SOPSTVENI KAPITAL Bilans stanja AKTIVA PASIVA Neuplaeni upisani

SOPSTVENI KAPITAL

Bilans stanja AKTIVA PASIVA Neuplaćeni upisani kapital SOPSTVENI KAPITAL STALNA IMOVINA Osnovni kapital Nematerijalna ulaganja Rezerve Osnovna sredstva Neraspoređeni dobitak Dugoročni finansijski plasmani DUGOROČNA REZERVISANJA OBRTNA IMOVINA OBAVEZE Zalihe Dugoročne obaveze Materijal Dugoročni krediti Nedovršena proizvodnja Obaveze po osnovu obveznica Gotovi proizvodi Ostale dugoročne obaveze Roba Dati avansi za zalihe Kratkoročne obaveze Kratkoročni krediti Kratkoročna potraživanja Dobavljači Kratkoročni finansijski plasmani Primljeni avansi Gotovinski ekvivalenti i gotovina Obaveze za zarade AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA (AVR) Obaveze za poreze i doprinose Ostale kratkoročne obaveze GUBITAK PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA (PVR)

Kako nastaje sopstveni kapital? l U trenutku osnivanja svakog preduzeća, vlasnik ili vlasnici unose određenu sumu novca ili stvari, koje se procenjuju i iskazuju u novčanom iznosu. l Novac i stvari (zgrade, oprema) čine aktivu preduzeća, dok se kao pozicija pasive knjiži sopstveni kapital. l U slučaju uspešnog poslovanja, deo dobitka koji ostane u preduzeću (nakon plaćanja poreza na dobit i isplate dela dobitka vlasnicima) povećava sopstveni kapital. Suprotno, svaki gubitak izaziva smanjenje sopstvenog kapitala.

Kako se raščlanjuje sopstveni kapital? l Od pravne forme preduzeća zavisi kako će biti raščlanjen sopstveni kapital, odnosno koje pozicije će obuhvatati. l Postoje 3 osnovne pravne forme preduzeća: ¡Lična ili individualna preduzeća ¡Društva lica ili partnerska preduzeća ¡Društva kapitala

Lična (individualna) preduzeća l Imaju samo jednog vlasnika l Za poslovanje preduzeća odgovara svojom celokupnom imovinom – poslovnom i privatnom l Ova preduzeća se relativno lako i jeftino osnivaju l Vlasnik najčešće samostalno upravlja preduzećem l Ograničena mogućnost prikupljanja kapitala

Sopstveni kapital individualnog preduzeća l Čini ga samo jedna pozicija – Inokosni kapital l Povećanje kapitala: dodatna ulaganja vlasnika i dobitak (periodični) l Smanjenja kapitala: povlačenje novca od strane vlasnika i gubitak

Inokosni kapital - Gubitak - Povlačenje uloga (saldo) 150. 000 + Dobitak + Dodatna ulaganja vlasnika

Primer 1. l 1. Vlasnik preduzeća X je uplatio na otvoreni tekući račun 10. 000 dinara i uneo u preduzeće opremu u vrednosti od 12. 000 dinara. l 2. Vlasnik preduzeća je povukao deo novca u iznosu od 5. 000 dinara. l 3. Vlasnik preduzeća je uplatio dodatni kapital u iznosu od 10. 000 dinara. l 4. Na ime pokrića za lične potrebe vlasniku je isplaćeno 2. 000 dinara, a potom 1. 000 dinara. l 5. Zaključiti lični račun vlasnika

Tekući račun 1) 3) 1) 10. 000 2) 4) 4 a) Oprema Inokosni kapital 5. 000 2. 000 1. 000 2) 5) 12. 000 5. 000 1) 3. 000 3) 22. 000 10. 000 Lični račun vlasnika 4) 4 a) 2. 000 1. 000 5) 3. 000

LIČNA PREDUZEĆA PREDNOSTI 1. Vlasnik je , , svoj gazda" i samostalno odlučuje o svim pitanjima 2. Povoljan poreski tretman i jednostavno (jeftino) osnivanje 3. Relativna tajnost poslovanja NEDOSTACI 1. Puna odgovornost vlasnika za poslovanje preduzeća 2. Ograničeni izvori finansiranja i diskontinuitet poslovanja 3. Nedovoljna stručnost vlasnika

Partnerska preduzeća (društva lica) l Partnerska preduzeća su u pravnom i računovodstvenom smislu veoma slična ličnim preduzećima, ali imaju najmanje dva ili više vlasnika. l Vlasnici odgovaraju za poslovanje preduzeća svojom celokupnom imovinom, l Ulozi ortaka ne moraju biti jednaki - mogu prikupiti veći kapital u odnosu na lična preduzeća l Veliko poverenje i pravilna podela poslova i odgovornosti među partnerima l Diskontinuitet

Sopstveni kapital partnerskog preduzeća l Umesto jednog računa kapitala, kao što je bio slučaj kod individualnog preduzeća, biće otvoreno onoliko računa koliko ima ortaka (kapital ortaka Jovanovića, kapital ortaka Antića itd). l Povećanje i smanjenje kapitala

Primer 2. l 1. Po osnovu u govora o ortakluku na otvoreni tekući račun ortak M je uplatio 10. 000 dinara, a ortak V je uneo poslovni prostor u vrednosti od 50. 000 dinara l 2. Isplatom sa računa ortaku M je vraćen deo uloga 5. 000 dinara. l 3. Novi ortak S je uplatio 12. 000 dinara. l 4. Ortak S je za lične potrebe podigao sa računa 2. 000 dinara. l 5. Zaključiti lični račun ortaka S. l 6. Ortak M je odlučio da napusti ortakluk i vraćen mu je ostatak uloga.

Tekući račun 1) 3) 1 a) 10. 000 12. 000 2) 5. 000 4) 2. 000 6) 5. 000 Građevinski objekti Kapital ortaka M 2) 6) 50. 000 2. 000 3) 10. 000 Kapital ortaka V 1 a) Kapital ortaka S 5) 5. 000 12. 000 50. 000 Lični račun vlasnika 4) 2. 000 5) 2. 000

PARTNERSKA PREDUZEĆA PREDNOSTI NEDOSTACI 1. Veći broj vlasnika 1. Puna i solidarna olakšava prikupljanje odgovornost partnera za kapitala i omogućava podelu poslovanje preduzeća rada i odgovornosti 2. Povoljan poreski tretman i 2. Nesuglasice između jednostavno (jevtino) partnera prilikom osnivanje donošenja strateških odluka 3. Relativna tajnost 3. Diskontinuitet poslovanja

Društva kapitala l Društva sa ograničenom odgovornošću – d. o. o. l Akcionarska preduzeća (društva) – a. d.

Društva sa ograničenom odgovornošću l Ortaci odgovaraju za poslovanje preduzeća samo svojim ulozima, ali nisu lično odgovorni za obaveze preduzeća l Ograničena odgovornost izlaže vlasnike znatno manjem riziku – mogu da izgube samo ono što su uložili u preduzeće l Minimalna visina osnovnog kapitala l Društva sa ograničenom odgovornošću su vrlo raširena u razvijenim zemljama (naročito u Nemačkoj), a pogodna je ne samo za mala, već i srednja preduzeća

Sopstveni kapital d. o. o. l Sopstveni kapital d. o. o. čine 3 pozicije: l (1) Udeli društva sa ograničenom odgovornošću (osnovni kapital) l (2) Rezerve (iz dobitka) l (3) Neraspoređeni dobitak l Ne javljaju se pojedinačni računi kapitala ortaka.

Primer 3. l 1. U ugovoru o osnivanju određeno je da se osnivački kapital društva sastoji iz 4 udela po 10. 000 dinara. Po osnivanju uplaćeno je 20% u gotovini, a ostatak će biti uplaćeno za 2 meseca. l 2. Osnivački kapital se uvećava uplatom u gotovini dva nova vlasnika 15. 000 dinara l 3. Uplaćen je u gotovini ostatak u udela. l 4. Povučen je deo uloga 2. 000 dinara u gotovini.

Blagajna Udeli doo 1) 8. 000 4) 2. 000 2) 15. 000 3) 32. 000 Neuplaćeni upisani kapital 1) 32. 000 3) 32. 000 4) 2. 000 1) 2) 40. 000 150. 000

DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU PREDNOSTI NEDOSTACI 1. Ograničena odgovornost vlasnika 1. Minimalna visina uloga za osnivanje 2. Mogućnost prikupljanja značajnijih iznosa kapitala 2. Relativno visoki troškovi osnivanja

Akcionarska preduzeća korporacije l Formiraju kapital emitovanjem i prodajom akcija - hartija od vrednosti koje predstavljaju dokaz o vlasništvu. l Dominantni i najznačajniji oblik preduzeća l , , Egzistiraju” odvojeno od svojih vlasnika l Otvorena i zatvorena akcionarska preduzeća

AKCIONARSKA PREDUZEĆA PREDNOSTI NEDOSTACI 1. Ograničena odgovornost vlasnika 1. Sukob interesa vlasnika i menadžera 2. Lak pristup kapitalu 2. Dvostruko oporezovanje 3. Kontinuitet 3. Eksterna revizija poslovanja 4. Stručno upravljanje 4. Osnivanje je skupo

Vrste akcija l Obične ili redovne l Povlašćene ili prioritetne Obične akcije Pravo na upravljanje Dividende Likvidaciona masa (isplata) Povlašćene akcije + - Promenjljive Fiksne Nakon isplate povlašćenih akcija Nakon isplate obaveza

Akcijski kapital – osnovni kapital l Nominalna vrednost akcije je iznos na koji ona glasi, odnosno iznos koji je napisan na akciji. Ukoliko je preduzeće emitovalo 100 akcija po nominalnoj vrednosti od po 100$, ukupan akcijski kapital (osnovni kapital) će iznositi 10. 000$. Kupovinom jedne akcije, u ovom slučaju, stiče se pravo na 1% vlasništva nad preduzećem. Zakonom je, u većini zemalja, propisan minimalan iznos akcijskog kapitala i minimalna nominalna vrednost jedne akcije (npr. u Nemačkoj je minimalna nominalna vrednost akcije 1 euro).

Emisiona premija l Akcionarsko preduzeće može da prodaje akcije uz premiju ili diskont (popust), odnosno za iznos koji je veći ili manji od nominalnog. Prodaja akcija za iznos manji od nominalne vrednosti (uz diskont) nije česta pojava, a u nekim zemljama je čak zabranjena. Emisiona premija ili Ažio predstavlja razliku između prodajne i nominalne vrednosti akcija i knjiži se kao pozicija rezervi (u okviru sopstvenog kapitala).

Pozicije sopstvenog kapitala l (1) Akcijski kapital (osnovni kapital) l (2) Rezerve l (3) Neraspoređena dobit.

Zadatak 4. 1. Akcionarsko društvo , , Sonix" je emitovalo i prodalo 500 redovnih i 100 prioritetnih akcija. Nominalna vrednost za obe vrste deonica iznosi 1. 000 din. Povlašćene deonice se prodaju po ceni od 5. 000 din, a obične po ceni od 2. 000 din. Akcionari su sve obaveze uplatili na tekući račun.