • U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, podaci su raspoloživi samo za pojedine komponente neformalne zaposlenosti, kao što su zaposleni za platu bez ugovora ili sa usmenim ugovorom i neplaćeni pomažući članovi domaćinstva • Ne postoji uporedivost između procena neformalne zaposlenosti u zemljama regiona • Uporedivost postoji samo između Kosova i Albanije 82

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Najmanji obim zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji imaju zemlje Centralne i Istočne Evrope – Srbija je među njima najbolje rangirana u 2012. godini • 3, 5% zaposlenih u neformalnom sektoru • 3, 1% neformalno zaposlenih van neformalnog sektora 83

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Udeo zaposlenih u neformalnoj ekonomiji Izvor: Statistical update on employment in the informal economy, ILO Depratment of Statistics, June 2012 Napomena: Podaci se odnose na zaposlenost van poljoprivrede i poslednje dostupne podatke 84

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Različite definicije u Srbiji • Prema AŽS iz 2002. i 2007. godine zaposlenost u neformalnoj ekonomiji je definisana tako da obuhvata sledeće kategorije (Krstić and Sanfey, 2011): 1. zaposlene bez plaćenog socijalnog osiguranja 2. zaposlene u privatnoj neregistrovanoj firmi 3. zaposlene koji rade u kući, “od vrata do vrata”, pijaci i sličnim mestima 85

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • ARS od 2008. dobra osnova za definisanje zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji • RZS zaposlenost u neformalnoj ekonomiji na osnovu podataka ARS definiše tako da obuhvata: – zaposlene u neregistrovanoj firmi – zaposlene u registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzijskog osiguranja – neplaćene pomažuće članove domaćinstva • Indikator zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji – odnos broja zaposlenih u neformalnoj ekonomiji prema ukupnom broju zaposlenih 86

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Prema procenama RZS a na osnovu ARS, u periodu krize izražena je tendencija smanjenja neformalne zaposlenosti (sa 23% u oktobru 2008. na 19, 9% u aprilu 2011) • Neformalno zaposleni imaju veći rizik da ostanu bez posla i postanu nezaposleni nego zaposleni u formalnoj ekonomiji • To je potvrđeno i na osnovu podataka ARS za vreme trajanja krize 87

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Stopa neformalne zaposlenosti 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 21, 4 19, 6 18, 8 17, 5 19, 3 21, 2 20, 4 22, 5 20, 7 Stopa neformalne zaposlenosti – učešće neformalno zaposlenih u ukupnom broju zaposlenih Izvor: ARS Napomena: 1. Zbog promene metodologije podaci za period 2009 2013 nisu uporedivi sa podacima 2014 2017 88

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Razlike u procenama zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji za Srbiju u 2011. godini koje su radili RZS i MOR potiču od: – različitih definicija – činjenice da je najveći deo zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji skoncentrisan u poljoprivredi (koji MOR nije procenjivala) • Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji u Srbiji najveća je kod mladih • Rano uključivanje u neformalni sektor tokom svoje radne istorije može da dovede do zastarevanja njihovog znanja i sposobnosti 89

Statistika tržišta rada Radno vreme • Iako poslodavci određuju plan rada zaposleni mogu iskazati svoje preferencije vezano za časove rada – da li će raditi skraćeno ili puno radno vremene – da li će imati dodatni posao pored osnovnog posla – izbor zanimanja i poslodavca • Različiti poslodavci određuju različit režim rada – odnosi se na kombinaciju punog i skraćenog radnog vremena – različit nedeljni plan rada koji treba ostvariti – politiku vezanu za odsustvo s posla i godišnji odmor 90

Statistika tržišta rada Radno vreme Dva najvažnija koncepta koja se najviše koriste u empirijskim istraživanjima su: 1. koncept „uobičajenih/tipičnih časova rada“ 2. koncept „stvarnih časova rada“ 91

Statistika tržišta rada Radno vreme „Uobičajeni časovi rada“ • Odnose se na tipičan broj sati koje radnik radi u toku posmatranog perioda • Odnose se na posao koji se obavljao u toku jedne nedelje ili nekom dužem periodu, ili kao modalna vrednost „stvarnih časova rada“ nedeljno tokom dužeg posmatranog perioda • Neće se promeniti u slučaju povremenog odsustvovanja s posla, neregularnog ili povremenog prekovremenog rada 92

Statistika tržišta rada Radno vreme • Koncept „stvarnog radnog vremena“ polazi od ostvarenih radnih časova zaposlenih i obuhvata: – vreme provedeno na radnom mestu u radu na proizvodnim aktivnostima – vreme koje je utrošeno na aktivnostima koje su povezane sa aktivnostima koje zaposleni obavlja (na primer, čišćenje i priprema sredstava za rad i sl. ) 93

Statistika tržišta rada Radno vreme Prosečan broj stvarnih i uobičajenih nedeljnih časova rada na glavnom poslu, EU 28, 2008− 2016. Izvor: Eurostat baza podataka 94

Statistika tržišta rada Radno vreme • Prosečan broj stvarnih i uobičajenih nedeljnih časova rada smanjen je u EU (2016/2008) • Stvarni nedeljni časovi rada smanjeni su za 1, 9% i iznosili su 36, 6 sati u 2016. • Zaposleni koji rade puno radno vreme – 41, 7 sati u 2008. – 41, 4 sati u 2016. • Zaposleni koji rade nepuno radno vreme – 19, 9 sati u 2008. – 20, 3 sati u 2016. 95

Statistika tržišta rada Radno vreme Uobičajeni nedeljni časovi rada zaposlenih puno i nepuno radno vreme, EU 28, 2008 2016. 46 41. 7 41. 6 41. 5 41. 4 41 36 31 26 21 16 19. 9 2008 20. 0 2009 20. 1 2010 19. 9 2011 Puno radno vreme Izvor: Eurostat baza podataka 19. 9 2012 20. 0 2013 20. 1 2014 20. 2 2015 20. 3 2016 Kraće od punog radnog vremena 96

Statistika tržišta rada Radno vreme • Na obim radnog vremena pojedinca utiče: – Stepen ekonomskog razvoja zemlje, dohodak pojedinca – standardi iz oblasti radnog zakonodavstva – kulturno nasleđe i stavovi prema radu i radnicima • U zemljama s niskim dohotkom npr. Etiopija i Peru, 41% i 49% radnika, respektivno, obično radi 50 sati i više nedeljno u poređenju sa 8, 9% i 11, 5% radnika u Kanadi i Španiji 97

Statistika tržišta rada Radno vreme • Rad koji je duži od propisanog radnim zakonodavstvom je bliži npr. kulturi Novog Zelanda nego kulturi Portugalije • To se objašnjava znatno većim procentom radnika koji obično rade duže od 50 sati nedeljno u Novom Zelandu nego u Portugaliji (19, 7% prema 10, 5%, respektivno) • Veza između godišnjih časova rada po zaposlenom i produktivnosti rada 98

Statistika tržišta rada Prosečni godišnji stvarni časovi rada po radniku Radno vreme Prosečni godišnji stvarni časovi rada po zaposlenom i produktivnost rada (BDP po času rada u US$, tekući PPP), zemlje OECD a, 2016. 2, 800 2, 600 2, 400 2, 200 2, 000 1, 800 1, 600 1, 400 1, 200 1, 000 15 25 35 45 55 65 75 BDP po času rada, (US$, tekući PPP) 85 95 105 Izvor: OECD baza podataka 99

Statistika tržišta rada Radno vreme • Tipični/uobičajeni časovi ili standardno radno vreme vezano je za zakonske propise • U Srbiji prema Zakonu o radu iz 2015. godine puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno • Prema definiciji MOR a, radnik radi nepuno radno vreme kada su normalni časovi rada manji od odnosnih časova radnika koji radi puno radno vreme 100

Statistika tržišta rada Radno vreme • Svaka zemlja određuje maksimalan broj časova rada koji će se odnositi na nepuno radno vreme • OECD koristi 30 časovnu radnu nedelju kao granicu za određivanje nepunog radnog vremena • U razvijenim zemljama došlo je do rasta zapošljavanja s nepunim radnim vremenom zbog: – porasta učešća žena na tržištu rada – razvoja sektora usluga – promene organizacije rada u industriji 101

Statistika tržišta rada Radno vreme • Negativni efekti zapošljavanja sa nepunim radnim vremenom obično se odnose na: – manje sigurne poslove u odnosu na poslove s punim radnim vremenom – manju socijalnu zaštitu zaposlenih – manje zarade po času – ograničene mogućnosti za unapređenje karijere i obuku • Pozitivni efekti zapošljavanja sa punim radnim – veću mogućnost za balans između poslovnog života i porodičnih obaveza 102

Statistika tržišta rada Radno vreme Merenje radne snage 103

Statistika tržišta rada Radno vreme • Skrivena nezaposlenost ili nedovoljna zaposlenosti prema vremenu rada označava zaposlene koji: – nedobrovoljno rade manje od normalnih časova rada za datu aktivnost, – traže posao i – spremni su da rade više časova • Odnosi se na sve tipove nezadovoljavajuće zaposlenosti, bilo zbog nedovoljnih časova rada, nedovoljne zarade ili nedovoljnog korišćenja veština zaposlenih 104

Statistika tržišta rada Radno vreme • Izražava se kao broj osoba koje su nedovoljno zaposlene prema časovima rada u odnosu na radnu snagu ili u odnosu na ukupnu zaposlenost • Većina zaposlenih u EU radi puno radno vreme – povećan procenat zaposlenih sa nepunim radnim vremenom sa 19, 9% u 2008. na 20, 3% u 2016. • Zaposleni sa radnim vremenom 30 sati i manje čine 10, 5% ukupno zaposlenih lica u Srbiji (ARS, 2017) 105

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada • Prosečne zarade predstavljaju veoma važan aspekt tržišta rada • Dohodak od rada čini najveći deo ukupnog dohotka pojedinca • Kretanje zarada pruža uvid u to kako ekonomski rast (pad) produktivnosti utiču na životni standard i siromaštvo zaposlenih 106

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada • U razvijenim zemljama, prosečne realne zarade zaposlenih kod poslodavca od 2009. oporavljaju se sporijim tempom u odnosu na tržišta u usponu i zemlje u razvoju (TUZR) gde je rast bio nešto veći (ILO, 2015 c) • Smanjena je razlika u zaradama između ove dve grupe zemalja • Prosečne zarade u razvijenim zemljama iznosile su u oko US$ 3. 000 PPP, a u TUZR oko US$ 1. 000. 107

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada Trend rasta prosečnih realnih zarada i produktivnosti rada u razvijenim zemljama (indeks), 1999 2015. Izvor: ILO (2016), Global Wage Report 2016/17: Wages Inequality in a Workplace 108

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada • Rast realnih zarada u razvijenim zemljama je bio znatno manji od rasta produktivnosti rada, posebno od 2009. • To znači da su zaposleni dobijali manje od ekonomskog rasta nego vlasnici kapitala • U zemljama koje su posebno bile pogođene ekonomskom krizom, kao što je Grčka, Italija i Španija, realne zarade su značajno opale u tom periodu (za 24%, 6% i 3%, respektivno) 109

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada Promena metodologije obračuna zarada u 2018 • RZS od januara 2018. godine, umesto sprovođenja Mesečnog istraživanja o zaradama (RAD 1) preuzima podatke iz evidencije Poreske uprave, koji se prikupljaju putem elektronske Poreske prijave za porez po odbitku (PPP PD) • Podaci o prosečnim zaradama su dostupni 55 dana po isteku izveštajnog meseca, a prosečna zarada predstavlja obračunatu zaradu za izveštajni mesec. • Nova metodologija omogućava da se dobije distribucija zarada, medijana zarade, platni jaz, kao i ostali statistički pokazatelji • 110

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada • Prosečne nominalne zarade u Srbiji rasle u periodu 2010 2014. • Najmanji rast u 2014. zbog solidarnog poreza na plate u javnom sektoru iznad 60. 000, kasnije zamenjen porezom od 10% na sve plate iznad 25. 000 • Realne zarade smanjene za 1% u tom periodu, iako je produktivnost povećana za oko 9% • To je dovelo do smanjenja jediničnih troškova rada 111

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada Kretanje BDP a, zaposlenosti, realnih neto zarada i produktivnosti rada u Srbiji, 2009 2014. (2009=100), % Izvor: Baza podatka RZS 112

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada • Troškovi rada važan pokazatelj tržišta rada • Ukupni troškovi rada su svi troškovi koje poslodavac ima po osnovu radnog angažovanja zaposlenih – naknade za zaposlene (zarade i ostale isplate zaposlenima, doprinosi za socijalno osiguranje na teret poslodavca i troškovi socijalnih davanja) – troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih – ostali troškovi poslodavca (npr. prilikom zapošljavanja novih radnika, zaštita na radu) – umanjeni su za iznos subvencija 113

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada • Jedinstvena metodologija za praćenje troškova rada u EU od 2000. • U Srbiji, ovo istraživanje sa četvorogodišnjom dinamikom prvi put je sprovedeno 2012. • Ukupni troškovi rada se najčešće računaju po času izvršenog rada • Prosečni troškovi rada po času iznosili su 24, 6 evra u 2014, pri čemu su zarade po času iznosile 18, 6 evra u EU 28 • U Srbiji, prosečni troškovi rada po času iznosili su 594 dinara u 2012, pri čemu svi troškovi poslodavca izuzev naknada za zaposlene čine zanemarljivu stavku 114

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada • Jedinični troškovi rada • Prosečni troškovi rada po jedinici autputa • Predstavljaju vezu između troškova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada • Koriste za analizu međunarodne konkurentnosti domaćih preduzeća • Izračunavaju kao odnos ukupnih troškova rada po času (ili zaposlenima za platu, ukoliko podaci o ostvarenim časovima nisu raspoloživi) i autputa po času (ili ukupno zaposlenima ukoliko podaci o časovima rada nisu raspoloživi) 115

Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada 116

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Stopa nezaposlenosti • Indikator neiskorišćenosti ponude rada • Predstavlja procenat radne snage koja nema posao, ali želi da radi i aktivno traži posao • Kretanje stope nezaposlenosti je kontraciklično • Veza stope nezaposlenosti i životnog standarda 117

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • Nezaposleni se definišu kao (definicija MOR a): – lica koja nemaju posao – aktivno ga traže – spremni su da počnu da rade ukoliko bi im posao bio ponuđen • Lica koja ne traže aktivno posao, a žele da rade, ne smatraju se nezaposlenima – Ova pojava se označava kao „skrivena nezaposlenost“ ili efekat „obeshrabrenih radnika“ 118

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Skrivena nezaposlenost obuhvata: – Neaktivna lica koja su obeshrabrena i ne traže posao – Lica koja su relativno dugo neaktivna (zbog trudničkog, porodiljskog odsustva, bolesti i sl. ) – Lica koja se suočavaju s nekom vrstom diskriminacije na tržištu rada (npr. socijalnim ili kulturnim ili nekim drugim barijerama) • Definicija MOR a je međunarodno priznata i koristi se za međunarodna poređenja • U nekim zemljama kriterijumi koji se koriste za definisanje nezaposlenih lica nisu u potpunosti primenjivi 119

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • U niskorazvijenim zemljama ne postoji standardan način traženja posla – značajan deo aktivnosti odvija se u neformalnoj ekonomiji i znatan deo zapošljavanja se odvija kroz samozapošljavanje • „Relaksirana“ definicija nezaposlenih, ne uključuje kriterijum traženja posla da bi uključili “obeshrabrena” lica u nezaposlene • Kriterijum koji se često revidira – “da lice bude spremno da radi u veoma kratkom roku” 120

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Nezaposlenost i tokovi na tržištu rada • Iza stabilnih stopa nezaposlenosti u kraćem periodu, može se kriti značajna mobilnost lica na tržištu rada • Za tri osnovna statusa na tržištu rada (zaposleni, nezaposleni i neaktivni) razlikujemo ukupno devet tranzicionih tokova i odgovarajućih verovatnoća – tri na glavnoj dijagonali se odnose na verovatnoću ostanka u istom statusu 121

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Tranzicione verovatnoće prelaska lica iz jednog u drugi status na tržištu rada u Srbiji, april novembar 2011. (u procentima, lica starosti 15 64) April 2011. Novembar 2011. Zaposleni Nezaposleni Neaktivni Ukupno Zaposleni 91, 4 5, 6 3 100 Nezaposleni 9, 2 72, 4 18, 3 100 Neaktivni 4, 9 5, 3 89, 8 100 Ukupno 45, 5 14, 7 39, 8 100 Izvor: Krstić, (2012), “Labour force flows and informal economy in Serbia” na konferenciji “From Global Crisis to Economic 122 Growth. Which Way to Take? ”

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • Stopa nezaposlenosti prema ARS (panel podaci) u aprilu 2011. iznosila je 22, 9% a u novembru 2011. 24, 4% • Skoro ¾ nezaposlenih (72, 4%) iz aprila 2011. je ostalo u istom statusu šest meseci kasnije – 9, 2% nezaposlenih se zaposlilo – čak 18, 3% nezaposlenih je prešlo u neaktivne • Prilivi u nezaposlene: – 5, 6% zaposlenih iz aprila 2011. je postalo nezaposleno u novembru iste godine – 5, 3% neaktivnih je postalo nezaposleno 123

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Osnovni indikatori tržišta rada u Srbiji na osnovu ARS, april 2011−novembar 2011. (%) Napomena: Panel opservacije. Izvor: Krstić, (2012), “Labour force flows and informal economy in Serbia” na konferenciji “From Global Crisis to Economic Growth. Which Way to Take? ” 124

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • Pretpostavimo da je tržište rada u stanju ravnoteže – prilivi ka nezaposlenima i odlivi iz nezaposlenih su jednaki • Stopa nezaposlenosti u zavisi od brojnih tokova na tržištu rada: u=F(Pen, Pne, Pun, Pnu, Peu, Pue) 125

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti F je funkcija od: • Pen – proporcije zaposlenih koji su prešli u neaktivnost (+) • Pne – proporcije neaktivnih koji su se zaposlili (−) • Pun – proporcije nezaposlenih koji su prešli u neaktivnost (−) • Pnu – proporcije neaktivnih koji su postali nezaposleni (+) • Peu – proporcije zaposlenih koji su ostali bez posla i postali nezaposleni (+) • Pue – proporcije nezaposlenih koji su se zaposlili (−) 126

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Šematski prikaz tranzicionih verovatnoća prelaska lica iz jednog u drugi status na tržištu rada u Srbiji, april novembar 2011. Pue=9, 2% Nezaposleni Zaposleni Peu=5, 6% Pnu=5, 3%% Pen=3% Pne=4, 9% Pun=18, 3%% Neaktivni 127

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • Dva osnovna razloga za visoku stopu nezaposlenosti: 1. Visoka verovatnoća da zaposleni izgube posao, a neaktivni postanu nezaposleni 2. Visoka verovatnoća da nezaposleni ostanu u istom statusu u dužem vremenskom periodu – govori o dugom trajanju nezaposlenosti 128

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Tipovi nezaposlenosti 1. Frikciona nezaposlenost • Nastaje usled dinamičnog tržišta rada i imperfektnih tokova informacija • Potrebno je da prođe izvesno vreme dok nezaposleni radnici ne saznaju za poslodavce koji nude poslove koje oni traže • Može postojati i u uslovima ravnoteže agregatne ponude i agregatne tražnje • Vreme trajanja ove vrste nezaposlenosti obično je kratko 129

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti 2. Sezonska nezaposlenost • Nastaje zbog sezonske fluktuacije tražnje za radom • Uslovljena je sezonskim karakterom proizvodnje 130

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti 3. Strukturna nezaposlenost Nastaje kao posledica: – neusklađenosti kvalifikacija koje se traže i kvalifikacija koje se nude na tržištu rada na određenom području – dugoročne neusklađenosti između ponude rada i tražnje za radom između područja 131

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti 4. Ciklična nezaposlenost • Vezuje se za ciklična kretanja ekonomske aktivnosti • Nastaje kada agregatna tražnja za radom opada kao posledica pada agregatne tražnje na tržištu roba i usluga • Nastaje u uslovima neelastičnosti nadole realnih zarada 132

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti 5. Prikrivena nezaposlenost • Odnosi se na one zaposlene koji: • nedobrovoljno rade manje od normalnih časova rada određenih za datu aktivnost • traže posao • spremni su da rade više časova • Koncept skrivene nezaposlenosti ili nedovoljne zaposlenosti odnosi se na sve tipove „nezadovoljavajuće“ zaposlenosti sa stanovništva zaposlenog 133

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Nezaposlenost prema starosti i nivou obrazovanja Dva indikatora za analizu nezaposlenosti mladih: 1. Stopa nezaposlenosti mladih koja se definiše kao udeo nezaposlenih lica starosti od 15− 24 godine u ukupnoj aktivnoj populaciji mladih 2. Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope nezaposlenosti odraslih (25− 64 godine) 134

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Koji su razlozi zbog kojih je stopa nezaposlenosti mladih veća nego stopa nezaposlenosti odraslih? • Razlozi na strani ponude rada i na strani tražnje za radom • Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope nezaposlenih odraslih kreće se između dva i tri u najvećem broju zemalja u svetu • Problem nezaposlenosti mladih je univerzalan problem današnjeg društva 135

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Stopa nezaposlenosti mladih i odraslih, poslednje godine (≥ 2006) Izvor: Key Indicators of the Labour Market, 7 th Edition, 2011 136

Statistika tržišta rada • • • Karakteristike nezaposlenosti U Srbiji je stopa nezaposlenosti najveća je kod najmlađe starosne grupe (15− 24) – Iznosila je čak 31, 9% u 2017. – Mnogo je veća u odnosu na stopu nezaposlenosti mladih u EU 28 2017. iznosila je 16, 8% Skoro polovinu nezaposlenih čine dve najmlađe starosne grupe (15− 24, 25− 34) – Učešće u ukupnoj nezaposlenosti 2017. godine iznosilo je 16, 6% i 32, 2%, respektivno NEET kategorija – not in employment, education or tranining U EU 28 10, 9% u 2017. U Srbiji 17, 6% u 2017. 137

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Nezaposleni prema nivou obrazovanja • Politika zapošljavanja i politika obrazovanja • Različite politike ukoliko su visokoobrazovani u većem riziku da budu nezaposleni od manje obrazovanih • U zemljama u razvoju obrazovanje nije sigurna zaštita od nezaposlenosti (ILO, 2015) • Visoko obrazovani imaju veće šanse da budu nezaposleni od nižih obrazovnih profila • U dve trećine zemalja sveta porasta je stopa nezaposlenosti sa tercijernim obrazovanjem 138

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • Lica sa završenim primarnim ili sekundarnim obrazovanjem imaju najveće učešće među nezaposlenima u većini zemalja sveta (MOR) • Nezaposlenost je najviše rasprostranjena među onima sa srednjim nivoom obrazovanja – Više od dve trećine nezaposlenih je završilo srednju školu (68% u 2005, 67% u 2011. i 63% u 2016) 139

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Struktura nezaposlenosti (15 godina i više) prema starosnim grupama (levi grafikon) i prema nivou obrazovanja (desni grafikon), 2016, Srbija (%) 0. 2% 9. 2% 0. 4% 16. 3% 14. 2% 22. 2% 17. 3% 32. 9% 24. 0% 63. 2% 15 -24 25 -34 35 -45 45 -54 55 -64 65+ Bez škole Niže Srednje Visoko Izvor: Republički zavod za statistiku (2017), Statistički bilten br. 623, Anketa o radnoj snazi 140 u Republici Srbiji, 2016.

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • Dužina trajanja tranzicije mladih s fakultetom od završetka školovanja do nalaženja stalnog posla udvostručila se u oktobru prema aprilu 2009. (ad hoc anketa) – 18, 5 meseci prema 9, 4 meseca, respektivno • Kod osnovnog i srednjeg obrazovanja je ostala na približno istom nivou • Rezultati ukazuju da su visokoobrazovani mladi u Srbiji najviše bili pogođeni smanjenjem tražnje za radnom snagom 141

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Dugoročna nezaposlenost • Odnosi se na vreme provedeno u traženju posla • Lice koje aktivno traži posao godinu dana i duže svrstavamo u dugoročno nezaposlene Stopa dugoročne nezaposlenosti se definiše kao: • procentualno učešće dugoročno nezaposlenih u aktivnom stanovništvu • Indikator koji se takođe koristi da opiše stanje dugoročne nezaposlenosti procentualno učešće dugoročno nezaposlenih u nezaposlenima 142

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • Visoko učešće dugoročno nezaposlenih ukazuje na: – nisku tražnju za radom u dužem vremenskom periodu – slabo kreiranje novih radnih mesta • Verovatnoća nalaženja posla smanjuje se s dužinom trajanja nezaposlenosti • Istraživanja su pokazala da trajanje nezaposlenosti zavisi od dužine trajanja naknade za nezaposlene 143

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti „Dugoročno bez posla” • Širi statistički koncept u odnosu na koncept „dugoročno nezaposlenih“ – obuhvatio bi kategorije dugoročno nezaposlenih koji ne traže aktivno posao • Podaci o dužini traženja zaposlenja dobijaju se najčešće iz ARS • Veoma je teško dobiti precizne podatke o dužini traženja posla pogotovo ukoliko nezaposleni dugo traže posao 144

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Nezaposleni prema dužini traženja posla, u hiljadama, EU 28, 2007− 2014. 145

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • Došlo je do rasta broja dugoročno nezaposlenih u EU 27 od trećeg kvartala 2008. godine • Srbija ima najveće učešće dugoročno nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti – Skoro dve trećine nezaposlenih aktivno traži posao godinu dana i duže prema podacima ARS (61% u 2017) • Ekonomska kriza uticala je na povećanje učešća dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih – sa 65% u aprilu 2009. na 72% u oktobru 2010. 146

Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti • Najteže posao nalaze starija lica od 55− 64 godine i lica nižeg obrazovnog profila – posebno u manje razvijenim područjima na jugu zemlje • Udeo dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih lica u 2017. iznosi – 25% za lica koja traže posao 2 6 godina – 16% za lica koja traže posao više od 7 godina • Srbija je u izuzetno nepovoljnom položaju u odnosu na 28 zemalja EU – Prosečna stopa dugoročne nezaposlenosti u EU 28 je svega 3, 4%, a u Srbiji 8, 2% (2017) 147

Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada „Ključni indikatori tržišta rada“ • Predstavljaju skup od 20 osnovnih indikatora tržišta rada • Objavljuju se svake godine za preko 230 zemalja sveta • Dostupna je i baza podataka sa vrednostima indikatora za svaku zemlju • Kod nekih indikatora izvršena je procena prosečnih vrednosti za region ili ceo svet 148

Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada Značaj osnovnih indikatora tržišta rada: 1. Promovisanje agende MOR a o pristojnom poslu 2. Praćenje napretka u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja 3. Praćenje rodne jednakosti na tržištu rada 149

Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada 1. Promovisanje agende MOR a o pristojnom poslu • Cilj je stvaranje mogućnosti za produktivan rad muškaraca i žena u uslovima slobode, jednakosti i ljudskog digniteta • Indikatori o nedostatku pristojnog ili bilo kakvog posla i kvalitetu posla 150

Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada • Kvalitet zaposlenja na osnovu indikatora koji nam govore o: – „ranjivoj zaposlenosti“ – zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji – skrivenoj nezaposlenosti – prekovremenom radu – zaposlenosti na niskoproduktivnim poslovima 151

Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada 2. Praćenje napretka u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja • Prvi milenijumski cilj se odnosi na smanjenje siromaštva i iskorenjivanje gladi u svetu • Može se ostvariti ako se „dostigne puna zaposlenost i pristojan posao za sve, uključujući žene i mlade“ – stopa aktivnosti ukupnog stanovništva – stopa siromaštva zaposlenih – stopa ranjive zaposlenosti – stopa rasta produktivnosti rada 152

Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada 3. Praćenje rodne jednakosti na tržištu rada • To je omogućeno time što je većina osnovnih indikatora tržišta rada dezagregirana prema polu kako bi se mogao pratiti položaj žena i muškaraca na tržištu rada 153