SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE VEBA 9 Doc dr

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE VEŽBA 9. Doc. dr Milutin Ateljević e-mail : [email protected] net 1

SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI • Poslovi povezuju preduzeća. • Svetski pregovarači su samo zastupnici jer oni pregovaraju u ime svojih preduzeća, a ne u svoje ime sa ciljem da pronađu način da dovedu preduzeća koja zastupaju do pogodbe oko nekog unosnog poslovnog odnosa. • Međunarodni poslovi imaju razne oblike. Neki su vezani, neki slobodni, neki se zaključuju brzo, za neke treba duži vremenski period, neki su jednokratni, drugi traju dugo. • Jedni se okončaju redovno po ugovoru, a drugi se raskinu pre njihovog isteka, oko trećih se vode sudski sporovi i slično. • Posao i poslovni odnos ima za cilj da unapredi i razvije interese obe strane u poslu, u protivnom ne može doći do posla, ili se oni brzo okončavaju. 2

IZVOZ I UVOZ • IZVOZ je deo nacionalne proizvodnje koji se prodaje u inostranstvu. • UVOZ je deo nacionalne potrošnje koji se podmiruje kupovinom robe u inostranstvu. 3

MEĐUNARODNI UGOVOR • Međunarodni ugovor predstavlja usaglašenu volju ugovornih strana o zaključivanju konkretnog spoljnotrgovinskog posla, što podrazumeva da se u njemu iskazuju interesi svih ugovornih strana. U svakodnevnoj spoljnotrgovinskoj praksi najčešće se koriste sledeće vrste ugovora (koje proizlaze iz vrsta spoljnotrgovinskih poslova): • Ugovori koji se odnose na izvoz i uvoz robe, • Ugovori koji se odnose na pružanje i korišćenje međunarodnih usluga, • Ugovori o međunarodnom transferu tehnologije i • Ugovori koji se odnose na međunarodno kretanje kapitala. 4

TEHNOLOGIJA IZVOZNOG POSLA Tehnologija izvoznog posla ima tri osnovne faze: • prvu fazu čine poslovi koji prethode činu zaključivanja posla (ugovora), • druga faza obuhvata pregovaranje, ugovaranje i zaključivanje izvoznih poslova, • treća faza odnosi se na realizaciju ugovora, analizu posla i odlaganje predmeta. 5

• Onaj ko želi da izveze (izvozi) neki proizvod, mora do detalja da izuči (izučava) sklonosti savremenih kupaca, primenjujući metode savremenog marketinga, menadžmenta i informacionog sistema. • On mora da bude u stalnom kontaktu sa savremenim tržištem, da opipava puls potrošača, istražuje njihov sve istančaniji i probirljiviji ukus, njihove želje, potrebe i navike. 6

PROVERA BONITETA POSLOVNOG PARTNERA • Bonitet predstavlja finansijsku, poslovnu i svaku drugu sposobnost i osobinu partnera da uredno ispuni sve obaveze po izvoznom ugovoru. • U današnje vreme postoje razne institucije koje se bave proverom boniteta poslovnih partnera, a to su: nacionalne institucije za kontrolu računovodstva, poslovne banke, privredne komore, specijalizovane državne institucije koje postoje u pojedinim zemljama, kao i preduzeća koja se specijalno bave proverom boniteta subjekata u svetskoj trgovini. 7

PRETKALKULACIJA IZVOZNOG POSLA U praksi postoje tri osnovne vrste kalkulacija spoljnotrgovinskih poslova: • pretkalkulacije (ili preliminarne kalkulacije), • kontrolne kalkulacije i • konačne kalkulacije. Pretkalkulacija je, u stvari, kalkulacija koja sadrži sve potrebne stavke, ali je preliminarna. Bez nje se ne sme ući u posao ako se žele izbeći rizici i neizvesnost. 8

PREGOVARANJE IZVOZNIH POSLOVA • Pregovaranje je način na koji ljudi rešavaju međusobne razlike i mnoge probleme sa kojima se susreću. • Kod spoljnotrgovinskog posla, obično se pregovara o tehničko - tehnološkim uslovima, kvalitetu, rokovima isporuke, cenama, načinu plaćanja, servisiranju proizvoda (objekata) i sl. Kod pregovora je najznačajnije odrediti: • predmet pregovora, • učesnike u pregovorima, • način pregovoranja i komuniciranja, • mesto pregovora i • vreme pregovora. 9

Mesto pregovora onosno njegov izbor pruža četiri mogućnosti: • kod kupca, • kod prodavca, • na trećem, neutralnom mestu, • bez određenog mesta, odnosno putem elektronskih komunikacija. Vreme pregovora je posebno značajno jer u svakoj državi postoji dobro i loše vreme za pregovore. Pregovaranje i sklapanje poslova je obično teško tokom praznika, godišnjih odmora i kulturnih događaja. 10

ZAKLJUČIVANJE UGOVORA • Zaključivanjem ugovora sve što je do tada urađeno oko usaglašavanja ponude postaje nevažno, izuzev ako se ugovor izričito poziva na dokumente iz prethodnih faza rada, a u regulisanju odnosa između ugovornih strana obavezno se primenjuju klauzule zaključenog ugovora. • U ugovoru se detaljno i jasno preciziraju obaveze kupca i prodavca, kao i šta svaki od njih mora uradi kako bi ugovor posle potpisivanja stupio na snagu. • Tek po stupanju ugovora na snagu počinju i materijalne obaveze kupca i prodavca. • Da bi obe ugovorne strane izbegle rizike i eventualne gubitke, moraju nastojati da svaka svoje obaveze uredno ispunjava po principu «dobrog privrednika » . • Pri tom treba ima u vidu da se odstupanje od ugovorenih klauzula može pravdati jedino višom silom, ili ako se ugovorne strane naknadno o tome dogovore i sačine jedan ili više aneksa ugovora. 11

OBLICI IZVOZA I UVOZA ROBE • Redovan izvoz i uvoz • Vezani poslovi ( kompezacioni, barter, sajamski, paralelni, malogranični i susedni prekomorski promet ) • Specifični oblici spot poslova (privremeni izvoz i uvoz, poslovi oplemenjivanja, reeksport, tranzit, lizing, franšizing, poslovi dugoročne proizvodne kooperacije i poslovno - tehničke saradnje) 12

REDOVAN IZVOZ I UVOZ To su jednostrani spoljnotrgovinski poslovi: • Izvoz nije vezan za uvoz sa stanovišta režima spoljne trgovine. • Tokom ovog oblika razmene kupci i prodavci su personalno regionalno i vremenski odvojeni. • Redovan izvoz i uvoz podrazumevaju potpuno samostalne i slobodne tokove izvoza, odnosno uvoza robe iz inostranstva, uz naplatu i plaćanje slobodnim konvertibilnim sredstvima plaćanja priznatim u celom svetu. • Uvoz jedino zavisi od raspoloživih deviza. • Uvoz se nekada dopunjava stranim kreditima, poklonima, prodajom domaće imovine, doznakama radnika iz inostranstva i korišćenjem deviznih rezervi. • Izvoz je slobodan i može biti ograničen samo državnim merama. 13

VEZANI POSLOVI U ove poslove spadaju: • kompenzacioni poslovi, • barter poslovi, • paraleni poslovi (ugovori), • sajamski kompenzacioni poslovi i • poslovi malograničnog i susednog prekomorskog prometa. 14

KOMPENZACIONI POSLOVI • Čista trampa je najstariji oblik međunarodne razmene. • U suštini, to je razmena jedne vrste robe za drugu, npr. razmena srpske pšenice za iračku naftu. • U savremenom svetu, čistoj trampi pripada veoma mali deo trgovine zbog poteškoća u pronalaženju i izjednačavanju dostupne robe sa onom koja se traži između dve strane. • Prilikom obavljanja kompenzacionih poslova roba se razmenjuje (trampi) za robu. • Nosioci ugovora moraju naći odgovarajuću robu za razmenu i uklopiti svoje pojedinačne cene i ukupne vrednosti izvoza i uvoza u odnosu 1: 1. 15

BARTER POSLOVI • Ako postoji više vrsta roba i usluga na izvoznoj i /ili uvoznoj strani, a ukupna razmena je, takođe, uravnotežena u odnosu 1: 1, takvi poslovi se nazivaju barter poslovima (reč barter potiče takođe od reči trampa). • Zaključuje ih (odnosno njegov nosilac je) samo po jedna firma u svakoj zemlji, a kada se radi o više učesnika u poslu sa njima se zaključuju podugovori. • Prilikom obavljanja ovih poslova partneri obavezno ugovaraju valutu u kojoj će se izražavati cene i vršiti obračun izvoza i uvoza, te banku kupca i banku prodavca preko kojih će se ti obračuni vršiti 16

PARALELNI POSLOVI (UGOVORI) • ‘’KUPI DA BI PRODAO’’. UVOZ JE NAJČEŠĆE DELOM ILI U CELINI VEZAN ZA IZVOZ • ROBA I TEHNOLOGIJA ISPORUČUJU SE STRANOM KUPCU ZA ČVRSTU VALUTU, A OD NJEGA SE KUPUJE, PARALELNO, TAKOĐE ZA ČVRSTU VALUTU. NEMA ZAMENE ROBE ZA ROBU, SVAKO PLAĆA ROBU KOJU KUPUJE U ČVRSTOJ VALUTI • DVA UGOVORA 17

SPECIFIČNI OBLICI SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA • PRIVREMENI IZVOZ I UVOZ ROBE ( I POSLOVI OPLEMENJIVANJA) • REEKSPORNI POSLOVI • TRANZITNI POSLOVI • LIZING • FRANŠIZING • POSLOVI DUGOROČNE POSLOVNE KOOPERACIJE I POSLOVNO-TEHNIČKE SARADNJE 18

POSLOVI OPLEMENJIVANJA • Ovi poslovi se označavaju kao privremeni poslovi u spoljnoj trgovini. • Termin privremeni izvoz i uvoz nastao je iz postupka carinjenja robe. • Postoji mogućnost da se neka roba privremeno izveze ili uveze bez plaćanja carine, ali da se ona u određenom vremenu mora ili vratiti u zemlju porekla ili ocariniti kao redovan izvoz, odnosno uvoz. • To se dešava sa sajamskim eksponatima, uzorcima, građevinskim projektima i sl. • Najznačajniji oblik privremenog izvoza i uvoza robe jesu poslovi oplemenjivanja robe, tj. njene prerade, dorade i obrade. 19

REEKSPORTNI POSLOVI • Reeksportni poslovi su poslovi uvoza radi izvoza robe u sličnom ili dorađenom obliku, a najčešće sa promenom uvozne ili izvozne dokumentacije, posebno o poreklu i krajnjoj destinaciji robe. • Reeksportni poslovi podrazumevaju obavljanje složenih robno - finansijskih transakcija posredovanjem u trgovini između različitih zemalja. • Cilj reeksportnih poslova je ostvarivanje pozitivnog, pre svega finansijskog efekta na osnovu razlika u cenama, kamatnim stopama i deviznim kursevima u raznim zemljama i u različitim vremenskim periodima. 20

TRANZITNI POSLOVI • Tranzit podrazumeva prevoz robe preko teritorije jedne ili više zemalja, koje nisu ni prodavac ni kupac, a nalaze se na putu od mesta isporuke do mesta krajnjeg odredišta robe. • Zemlje kroz koje roba samo prolazi nemaju nikakve obaveze iz kupoprodajnog ugovora, osim što naplaćuju određene takse za tranzitne dozvole, te naknadu za usluge trgovine, prevoza, špedicije, manipulacije i čuvanja robe. Tranzitni poslovi se dele na: • direktne, kada strana roba samo prelazi preko nacionalne teritorije, • lomljene, kada se roba istovara i privremeno skladišti, dorađuje, oplemenjuje, prepakuje, preetiketira), pa tek posle toga nastavlja put. 21

LIZING POSLOVI • Lizing poslovi omogućuju obavljanje delatnosti na osnovu iznajmljenog prostora, zemljišta ili opreme. • Lizing je oblik zakupa opreme, zemljišta ili poslovnog prostora između dva subjekta. • Direktan ili klasičan lizing je ako je reč o samo dva lica (vlasniku opreme i zakupcu) • Indirektan – savremeni lizing je onaj ukoliko se pojavljuje i treći subjekt (tzv. lizing preduzeće koje otkupljuje proizvod od vlasnika, pa ga zatim iznajmljuje zakupcu). • Klasični lizing naziva se operativni lizing , a savremeni lizing naziva se finansijski lizing, jer se u posao interpolira treće licenajčešće banka, koja finansira posao. 22

FRANŠIZING POSLOVI • Franšizing je model ugovorne saradnje između pravno nezavisnih preduzeća i to davaoca franšize (franšizer) i korisnika franšize (franšizant). • „Franšizing je kontinuiran odnos u kome franšizer koristi privilegiju da ustupi licencu plus pomoć u organizaciji, obuci i menadžmentu primaoca franšize, kako bi on mogao da obavlja biznis, a davalac franšize imao povratne koristi“ (definicija Međunarodnog udruženja za franšizing-IFA). Franšizing je postao: • metod prodaje, • metod marketinga, • metod poslovanja i rasta, i zaposlenosti • metod sticanja profita. 23

POSLOVNO - TEHNIČKA SARADNJA Neki od najčešćih oblika poslovno – tehničke saradnje su: • zajednička izrada naučno-istraživačkih projekata, studija i elaborata, • razmena naučno – tehnoloških iskustava i ustupanja licenci, • zajedničko projektovanje, proizvodnja i osvajanje novih proizvoda – tzv. proizvodno • tehnička saradnja, • međusobna suvlasnička ulaganja, • zajedničko obučavanje i specijalizacija kadrova, • međusobno korišćenje ugovora o menadžmentu, • međusobno ustupanje korišćenja kapaciteta u proizvodnji i uslugama, • međusobna dugoročna razmena proizvoda i usluga radi upotpunjavanja asortimana, 24

USLUGE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU Usluga je nematerijalna aktivnost ili korist koju prodavac isporučuje kupcu radi zadovoljavanja njegovih potreba. Osnovne karakteristike usluga su: • neopipljivost • osetljivost na kvalitet i rok • nedeljivost • nepostojanost i varijabilnost • simultanost proizvodnje i potrošnje • prolaznost • veliki broj učesnika na strani ponude • odsustvo vlasništva • nemogućnost skladištenja 25

NAČINI OBAVLJANJA USLUGA Usluge se obavljaju na sledeći način: • • Sa teritorije jedne zemlje pružaju se drugoj zemlji Na teritoriji sopstvene zemlje, pružaju se strancima. Pružaju se preko mreže u inostranstvu. Pružaju se na teritoriji strane zemlje kao tzv. profesionalne usluge. 26

HVALA NA PAŽNJI ! Doc. dr Milutin Ateljević 27