Srbija 1858 1878 II vladavina kneza Miloa Trajala

Srbija 1858 -1878

II vladavina kneza Miloša • • Trajala je od 1858 -1860. god. Osnovne tri tačke njegove politike: Ukidanje Turskog ustava Da se Obrenovićima vrati pravo nasledjivanja prestola (na Malogospojinskoj skupštini 1859. god. doneo Zakon o nasledjivanju prestola) • Da iseli Turke iz Srbije

Miloš Obrenović (1780 -1860)

II vladavina kneza Mihajla • Trajala je od 1860 -1868. god. • Unutrašnja politika • Smatrao je da je Srbiji potreban jak vladar, koji poštuje zakone • Porta mu nije dozvolila da izmeni ustav, zato Skupština tokom 1861. i 1862. god. donosi nekoliko zakona kojima je izgradio politički sistem u Srbiji

Zakoni kneza Mihajla • Zakon o Državnom savetu (Savet gubi raniji značaj i sveden je na savetodavnu funkciju) • Zakon o Narodnoj skupštini ( Skupština je sazivana svake tri godine) • Zakon o centralnoj upravi (ministri su izdvojeni iz Saveta i podredjeni knezu)

• Da bi se zemlja što efikasnije pripremila za rat protiv Turske, usvojen je Zakon o ustrojstvu narodne vojske • Usvojene zakone knez Mihajlo je smatrao sredstvom za uspostavljanje jedinstva u državi • Uprkos zavodjenju apsolutizma, smatrao je da je volja zakona iznad volje kneza

Balkanska politika kneza Mihajla • Vodio je agresivnu politiku protiv Turske, spremao se za rat • Najvažniji cilj sjedinjenje Bosne i Hercegovine sa Srbijom • Predsednik vlade i ministar spoljnih poslova bio je Ilija Garašanin

Čukur česma • 1862. god. izbio je incident na Čukur česmi, kada je izbio sukob izmedju Srba i Turaka, Turci su bombardovali Beograd sa tvrdjave • Konferencija velikih sila u Kanlidži 1862. god. ( odlučeno je da se sruše utvrdjenja Soko i Užice, iz ostalih gradova da se iseli muslimansko stanovništvo, osim vojnih posada u Šapcu, Beogradu, Smederevu i Kladovu)

Dobijanje gradova • Aktivnom spoljnom politikom knez Mihajlo je Turke primorao 19. aprila 1867. god. da mu predaju ključeve gradova • Bilo je propisano da se na tim gradovima osim srpske vijori i turska zastava, jedini simbol sultanovog suvereniteta nad Srbijom

I balkanski savez • Rad na stvaranju saveza vodio je Ilija Garašanin • Cilj je bio podizanje opšteg ustanka protiv Turske • Osnova tog saveza je sporazum kneza Mihajla i crnogorskog kneza Nikole 1866. god. • Tokom 1867. i 1868. god. sklopljeni su savezi sa bugarskom emigracijom, hrvatskom Narodnom strankom, Grčkom i Rumunijom • Savez nije bio dugog veka (uzroci: smenjivanje Ilije Garašanina 1867. god. i ubistvo kneza Mihajla 1868. god. )

Ubistvo kneza Mihajla • Pred kraj vladavine nameravao je da spoljnu politiku usmeri prema Austrougarskoj • Ubijen je u Košutnjaku 1868. god. • Bio je prvi srpski vladar kojem je “blagorodna Srbija podigla spomenik

Knez Mihajlo Obrenović (18231868)

Namesnički režim (1868 -1872) • Vojnim proglasom za novog kneza izabran je Milan Obrenović (unuk Jevrema Obrenovića) • Pošto je bio maloletan vladalo je tročlano namesništvo (Milivoje Petrović Blaznavac, Jovan Ristić, Jovan Gavrilović) • Reforme društva i države nisu bile moguće bez promene Turskog ustava, tako je 1869. god. donet Namesnički ustav • Iako je Srbija još uvek bila vazalna država, vlada je samo obavestila Portu da je donela novi ustav.

Namesnički ustav • Donet je uz podršku Rusije i Austrougarske • Tvorac ustava bio je Jovan Ristić • Zakonodavnu vlast vrše knez i Narodna skupština • Tri četvrtine poslanika birano je na izborima a četvrtinu je postavljao knez • U ovom periodu u Srbiji se javljaju liberalne ideje (Jovan Ristić) i socijalističke ideje (Svetozar Marković)

knez Milan Obrenović (1854 -1901)

Jovan Ristić (1831 -1899)

Istočno pitanje • Pitanje opstanka turske vlasti u Evropi • Počinje porazom Turaka pod Bečom 1683. god. • Produbljuje se Kučuk-kajnardžijskim mirom 1774. god. • Okončano je 1923. god. kada je Turska postala republika

• Velika sila koja je imala najviše interesa u istočnom pitanju bila je Rusija • Vojni cilj Rusije bio je da ovlada Crnim morem i izadje na “topla mora” u Sredozemlju; to je bilo moguće samo preko moreuza Bosfora i Dardanelija • Politički cilj Rusije bio je da se Rusija postavi kao naslednica Vizantije • Ruski car Nikolaj I (1825 -1855) je Tursko carstvo nazvao “bolesnikom na Bosforu” • Glavni suparnik Rusije u borbi za prevlast na Balkanu bila je Austrija, koja se nakon poraza u borbi za nemačko ujedinjenje, okreće ideji širenja na Balkanu, u čemu je imala podršku Nemačke • Za opstanak Turske na Balkanu najviše su se zalagale Britanija i Francuska zbog svojih interesa u Sredozemlju i straha od preteranog jačanja Rusije

• Kučuk-kajnardžijskim mirom iz 1774. god. Rusija je dobila pravo zaštite pravoslavnih hrišćana u Turskoj, raste uticaj Rusije u Istočnom pitanju • Ruski uticaj u Istočnom pitanju opada porazom u Krimskom ratu (1853 -1856) • Pariskim mirom 1856. god. kneževine Srbija, Vlaška i Moldavija došle su pod zaštitu svih velikih sila • Prvi medjunarodni ugovor u kojem se spominje Srbija i štite njena prava

Balkanske revolucije i Istočno pitanje • Balkanski narodi se uključuju u Istočno pitanje u 19. veku (srpska i grčka revolucija) • Grčka revolucija (1821 -1829); Jedrenskim mirom 1829. god. Grčkoj je priznata nezavisnost • Vlaška i Moldavija su se 1862. god. ujedinile u autonomnu Rumuniju • Albanci (kao većinski muslimani) i bosanski muslimani bili su glavni oslonac odbrane turske vlasti na Balkanu

• Srbi su bili prepoznati kao tradicionalni saveznici Rusije, zato je otpor evropskih sila srpskom nacionalnom ujedinjenju bio najjači • Sa druge strane, Rusija je, sledeći svoje interese za ovladavanjem Carigradom i moreuzima, prvenstveno podržavala planove i interese Bugarske

Velika istočna kriza (1875 -1878) • Počela je velikim ustankom u Hercegovini 1875. god. poznatim u istoriji kao “nevesinjska puška” • Srbija i Crna Gora 1876. god. objavljuju rat Turskoj • Medjutim, iste godine Rusija i Austrougarska sklapaju sporazum u Rajhštatu, kojim su Bosna i Hercegovina prepuštene austrijskom uticaju, tako je Srbiji onemogućeno da ostvari glavni cilj, prisajedinjenje Bosne i Hercegovine • Ostavljena joj je samo mogućnost širenja prema jugu • Srbija je bila vojno nespremna i slabija od Turske, poraz 1876. god. u bici kod Djunisa, i početkom 1877. god. Srbija sklapa mir

• U proleće 1877. god. Rusija ulazi u rat protiv Turske, ali je ruska vojska zaustavljena kod grada Plevne • Rusija je tražila od Srbije da udje u rat, ali je knez Milan oklevao, pravdajući se nedostatkom oružja • Krajem 1877. god. Srbija obnavlja ratne operacije, podstaknuta ruskim vojnim uspesima i osvajanjem Plevne, oslobadja Prokuplje, Pirot, Niš, Leskovac i Vranje

• Početkom 1878. god. Rusija je Turskoj nametnula Sanstefanski mir • Sanstefanskim mirom stvorena je Velika Bugarska, preko koje je Rusija nastojala da izadje na Sredozemlje (granice: Dunav na severu, Egejsko more na jugu, Crno more na istoku, Ohrid na zapadu) • Srbiji je priznata nezavisnost i teritorijalno proširenje (Niš), ali su Pirot i Vranje prepušteni Bugarskoj, zbog čega je u Srbiji ovaj mir doživljen kao veliki poraz • Nezadovoljstvo ostalih velikih sila namerama Rusije (pre svih Austrougarske i Engleske), zbog čega one traže reviziju Sanstefanskog mira • Sanstefanski mir doveo je do zaokreta u spoljnoj politici Srbije, Jovan Ristić je Srbiju usmerio ka austrougarskoj spoljnoj politici

Berlinski kongres • Održan 1878. god. pod predsedavanjem Ota fon Bizmarka radi revizije Sanstefanskog mira • Srbiji, Crnoj Gori i Rumuniji je priznata nezavisnost • Srbija je dobila teritorijalno proširenje (niški, pirotski, vranjski i toplički okrug) • Velika Bugarska podeljena je na autonomne oblasti Kneževinu Bugarsku i Istočnu Rumeliju (obe pod formalnom vlašću sultana) • Glavni dobitnik kongresa bila je Austrougarska (dobila je pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu)