Specijaslistike studije UPRAVLJANJE RIZIKOM I METODE PROCENE RIZIKA

Specijaslističke studije : UPRAVLJANJE RIZIKOM I METODE PROCENE RIZIKA Profesor: dr Biljana Gemović

UVOD § Rizik je termin usko povezan sa svim poslovnim i proizvodnim aktivnostima i njegovo postojanje kao takvo mora biti prepoznato i prihvaćeno. § Standard OHSAS 18001: 2007 rizik definiše kao kombinaciju verovatnoće i posledice(a) specifičnog opasnog događaja koji se dešava. § Austrijsko –novozelandski standard (AS/NZS 4360: 2004), rizik definiše kao: mogućnost da se nešto desi što će imati negativan uticaj na ciljeve. Rizik je određen posledicom i verovatnoćom nastupanja rizika. § (AS/NZS 4360: 2004), daje primer podele rizika po sledećim grupama: § rizici bolesti, § ekonomski, § ekološki, § finansijski, § ljudski, § prirodni hazardi, § profesionalno zdravlje i bezbednost, § rizici podobnosti proizvoda, § rizici profesionalne podobnosti, § rizici štete na imovini, § rizici javne podobnosti, § bezbednosni rizici i tehnološki rizici

Upravljanje rizicima – polazne osnove – § Osnova integrisanog sistema upravljanja rizicima: § § ISO 9000 ISO 14000 OHSAS 18000 BSI 7799… § Najpoznatiji standardi iz oblasti upravljanja rizikom: § AS/NZS 4360: 2004 § CAN/CSA Q 850 -97 § BS 6079: 2000 § BS 25999: 2006

§ Zdrav, siguran, sposoban i motivisan radnik nije samo individualan cilj, to je i državni i društveni prioritet. Institucije, zakoni , propisi, preduzeća i pojedinci koji su najdirektnije uključeni u postizanje ovog cilja čine sistem bezbednosti izdravlja na radu u jednoj zemlji. § Svrha i cilj sistema bezbednosti i zdravlja na radu (BZNR) je sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa radom, kao i unapređenje uslova rada. § Svi faktori koji nastaju u procesu rada na radnom mestu i u radnoj oko lini, a koji mogu da prouzrokuju ili izazovu povredu na radu ili oštećenje zdravlja, odnosno oboljenje zaposlenog predstavljaju opasnosti i štetnosti u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.

§ Radi prepoznavanja i pro ce njivanja izloženosti zaposlenog § § § opasnostima i štetnostima i pre du zimanja mera da se iste otklone ili svedu na objektivno najmanju moguću meru. U republici Srbiji, bezbednost i zdravlje radnika potpada pod nadležnost Ministavrstva rada i socijalne politike. U njegovom sastavu nalazi se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja obavlja niz važnih funkcija u okviru sistema u Republici Srbiji donet je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu [Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br. 101/05). ]. Sistem bezbednosti i zdravlja na radu zasnovan je na primeni principa prevencije profesionalnih rizika od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom koji se sprovode pre početka rada na radnom mestu i u radnoj okolini.

Neki od Pravilnika doneti po osnovu obaveza koje proističu iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. 1. Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i 2. 3. 4. 5. u radnoj okolini (, , Službeni glasnik RS”, br. 72/06; 84/06 i 30/10), Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (, , Službeni glasnik RS”, br. 62/07), Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom („Službeni glasnik RS”, br. 72/06 i 84/06), Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (, , Službeni glasnik RS”, br. 94/06 i 108/06), Pravilnik prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom(, , Službeni glasnik RS”, br. 120/07 i 93/08)

Uredbe i pravilnici doneti po osnovu obaveza koje proističu iz posebnih direktiva EU i konvencija MOR-a, a u skladu Nacionalnim programom integracija (NPI) 1. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri 2. 3. 4. 5. korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu („Sl. glasnik RS”, br. 92/08), Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima („Sl. glasnik RS”, br. 14/09 i 95/10), Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Sl. glasnik RS”, br. 21/09), Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad („Sl. glasnik RS”, br. 23/09), Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama („Sl. glasnik RS”, br. 106/09),

6. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju azbestu („Sl. glasnik RS”, br. 106/09; 6/10 i 15/10), 7. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri ručnom prenošenju tereta („Sl. glasnik RS”, br. 106/09), 8. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom („Sl. glasnik RS”, br. 106/09), 9. Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbedanost i zdravlje na radu („Sl. glasnik RS”, br. 95/10), 10. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima („Sl. glasnik RS”, br. 95/10),

Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (, , Službeni glasnik RS”, br. 72/06; 84/06 i 30/10) § Ovim pravilnikom utvrđuju se način i postupak procene rizika od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i način i mere za njihovo otklanjanje, koje poslodavac uređuje aktom o proceni rizika.

Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (, , Službeni glasnik RS”, br. 62/07) § Poslodavac je dužan da evidencije vodi na propisanim obrascima (obrasci 1– 14), I to su sledeći obrasci: § Evidencija o radnim mestima sa povećanim rizikom vodi se na Obrascu 1 § Evidencija o zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta vodi se na Obrascu 2 § Evidencija o povredama na radu vodi se na Obrascu 3 § Evidencija o profesionalnim oboljenjima vodi se na Obrascu 4 § Evidencija o bolestima u vezi sa radom vodi se na Obrascu 5 § Evidencija o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad vodi se na Obrascu 6 § Evidencija o opasnim materijama koje se koriste u toku rada vodi se na Obrascu 7

§ Evidencija o izvršenim ispitivanjima radne okoline vodi se na Obrascu 8 § Evidencija o izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad vodi se na Obrascu 9 § Evidencija o izvršenim pregledima i ispitivanjima sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu vodi se na Obrascu 10 § Evidencija o prijavama smrtnih, kolektivnih i teških povreda na radu, kao i povreda na radu zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana vodi se na Obrascu br. 11 § Evidencija o prijavama profesionalnih oboljenja vodi se na Obrascu 12 § Evidencija o prijavama bolesti u vezi sa radom vodi se na Obrascu 13 § Evidencija o prijavama opasnih pojava koje bi mogle da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenih vodi se na Obrascu 14. § [Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (, , Službeni glasnik RS”, br. 62/07)]

Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom („Službeni glasnik RS”, br. 72/06 i 84/06), § Ovim pravilnikom propisuje se sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu. Izveštaji o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu izdaju se na Obrascu izveštaja o povredi na radu (Obrazac 1), Obrascu izveštaja o profesionalnom oboljenju (Obrazac 2) i Obrascu izveštaja o oboljenju u vezi sa radom (Obrazac 3), koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (, , Službeni glasnik RS”, br. 94/06 i 108/06) § Ovim pravilnikom propisuju se postupak i rokovi preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti.

Pravilnik prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom(, , Službeni glasnik RS”, br. 120/07 i 93/08) § Ovim pravilnikom utvrđuje se način, postupak i rokovi vršenja prethodnog lekarskog pregleda lica koje zasniva radni odnos, odnosno lica koje poslodavac angažuje za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom (u daljem tekstu: zaposleni) i periodičnog lekarskog pregleda zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. § Prethodne i periodične lekarske preglede vrši služba medicine rada. § U postupku vršenja prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda služba medicine rada koristi podatke iz akta poslodavca o proceni rizika – o faktorima rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom i o posebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati zaposleni.

§ Standard ISO 9000 - predstavljaju put ka upravljanju rizikom i § § § čine podlogu za uvođenje koncepta integrisanog sistema upravljanja rizicima Posredno zahtevi standarda ISO 14001: 2004 su definisani na način da kompanija smanji ili eliminiše negativne uticaje na životnu sredinu. U seriji standarda po zahtevima OHSAS 18000 definisani su pojmovi kao što su opasnost, incident, rizik, prihvatljivi rizik, a u samim zahtevima standarda pominje se upravljanje rizicima, ocena rizika, merenje i analiza istog. Standard BSI 7799 – Upravljanje sigurnošću informacija- navodi zahteve za uspostavljanje, sprovođenje i održavanje dokumentovanog organizacionog sigurnosnog sistema upravljanja informacijama (ISMS) u kontekstu opštih poslovnih rizika kompanije. U standardu ISO/IEC 17799 - Informacione tehnologije - Pravila prakse za upravljanje sigurnošću informacija date su preporuke za upravljanje zaštitom informacija. AS/NZS 4360: 2004 – Ovaj standard se može primeniti na veoma širok spektar aktivnosti, odluka ili operacija bilo kojeg preduzeća javnog ili privatnog sektora, javnu upravu pa čak i na pojedince. Standard specificira elemente procesa upravljanja rizicima, ali nema za cilj da unificira sistem upravljanja rizicima.

OHSAS 18001 § Serija standarda za ocenjivanje zdravlja i bezbednosti na radu i prateći OHSAS 18002, Uputstvo za primenu OHSAS 18001, nastali su kao odgovor na zahtev korisnika za prepoznatljivim standardom za sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu na osnovu kog bi njihov sistem upravljanja mogao da se ocenjuje i sertifikuje. § OHSAS 18001 je razvijen na način da je potpuno kompaktibilan sa standardima za sisteme upravljanje - sa ISO 9001: 2000(kvalitet) i ISO 14001: 2004 (životna sredina), da bi se olakšalo integrisanje sistema upravljanja kvalitetom, životnom sredinom, zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu od strane organizacija, ukoliko one to žele. § OHSAS standardi za upravljanje zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu služe da organizacijama obezbede elemente efektivnog sistema zaštite zdravlja i bezbednosti na radu (OH&S) koji se mogu integrisati sa ostalim upravljačkim zahtevima kako bi se organizacijama pomoglo da postignu OH&S ciljeve i ekonomske ciljeve.

Proces upravljanja rizicima § Proces upravljanja rizicima, se sastoji iz nekoliko aktivnosti, slika br. 1 : § Identifikacije i ocene rizika § Utvrđivanja mogućih akcija § Kreiranja plana akcija u odnosu na rizike § Implementacije sačinjenog plana § Ponovnog razmatranja (monitoring) i evaluacije plana § Po opštem modelu, identifikacija i ocena rizika predstavlja prvi korak u procesu upravljanja rizicima. Postiže se na više načina: § - prikupljanjem prethodnih iskustava od ljudi koji su radili slične projekte § - prikupljanjem literature vezane za specifičnu oblast projekta § - prikipljanjem različitih podataka i njihovih analiza kojim se prate podaci iz oblasti medicine rada i sl. § OHSAS standarda je zasnovan na metodologiji poznatoj kao „planiraj-uradi –proveri-deluj” Demingov PDCA krug poboljšanja), slika br. 2. slika br. 1: Proces upravljanja rizicima slika br. 2: Demingov PDCA krug poboljšanja (Plan-Do- Check-Akt)

RADNO MESTO-OS. JEDINICA PROIZVODNOG PROCESA § Osnovna proizvodna jedinica svakog proizvodnog procesa je radno mesto na kom je predviđeno da se kod poslodavca za obavljanje ”radnih” zadataka angažuje jedan ili više radnika. § Pojam radno mesto se, prema Zakonu, definiše kao prostor namenjem za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim ili pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl. ) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. § Podela radnih mesta, na osnovu četiri osnovna kriterijuma, prikazana je u tabeli br 1. §Tabela br. 1. : Podela radnih mesta

Procena rizika na radnom mestu § Procena rizika se, prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, § § definiše kao sistemsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora rizika (opasnosti i štetnosti) u procesu rada, koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja rizika. Osnovna svrha identifikacije faktora rizika je prepoznavanje svih mogućih opasnosti i štetnosti, a da se pri tome nijedna ne izostavi. Ovo zahteva jedan sistematičan pristup identifikovanja svih mogućih potencijalnih izvora. Neophodno je znati da je indentifikacija faktora rizika najefikasnija i najkorisnija samo onda ako se sprovede na nivou preduzeća, radne okoline i radnog mesta. Procena rizika se obavezno vrši za svaku prepoznatu i utvrđenu opasnost ili štetnost na radnom mestu. Procena rizika predstavlja dinamičan i kontinuirani istraživačkostručan proces multidisciplinarnog karaktera, koji ima za cilj uspostavljanje i povišenje nivoa bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima u preduzeću. Da bi se procena rizika mogla uspešno sprovesti neophodan je timski rad, koji podrazumeva interaktivno učešće velikog broja stručnjaka iz različitih područja

UPRAVLJANJE RIZIKOM § Za upravljanje i kontrolu ustanovljenih rizika, izuzev konzenzusa svih učesnika u postupku procene, neophodno je i definisanje politike preduzeća po pitanju sprovođenja donetih zaključaka, kao i donošenje procedura u postupku upravljanja i kontrole rizika. § Adekvatne procedure u okviru sistema OHSAS 18000 doprinose kvalitetu i efikasnosti sprovođenja mera za smanjenje rizika i održavanje jednom postignutog zadovoljavajućeg nivoa bezbednosti i zaštite zdravlja svih učesnika u procesu rada i drugih lica koja se mogu zateći u zoni uticaja uz stalno poboljšanje.