Specifinosti porodice sa darovitim detetom 1 D a

Specifičnosti porodice sa darovitim detetom

1 ) D a r o v i t a d e c a u r o d i t e l j s k Generalizacija o porodicama darovite dece

“Ne volim što imam darovito dete. Ne želim da imam darovito dete. ” (Nora, majka darovitog deteta, prema Solow, 2001) Koji to posebni izazovi prate vaspitavanje ovakvog deteta?

Vaspitanje darovitog deteta v. Prva lekcija koju roditelji darovitog deteta moraju da nuače odnosi se na neujednačen tempo razvoja njihovog deteta u različitim domenima. v. Kako usmeravati razvojem koji je po svojoj prirodi ‘disonantan’? vČesto se i sami nalaze u nedoumici šta i kada treba podsticati, a šta i kada obeshrabrivati.

Opterećeni odgovornošću za aktualizaciju talenta, roditelji mogu oslobaðati dete drugih uobičajenih obaveza i tako mu uskratiti priliku da razvija važne veštine van domena svog talenta

Porodični odnosi v. Pošto u domenu svog talenta funkcioniše gotovo na nivou odrasle osobe, darovito dete suočava svoje roditelje sa potrebom da se redefinišu uobičajene porodične uloge. v. Roditelji ne smeju da budu zavedeni detetovom zrelošću u jednom domenu i upadnu u zamku da ga tretiraju kao „trećeg roditelja“.

Slika o sebi roditelja darovite dece • Roditelji darovite dece nisu naprosto ‘srećnici’ pošteđeni uobičajenih teškoća u podizanju deteta. • Osećaj dvostruke odgovornosti – za dete i njegovu darovitost – budi svest o tome da postoji „suviše prilika da se pogreši“ i ispunjava ih strepnjom da nisu dorasli svom zadatku (Hackney, 1981). • Roditelji darovite dece mogu biti preplavljeni oseæanjima zbunjenosti i nesigurnosti u susretu sa detetom koje ne odgovara njihovoj predstavi o detetu (Ross, 1979, prema Keirouz, 1990).

Odnos između braće i sestara v. Poseban problem u porodicama sa darovitim detetom predstavlja odnos izmeðu braće i sestara - efekat koji etiketa darovitosti ima na ‘nedarovito’ dete. v. Braća i sestre darovite dece osećaju zapostavljenim i da njihovo samopouzdanje trpi usled prisustva darovitog deteta u porodici

Škola i roditelji škola se “upliće” u ustaljenu porodičnu dinamiku porodica ima veća očekivanja od škole

Roditelji darovite dece suočavaju se sa brojnim dilemama u vezi sa školovanjem svog deteta: • kako na najbolji način pripremiti darovito dete za školu i da li mu unapredočiti mogućnost da će (makar u jednom domenu) znati mnogo više od druge dece (ponekad i od nastavnika); • kako postići ravnotežu između opšteg obrazovanja i posebnih sposobnosti i interesovanja deteta; • da li je bolje da se školuje sa svojim vršnjacima ili da preskače razrede.

Podsticanje darovitosti: porodični kontekst

• Ma koliko napora roditelji investirali u usmeravanje detetovog razvoja u pravcu izuzetnosti, njegovo postignuće neće nositi etiketu darovitosti ukoliko izostaje potpora u vidu visokih sposobnosti. • Sa druge strane, dete nadprosečnih potencijala će teško dosegnuti krajnje domete svojih sposobnosti, ukoliko odrasta u neadekvatnom porodičnom okruženju. • U odsustvu podrške porodice škola najčešće podbacije u pokušajima celovitog razvijanja potencijala darovite dece.

Afektivna dimenzija • • Afektivna dimenzija se određuje kao stepen otvorenosti roditelja u iskazivanju naklonosti prema detetu, te senzitivnosti za njegove želje i potrebe, koje variraju u rasponu od hladnog do toplog vaspitanja. Hladan, odbijajući roditelj zauzima distancu u odnosu prema detetu, ne prihvata dečije pokušaje približavanja, pokazuje prijemčivost za metode kažnjavanja (uključujući i fiičku kaznu), te zauzdanost u komunikaciji sa detetom (malo razgovara sa detetom i ne obrazlaže vlastite postupke). Nasuprot tome, topao roditelj se odlikuje prihvatajućim odnosom prema detetu, koji se manifestuje kao otvorenost u iskazivanju emocija, prihvatanje detetovog približavanja, učestalostrazgovora sa detetom uz stalno prisutnu tendenciju roditelja ka obrazlaganju vlastitih postupaka, te prijemčivost za različite oblike pozitivnog potkrepljivanja deteta. Nalazi različitih istraživanja ovog problema sugerišu važnost emocionalne topline roditelja u podsticanju njegove darovitosti

Roditeljska kontrola • • • S obzirom da se značenje kontrole značajno menja u zavisnosti od toga da li je vezujemo uz toplo ili hladno vaspitanje, to jest u odnosu na „emocionalni kontekst u kome se ostvaruje kontrola aktivnosti deteta“, vaspitni postupci roditelja mogu se jasnije sagledati kroz kombinaciju krajnjih tačaka dveju dimenzija, čime dolazimo do pojma vaspitnog stava. R Restriktivnost koja je ukombinovana sa emocionalnom hladnoćom, za šta je u pojedinim teorijskim modelima vaspitanja namenjen termin autoritarnost predstavlja svojevrsno sredstvo diktature koje osujećuje detetove pokušaje osamostaljivanja i uspostavljanja lične autonomije, što nesumnjivo otežava preobraćanje visokih potencijala deteta u izuzetan učinak. Sa druge strane, vaspitni stavovi koji se opisuju u terminima emocionalne topline i ograničavanja u vaspitanju, a koji se označavaju terminom autoritativnost, doprinose pozitivnom vrednosnom konotiranju termina „kontrola“, te njegovom povezivanju sa usmeravanjem i vođenjem deteta, što potpomaže proces razvoja darovitosti.

Uloga porodice 15 Ø naklonost i ljubav roditelja prema deci stvara poverenje dece prema njima Ø razumevanje potreba deteta i to ne samo intelektualnih, već i afektivnih i socijalnih Ø dobro funkcionisanje porodice podrazumeva strpljenje roditelja i bavljenje decom Ø podsticaj i podrška roditelja raznovrsnim aktivnostima, a ne samo za učenje i školu Ø prihvatanje deteta takvog kakvo jeste, a ne kako roditelji zamišljaju ili žele da dete bude

Vaspitni postupci: • Dopuštati prirodne posledice kad god je to moguće – ovo je osnovno pravilo u vaspitanju darovite dece i potrebno je izbegavati proizvoljno nametanje disciplinskih mera. • Poželjno je postavljati što manje ograničenja, ali ukoliko se to desi, onda je neophodno biti dosledan. • Nagrađivanje pozitivnog ponašanja treba da bude što češće. • Potrebno je reagovati na potrebe, a ne na ponašanje deteta. • Nagraditi ili kazniti ponašanje, a ne dete. • Ne koristiti „jake strane“ deteta za kažnjavanje. • Ne koristiti podsmeh i sarkazam. • Izbegavati gunđanje i ljutnju. • Izbegavati bes. • Ne očekivati da dete bude savršeno! (Cvetković-Lay 2002)