SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE VEBA 3 Doc dr

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE VEŽBA 3. Doc. dr Milutin Ateljević 1

INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE Bi. H 2

MERE SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE Mere spoljnotrgovinske politike: • Mere koje direktno utiču na količine • Mere koje direktno utiču na cene • Ostale mere 3

Mere koje direktno utiču na količine u Bi. H su: • • kontigenti kvote dozvole zabrane uvoza / izvoza 4

Mere koje direktno utiču na cene u Bi. H su: • carine • prelevmani • uvozne takse • izvozne premije (podsticaji izvoza) 5

Ostale mere u Bi. H su: • monopoli • državna trgovina • damping • restriktivan uvoz • samoograničenje izvoza • tehnički, sanitarni i ekološki standardi • međunarodne sankcije • mere iz oblasti finansijske politike • mere iz oblasti neoprotekcionizma 6

INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE Bi. H Instrumenti spoljnotrgovinske politike Bi. H su: • robni režimi, • podsticaji izvoza i • carinska politika zemlje izvoznice i uvoznice. 7

Robni režimi u Bi. H • Sa ciljem zaštite domaće proizvodnje u Bosni i Hercegovini zakonski propisi regulišu uvoz i izvoz robe, odnosno robni režim. • Savjet ministara Bi. H daje predlog o razvrstavanju robnih režima, a usvaja ih vlada. • Vlada donosi odluku o robnim režimima za sve robe koje se nalaze u carinskoj tarifi. 8

Robni režimi u Bi. H U spoljnotrgovinskom prometu Bi. H postoje sledeće vrste robnih režima: – – – LB – slobodan (liberalan) uvoz i izvoz, Kvote – izvozne i uvozne kvote Kv – vrednosni kontigenti, Kv – količinski kontigenti, D – režim dozvola, Zabrane uvoza i izvoza. 9

LB – slobodan (liberalan) uvoz i izvoz Bi. H • Roba koja se slobodno uvozi i izvozi u Bi. H označena je skraćenicom LB. • Za robe sa ovom oznakom nije potrebno pribavljati nikakva odobrenja i dozvole u Bi. H, te kažemo da se nalaze na slobodnom režimu. 10

Kvote – izvozne i uvozne kvote u Bi. H • Kvote se u Bi. H utvrđuju unapred za svaku poslovnu godinu i koriste se dok se ne utroše za naznačeni period, odnosno količinu robe koja je odobrena kvotama. • Kvote se određuju za pojedine robe i objavljuju se u službenim glasilima, a svakom spoljnotrgovinskom subjektu određuje se pripadajuća količina kvota za uvoz i izvoz. • Kvote određuje nadležno ministarstvo za spoljnu trgovinu na bazi globalne vrednosti uvoza koji propisuje Vlada. • Kontrolu kvota vrše carinski organi Bi. H. • Ukoliko izvoznik prekorači kvotu, za svako nedozvoljeno prekoračenje uvoza ili izvoza plaća duplu carinu, odnosno taksu. • Osnovna funkcija uvođenja kvota je zaštita domaće proizvodnje. 11

Kv – vrednosni kontigenti u Bi. H • Kv instrument robnog režima u Bi. H predstavlja ograničenje uvoza i izvoza u vrednosnim pokazateljima. • Kv se u Bi. H utvrđuju krajem poslovne godine za narednu godinu i raspoređuju se na zainteresovane spoljnotrgovinske subjekte. • Vrednost kontigenata u Bi. H utvrđuje Vlada, a dele ih nadležna ministarstva za spoljnu trgovinu i privredne komore 12

Kk – količinski kontigenti u Bi. H • Količinski kontigent u Bi. H predstavlja instrument kojim se ograničava uvoz i izvoz na osnovu količina. • Količinski kontigent u Bi. H utvrđuju se unapred, odnosno za narednu poslovnu godinu. • Ovim oblikom režima pojedini uvoznici i izvoznici u Bi. H imaju povlašćen položaj te dolazi do stvaranja nezdrave konkurencije. 13

D – režim dozvola u Bi. H • U spoljnotrgovinskom prometu Bi. H određene vrste roba su na režimu dozvola, koje izdaju nadležna ministarstva. • Reč je uvozu, odnosno izvozu lekova, opasnih materija, naoružanja, umetničkih predmeta, retkih plemenitih metala, proizvoda iz oblasti poljoprivrede (semena, rasadni i priplodni materijal i sl. ). • Predstavljaju uobičajen režim uvoza i izvoza. 14

Zabrane uvoza i izvoza u Bi. H se retko primenjuju u spoljnoj trgovini Bi. H i ne predstavljaju redovnu meru zaštite, već se primenjuju samo iz krajnje nužde i to : • sanitarnih, sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva; • ekonomskih, kada stanovništvu preti glad pa se zabranjuje izvoz osnovnih prehrambenih proizvoda, ili uvoz luksuznih proizvoda; • političkih, kada državi preti opasnost od napada druge zemlje, pa se sa tom zemljom zabranjuje trgovina. 15

Carine u Bi. H • Carina je iznos koji se naplaćuje prilikom uvoza i izvoza robe. • Carinska politika u Bosni i Hercegovini utvrđena je Zakonom o carinskoj politici Bi. H i njenim osnovnim provedbenim propisom Odlukom o provedbenim propisima Zakona o carinskoj politici Bi. H. • Carinsko-tarifna politika u Bi. H je u nadležnosti Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bi. H (Sektor za carinsku politiku i tarife) i utvrđena je Zakonom o carinskoj tarifi. • Uprava za indirektno oporezivanje Bi. H provodi Zakon o carinskoj politici. 16

Carinska tarifa u Bi. H • Prema Zakonu o carinskoj tarifi Bi. H, a u cilju izvršavanja obaveza preuzetih u okviru Svetske trgovinske organizacije i drugih međunarodnih ugovora, Vijeće ministara Bi. H je ovlašćeno da svake godine do kraja novembra izvrši usaglašavanje Carinske tarife Bi. H i utvrdi Carinsku tarifu Bi. H za narednu godinu. • Carinska tarifa Bi. H je u potpunosti usklađena sa kombinovanom nomenklaturom EU. • Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bi. H svake godine dostavlja Vijeću ministara Bi. H na usvajanje predlog Odluke o usaglašavanju i utvrđivanju Carinske tarife Bi. H za narednu godinu. 17

Postupak carinjenja robe u Bi. H Carinska služba vrši sledeće postupke oko carinjenja robe: • prijem dokumenata od uvoznika za obavljanje postupka carinjenja, • pregleda dokumenta i upoređuje stanje robe navedeno u dokumentima sa stvarnim stanjem, • utvrđuje ispravnost upisa tarifnog podbroja i naimenovanja robe koja se uvozi, • obezbeđuju se uverenja o ispravnosti robe (sanitarna, veterinarska, fitopatološka i druga), • utvrđuje se osnovica za obračun carine, ista se obračunava i uplaćuje, • vrši se uplata i ostalih dažbina (PDV, taksa i sl. ), • nakon uplate roba se pušta u slobodan promet. 18

Carinske povlastice – Preferencijalno poreklo robe • Preferencijalno poreklo robe u carinskom postupku obezbeđuje povoljniji tretman na osnovu primene međunarodnih ugovora kojim se obezbeđuje smanjenje uvoznih dažbina ili njihovo oslobađanje. • Preferencijalno poreklo domaće robe dokazuje se uverenjem o poreklu EUR 1 robe, koje izdaje nadležna carinska ispostava. • Bosna i Hercegovina je potpisala međunarodne ugovore o preferencijalnom poreklu sa Srbijom, Crnom Gorom, Hrvatskom, Makedonijom, Turskom, Rumunijom, Moldavijom, Albanijom i Bugarskom. 19

Oblici uvoza robe bez Jedinstvene carinske isprave su: • TIR karnet • ATA karnet 20

TIR karnet Konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR • TIR je uveden da bi sprečio veliki gubitak vremena zbog carinskih inspekcija i ponovnog pečaćenja na svakoj granici. • Za vozila koja prevoze robu pod TIR karnetom na ulasku u carinsko područje druge zemlje, roba se ne prijavljuje podnošenjem TIR deklaracije. • Uslov za ovo je da su obe zemlje (uvoznica i izvoznica) potpisnice TIR konvencije. • Za izdavanje TIR karneta i garancije operacija pod TIR karnetom u Bosni i Hercegovini ovlaštena je Spoljnotrgovinska komora Bi. H – Udruženje međunarodnih cestovnih prevoznika tereta. 21

Prednosti TIR karneta Prednosti za transport i trgovinu: • smanjuje troškove transporta smanjujući formalnosti i kašnjenja u tranzitu, • olakšava kretanje u tranzitu primenom standardizovane regulative i dokumentacije, • podstiče razvoj međunarodne trgovine. Prednosti za prevoznike: • roba se kreće preko međunarodnih granica s minimalnim ometanjima i stajanjima, • kašnjenja i troškovi transporta su smanjeni, • dokumenti su pojednostavnjeni i standardizovani, • nema potrebe za depozitom (garancijom) na granicama tranzitnih država. 22

Prednosti TIR karneta Prednosti za carinski sistem: • garantovano plaćanje carinskih i poreskih obaveza u slučaju zloupotrebe (do 50 000 USD), • samo “bona fide” prevoznicima je dozvoljeno korištenje TIR karneta – čime se povećava sigurnost sistema, • smanjena je potreba fizičke kontrole robe u tranzitu, • sistem olakšava carinsku kontrolu i propratnu dokumentaciju. 23

ATA karnet • ATA karnet predstavlja jednostavan i jedinstven međunarodni carinski dokument koji omogućava privremeni uvoz robe bez primene redovnog carinskog postupka u zemlju privremenog uvoza i obezbeđuje garanciju za carinu i druge uvozne dažbine. • ATA karnet je carinski dokument sa kojim se može na lak način kretati sa različitim robama, najenjenim u određene svrhe u više od 70 zemalja koje su prihvatile ovaj karnet. Karnet ATA pojednostavljuje prelazak granice, odnosno omogućava izvoznicima i uvoznicima upotrebu samo jednog dokumenta za rešavanje svih carinskih formalnosti. • U svetu, ATA karnet predstavlja sinonim pasoša za robu. 24

Prednosti ATA karneta za korisnike • Pojednostavljivanje carinskih postupaka korištenjem jedne isprave za sve carinske transakcije (privremeni izvoz, tranzit, privremeni uvoz, ponovni izvoz i ponovni uvoz). • Plaćanje carine i drugih dažbina, poreza ili polaganja depozita, uobičajeno kod privremenog uvoza u pojedinačnu zemlju je nepotrebno. • Važenje ATA Karneta do jedne godine omogućuje njegovo višestruko korišćenje za privremeni uvoz u jednu ili više zemalja članica ATA Sistema sa istom robom. • Indirektne prednosti prilikom osvajanja novih kupaca i tržišta u inostranstvu, sportskim društvima će olakšati učestvovanje na međunarodnim sportskim takmičenjima, pozorištima će olakšati gostovanje sa svojom predstavama na međunarodnoj sceni, umetnicima će olakšati izlaganje dela na međunarodnim izložbama, te olakšati učestvovanje na međunarodnim festivalima 25

Prednosti ATA karneta za carinske organe • Manje administracije i sigurnost da ce naplatiti uvozne dadžbine, ne bude li ponovnog izvoza. • Veća produktivnost rada, uz manje troškove. • Sistem obezbjeđuje da ukoliko nosioci karneta ne izvrše ponovni izvoz/uvoz robe, carine/dažbine dospevaju za plaćanje. • Ovo je definitivno pozitivan faktor za carinske organe, pošto sistem obavlja sav posao regulisanja umesto njih i istovremeno obezbeđuje plaćanje odgovarajućih carina/dažbina u celini. Za izdavanje ATA karneta nadležna je Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine. Rok važenja ATA Karneta određuje Spoljnotrgovinska komora Bi. H u skladu sa rokom predviđenim Konvencijom, odnosno do 12 meseci od datuma izdavanja. 26

HVALA NA PAŽNJI ! Doc. dr Milutin Ateljević 27