SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE Doc dr Milutin Ateljevi

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE Doc. dr Milutin Ateljević e-mail : milatelj@ikomline. net 1

LITERATURA • Unković M. Stakić B. (2012) Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Univerzitet Singidunum • Vujić, T. (2013) Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje u Bosni i Hercegovini • Slajdovi sa predavanja • PDF materijali sa vježbi • AVI fajlovi sa vježbi • Internet 2

BODOVANJE AKTIVNOST POENI • Prisustvo na predavanjima i vježbama seminarski rad (projektni zadaci). . . 10 • Prvi kolokvijum. . . . 30 • Drugi kolokvijum. . . . 30 • Završni ispit. . . . 30 ___________ • UKUPNO. . . . 100 3

FORMIRANJE KONAČNE OCJENE • BROJ POENA • • • < 50. . . . ocjena 5 51 - 60. . . . ocjena 6 61 - 70. . . . ocjena 7 71 - 80. . . . ocjena 8 81 - 90. . . . ocjena 9 91 - 100. . . . ocjena 10 4

PRVA NEDELJA PREDAVANJA • • • Pravni i institucionalni oblik spoljne trgovine u Bi. H Pojam spoljne trgovine Uloga i značaj spoljne trgovine Sličnost i razlike između unutrašnje i spoljne trgovine Principi spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja Spoljnotrgovinsko poslovanje u Bosni i Hercegovini 5

UVOD • Bosna i Hercegovina u poslednje vrijeme prolazi kroz period karakterističan po sprovođenju reformskih procesa, težnjom za uspostavljanjem makroekonomske stabilnosti i stabilnog i održivog privrednog razvoja, procesu transformacije vlasništva preduzeća i početku procesa pridruživanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji, težeći u ekomomskim okvirima makroekonomskoj stabilnosti sa visokim realnim stopama privrednog rasta. 6

Ono što karakteriše ekonomiju Bosne i Hercegovine gde su još uvek prisutna brojna ograničenja su : – – – nedovoljan obim privrednih aktivnosti, nedostatak investicionog kapitala, visoka stopa nezaposlenosti, rastući spoljno - trgovinski deficit, nizak nivo produktivnosti rada i nizak nivo konkurentnosti domaće privrede. 7

DRŽAVNO UREĐENJE BOSNE I HERCEGOVINE • Državna struktura Bosne i Hercegovine određena je njenim Ustavom, koji je sastavni deo Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bi. H, poznatiji pod nazivom Dejtonski mirovni sporazum, koji je parafiran 21. novembra 1995. godine u američkom gradu Dejtonu, a potpisan 14. decembra 1995. godine u Parizu. • Tekst Ustava predstavlja Aneks 4 usvojenog mirovnog sporazuma, a njime je Bosna i Hercegovina uređena kao složena i decentralizovana državna tvorevina sa dva entiteta (Republike Srpske i Federacije Bosne i Hecegovine) i Distriktom Brčko Bosne i Hercegovine, ustanovljenog naknadnom arbitražom. 8

ORGANIZACIJA U ENTITETIMA Entitet Republike Srpske ima dva nivoa : • nivo republike i • nivo opštine; Federacija Bi. H sastavljena je od tri nivoa : • federacije, • kantona i • opština. Takođe postoji i nivo gradova, gde postoji takav organizacioni oblik. Distrikt Brčko Bosne i Hercegovine ima specijalan status i vezan je za državu Bosnu i Hercegovinu. 9

ORGANIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE Po principu trodelne podele vlasti : • Zakonodavna vlast - Parlamentarna skupština Bi. H s Predstavničkim domom i Domom naroda; • Izvršna vlast - Predsedništvo Bi. H i Vijeće ministara Bi. H; • Sudska vlast - Ustavni sud Bi. H. 10

POJAM SPOLJNE TRGOVINE • Cilj je svake proizvodnje da roba dođe u potrošnju i da zadovolji neku čovjekovu potrebu, bilo da je riječ o sredstvima za proizvodnju (oprema, sirovine, energija), bilo sredstvima za potrošnju (aparati za domaćinstvo, odjeća, obuća, energija, namještaj, hrana i sl. ). • Ako roba prelazi granicu jedne zemlje i odlazi u druge zemlje – riječ je o spoljnoj trgovini. • Spoljna trgovina predstavlja promet robe i usluga u kome se razmjena obavlja između subjekata raznih zemalja tako što predmet kupoprodaje prelazi carinsku liniju i teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca (uvoz), a koje se obavlja na osnovu zaključenih pismenih spoljnotrgovinskih ugovora 11

• Putem tržišta roba može stići u potrošnju na domaće tržište (unutar granica jedne zemlje, na primjer Bosne i Hercegovine) ili na bilo koje strano tržište, odnosno tržište bilo koje druge zemlje u svijetu. • Ako roba prelazi granicu jedne zemlje i odlazi u druge zemlje – riječ je o spoljnoj trgovini. • Pored spoljnih tržišta (tržišta bilo koje zemlje u svijetu van svoje matične zemlje) postoji i tzv. svjetsko tržište. • Najbolji primer svjetskog tržišta jesu svjetske berze robe, usluga, deviza, novca i kapitala, kao i međunarodne licitacije i tenderi na kojima, pod istim uslovima, mogu nuditi robu sve zainteresovane zemlje svijeta. • Most između nacionalnog i svjetskog tržišta je regionalno tržište (na primer Evropska unija – EU). 12

• Spoljnotrgovinska politika Bosne i Hercegovine zasniva se na principima slobodne i nediskriminirajuće trgovine, a spoljnotrgovinske poslove mogu obavljati svi subjekti koji su registrovani za obavljanje ove djelatnosti. • Kao pravni i institucionalni okvir koji reguliše pitanja spoljne trgovine, Zakon o spoljnotrgovinskoj politici reguliše slobodan protok roba i usluga u međunarodnoj trgovini, a takođe i propisuje uslove obavljanja ekonomskih delatnosti sa inostranstvom. • Spoljnotrgovinska politika u Bosni i Hercegovini dobrim dijelom je usklađena sa principima Svjetske trgovinske organizacije (WTO), jer svojim propisima osigurava Nacionalni tretman i Tretman najpovlašćenije nacije. 13

• Zakon o vanjskotrgovinskoj politici Bi. H (‘’Službeni glasnik Bi. H’’, br. 7/98, 35/04) • Na nivou entiteta ne postoji zakon koji reguliše ovu oblast • Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bi. H • Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske • Spoljnotrgovinska komora Bi. H • Privredne komore entiteta 14

ULOGA I ZNAČAJ SPOLJNE TRGOVINE • omogućuje da se na spoljna tržišta plasiraju viškovi i kupe (popune) manjkovi u robi, uslugama, novcu, kapitalu, tehnologiji i sl. ; • dopunjuje asortiman proizvoda i usluga i omogućuje kvalitetnije zadovoljavanje ljudskih potreba – reprodukcionih i potrošačkih; • omogućuje postizanje povoljnijih uslova razmene cena nego ako se prodaje samo na domaćem tržištu; • usmerava proizvođače na primenu svetskih kriterijuma i standarda vrednovanja proizvodnje i najsavremenijeg tehnološkog progresa; • omogućuje stalnu komunikaciju sa svijetom koja pozitivno utiče na kretanje ljudi i kapitala, kao i na obuku ljudi - proširivanje znanja i upoznavanje • upoznavanje kultura i običaja drugih naroda i zemalja. 15

• Spoljna trgovina proizilazi iz međunarodne podjele rada, a povratno istu obogaćuje i olakšava. Spoljnom trgovinom ostvaruju se značajni zadaci u okviru nacionalne privrede. Putem plasmana viškova i uvoza deficitarnih proizvoda – usluga, ona vrši značajne strukturne promene u materijalnoj proizvodnji i društvenom proizvodu svake zemlje. • Na primjer, u Srbiji se proizvede 10. 000 tona kukuruza, a za nacionalnu potrošnju potrebno je 5. 000 tona. • Da nije spoljne trgovine, taj višak proizvoda značio bi uzalud uložen rad i sredstva. Ali spoljnotrgovinskim procesom omogućeno je da se kukuruz proda u inostranstvu (izveze) i uveze, na primjer, nafta i gas u kojima naša zemlja oskudijeva. Isto tako, budući da se u Bi. H ne proizvode kafa, pamuk, kompjuteri i dr. , ne bi bilo ni tih proizvoda bez spoljne trgovine. 16

• Spoljna trgovina je korisna i kada ne dopunjuje potrebe za robom koje uopšte nema, ili je nema dovoljno, i kada se ne ostvaruje pod neposrednim motivom većeg dohotka (profi ta). Tada je riječ o dopuni asortimana. • Naime, svaki proizvođač, a posebno trgovac, želi da ponudi kompletan asortiman određenog proizvoda – usluge. • A da bi to postigao i pored toga što ne proizvodi ceo asortiman, pomaže mu spoljna trgovina. • Spoljna trgovina se ne svodi samo na plasman viškova i popunu manjkova u robi i uslugama, kao i kompletiranje asortimana. Nju motiviše i zarada na uvoznim i izvoznim poslovima, veća nego da se oni obavljaju u zemlji. • Spoljna trgovina umanjuje produkcione troškove i omogućava konkurentnost i na uvoznoj i na izvoznoj strani. 17

• Spoljna trgovina stalno prisiljava domaće proizvođače da se uklope u svetske kriterijume i standarde vrednovanja proizvodnje, kao i u najsavremeniji tehnički progres. • Ko nije sposoban da pruži konkurentnu cenu, kvalitet, način pakovanja, asortiman i slično, koje će svijet prihvatiti, brzo će biti eliminisan sa svjetskog tržišta, pa će morati ili da prodaje samo u zemlji ili da zaključuje tzv. bilateralne trgovinske i platne sporazume sa pojedinim zemljama na osnovu kojih može prodavati pod uslovima lošijim od svjetskih. 18

• Spoljna trgovina omogućuje stalnu komunikaciju sa svijetom, a mogućnosti međunarodnog saobraćaja između ljudi, preduzeća i država svakodnevno se proširuju. • Saobraćajna sredstva se stalno osavremenjuju. Nekada je trebalo nekoliko dana, pa i mjeseci, da se uspostavi kontakt između kupca i prodavca, a danas se to može obaviti u svako doba i automatski, putem interneta, telefaksa, video konferencije ili satelitske televizije. Dostignuti stepen tehničke savršenosti saobraćajnih sredstava povoljno utiče na proširenje obima međunarodne razmjene i kretanje ljudi. Povećava se njihova transportna moć, proširuje mreža puteva, postiže veća brzina i sigurnost saobraćaja. • Savremenim tehničkim sredstvima, materijalna dobra, ljudi i misli, veoma se brzo prenose kroz ceo svijet. 19

SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU UNUTRAŠNJE I SPOLJNE TRGOVINE • Unutrašnja i spoljna trgovina su slične, ali i značajno različite. • Sličnosti su : – u njihovoj posredničkoj ulozi, – u delovanju ekonomskih zakona kod formiranja cijena, – u organizaciji tržišta i u tehnici trgovanja. 20

SLIČNOSTI IZMEĐU UNUTRAŠNJE I SPOLJNE TRGOVINE Najznačajnija sličnost između unutrašnje i spoljne trgovine je u njihovoj posredničkoj ulozi tj. da i jedna i druga posreduju između proizvođača i potrošača. • Posredovanje je trojne prirode: - interpersonalno - interlokalno i - intertemporalno • Delovanje ekonomskih zakona kod formiranja cijena • Organizacioni oblici tržišta • Tehnika trgovine 21

SLIČNOSTI U INTERPERSONALNOM POSREDOVANJU • Trgovina posreduje između personificiranih proizvođača i potrošača, dakle (između ličnosti koji se jedanput pojavljuju u proizvodnji u vidu preduzimača kao organizatora proizvodnje, a drugi put u licu potrošača koji na tržištu - u trgovinama, na pijacama, putem interneta i sl. - kupuju tu robu. • Radi se, dakle, o posredovanju između ličnosti (lat. persona) i otuda se u ovom slučaju govori o interpersonalnom posredovanju. 22

SLIČNOST U INTERLOKALNOM POSREDOVANJU • Trgovina posreduje, u prostoru - između mjesta gde se roba proizvodi i mjesta gde se roba troši, sa većom ili manjom udaljenošću između tih mjesta. Uvek je potrebno da se sa robom, u tom međuprostoru, stručno manipuliše, što znači da se ona dobro upakuje, zaštiti od rasipanja, pravilno transportuje i iznese na tržište. • Trgovina obavlja sve te poslove i nosi uvek rizik koji se pojavljuje po osnovu transporta (prevoza) i naplate robe, bilo da se radi o unutrašnjem ili međunarodnom prometu robe. • U ovom slučaju trgovina posreduje između mjesta (lat. locus) proizvodnje i mjesta potrošnje i zato se govori o interlokalnom posredovanju trgovine. 23

SLIČNOST U INTERTEMPORALNOM POSREDOVANJU • U funkciji intertemporalnog posredovanja (lat. tempusvrijeme) trgovina preduzima sve potrebne radnje da bi se premostile vremenske razlike od momenta proizvodnje do momenta potrošnje. • Retko se proizvedena roba neposredno po završenom procesu proizvodnje‚ odmah iznosi na tržište i prodaje potrošaču. • Proizvedenu robu, od strane trgovine, valja otkupiti onda kada se ona najviše nudi jer je tada njena cijena niža, a njenu prodaju izvršiti u vrijeme kada se ona najviše traži, uključujući i proces zamrzavanja i skladištenja. 24

SLIČNOST U DJELOVANJU EKONOMSKIH ZAKONA KOD FORMIRANJA CIJENA • Zakon ponude i tražnje, kao jedan od osnovnih ekonomskih zakona, jednako deluje i u unutrašnjoj i u spoljnoj trgovini. Ako se radi o njegovom ograničenju zbog dejstva monopola (imperfektna konkurencija) ili mjera države, kojima ona utiče na održavanje ravnoteže u privredi, ti uticaji su jednako mogući i u unutrašnjoj i u spoljnoj trgovini. • Ovde je jedina razlika što se cijene kod spoljne trovine mnogo objektivnije mjere jer djeluje ponuda roba iz cijelog svijeta. 25

SLIČNOST U ORGANIZACIONIM OBLICIMA TRŽIŠTA • Organizacioni oblici tržišta ili kanali marketinga su, takođe, slični u unutrašnjoj i u spoljnoj trgovini. • I u unutrašnjoj i u spoljnoj trgovini može se organizovati prodaja i kupovina robe na berzama, aukcijama, licitacijama, tenderima, sajmovima, prikupljanjem ponuda, direktnom pogodbom, putem telefona, pošte, radija, televizora, interneta i sl. • Malo je teže organizovati međunarodne kupovine i prodaje, jer međunarodna roba podliježe carinjenju i primjeni različitih deviznih kurseva, ali u samoj suštini trgovine sa stanovišta kanala marketinga, nema ozbiljnijih razlika da li se radi o unutrašnjoj ili spoljnoj trgovini. 26

SLIČNOST U TEHNICI TRGOVINE • Tehnika trgovine je takođe slična u unutrašnjoj i spoljnoj trgovini. Kad se radi o plasiranju ponuda i upita, pregovaranju, zaključivanju ugovora, realizaciji poslova ne postoji značajnija razlika unutrašnje i spoljne trgovine. • Razlika je samo u tome što strana roba podleže carinjenju, preračunavanju cijena putem deviznog kursa, specijalnom sistemu plaćanja i najčešće većoj udaljenosti, što sve inicira veće rizike u spoljnoj nego u unutrašnjoj trgovini, ali je sama tehnika trgovine ista 27

ZNAČAJNE RAZLIKE IZMEĐU UNUTRAŠNJE I SPOLJNE TRGOVINE • • • nejednakoj mobilnosti faktora proizvodnje; različitim monetarnim sistemima; trgovinskim ograničenjima; nivou rizika i fizičkom prelasku robe preko granice, kad se radi o spoljnoj trgovini. 28

RAZLIKA U NEJEDNAKOJ MOBILNOSTI FAKTORA PROIZVODNJE • Se odnosi na Rikardovu tezu da su između zemalja faktori proizvodnje (zemlja, rad i kapital) nemobilni. Međutim, jedno je druga polovina 18. veka kada je nastala njegova teorija, a drugo vrijeme današnjeg dejstva svetske globalizacije. • Danas se i između zemalja slobodno kreću ne samo robe i usluge nego i faktori proizvodnje. Pa, ipak, jedno je granica unutar jedne zemlje, a drugo kretanje faktora proizvodnje u druge, najudaljenije zemlje svijeta. • I pored toga, što je Rikardova teza u praksi opovrgnuta dobijanje radne dozvole u drugim zemljama i dalje podleže rigoroznim nacionalnim procedurama u cilju zaštite domaćeg tržišta rada. 29

RAZLIČITOST U MONETARNIM SISTEMIMA • Je jedna od glavnih razlika unutrašnje i spoljne trgovine. • Nasuprot čisto domaćim poslovima, međunarodni poslovi se odvijaju u svetu mnogo valuta i monetarnih sistema. • Svaka zemlja ima svoju valutu kao zakonsko sredstvo plaćanja i različit sistem cijena koji utiče na kurs nacionalne valute. • Posledice i poteškoće ovoga se javljaju kad treba cijenu robe izraženu u nacionalnoj valuti pretvoriti u cijenu robe izraženu u nekoj međunarodno priznatoj valuti. • Pošto postoje različiti sistemi cijena u pojedinim zemljama rijedak je slučaj da se unutrašnja vrednost neke nacionalne valute, koja odražava njenu kupovnu moć na domaćem tržištu, podudara sa cijenom iste robe u drugim zemljama, koja se mjeri odnosom deviznih kurseva. 30

RAZLIKE ZBOG CARINA I OSTALIH OGRANIČENJA • Trajnu i značajnu razliku između unutrašnje i spoljne trgovine predstavljaju kontingenti, kvote, dozvole, saglasnosti, prelevmani, obavezna prodaja deviza, međunarodni standardi kvaliteta mjere indirektnog protekcionizma) koje se primjenjuju u spoljnoj, a ne i u unutrašnjoj trgovini. • Ako se mnoge mjere i ukinu nikada ne mogu nestati carinske barijere na granici. Čak i ako bi se carinske stope ukinule, procedura carinjenja, radi zaštite kvaliteta - zdravlja i bezbednosti građana, uvek moraju postojati. • Promet određenih proizvoda (npr. droga, trafiking, oružje) obavezno se podvrgava kontroli i u unutrašnjoj trgovini. 31

RAZLIKE ZBOG NIVOA RIZIKA • Nivo rizika je veći u spoljnoj nego u unutrašnjoj trgovini. • To nije uslovljeno samo udaljenijim transportom, jer nekada transport unutar jedne zemlje (na primjer Rusije) je mnogo udaljeniji nego između mnogih zemalja. • Svetski poslovi prelaze političke, kulturološke i ideološke granice. • U spoljnoj trgovini se, često, prelaze granice više zemalja, različite su carinske stope i mere državne politike, poreski sitemi, kamatne stope, devizni kursevi, konjunkturne promjene na tržištima pojedinih zemalja, postoji više piraterije i kriminalnih grupa i sl. • Jednostavno rečeno, rizici su mnogo veći u spoljnoj, nego u unutrašnjoj trgovini. 32

RAZLIKE ZBOG FIZIČKOG PRELASKA ROBE PREKO GRANICE • Ta vrsta razlike predstavlja glavnu specifičnost spoljne trgovine. • Kod unutrašnje trgovine roba ostaje u granicama jedne zemlje, a kod spoljne trgovine roba, u principu, napušta granice jedne zemlje i odlazi u druge zemlje. • To adekvatno prati i statistika spoljne trgovine. 33

ZADACI SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZEĆA I DRUŠTVA Rastuća proizvodnja i usluge iziskuju sve veća tržišta. Osnovni zadaci spoljnotrgovinskog preduzeća u okviru razmjene sa inostranstvom sastoje se u sledećem: • stalnom i preventivnom izučavanju i analizi spoljnih tržišta, preventivno, tj. prije nego se uđe u proces proizvodnje robe i usluga • svu robu namijenjenu izvozu plasirati pod najpovoljnijim uslovima, u pravo vrijeme i na pravom mjestu, 34

• u granicama svojih deviznih mogućnosti nabaviti iz uvoza opremu, repromaterijal i proizvode široke potrošnje pod najpovoljnijim uslovima; • na najekonomičniji i najrentabilniji način obavljati i sve druge spoljnotrgovinske poslove, uključujući i poslove reeksporta, dugoročne proizvodne kooperacije, poslovnotehničke saradnje, građevinarstava po sistemu inženjeringa, ulaganja kapitala i sl. • Da bi ispunilo ovako ozbiljne zadatke, spoljnotrgovinsko preduzeće mora imati dobro razgranatu i efikasno organizovanu spoljnotrgovinsku mrežu, tzv. kanale prodaje u zemlji i inostranstvu, raspoloživ prostor, opremu i sposobne kadrove. 35

PRINCIPI SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA • Dobra organizacija spoljnotrgovinskog, kao i svakog drugog, preduzeća daje mogućnost da se ostvare četiri ključne misije odnosno odgovornosti preduzeća i to: • ekonomska odgovornost, • pravna odgovornost, • etička odgovornost i • filantropska odgovornost. 36

37

• Ekonomska odgovornost je oslonac za sve druge odgovornosti. • Samo rentabilno preduzeće od koristi je zaposlenim i društvu. • Pravna odgovornost je sposobnost preduzeća da posluje po zakonima. • Ugovori se moraju poštovati • Nepozanavanje zakona ne oslobađa od odgovornosti • Etička odgovornost znači ponašanje preduzeća prema društvenim običajima i etičkim normama. • Etika ne trpi laži, prevare, kriminal i korupciju. • Filantropska odgovornost podrazumeva da preduzeće bude adekvatno uklopljeno u okruženje, da bude darodavac, saglasno svojim mogućnostima. 38

• Spoljnotrgovinsko poslovanje je prava moralna disciplina, o čemu uvek moraju voditi računa svi učesnici toga poslovanja. • Principi spoljnotrgovinskog poslovanja imaju svoju suštinsku odnosno naučnu dimenziju i zakonsku dimenziju. 39

SUŠTINSKI PRINCIPI SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA • poslovni i proizvodni standardi (kvalitet – asortiman i dizajn proizvoda, način pakovanja i obelježavanja, cijene, održavanje, rokovi isporuka, istinita reklama i propaganda i sl. ) • ekonomski interes (uslovi za rentabilne spoljnotrgovinske poslove, za povećanje profita i izbjegavanje eventualnih gubitaka) • sigurnost posla (komercijalni i nekomencijalni rizici, projvera poslovnih referenci - boniteta) • zaštita poslovne tajne (za odbranu i bezbednost zemlje. . . ) • nemonopolsko ponašanje i sprečavanje nelojalne 40 utakmice (konkurencije)(lažno reklamiranje proizvoda. . . )

ZADACI SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZEĆA • Stalno i preventivno izučavanje i analiza spoljnih tržišta (pre ulaska u proces proizvodnje roba i usluga) • Svu robu namijenjenu izvozu plasirati po najpovoljnijim uslovima, u pravo vrijeme i na pravom mjestu • U granicama svojih deviznih mogućnosti nabaviti iz uvoza opremu, reprometerijal i proizvode široke potrošnje pod povoljnijim uslovima • Na najekonomičnijii i najrentabilniji način obavljati i sve ostale ST poslove (reeksport, kooperacije, poslovnotehničke saradnje, ulaganja kapitala, građevinarstva po sistemu inženjeringa i sl. ) 41

OPŠTI USLOVI SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOBANJA U BIH • Za sprovođenje spoljne politike Bosne i Hercegovine nadležno je njeno Predsedništvo, u skladu sa odredbama Ustava. • Spoljnotrgovinsko poslovanje u Bosni i Hercegovini je slobodno od bilo kakvih ograničenja, a zabrane i ograničenja se odnose jedino na uvoz i izvoz koji bi bili u suprotnosti sa javnošću, moralom, javnom politikom ili javnom bezbjednosti. • Vijeće ministara Bosne i Hercegovine nadležno je da propisuje obim ili vrijednost kvota, način, vremenski period i uslove za njihovu klasifikaciju. 42

SPORAZUM CEFTA • CEFTA (engl. Central European Free Trade Agreement) je multilateralni (višestrani) ugovor o slobodnoj trgovini. • Potpisnice sporazuma su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija i UNMIK/Kosovo. • Pre ulaska u Evropsku uniju članice su bile i Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija. 43

CEFTA • Krajem 2006. godine ova mreža bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama u regionu (Albanija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Crna Gora i UNMIK/Kosovo) zamenjena je potpisivanjem regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA 2006 (Bukurešt, 19. 12. 2006. ) • CEFTA Sporazum je za Bi. H stupio na snagu 22. 11. 2007. godine • Ovim sporazumom potpisnice su se dogovorile da će razvijati odnose sa EU, te da će provoditi uzajamne trgovinske odnose u skladu sa pravilima i disciplinama Svetske trgovinske organizacije (WTO), bez obzira da li su njene članice. 44

OSTALI SPORAZUMI • Ugovor o slobodnoj trgovini sa Republikom Turskom potpisan je u Ankari 3. jula 2002. godine, a stupio je na snagu 1. jula 2003. godine. • Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskim zajednicama i njihovim zemljama članicama (SSP) i Privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima (PS) – potpisani su u Briselu 16. juna 2008. godine. Privremeni sporazum je stupio na snagu 1. jula 2008. godine. 45

PORESKA POLITIKA U BOSNI I HERCEGOVINI • • • Na teritoriji Bosne i Hercegovine uspostavljene su sledeće kategorije poreza: Porez na dodatnu vrijednost (PDV), Porez na dobit, Porez na dohodak, Porez na imovinu, Doprinosi za socijalno osiguranje koje plaća poslodavac i zaposleni, Akcize, kao posebna vrsta poreza koji se plaća na neke od proizvoda poput naftnih derivata, duvanskih proizvoda, alkoholnih i bezalkoholnih pića, piva, vina i kafe.

POREZ NA DODATNU VREDNOST U BIH • Na teritoriji Bi. H uvedena je jedinstvena stopa poreza na dodatnu vrednost (PDV) u iznosu od 17%. • Za njegovo ubiranje zadužena je Uprava za indirekno oporezivanje Bi. H, koja ujedno vodi i koordinaciju pitanja fiskalne politike. • PDV je sveobuhvatan porez na potrošnju i procenjuje se na osnovu dodatne vrednosti na robu i usluge koji plaća krajnji korisnik. • Prilikom plaćanja poreske obaveze, obveznik će smanjiti porez na dodanu vrijednost od iznosa poreza koji je već platio drugim poreznim obveznicima prilikom kupovine. To osigurava neutralnost poreza bez obzira na broj uključenih transakcija.

POREZ NA DOBIT U BIH • Stopa poreza na dobit na teritoriji Bosne i Hercegovine obračunava se u iznosu od 10%. • Dobit se obračunava u skladu s važećim zakonima, oduzimanjem troškova od prihoda. • Poreska osnovica uključuje profit, prihode i kapitalnu dobit, u skladu s računovodstvenim propisima. • Izdaci moraju biti u skladu s računovodstvenim standardima. • Dobit prenesena iz inostranstva ne oporezuje se u Bi. H, ukoliko prethodno podleže oporezivanju u inostranstvu.

POREZ NA DOHODAK U BIH • Porez na dohodak u Bosni i Hercegovini je regulisan entitetskim zakonima o porezu na dohodak. • U Republici Srpskoj na snazi je Zakon o porezu na dohodak, kojim su propisane stope od 10% i 15%. • U Federaciji Bi. H usvojen je Zakon o porezu na dohodak sa jedinstvenom stopom od 10%, a primenjuje se od 1. januara 2009. godine. • Poreska osnovica koja je predmet oporezivanja određena je vrstom prihoda, a uključuje plate, prihode od kapitala, ulaganja i imovine, te druge prihode koje lice ostvari u toku perioda (dohotci od igara na sreću, pokloni, nasledstva i slično).

POREZ NA IMOVINU U BIH Porez na imovinu se plaća na sledeća prava na nepokretnosti: • • Pravo svojine, Pravo plodouživanja, Pravo upotrebe i pravo stanovanja, Pravo zakupa stana i pravo zakupa poslovnog prostora i drugih nepokretnosti preko jedne godine, • Pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta.

PORESKE OBAVEZE STRANACA U BIH • Svi stranci s prebivalištem u Federaciji Bi. H i Republici Srpskoj plaćaju porez na prihode ostvarene u kalendarskoj godini na teritoriji Bi. H. • Svi stranci koji ne prebivaju u Bi. H, ali ostvaruju prihode u Federaciji Bi. H i Republici Srpskoj smatraju se poreskim obveznicima. • U Brčko Distriktu, stranci se tretiraju kao poreski obveznici, ako borave na teritoriji Brčko Distrikta u neprekinutom razdoblju od najmanje 183 dana.

HVALA NA PAŽNJI ! Doc. dr Milutin Ateljević 52