STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE Statistika eksterne makroekonomske pozicije

STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Sadržaj predavanja 1. 2. 3. 4. 5. 6. Uvod Indikatori eksterne likvidnosti Indikatori eksterne solventnosti Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Kreditni rejting zemlje Riziko premija zemlje 2

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod • Sposobnost dugoročnog izmirivanja obaveza jedne zemlje suštinski zavisi od makroekonomske ravnoteže nacionalne ekonomije i njene dugoročne održivosti • Mnoge zemlje nemaju uopšte pristup međunarodnom tržištu kapitala • Druge koje taj pristup imaju ne mogu emitovati dužničke hartije od vrednosti duže ročnosti • Različite zemlje koje pristupaju svim segmentima međunarodnog tržišta (državnog) duga plaćaju različite kamatne stope 3

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod • Razlika u kamatnim stopama najvećim delom zavisi od rejtinga zemlje • Rejting zemlje je uslovljen održivošću njihove eksterne makroekonomske pozicije • Riziko premiju se formira kao deo očekivane stope prinosa iznad one koja se zahteva za najkvalitetnije međunarodne državne dužnike 4

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod • Privatne korporacije i druge institucije sve više koriste međunarodna tržišta radi pribavljanja dodatnog kapitala ili zaduživanja • Investicione analize međunarodnih investitora baziraju se na indikatorima koji govore o kvalitetu međunarodne makroekonomske pozicije zemlje iz koje potiče emitent hartije od vrednosti 5

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod • Koji se indikatori likvidnosti (rezervi) i solventnosti (duga) koriste kako bi se procenio stepen osetljivosti zemlje na finansijske šokove pod uticajem međunarodnih finansijskih kriza? • Radi se o indikatorima koji su važni za zemlje s relativno redovnim pristupom međunarodnim finansijskim tržištima 6

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod • Sposobnost izmirivanja obaveza posmatra se sa aspekta eksternog bilansa zemlje – odnosa između rezidenata i nerezidenata i spoljnih obaveza i imovine kako javnog, tako i privatnog sektora • Kretanje duga i rezervi otkrivaju stepen stabilnosti u spoljnim ekonomskim odnosima jer utiču na sposobnost izmirivanja obaveza zemlje • Nesposobnost izmirivanja obaveza zemlje može biti posledica – problema likvidnosti – problema solventnosti 7

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Eksterna likvidnost svodi se na postojanje odgovarajućeg iznosa deviznih rezervi • Rezerve se koriste za finansiranje neravnoteže u inostranim plaćanjima i za intervencije na deviznom tržištu koje utiču na devizni kurs • Devizne rezerve predstavljaju inostranu aktivu – novac – sigurne i likvidne hartije od vrednosti – zlato 8

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Devizne rezerve su na raspolaganju i pod kontrolom monetarnih vlasti, tj. centralnih banaka • Iznos deviznih rezervi utiče na poverenje u državu, tj. da će država biti u stanju da izmiri inostrane obaveze na vreme i da će moći da podrži vrednost domaće valute • Smanjivanje deviznih rezervi može skupo koštati pojedine zemlje – Može narušiti poverenje i bitno pogoršati uslove pristupa zemlje međunarodnim tržištima kapitala 9

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Zemlje u razvoju su bitno uvećale iznose svojih deviznih rezervi u poslednjih deset godina • Koji je optimalni nivo deviznih rezervi? • Devizne rezerve se porede sa: – uvozom – monetarnim agregatima – određenim veličinama inostranog duga 10

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Indikator adekvatnosti deviznih rezervi koji se tradicionalno koristi je iznos rezervi (R) u broju meseci uvoza • Daje odgovor na pitanje koliko meseci zemlja može da održi postojeći nivo uvoza u slučaju prestanka svih priliva u zemlju? • Dobija se kao: R/(godišnji uvoz/12) • Indikator polazi od tekućeg bilansa i koristi se uglavnom za zemlje koje imaju neredovan pristup tržištima kapitala 11

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Tradicionalno se smatralo da je tri meseca pokrivenosti uvoza deviznim rezervama dovoljno • Danas mnoge zemlje drže znatno više nivoe deviznih rezervi kao odbranu od eksternih nestabilnosti • Za izvođenje zaključka o optimalnom nivou deviznih rezervi ovaj pokazatelj nije dovoljan • Ne uzima u obzir kapitalni bilans zemlje, tj. mogući pritisak na kapitalni bilans zemlje u slučaju krize • Stavljanje u odnos deviznih rezervi sa određenim monetarnim agregatom ili merom spoljnog duga korisna je dopuna u proceni adekvatnosti deviznih rezervi 12

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Indikatori koji se zasnivaju na odnosu deviznih rezervi prema nekom od monetarnih agregata koriste se još iz vremena tzv. zlatnog standarda – tada su u odnos stavljane devizne rezerve u formi zlata i novac u ekonomiji • Ovakve mere daju nam uvid u potencijal negativnog uticaja naglog bežanja kapitala iz nacionalne valute • Kada ovakva opasnost postoji, odnos rezervi prema agregatu šire definicije novca (M 2 ili M 3) može biti vrlo koristan indikator 13

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • U slučaju da zemlja ima fiksni devizni režim odnos deviznih rezervi (R) i monetarne baze, tj. baznog novca (M 0) je vrlo važan R/M 2 Nedostaci: • U zemljama u kojima je poverenje u nacionalnu valutu veće, veći je i obim nacionalnog novca u opticaju • U takvim zemljama, na istom nivou deviznih rezervi, ovaj pokazatelj je niži 14

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Devizne rezerve se mogu stavljati u odnos prema određenim kategorijama spoljnog duga • Ovi indikatori su relevantniji u oceni potencijalnih negativnih uticaja krize na pojedine zemlje • Najčešće se u odnos stavljaju devizne rezerve (R) prema kratkoročnom spoljnom dugu (STD): R/STD • Kratkoročni spoljni dug, po pravilu, uključuje i dug koji nije inicijalno bio kratkoročan ali dospeva u toku sledećih godinu dana • U kratkoročni dug potrebno je uključiti i javni i privatni dug 15

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Ovaj indikator treba da bude veći od 1 – rezerve najmanje sa 100% pokrivaju kratkoročni dug – određene zemlje u razvoju imaju ovaj indikator na mnogo višem nivou • Kao dopunski indikator rezerve se mogu posmatrati u odnosu na kratkoročni dug uvećan za deficit u tekućem bilansu – taj deficit de facto predstavlja potrebu dodatnog zaduživanja • Ovakav indikator govori o tome koliko dugo zemlja može da funkcioniše bez dodatnog zaduživanja 16

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Adekvatan nivo deviznih rezervi - potrebno je imati u vidu i specifične karakteristike svake zemlje, kao što su: 1. deficit tekućeg bilansa 2. realni devizni kurs 3. režim deviznog kursa 4. valutnu strukturu spoljnog duga 5. stabilnost inostranog duga domaćih privatnih preduzeća 6. rizik povlačenja kapitala rezidenata iz domaće valute 17

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Kretanje deficita tekućeg računa jedan je od osnovnih dodatnih parametara koji se bazira na statistici bilansa plaćanja • Statistika bilansa plaćanja jedan je od osnovnih pokazatelja eksterne pozicije zemlje • Pokazuje sumu ekonomskih transakcija nacionalne ekonomije sa ostatkom sveta za dati vremenski period • To su transakcije između rezidenata i nerezidenata • Obuhvataju: robu, usluge, dohotke, transfere kao i kreiranje imovine i obaveza u odnosu na ostatak sveta 18

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Podaci o platnom bilansu su ključni za: – monetarnu stabilnost i politiku – druge ekonomske politike – procenu dugoročne stabilnosti makroekonomske pozicije zemlje eksterne 19

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti • Podaci iz bilansa plaćanja oslanjaju se ne samo na trgovinu robom i uslugama, već i na podatke o direktnim stranim investicijama i na druge podatke u skladu s međunarodnim standardima. • Ključni podaci koji se prate jesu: – tekući bilans plaćanja (koji uključuje trgovinu robom i uslugama, dohotke i transfere) – kapitalni bilans – finansijski bilans (koji uključuje direktne i portfolio investicije i promene u deviznim rezerevama) 20

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti 10. 00 Tekući bilans u % od BDP-a 5. 00 0. 00 -5. 00 ja an re 2010 Ko Ja p lij a el It a ra Iz sk a Ir ija Fi ns Fr ka an cu sk N em a ač ka G rč ka M ađ ar sk a Is la nd to n Es an sk a a šk D Če Či le ija Be lg ij Ka a na da st r Au Au st ra lij a 2009 Q 1 2011 Q 2 2011 -10. 00 -15. 00 Izvor: OECD baza podataka 21

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti 20. 00 Tekući bilans u % od BDP-a 15. 00 10. 00 2009 5. 00 2010 Q 1 2011 0. 00 -10. 00 D o U je di nj en o Kr SA Tu ca r al je vs tv rs ka sk a a Šv aj ed sk ija Šv an Šp ov en ija ka Sl ač ija Sl ov ug al Po rt ljs ka a Po ve šk d or N i. Z el an di ja ov H ol si k ek an N Lu -5. 00 M ks em bu rg o Q 2 2011 -15. 00 Izvor: OECD baza podataka 22

• Zemlje OECD-a koje imaju suficit tekućeg bilansa u % od BDP-a u 2009, 2010. i prva dva kvartala 2011. su: – Austrija – Danska – Nemačka – Japan – Koreja – Holandija – Norveška – Švedska – Švajcarska • Zemlje OECD-a koje imaju deficit tekućeg bilansa u % od BDP-a u periodu 2009, 2010. i prva dva kvartala 2011. su: – – – – Meksiko Novi Zeland Poljska Portugalija Slovačka Španija Turska Velika Britanija SAD Australija Kanada Češka Grčka Island Italija 23

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Solventnost jedne zemlje se može definisati kao njena sposobnost da izmiri sadašnju vrednost njenih inostranih obaveza • Potrebno je praviti razliku između obaveza javnog i privatnog sektora • Različiti tipovi duga imaju različiti uticaj na osetljivost nacionalne ekonomije na spoljne šokove • Održivost spoljnog duga analizira se na potencijalnom razvoju događaja na srednji rok 24

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Analiza održivosti spoljnog duga može uzimati u obzir: – kretanja deficita tekućeg bilansa i nova zaduživanja – uslove finansiranja spoljnog duga – kretanje agregatne tražnje (može uticati na uvoz i izvoz) • Tradicionalni indikatori zaduženosti stavljaju u odnos spoljni dug (D) prema – izvozu (EXP) – BDP-u – budžetskim prihodima 25

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Spoljni dug (D) prema izvozu (EXP) je relativno stabilan indikator u odnosu na pokazatelj duga (D) prema BDP-u – posebno u slučaju promena u realnom deviznom kursu, tj. različite dinamike promene deviznog kursa nacionalne valute i inflacije D/EXP • Odnos spoljnog duga prema BDP-u je koristan pokazatelj i sa aspekta sposobnosti izmirivanja spoljnog duga zemlje 26

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Pokazuje moguću promenu strukture BDP u korist izvoznih proizvoda radi izmirivanja spoljnog duga D/BDP • U zemljama u kojima javni dug tj. dug države čini znatan deo spoljnog duga, odnos javnog duga i BDP -a je vrlo važan pokazatelj JD/BDP • Javni dug se može stavljati u odnos prema prihodima budžeta (PB) ili poreskoj osnovi kao potencijalnom izvoru finansiranja duga JD/PB 27

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Pokazatelji koji polaze od iznosa duga i posmatraju ga u jednom trenutku ne govore o tome: • kako promene kamatnih stopa na dug zemlje utiču na godišnje iznose finansiranja duga i njihove relativne odnose prema BDP-u, izvozu i sl. 28

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Vrlo su važni odnosi godišnjeg finansiranja duga prema izvozu, BDP-u ili, ako posmatramo samo javni dug, prema poreskim prihodima u budžetu zemlje • Nije svaki prirast i nivo duga isti • Važno je na šta se dug troši, da li se njime finansira tekuća ili investiciona potrošnja? • U okviru investicione potrošnje − da li su u pitanju investicije koje povećavaju proizvodnju i budući izvoz? 29

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Uticaj prirasta duga na stopu ekonomskog rasta izvoza razlikuje se po zemljama • Bitan pokazatelj pri davanju ocene o stepenu zaduženosti zemlje i njene ranjivosti na eksterne šokove • Odnos duga prema izvozu je pozitivno korelisan sa kretanjem kamatnih spredova na obveznice zemalja u razvoju • Pokazatelj odnosa godišnje otplate duga (GOD) prema izvozu (EXP) GOD/EXP 30

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • U praksi se ovaj pokazatelj često modifikuje u smislu da isključuje otplate kratkoročnih dugova • U praksi ovi indikatori mogu biti manje informativni • Teško je definisati univerzalne kritične nivoe navedenih indikatora • Zemlje se mogu dosta razlikovati po njihovim specifičnim karakteristikama i makroekonomskim pozicijama 31

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Dodatne informacije su potrebne radi preciznije ocene otpornosti svake pojedinačne zemlje na potencijalne krizne udare sa međunarodnih tržišta • Za homogenije grupe zemalja i za javni dug − jednostavnije je definisati kritične nivoe indikatora solventnosti 32

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Struktura duga je bitna po nekoliko parametara: 1. Struktura dospeća duga ima direktan uticaj na likvidnost • odnos deviznih rezervi prema kratkoročnom dugu i prosečno dospeće duga – Prosečno dospeće duga može da daje kvalitetnije informacije ako daje sektorsku strukturu i strukturu po kategorijama duga 33

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti 2. Struktura duga po valutama može bitno uticati na ranjivost eksterne pozicije zemlje • Razlika između spoljnog duga u stranoj i u domaćoj valuti • Spoljni dug u stranoj valuti pod dejstvom promene deviznog kursa može bitno da promeni svoj odnos prema BDP-u, izvozu ili drugim parametrima 34

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti 3. • • • Struktura duga po kamatama je bitna Koliko duga ima promenljivu kamatu? Koliko duga ima fiksnu kamatu? Promene kamata na tržištu mogu bitno da utiču na nivo opterećenja vraćanja duga • Promene kamata na tržištu istovremeno mogu da ne utiču na prihode iz kojih se dugovi vraćaju • Dug nosi rizik likvidnosti i tržišni rizik u formi valutnog i kamatnog rizika 35

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti 4. Važna je i detaljnija analiza duga po sektorima • Koliko duga predstavlja – dug države (javni dug) – dug finansijskog sektora – dug preduzeća Kod javnog duga bitni su sledeći parametri: • Odnos godišnjeg servisiranja javnog duga i budžetskih prihoda (public sector debt service ratio) • Odnos javnog duga prema BDP-u • Odnos javnog duga prema budžetskim prihodima • Prosečna kamatna stopa • Indikatori dospeća duga • Indikatori valutne i kamatne strukture duga 36

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Javni sektor je odgovoran i za uspostavljanje odgovarajućih uslova koji podstiču kvalitetno upravljanje rizikom u drugim sektorima • Ukupni regulatorni okvir države koji podstiču kratkoročno zaduživanje i zaduživanje u stranoj valuti – dva elementa koji bitno mogu ugroziti otpornost finansijskog sistema zemlje na krizne šokove 37

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Finansijski sektor je posebno osetljiv na spoljne uticaje • Finansijski tokovi vrlo brzo prenose krizni udar iz međunarodnog okruženja u nacionalni finansijski sistem • Finansijske institucije posluju s – visokim nivoima leveridža – visokom osetljivošću na to kako je usaglašena njihova pozicija u aktivi i pasivi 38

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Osetljivost finansijsih institucija je izražena u sledećim domenima: • Uticaj promene deviznog kursa na aktivu i pasivu bilansa • Uticaj promene kamatnih stopa na aktivu i pasivu bilansa • Povlačenje depozita iz inostranstva • Povlačenje kreditnih linija iz inostranstva 39

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Kod ocene osetljivosti finansijskog sektora bitni su sledeći parametri: • Otvorena devizna pozicija • Stepen neusaglašenosti deviznih pozicija po njihovom dospeću • Neusaglašenost kvaliteta deviznih izvora (pasiva) i deviznih plasmana (aktiva) • Ukupne devizne obaveze banaka • Uzima u obzir i: – kvalitet supervizije nad bankama – kvalitet unutrašnjih sistema kontrole rizika samih finansijskih institucija – kvalitet dostupnih podataka 40

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Korporativni sektor (preduzeća) je manje analiziran u kontekstu procene ranjivosti nacionalnih ekonomija na krizne situacije • Bez analize načina poslovanja preduzeća slika o ukupnoj ranjivosti nacionalne ekonomije nije potpuna – učešće duga naročito ako je dug u inostranoj valuti ili s valutnom klauzulom 41

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Preduzeća mogu da ne izmiruju svoje obaveze zbog: – Prekomernog zaduživanja u stranoj valuti – Povećanog učešća kratkoročnog finansiranja Ključni indikatori ocene osetljivosti sektora preduzeća su: • Stepen odstupanja deviznih novčanih tokova aktive i pasive u odnosu na ukupan novčani tok preduzeća – u gotovinski tok treba da uključi i valutne derivate kao instrumente hedžinga • Razlika između deviznih obaveza i likvidne devizne imovine u odnosu na kapital preduzeća 42

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • I tradicionalni pokazatelji poslovanja kompanija mogu biti vrlo korisni za procenu osetljivosti korporativnog sektora na eksterne šokove: – odnos kamatnih plaćanja prema operativnim prihodima – leveridž – odnos kratkoročnog prema ukupnom dugu u domaćoj i inostranoj valuti – odnos duga u domaćoj valuti prema dugu u inostranoj valuti 43

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti • Analiza stepena ranjivosti nacionalnih ekonomija na međunarodne nestabilnosti treba da uključi čitav niz parametara • Nema jedinstvenog odgovora na pitanje koje su granične vrednosti duga koje se ne smeju preći • Krize su se dešavale u pojedinim zemljama na bitno različitim nivoima parametara likvidnosti i solventnosti • Analiza mora biti bazirana na velikom broju specifičnih pokazatelja za svaku zemlju 44

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Stepen otvorenosti nacionalne ekonomije se može meriti na osnovu četiri grupe pokazatelja 1. Otvorenost spoljne trgovine 2. Politika spoljne trgovine 3. Međunarodni kapitalni tokovi 4. Infrastruktura za spoljnu trogvinu 45

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije 1. Otvorenost spoljne trgovine • Kakav je odnos spoljne trgovine (T) prema BDP-u? T/BDP • Najširi pokazatelj relativnog značaja spoljne trgovine za ekonomiju posmatrane zemlje • Po pravilu, uvek je veći kod malih ekonomija, a manji kod velikih ekonomija • Zemlje koje su trgovačka čvorišta karakteriše: – visoko učešće tranzitne trgovine – veće učešće spoljne trgovine u BDP-u 46

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Kod nerazvijenih zemalja i nekih zemalja u razvoju BDP je u nominalnom iznosu manji – niže domaće cene u odnosu na međunarodne • BDP koji nije korigovan za paritet kupovne snage (PPP) kod tih zemalja je manji – indikator spoljne trgovine prema BDP-u je veći • Dodatni pokazatelj otvorenosti spoljne trgovine predstavlja uvoz (IMP) per capita IMP/broj stanovnika • Veći je kod zemalja s malim brojem stanovnika, a manji kod zemalja s većim brojem stanovnika • Veći je kod bogatijih nego kod siromašnijih zemalja 47

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Dodatni pokazatelji otvorenosti spoljne trgovine mogu biti – obim spoljne trgovine po stanovniku – stopa rasta uvoza 48

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije 2. Politika spoljne trgovine • Glavni pokazatelj ove grupe indikatora je prosečna uvozna carina • Dodatni korisni pokazatelji mogu biti : – kompleksnost strukture carina – broj antidamping mera – efikasnost uvoznih procedura 49

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Efikasnost uvoznih procedura: • predstavlja vrstu neformalne zaštite tržišta • uzima u obzir sledeće veličine: – broj dana potrebnih za poštovanje svih uvoznih procedura – broj dokumenata zahtevanih za uvoz – trošak po jednom standardnom trgovačkom kontejneru pri uvozu roba u posmatranu zemlju 50

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije 3. Međunarodni kapitalni tokovi • Indikatori se baziraju na stranim direktnim investicijama – predstavljaju važnu komponentu kapitalnog računa zemlje – jedna od ključnih komponenti pokrivanja deficita u tekućem računu bilansa plaćanja • Koristan pokazatelj otvorenosti i atraktivnosti zemlje za priliv stranih investicija – odnosa stranih direktnih investicija (SDI) prema BDP-u SDI/BDP 51

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Strane direktne investicije mogu predstavljati vrlo bitnu komponentu ukupnih realnih investicija u nacionalnoj ekonomiji (GFCF) SDI/GFCF • GFCF - Gross Fixed Capital Formation 52

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Važan je priliv, tj. prirast ili tok stranih direktnih investicija – Strane direktne investicije mogu i da se povlače • Važan pokazatelj koliki je nivo tj. stanje ili stok stranih direktnih investicija u odnosu na BDP SDI stok/BDP 53

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Podatak o nivou SDI govori o dugoročnom prisustvu stranih direktnih investicija • SDI integrišu nacionalnu ekonomiju u globalno tržište • Ovaj pokazatelj se može izračunati na bazi – prosečnog godišnjeg nivoa stranih direktnih investicija (kada je pokazatelj nestabilniji) – prosečnog nivoa stranih direktnih investicija u višegodišnjem periodu 54

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Za strane direktne investicije može se računati i indeks – odražava stepen jednostavnosti, tj. komplikovanosti realizacije stranih direktnih investicija • Ovakav indikator polazi od tri vrste podataka: 1) lakoće osnivanja stranog pravnog lica 2) broja dana potrebnih za proces 3) broja neophodnih procedura za okončanje postupka 55

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije 4. Infrastruktura za spoljnu trgovinu • Svaka zemlja koja želi da uvećava stepen integrisanosti svoje ekonomije u svetsko tržište mora da izgrađuje i odgovarajuću infrastrukturu za podsticanje spoljne trgovine • Ta infrastruktura se odnosi na logistiku i komunikaciju • Meri se anketama među profesionalcima koji se bave carinjenjem i špedicijom 56

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Anketom se obuhvataju pitanja o: – – brzini i troškovnoj efikasnosti postupka carinjenja saobraćajne infrastrukture konkurencije na tržištu špedicije raspoloživosti telefonskih i internet komunikacionih veza 57

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Bitna je puna raspoloživost podataka i pravilno ponderisanje pojedinih indikatora uz njihovo prethodno svođenje na uporedive veličine • Jedinstven indeks otvorenosti nacionalne ekonomije je OMI indeks koji uzima u obzir sve četiri kategorije indikatora otvorenosti nacionalne ekonomije – Vrednosti OMI se kreću od 1 (najmanja otvorenost) do 6 (najveća otvorenost) 58

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje • Kreditni rejting zemlje (suvereni rejting) je procena sposobnosti država da izmiruju svoje tekuće i dugoročne obaveze • Vrsta sublimacije – svih prethodno navedenih parametara – nekih dodatnih specifičnih indikatora – tehnika analize • Analize sprovede agencije koje se bave kreditnim rejtingom radi davanja njihove ocene • U svetu su tradicionalno prisutne tri velike rejting agencije: – Standard & Poor’s – Moody’s 59 – Fitch

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje • Dublju analizu fundamentalnih karakteristika posmatrane zemlje podrazmeva: 1. Procena ekonomske politike 2. Analiza razmenljivog dela BDP-a 3. Otpornost na šokove 4. Politički rizik 60

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje 1. Procena ekonomske politike • Intervjui s nosiocima ekonomske politike su redovna aktivnost – Radi boljeg razumevanja zemlje i njene dugoročne ekonomske situacije • Ekonomske politike koje su samo uspešne u stabilizaciji, ali ne daju rezultate u domenu ekonomskog rasta i zaposlenosti − ne dobijaju visoke ocene 61

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje • Procena ekonomske politike zasniva se na kretanjima u domenu: – ekonomskog rasta – inflacije – bilansa plaćanja sa inostranstvom – nivoa zaposlenosti • Vlade koje ne primenjuju politike s ciljem da unaprede strukturne karakteristike privede, ne dobijaju visoke ocene 62

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje 2. Analiza razmenljivog dela BDP-a • Razmenljivi deo BDP-a čini deo privrede koji konkuriše inostranim proizvodima i uslugama kako na domaćem tako i na stranom tržištu – Svojom konkurentnošću direktno utiče na stepen ravnoteže trgovinskog bilansa i bilansa tekućih plaćanja • Analiziraju se : – stepen otvorenosti ekonomije – otvorenost za strane investicije – udeo investicija u BDP-u i sl. 63

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje 3. Otpornost na šokove • Stres scenarija – analiza otpornosti nacionalne ekonomije na spoljne nestabilnosti i krize • Posebna pažnja se posvećuje fleksibilnosti tržišta rada i izgrađenosti institucija socijalne podrške za slučaj krize 64

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje 4. Politički rizik - analiza stabilnosti političkog režima • Ne polazi se od kvalifikacija režima po nivou demokratičnosti ili razvijenosti institucija građanskog društva • Akcenat se stavlja na ocenu mogućnosti efikasne komunikacije političke elite sa značajnim društvenim kategorijama • Da li su realni državni problemi shvaćeni od strane značajnih društvenih grupa? • Međunarodna politička stabilnost je takođe vrlo bitna 65

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Grupe podataka koji se koriste u analizi: • Demografija i • Makroekonomske obrazovanje politike • Tržište rada • Spoljna trgovina i • Struktura proizvodnje i strane investicije trgovine • Banke i finansijska • Ekonomska kretanja u tržišta privatnom sektoru • Imovina u inostranstvu • Ponuda i tražnja na • Obaveze prema tržištu inostranstvu • Bilans plaćanja • Politika i država • Srednjoročna • Međunarodna pozicija ograničenja ekonomskog rasta 66

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Značenja rejting oznaka različitih rejting agencija 67

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje • Investicioni rang otvara čitav niz dodatnih izvora finansiranja – ne mogu biti korišćeni za kreditni rejting nižeg ranga • Kako se investicioni rang povećava se i broj i raspoloživa količina investitora i sredstava koji mogu biti uloženi u hartije od vrednosti tih emitenata • Bolji kreditni rejting znači nižu kamatnu stopu – niža cena finansiranja javnog duga zemlje • Kolika je cena finansiranja javnog duga? – To je cena koju plaćaju svi poreski obveznici zemlje, tj. građani i privreda jedne zemlje • Veliki je značaj kreditnog rejtinga za sve zemlje i 68 njihove građane

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje • Razlika između stopa prinosa koje investitori zahtevaju na investiciju u nerizičnu aktivu i investiciju u hartiju od vrednosti konkretne zemlje emitenta • Nerizična aktiva je hartija od vrednosti zemlje sa najvšim kreditnim rejtingom • Nalazi se direktno ili indirektno kao deo strukture svih kamatnih stopa u finansijskom sistemu zemlje • Direktno se nalazi u kamatnim stopama koje zemlja plaća na međunarodnom tržištu radi finansiranja svog javnog duga 69

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje • JP Morgan proizvodi indeks EMBI (Emerging Market Bond Index) – berzanski indeks – benčmark kretanja cena obveznica suverenog duga zemalja u razvoju Može se koristiti za nekoliko namena: • Prosečno kretanje prinosa na obveznice izabranih zemalja u razvoju • Prosečno kretanje riziko premije izabranih zemalja u razvoju koje ulaze u indeks 70

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje • Kretanje cena obveznica pojedinih zemalja koje ulaze u EMBI indeks daje nam stopu prinosa – može se stavljati u odnos s kretanjem EMBI indeksa u celini – zaključujemo o tome kako se riziko premija zemlje kreće u odnosu na prosek kretanja riziko premije zemalja čije obveznice ulaze u EMBI • Stopa prinosa na obveznice zemalja koje ulaze u EMBI može se koristiti i za izračunavanje riziko premije pojedine zemlje – tako dobijeno kretanje riziko premije zemlje stavlja se u odnos s kretanjem riziko premija drugih zemalja 71

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje • Riziko premija se dobija kao razlika u stopama prinosa na AAA obveznice u datoj valuti i sa sličnim drugim karakteristikama i stope prinosa obveznice konkretne zemlje • Ako su u pitanju obveznice u dolarima riziko premija je iznos baznih poena koji zemlja mora platiti više od SAD-a za zaduživanje sa sličnom obveznicom (po dizajnu i dospeću) u dolarima – To je slučaj kod EMBI Global indeksa 72

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje • EMBI grupa indeksa lansirana je u leto 1999. godine • U julu 1999. tri najviše zastupljene zemlje bile su: – Argentina sa 20, 4% – Brazil sa 19, 2% – Meksiko sa 15, 2% • Početkom 2011. godine tri najzastupljenije zemlje su bile: – Meksiko sa 11, 84% – Rusija sa 11, 60% – Brazil sa 10, 44% 73

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Osnovna EMBI grupa indeksa obuhvata: 1. EMBI+ (Emerging Markets Bond Index Plus) 2. EMBI Global 3. EMBI Global Diversified 74

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje 1. EMBI+ (Emerging Markets Bond Index Plus) • Prati ukupne stope prinosa za obveznice emitovane u stranoj valuti od strane naprednijih zemalja u razvoju • Obuhvata : – dolarske bredi obveznice – kredite – evroobveznice • Nadgradnja originalnog J. P. Morgan indeksa EMBI • Pojavio se još 1992. godine – tada je obuhvatao samo Bredi obveznice • Najmanja vrednost emisije instrumenta koji može ući u sastav EMBI+ je $500 miliona i mora ispuniti kriterijume likvidnosti na sekundarnom tržištu 75

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje 2. EMBI Global • Prati ukupne stope prinosa za likvidne eksterno emitovane obveznice zemalja u razvoju i predstavlja razvijenu verziju EMBI+ • Uključuje – dolarske Bredi obveznice – Dugove – evroobveznice s minimalnom emisijom od $500 miliona • EMBI Global postavlja manje zahtevne uslove u pogledu rejtinga i likvidnosti • Uključuje oko dva puta više finansijskih instrumenata u odnosu na EMBI+ 76

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje 3. EMBI Global Diversified • Ograničava učešće velikih dužnika među zemljama u razvoju i time obezbeđuje veću diversifikaciju • Svi osnovni EMBI indeksi podrazumevaju još najmanje jednu godinu do dospeća finansijskog instrumenta koji uključuju u svoj sastav 77

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Drugi indeksi koje sastavlja JP Morgan obuhvataju: • Latin Eurobond Index (LEI) • Russia Corporate Bond Index (RUBI) • JPMorgan Asia Credit Index (JACI) • EURO EMBIG/Diversified • Emerging Local Markets Index Plus (ELMI+) • Dow Jones CDX. EM 78

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Kriterijumi uključivanja finansijskog instrumenta u EMBI indeks: • Tip instrumenta • Klasifikacija izdavaoca • Valuta denominacije • Kriterijum kreditnog rejtinga • Nominalna vrednost koja nije dospela • Preostalo vreme do dospeća • Merodavno pravo • Metod izmirivanja obaveza • Jednostavno računanje stope prinosa • Likvidnost 79

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje • EMBI indeksi su globalno prepoznatljivi kao mera riziko premija zemalja u razvoju i pojedinih zemalja u okviru te grupe • Srbija ima trenutno dve dolarske obveznice koje su uključene u EMBI Global indeks • Na osnovu njih dobijamo podatak o kretanju riziko premije za našu zemlju 80

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Pokazatelj premije rizika EMBI po zemljama (dnevni podaci, u b. p. ) Izvor: NBS, (2012), Izveštaj o inflaciji, februar 2013. 81