SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE VEBA 8 Doc dr

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE VEŽBA 8. Doc. dr Milutin Ateljević e-mail : milatelj@ikomline. net 1

POJAM RIZIKA • Rizik predstavlja svaku neizvesnu situaciju odnosno mogući gubitak kao rezultat dejstva neizvesnih događaja. • Rizici u trgovini su toliko česti da se slobodno može reći da nema posla ni dobiti bez rizika. • Dobit i rizik su sijamski blizanci, uvek se želi dobit, a posao može da se okrene i na gubitak. • Pošto su rizici neizbežni, mora se proceniti izvesnost njihovog nastanka, kao i zaštita kako bi se oni eliminisali i sveli na najnužniju meru. 2

OSNOVNI ELEMENTI RIZIKA Osnovni elementi rizika su: • neizvesnost, • opasnost, • hazard, • neposredni uzrok, • mogućnost nastanka rizika odnosno da se šteta dogodi, • nastanak štetnog događaja, • procena štete, i • likvidacija štete. 3

CILJ UPRAVLJANJA RIZIKOM Cilj upravljanja rizikom je: • očuvanje ljudi, imovine - sredstava, fondova, resursa i poslova preduzeća, • zaštita prihoda i profita od potencijalnih gubitaka. 4

MENADŽMENT UPRAVLJANJA RIZICIMA Menadžment upravljanja rizicima (risk management ) se sastoji iz : • procene ili identifikacije izloženosti riziku, • mjerenja i vrednovanja visine potencijalnog rizika, • preduzimanja mjera preventivne zaštite od rizika, kako bi se oni eliminisali ili minimizirali, • upravljanje kvantumom rizika koji se ne mogu izbjeći, kako bi se oni pokrivali iz rezervi, nadoknade štete od strane osiguravača i sa što manjim nepovoljnim uplivom na poslovanje preduzeća, • sistematska kontrola rizika. 5

VRSTE RIZIKA Najčešći rizici u poslovanju spoljnotrgovinskog preduzeća su: • operativni rizik, • tržišni rizik, • transportni rizik, • rizik naplate, uključiv i kreditni rizik, • rizik kamatne stope i deviznog kursa, • rizik zemlje, • rizik više sile. 6

VRSTE RIZIKA U pretežno prenosive rizike spadaju: • rizik naplate, • transportni rizik, • politički rizik, • rizik više sile, • posebno rizik vremenskih nepogoda i • ratni rizik. 7

VRSTE RIZIKA U pretežno neprenosive rizike spadaju rizik : • isporuke, • preuzimanja, • izgleda i kvaliteta robe, • rizik cene, • rizik valutnog kursa, • rizik pakovanja, • rizik ispunjenja kupoprodajnog ugovora. 8

OPERATINI /POSLOVNI/RIZIK • Operativni (poslovni) rizik je rizik koji nastaje usled grešaka u radu menadžmenta i radnika u spoljnotrgovinskom preduzeću, pogrešnih procena, propusta u informacionom sistemu i neadekvatnih procedura u radu i internom odlučivanju. Najčešće vrste operativnog rizika su: • rizik lošeg ugovora, • rizik neisporuke robe ili isporuke robe slabijeg kvaliteta, • greške menadžmenta koje vode riziku gubitaka, nesolventnosti i nelikvidnosti • rizik nepoštovanja zakona i gubljenja poslovnog ugleda. 9

TRŽIŠNI RIZIK • Tržišni rizik nastaje usled nepovoljne tržišne konjunkture, kada otpada mogućnost prodaje planirane robe, ili kada izvozne cene padaju, a uvozne cene rastu. • Tržišni rizik je posledica ili nedovoljne obrade tržišta i marketinga od strane menadžmenta ili neodgovornosti u isporukama robe, ili pak, nepredviđenih okolnosti na svetskom tržištu 10

TRANSPORTNI RIZIK • Roba se može osigurati od preciznih pomenutih rizika, na primer od uobičajenih rizika (sudar, požar, poplava) ili od svih rizika (All risk), koji uključuju stradanje prevoznog sredstva i robe od krujumčarskih napada od strane pirata, vremenskih nepogoda ili ratnih ošteta. 11

RIZIK NAPLATE • Rizik naplate je najčešći rizik u spoljnoj trgovini. • Rizik naplate nastaje kada je kupac nelikvidan da izvrši svoju obavezu ili sama strana država proglasi moratorijum dugova i zabrani transfer konvertibilnih deviza u inostranstvo. • Zaštita od rizika naplate vrši se naplatom putem avansa ili preduzimanjem raznih vrsta osiguranja, odnosno kolaterala. 12

RIZIK ZEMLJE • Kad je u pitanju rizik zemlje tu se prvenstveno misli na političku nestabilnost, loše zakone, te mikro i makro ekonomsku nestabilnost. 13

POLITIČKI RIZIK • Kada političke partije ne mogu da nađu konsensus, vlade se često menjaju, a skupština ne radi i ne usvaja efi kasno neophodne i kvalitetne zakone. • Ne funkcionišu ključne institucije sistema, visoka je inflacija, niska stopa rasta, visoki porezi i nelikvidnost u plaćanjima prema inostranstvu. • Politički rizik ima izuzetno jak uticaj na ukupan rizik poslova i investicionih projekata, pa se mora realno proceniti. 14

Potencijalni strani investitori stalno proveravaju: • • • Koliko je stabilna vlada zemlja domaćina? Koje su glavne političke stranske? Kakav je stav vlade o stranim investicijama? Da li se lako poseže za eksproprijacijom, konfiskacijom i nacionalzacijom imovine stranca? Koliko je vlada efikasna u donošenju odluka i ispunjavanju zahteva investitora? Kolika je inflacija i kakva je ukupna makro ekonomska stabilnost zemlje? Da li se efikasno izdaju građevinske dozvole? Da li sudovi rade efikasno i objektivno? Da li postoji obaveza zapošljavanja domaće radne snage? Kakvi su socijalni i ekološki propisi? Da li postoji korupcija i kolikog je stepena? 15

ZAKONSKI RIZIK Zakonski rizik postoji, ako nedostaju ili su nekvalitetni zakoni, a najznačajniji su zakon o: • korporacijama, odnosno privrednim društvima, • radnim odnosima i zaradama, • računovodstvu, razvrstavanju prihoda i rashoda, • tržištu, konkurenciji i odnosu prema potrošačima, • bankama i drugim fi nansijskim institucijama, • budžetu i porezima, • spoljnotrgovinskom i deviznom sistemu, • obligacionim odnosima, • urbanističkom i prostornom planiranju, • intelektualnoj svojini, standardima i zaštiti kvaliteta, uključiv i ekološke propise, • borbi protiv korupcije i pranja novca, • ekologiji i dr propisima 16

RIZIK VIŠE SILE U ovaj rizik najčešće spadaju: – epidemije, – požari, – suše, – poplave, – zemljotresi, – politički protesti i štrajkovi većih razmera, – teroristički napadi, – ratovi, – zabrana izvoza i uvoza, – proglašenje moratorijuma dugova i – zabrana transfera konvertibilnih valuta u inostranstvo. 17

UPOREĐENJE SPOLJNOTRGOVINSKIH I BANKARSKIH RIZIKA • Bankarski rizici evaluirani su na dosta stručan i sofisticiran način. • Osnovni bazelski principi (Bazel I) inicirani su od najrazvijenijih zemalja G-7. , na sastanku u Lionu 1976. • Predlog principa poveren je Bazelskom komitetu za superviziju banaka, koji je osnovan 1975. godine. • Principi (ima ih 25) odnose se na efikasnu reviziju banaka. 18

• U Bazelu II navedeni su sledeći bankarski rizici: – kreditni rizik, – rizik zemlje i rizik transfera, – tržišni rizik, – rizik kamatne stope, – rizik likvidnosti, – operativni rizik, – zakonski rizik reputacije i – valutni rizik. 19

ZAŠTITA OD RIZIKA Najčešće mere zaštite od rizika su: • • • provera boniteta poslovnog partnera, samoosiguranje od rizika, prevaljivanje rizika na ugovornog partnera, hedžing poslovi, osiguranje kod osiguravajućih društava, osiguranje kod specijalnih vladinih agencija. 20

Provera boniteta poslovnog partnera Kod preduzeća se proverava ugled i strateško pozicioniranje kompanije, a posebno: • misija i delatnost firme, • pozicija na tržištu i tržišno učešće, • imovina kojom preduzeće raspolaže i zaduženost po osnovu formiranja imovine, • menadžment i kadrovski resursi, • prihodi, troškovi, dobit i tok gotovine za nekoliko godina unazad, • pozicija fi rme u okruženju i kod stejkholdera, • da li se protiv firme vode sudski postupci i da nije pokrenut stečajni postupak, • kako je do sada ispunjavala poslovne, radne i finansijske obaveze. 21

Samoosiguranje od rizika • Samoosiguranje od rizika, kao oblik obezbeđenja od rizika u spoljnotrgovinskom poslu, ograničava se na one vidove ugrožavanja dobiti, koji se mogu predvideti i vrednosno izraziti, a da pri tome ne prete totalnim rizikom. • Samoosiguranje od rizika vrši se iz sopstvenih sredstava, obično iz unapred formiranih rezervi, koje se aktiviraju ako rizik nastane. 22

Prevaljivanje rizika na ugovornog partnera • Prevaljivanje rizika na ugovornog partnera zavisi od sporazuma stranaka prilikom zaključivanja spoljnotrgovinskog ugovora. • Obično se radi o definisanju klauzula o – paritetu isporuke, – osiguranju robe, – načinu plaćanja. • Suština je da se teret rizika prenese, u toku trajanja izvršenja trgovinskog posla, na ugovornog partnera. 23

Osiguranje kod osiguravajućih društava • Uplaćuje se premija i time kupuje polisa kao ugovor o osiguranju u kojem stoje sva prava i obaveze ugovornih strana • Visina premije najčešće predstavlja empirijski dobijen izraz intenziteta i verovatnoće rizika koji je u pitanju, a nosi u sebi i neke komercijalne rizike, u zasvisnosti od snage i položaja osiguravajućeg društva na tržištu osiguravajućih rizika. • Osiguranje može biti od specijalno navedenih rizika ili od svih rizika uz klauzulu „All risk“. 24

HVALA NA PAŽNJI ! Doc. dr Milutin Ateljević 25