Spartadravno i drutveno uredjenje Nastanak Sparte Sparta se

Sparta-državno i društveno uredjenje

Nastanak Sparte • Sparta se smatra najmoćnijom dorskom državom antičke Grčke • Još u starom veku se smatralo da njena moć počiva na skladnom državnom i društvenom poretku • Sparta se nalazila u oblasti Lakoniji, izvori beleže da su Spartanci svoju državu zvali Lakedemon, a Spartance Lakedemonjanima

Sparta

Podela stanovništva • • • Stanovništvo Sparte delilo se na Spartijate Perijece Helote Istoričar Plutarh je napisao da je u Sparti „slobodan čovek najviše slobodan, a da je rob najviše rob“.

• Spartijati su bili jedini punopravni gradjani • U miru su upravljali državom a u ratu su činili jezgro spartanske vojske, bili su hopliti, tj. teško naoružani pešaci • Nazivali su se „jednakima“, što znači da su bili jednaki u pravima, živeli su skromno. • Duh zajedništva održavale su zajedničke vojne vežbe, kao i redovne kolektivne gozbe-sisitije • Svako od njih je dobijao posed jednake veličine, koji se nazivao kler, kler se nije mogao ni prodati ni podeliti, nasledjivao ga je najstariji sin • Od njih se očekivalo da se potpuno posvete vojničkom pozivu i upravljanju državom, zato nisu smeli da se bave zanatstvom, trgovinom ni zemljoradnjom

• Svi spartijati od 20 do 60 godina bili su vojnici • Oni su obučavani da budu dobri ratnici, od 7 godine su odvodjeni u neku vrstu kasarni i od njih su organizovana „stada“, obučavani su da budu poslušni, navikavani da podnose napor • Obrazovanje se svodilo na elementarno čitanje, pisanje i računanje, podučavani su da je mudrost u što kraćem izražavanju, što se naziva lakonski govor

• Spartijati su činili manjinu stanovništva, njihov broj je vremenom opadao zbog čestih ratova; prema antičkim piscima u vreme osnivanja Sparte broj Spartijata iznosio je izmedju 6000 i 9000, a u prvoj polovini 5. veka p. n. e bilo ih je samo 1500

Hoplit

Kralj Leonida

• Perijeci su bili potomci stanovnika pokorenih seoskih zajednica Lakonije, koji su najezdu Doraca dočekali bez otpora • Bili su slobodni, ali nisu imali politička prava • Živeli su u neutvrdjenim naseljima i u njima su imali svoju samoupravu • Imali su obavezu da plaćaju porez i služe u spartanskoj vojsci kao lako naoružani pešaci • Bavili su se zemljoradnjom, zanatstvom i trgovinom

• Heloti su bili potomci starosedelačkog stanovništva, koji su pružali otpor Dorcima. • Oni su obradjivali imanja spartijata, ali nisu bili njihovo vlasništvo, već vlasništvo države, zato se za njih kaže da su bili državni robovi. Spartijatima su davali polovinu prinosa, a višak su mogli da zadrže za sebe; mogli su da imaju i svoje porodice • Učestvovali su i u ratnim pohodima, kao pomoćna vojska, ali nisu nosili oružje. • Nezadovoljni svojim položajem heloti su se često bunili, naročito kada je Sparta bila oslabljena • Najveća pobuna izbila je 464. god. p. n. e. , kada je Spartu pogodio veliki zemljotres

Državno uredjenje Sparte • Stari Grci su verovali da je Sparta postala moćna zahvaljujući stabilnom državnom poretku, koji joj je podario mitski zakonodavac Likurg (9. vek p. n. e. ) • Danas istoričari veruju da državno uredjenje Sparte nije delo jednog čoveka, već se razvijalo postepeno kroz borbu za ograničavanje kraljeve vlasti

• Spartom su upravljala dva kralja, oni su bili vrhovni zapovednici spartanske vojske, u miru su imali uglavnom sudska ovlašćenja, po legendi kraljevi su poreklo vodili od Herakla • Kraljevi su poticali iz dve različite dinastije: Agijada i Europontida, kraljevska vlast bila je nasledna i prelazila je sa oca na sina • Od 6. veka p. n. e. , kada je izbio sukob dva kralja tokom jednog pohoda, donet je zakon da jedan kralj odlazi u rat a drugi ostaje kod kuće

• Kraljevi su bili i članovi geruzije, ovo veće činilo je i 28 spartijata starijih od 60 godina • Platon je zabeležio da je geruzija uvedena da bi se ograničila vlast kraljeva • Geruzija je, zajedno sa kraljevima, upravljala Spartom i vodila državne poslove • Služba geronta trajala je doživotno

• Značajna uloga u državnom uredjenju Sparte pripadala je eforima • Njih je bilo pet, i oni su takodje ograničavali vlast kraljeva • Efori su nadgledali rad kraljeva, pored toga čuvali su red i mir u Sparti, držali su helote u pokornosti • Povremeno su organizovali kriptije, tajne pohode protiv najistaknutijih helota

• U Sparti je postojala i narodna skupština, apela • U njoj su učestvovali svi spartijati stariji od 30 godina • Na sednicama skupštine mogli su da govore samo kraljevi i članovi geruzije i uglavnom se glasalo o predlozima geruzije • Apela je odlučivala o ratu i miru i birala članove geruzije

Širenje Sparte • Prvi korak u širenju Sparte bio je osvajanje pokrajine Mesenije (druga polovina 8. veka p. n. e. ), pokoreno stanovništvo pretvoreno je u helote. • Do 6. veka p. n. e. najveći deo Peloponeza bio je pod uticajem Sparte; Sparta je mudro postupala jer nije priključivala te polise svojoj državi, svaka od tih država je formalno bila nezavisna, ali nisu mogle da vode samostalnu spoljnu politiku • Sredinom 6. veka p. n. e. pod vodjstvom Sparte osnovan je Peloponeski savez