Srbija strategija zapoljavanja i trite rada Mihail Arandarenko

Srbija – strategija zapošljavanja i tržište rada Mihail Arandarenko Beograd, 16. mart 2009.

Strateški kontekst – početkom i krajem ove decenije • Srbija kao siromašna (JI) evropska zemlja • Stoga, dva komplementarna strateška stuba u ranim 2000 tim – Strategija evropske integracije – Strategija smanjenja siromaštva – Zajednički ili veoma slični ciljevi koji uključuju održivi rast, sprečavanje novog siromaštva i socijalno uključivanje – Kasnije pridružene Nacionalna strategija zapošljavanja (2005) i Nacionalna strategija privrednog razvoja (2006)

Nacionalna strategija zapošljavanja 2005 -2010 • Inspirisana Evropskom strategijom zapošljavanja • Ali, u procesu nacionalizacije ciljevi i smernice prilagodjeni uslovima tržišta rada Srbije • Reformulisan prvi sveobuhvatni cilj Lisabonske strategije – postizanje rasta održive zaposlenosti i stope participacije; kvantitativni ciljevi Evropske unije izvan domašaja ali predviđena konvergencija

NESS naspram EES • EES – orijentisana samo na ponudu, NES – i na ponudu i na tražnju (može da stoji za sebe) • NESS – suštinski, ima 2 dodatne smernice – privlačenje stranih direktnih investicija i postizanje socijalnog pakta • Smernice su organizovane oko 3 sveobuhvatna cilja (ponešto arbitraran način povezivanja ciljeva sa smernicama, u svrhu jasnijeg izlaganja)

Smernice NESS – Prvi cilj • 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Prema održivom rastu zaposlenosti Privlačenje stranih direktnih investicija Podrška preduzetništvu i mogućnostima za otpočinjanje poslovanja Finansijski podsticaji da bi se rad isplatio Pomoć u traženju posla, sprečavanje dugoročne nezaposlenosti i rast stopa učešća u radnoj snazi Promovisanje adaptabilnosti radnika i preduzeća za promene Podrška profesionalnoj i prostornoj mobilnosti Podrška aktivnom starenju

NESS Smernice 2 Cilj 2: Prema unapredjenju kvaliteta i produktivnosti na radu 8. Obezbedjivanje više i kvalitetnijeg ulaganja u ljudski kapital 9. Integrisanje neformalnog u formalni sektor 10. Obezbedjenje zaštite zdravlja i bezbednosti na radu

NES Smernice 3 Cilj 3: Prema koheziji na tržištu rad 11. Postizanje nacionalnog socijalnog dogovora i izgradnja koalicija za zapošljavanje na svim nivoima 12. Smanjenje regionalnih dispariteta na tržištu rada 13. Podrška ravnopravnosti polova (posebno u pogledu plata i zapošljavanja) 14. Borba protiv diskriminacije posebno osetljivih grupa (uključujući osobe sa invaliditetom, izbeglice, etničke manjine, posebno Rome)

Kriza i tržište rada u Srbiji • Kako danas izgleda tržište rada Srbije? • Kakve su neposredne perspektive zaposlenosti i plata? • Kratkoročne mere za suočavanje s krizom • Dugoročni strateški zaokret u odnosu prema tržištu rada

ARS – stanje osnovnih kontingenata na tržištu rada 2008 Ukupno St. u radnom dobu (15+) 6. 350. 000 Lica radnog uzrasta 4. 960. 000 Neaktivni 3. 090. 000 1. 860. 000 Zaposleni 2. 810. 000 2. 650. 000 Nezaposleni 460. 000

ARS – indikatori za lica radnog uzrasta 2007 2008 Stopa aktivnosti 63, 4 62, 6 Stopa zaposlenosti 51, 5 53, 3 Stopa nezaposlenosti 18, 8 14. 7 Stopa neaktivnosti 36, 6 37, 4

Struktura zaposlenosti prema ARS Zaposleni radnici Samozapos leni Pomažući članovi Ukupno 2007 2008 Razlika 1. 941. 000 1. 904. 000 - 37. 000 535. 000 661. 000 +126. 000 180. 000 241. 000 + 61. 000 2. 636. 000 2. 806. 000 +170. 00

ARS 2008 u poređenju sa 2007: tumačenje rezultata • Veoma visok rast zaposlenosti duguje se tektonskom rastu samozaposlenosti (skoro 20%) i broja pomažućih članova domaćinstva (30%) – zbog ‘inercije’ svake, čak i neformalne zaposlenosti mora se odbaciti pretpostavka da je dominantno reč o stvarnom porastu. • Znači, rast zaposlenosti je u najvećoj meri posledica promenjene (unapređene) metodologije!

Dobra zaposlenost i dalje opada, a raste samo ‘ranjiva’ zaposlenost • MOR definiše ranjivu zaposlenost kao zbir samozaposlenih i pomažućih članova • Zaposlenost za platu je u našim uslovima proksi za ‘dobru’ zaposlenost, i ona je u 2008 opala i prema ARS i prema anketi preduzeća RAD • Destrukcija radnih mesta kao posledica tranzicije još uvek veća od kreiranja novih poslova • Ranjiva zaposlenost trećina ukupne zaposlenosti u Srbiji • Nastavlja se dualizacija tržišta rada (zaštićeno i privilegovano primarno i nezaštićeno sekundarno) – veliki rast plata u primarnom sektoru preliva se u rast ranjive zaposlenosti u sekundarnom

Struktura formalne zaposlenosti (RZS anketa preduzeća RAD) • Iza prividne stabilnosti i statičnosti kriju se dalekosežne promene i u formalnoj zaposlenosti: • Zaposlenost za platu opala za više od 200. 000 u poslednjih 5 godina • Samozaposlenost porasla za oko 150. 000 • Zaposlenost u društvenom sektoru skoro iščezla • Jedino zaposlenost u javnom sektoru skoro nepromenjena!

Struktura zaposlenosti – koncept kvaliteta zaposlenosti Nisu svi poslovi dobri! Nemaju svi poslovi potencijal za rast! q Privatni sektor – uska baza za rast zaposlenosti q Restrukturiranje uz otpuštanja još nije okončano q Brzi rast de novo preduzeća je neophodan! Serbia Economic Growth Activity

Obrasci prilagođavanja tržišta rada kriznim uslovima • Smanjenje količina (časova rada i zaposlenosti) • Smanjenje cena (nadnica i plata) – direktno ili kroz inflaciono obaranje realnih plata ili kroz povećanje docnje u isplati (wage arrears) • Srbija se 90 ih oslanjala pre svega na veliku fleksibilnost realnih plata (inflacija i docnja)

Ali, šta se će se dešavati sa zaposlenošću po segmentima? • Primarno tržište rada – javni sektor, velike privatizovane i de novo privatne firme • Sekundarno tržište rada – ostaci društvenog sektora, radnje, preduzetnici i samozaposlenost, poljoprivreda, rad na crno • Zaposlenost u primarnom sektoru – prociklična, ali u sekundarnom uglavnom kontraciklična – poslednje utočište za preživljavanje! • Posledica – umesto pada ukupne zaposlenosti dalja erozija dobrih poslova!

A nezaposlenost? • Ako primarno tržište rada bude reagovalo fleksibilnošću plata (uključujući job sharing, tj. porast podzaposlenosti), priliv u nezaposlenost neće dramatično porasti • Ipak, nezaposlenost će se povećati zato što će se ODLIV iz nezaposlenosti bitno smanjiti, posebno u primarno tržište koje će se skoro potpuno zatvoriti • Dakle, umeren rast nezaposlenosti

Šta kažu administrativni podaci o nezaposlenosti? • Veoma nesavršen indikator • Period oktobar 2008 - januar 2009: – Broj novoprijavljenih stabilan, oko 40000 mesečno – Ali, odliv iz nezaposlenosti se smanjuje – Posledično, ukupan broj registrovanih nezaposlenih se povećao za oko 20000 – Broj prestanaka radnog odnosa se povećao za 510000 mesečno, uglavnom zbog neprodužavanja ugovora o radu na određeno vreme – Stalno zaposleni radnici još ne gube posao više nego ranije, stabilnih 4000 tehnoloških viškova mesečno

Koje grupe će dakle biti najviše pogođene krizom? • Mladi i svi novi ulaznici na tržište rada • Visokoobrazovani nezaposleni usmereni prema primarnom tržištu rada • Tradicionalno ranjivim grupama će se potpuno zatvoriti ulazak na primarno tržište rada • Nezaposleni sa kvalifikacijama vezanim za sektore koji će biti najviše pogođeni krizom – tražnja za radom je izvedena tražnja!

Kako onda pratiti efekte? • Prvenstveno, šta se dešava sa zaposlenošću u primarnom sektoru (uklj. ukupnu zaposlenost kod pravnih lica, zaposlenost za platu u privatnom sektoru, zaposlenost u 100 najvećih firmi) • Sekundarno, šta se dešava sa nezaposlenošću – priliv, odliv i neto promena. • Kretanje prosečne plate i prihoda od poreza na plate (hvata docnju)

Kratkoročni odgovor • Zaboravljene vrednosti: solidarnost i kohezija • Javni sektor: kompresija plata i racionalizacija • Privatni primarni sektor: koncesiono pregovaranje i job sharing

Načela strateškog odgovora: • Investitorima ulaganje u radna mesta treba da se isplati više od špekulativnorentijerskih alternativa • Pripadnicima radne snage rad treba da se isplati više od ne-rada i neaktivnosti (ne tako očigledno kao što izgleda – naša stopa participacije je manja od prosečne stope zaposlenosti u EU!)

Strateški odgovor: drastično smanjenje ukupnog poreskog opterećenja rada • Povećanje neoporezivog dela zarade do visine bruto minimalne plate • Uvođenje neoporezivog toplog obroka do 10% minimalne plate • Uvođenje sintetičkog progresivnog poreza na dohodak • Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i finansiranje opšte zdravstene zaštite iz posrednih poreza