SOCIOTERAPIJA Socioterapija terapijsko okruenje terapija okruenjem Filozofija socioterapije

SOCIOTERAPIJA *******

Socioterapija, “terapijsko okruženje”, terapija okruženjem Filozofija socioterapije bi mogla da se definiše na sledeći način • ljudi žive u grupama, u socijalnom okruženje i treba da se leče u socijalnim organizacijama u svom socijalnom okruženju što im omogućuju osećanje dobrobiti i daje im veću šansu za oporavak • Socioterapija se dakle, bavi prevashodno temama i područjima koji se mogu uopšteono definisati kao • “život” “rad” i “kontakti” (komuniciranje) • Socioterapijske intervencije su često prve preduzete mere kod nekog pacijenta za strukturisanje života

• Socioterapeuti pomažu osobama koje su ugrožene bolešću da se organizuju i ostvare odredjena rešenja za raznovrsne probleme koji su pred njima • Stepen podrške koji se zahteva naravno zavisi od stanja zdravlja i sadašnjih sposobnosti pacijenta • U hospitalnoj oblasti cilj socioterapije je da kreira socijalne uslove kojima će se unaprediti oporavak pacijenta u sklopu primenjenog sveobuhvatnog tretman do optimalnog nivoa

****** • Ali socioterapija nije samo skup kombinovanih intervencija kojima se iskazuju i poštuju pacijentovi interesi u vezi sa bolešću • Ona je zamišljena kao metod kojim se oštećenim osobama omogućuje da ispolje svoje potrebe i izraze svoje mogućnosti do visokog stepena • socioterapija se bavi ciljanim treningom i usavršavenjme za postizanje socijalne kompetentnosti, i da pomogne u ponovnom sticanju socijalne nezavisnosti

Socioterapija takodje ima funkciju • u slučajevima gde postoji pretpostavka da će se pojaviti negativni efekti bolesti dugog trajanja, socioterapija pomaže da oštećena osoba ostane deo društva i ne postane socijalno izolovana • To se ostvaruje kroz očuvanje i podsticanje kontakata, održavanje opuštajućih i suportativnih razgovora, pravljenje dnevnih i nedeljnih planova, podrška u svakodnevnoim zbivanjima

…… SOCIOTERAPIJA…. . je dakle terapijski pristup zasnovan na - socijalnim naukama i sociologiji, - socijalnom radu i psihologiji, …koji podrazumeva stvaranje i koriscenje socijalnih promena; odn. promena u socijalnom okruzenju; = GRUPA - da bi se postiglo zdravstveno poboljšanje, oporavak ili socijalni napredak kod pojedinaca ili grupa.

Drugim recima … U socioterapiji se koriste: promene u postojecim obrascima socijalnih interakcija, tako da one • - vode ka poboljšanju odnosa u socijalnom okruzenju i • - teže da proizvedu terapijski vrlo produktivne i iskoristljive efekte za pojedinca i grupu.

“S O C I O T E R A P I J A…. . . . METOD UPRAVLJANJA ŽIVOTNIM OKRUZENJEM GRUPE KLIJENATA, • USMEREN PREMA DOSTIZANJU TERAPIJSKIH CILJEVA TE GRUPE – • ZAMISLJEN KAO SREDSTVO ZA DOSTIZANJE CILJEVA SVAKOG POJEDINACNOG KLIJENTA – UNUTAR FUNKCIONALNE CELINE • OBICNO U USLOVIMA KLINICKOG TRETMANA” Nemacko Drustvo za unapredjenje socioterapije(VBS)

……. • „Socioterapija funkcioniše kroz holisticku viziju čoveka. . To znači da se ljudsko biće vidi kao telesno, psihičko, socijalno i spiritualno jedinstvo, koje je jedinstveno zbog sopstvene istorije rasta i razvoja” Nemacko Drustvo za unapredjenje socioterapije(VBS) •

……………. HUMANISTICKI, HOLISTICKI PRISTUP Ljudsko bice sagledava kao celovito i jedinstveno samostalno funkcionisuce bice, - ali istovremeno i kao socijalno zavisno bice, jer bez povezanosti sa drugim ljudskim bicem ne moze da ostvari svoju socijalnu jedinstvenosdt

…………. . • - Svi ljudi su jednaki i treba da imaju ista prava, ali treba da budu svesni postojanja problema, odnsno, ako nisu treba ih uciniti svesnim tog problema • - Ljudski razvoj se po definiciji odvija kroz kontakt sa drugima, te ljudi treba da formiraju sve vrste kontakata, jer • Ljudima su potrebna druga ljudska bica da bi bili u stanju da shvate sebe , svoje želje , potrebe i mogućnosti

Socijalno Okruzenje je zbog toga vazno za razvoj ljudskih sposobnosti • To je poznata činjenica o uzajamnim uticajima i uzajamnoj (medju)zavisnosti • - Multifunkcionalni socijalni sistemi, odnosno socijalno okruzenje, medjutim, može stvoriti ozbiljne prepreke za razvoj i dobrobit pojedinca

Zbog toga…. . Problemi i poremecaji pojedinca se u konacnom ishodu u kontekstu socijalnog okruzenja prezentuju • kao nemogucnost pojedinca da uopste funkcionise, • . . ili…. • kao manje ili više ograničeno njegovo/njeno nezavisno funkcionisaje,

…… Socioterapijom se oznacavaju nemedicinske, socijalne i radno-okupacione komponente u procesu zastite /(nege)/(tretmana)……. Nemacki Institut za javno zdravlje

Sluzbe za sprovodjenje mera obaveznog lecenja zavisnika definisu socioterapiju kao …. . „Sociolosko savetovanje ili socioterapija - je praksa(terapijski postupak) formiranja pozitivne socijalne promene metodom ili modalitetom tretmana/ lecenja nedelotvornog ljudskog ponasanja Ima i drugih sluzbi koji prihvataju ovakvo definisanje, ali fokus ne stavljaju na „nedelotvorno ljudsko ponasanje” , vec vise na svako ljudsko ponasanje

PROFESIONALNO DEFINISANJE SOCIOTERAPIJA kao profesija, - jos u svojim pocecima - je definisana po modelu bolesti tako da je dobila mnoge odlike, u skladu sa principma medicinske struke odn. ustanova i institucija u kojima se koristila

U proucavanjima principa multidisciplinarnosti tretmana socioterapeut se definise kao “terapeut za obogaćenje zivota”, • ponekada se koristi naziv klinicki socioterapeut On/ona je obicno ravnopravan clan tima uz ostale relevantne profesije kao sto su lekar, psihijatar psiholog, medic. sestra, socijalni radnik, pedagog koji se pojavljuju kao profesionalci u rehabilitaciji i rekreativnim aktivnostima.

KLINICKA SOCIOTERAPIJA … je termin koji se obicno koristi u - ustanovama koje imaju terapijsko usmerenja bilo na grupe dece, mladih ili starih i - kad postoji direktno usmerenje na proces vodjenja slučaja kroz planiranje terapijskog delvanja ili nege van-institucionalno

Socioterapijska metodologija…. . … koristi životno okruzenje na planski nacin (sto ima i svoje šire drustveno znacenje. (- destigmatizcija) • vidi svakodnevno zivotno okruzenje klijenata u okviru klinickog sistema kao instrument (“alatka”) terapijskog delovanja.

Socioterapeuti rade u timu • to znaci da se sve socioterapijske intervencije moraju koordinirati u skladu sa prethodno formulisanim sveobuhvatnim terapijskim planom i ciljevima.

…… Socioterapeuti moraju permanentno uskladjivati intervencije u socijalnom okruzenju do postizanja optimalnog balansa : • izmedju interesa grupe kao celine, • razlicitih podgrupa unutar zajednice i • interesa pojedinih klijenata

Socioterapijski optimum se najbolje obezbedjuje kroz rad tima profesionalaca u „procesu” • sistemu 8 -casovnih smena, “vode” • koji radeci zajedno da im obezbedjuju dnevni zivot klijente tako , 24 h. Svakodnevni i kontinuirano otvoreni metod razmene informacija (komunikacije i interakcije) je vodeci princip socioterapije.

……… Svakodnevni zivot i svakodnevne interakcije jednog sa drugim obezbedjuju timu socioterapeuta informacije • o potencijalima ali i • o nastalim ogranicenjima klijenata Na bazi tih informacija socioterapeuti podesavaju i uskladjuju intervencije.

Socioterapijska metodologija se zasniva na stavu da socioterapeuti primenjuju treman. • na svakom pacijentu tj. • Svojim radom obuhvataju sve pacijente unutar ustanove/setinga, tako da nijedna njihova intervencija ne sme da zaobidje ni jednog pacijenta niti moze biti indikovana posebno samo za jednog pacijenta • [ neke specificne intervencije na pojedinom pacijentu aplikuju drugi strucnjaci lekari, fizioterapeuti, ili psiholozi napr. : ]

Treba imati u vidu razlicitosti ustanova/ setinga; i razllicitosti poremecaja… …. . ali se …. . • Socioterapijski plan tretmana uvek donosi u konsultaciji sa klijentom, jer je on kljucna komponenta sveobuhvatnog terapijskog plana. • Saglasnost o tretmanu (treba da) se belezi. .

Klinicko odn. socioterapijsko Životno okruŽenje • …treba osmisliti kao ozdravljujuce i/ili kao razvojno povoljno okruzenje, jer jedino kao takvo je znacajan terapijski instruemnt • …. mora ispunjavati uslove koji ce stimulisati klijente da uce i nauce od drugih sta je neophodno za njihov vlastiti razvoj (socijalno ucenje u svakodnevno prisutnim situacijama)

tako strukturisano životno okruženje • …. doprinosi ucenju (psiho-socijalnih) vestina, koje nece koristiti samo u klinickom sistemu, vec i u buducnosti takodje Stvaranje takvih uslova je centralni interes socioterapije

Klinicko zivotno okruzenje u užem smislu… • Klinika (hospital)se moze shvatiti kao socijalni sistem koji prima ljude na duzi ili kraci period vremena da bi naucili kako da postupaju sami sa sobom i sa drugim i kako da smanje svoje tegobe i/ili sopstveno poremeceno ponasanje, • Socioterapeuti daju formu klinickom sistemu, da bi klijentima koji su primljeni obezbedio funkcionisanje do optimalnog stepena.

Vanklinicko/vaninstitucionalno socioterapijsko okruzenje • su širi socijalni sistemi u kojima se odvijaju ucestale/svakodnevne socijalne interakcje i unutar kojih se ostvaruju vazne socijalne potreba (vrtici, skole, radne organizacije, klubovi, udruzenja I dr. ) • I ovim sistemima socioterapeuti daju odredjenu terapijsku, edukativnu ili preventivnu formu da bi se obezbedilo optimalno funkcionisanje tog socijalnog sistema, grupe unutar njega I svakog pojedinca u njima

Imajuci u vidu napred navedene principe humanistickog pristupa “ Ljudskom bicu treba drugo ljudsko bice da bi dalo oblik njegovoj egzistenciji. “ “ Ljudska bica formiraju socijalne sisteme. Oni su uzajamno zavisni jedni od drugih. ” • Okruzenje jedne osobe treba sagledati I razmatrati kao njegov celovit socijalni sistem sa odredjenim karakteristicnim parametrima, u kojim osoba funkconise za drugima.

………. . Zbog toga je znanje o socijalnim sistemima neophodno socioterapeutima SOCIOTERAPIJSKI RAD – razumeti I prepoznati kao ostvarivanje terapijskih Relacija ljudi sa njihovim socijalnim sistemima I unutar njih

…………Naime, . . . • U socijalnim sistemima nista nije prirodno ili spontano postavljeno. Njihov postanak, operacionalizacija i znacenje su derivat zajednickog izbora clanova koji su formirali sisteme. Socijalni sistemi cine ljudsko funkcionisanje mogucim • Okolnosti koje dovode do potrebe za socioterapijom mogu se pojaviti u najmanje dva oblika

ponekad su odredjeni socijlani sistemi realno, - katastrofalno nepovoljni za razvoj jedne ili vise osoba…. . …pa osoba moze postati „bolesna” ziveci u tom sistemu a ponekad neke osobe ne mogu funkcionisati unutar zdravog sistema, same po sebi. (zbog telesnog ili psihickog problema pojedinca)

***** Obe ove situacije mogu dovesti do tacke, u kojoj ce takva osoba, - bilo da je - “proizvedena” od bolesnog sistema - ili bolesna per se stvoriti situaciju u kojoj ni jedan od clanova tog sisterma nece funkcionisati ispravno, na pravi nacin U oba slucaja klinicka I socioterapijska pomoc bice neophodna

Faze i tok socioterapijskog rada Po principima Holandskog insitituta za socijalnu zastitu (NIZW),

1. orijentacija se odvija kroz analizu indikacija za prijem, i kroz selektivno sagledavanje potencijala i ogranicenja klijenata; [ socioterapeut se orijentise o kompletnoj situaciji kod klijenta kroz prikupljanje znacajnih informacija o sadasnjem stanju i o pozeljnoj situaciji za klijenta ]

2. dizajniranje Osmisljavanje plana, opis i diskusija tretmana sa klijentom, bazirano na podacima prikupljenim u prethodnoj fazi U planu se formulise sta treba da radi klijent, a sta socioterapeut u odredjenom periodu vremena, sa navodjenjem konkretnih i dostiznih ciljeva [ Socioterapija je samo deo sveobuhvatnog tretmanskog plana u kojem sve discipline imaju svoj doprinos ]

3. Intervencije Celokupan repertoar ili lepeza intervencija/ tehnika dostupnih socioterapeutu za sprovodjnje plana [napori socioterapeuta su usmereni na izbor intervencija kojim ce se povecati terapijske mogucnosti, poboljsanja ponasanja pacijenta napr. : …. . edukovati pacijenta, povecati mu kompetentnost cime se utice na njegovu funkcionalnost kao pojedinca i kao clana grupe u sadasnjosti i buducnosti ]

4. evaluacija Evaluiranje efekata intervencija u svetlu postavljenih ciljeva u prethodnim fazama 5. Održivo ili kontinuirano funkcionisanje socio-terapijskog procesa socioterapija se odvija - ili kao deo neke sire organizacije - ili je institucija postavljena po principima socioterapije.

5. Kontinuirano funkcionisanje socio-terapijskog procesa - podrazumeva mnostvo zadataka koji se formiraju na osnovu (dis)funkcija klijenata, pa im izvrsenje tih zadataka omogucuje sve bolju funkcionalnost, i tako se kreiraju uslovi za dalju terapiju, - optimalizuje uslove prema kojima ce se izvesti terapijske intervencije usmerene na klijenta. - Tokom ove faze Socioterapeut takodje ucestvuje u razvijanju koordiniranja, usavršavanju izvrsenja procesa, ali i ostvarivanju rukovodecih uloga/vodja u socioterapijskom procesu

6. Profesionalna kompetentnost • Razvijanje i optimalizacija kooperativnih odnosa sa kolegama iz profesije i drugim strucnjacima u instituciji i u struci. • Pored toga razvijati novine u profesiji i obezbedjivati njihovu primenu • Odrzavati strucnost novim teorijskim i metodoloskim znanjima • profilisati profesiju u relaciji sa drugim profesionalnim grupacijama; aktivno analizirati potrebe i zahteve nastale zbog promena u socijalnom okruzenju

Faze i tok socioterapijskog rada rezime 1. orijentacija 2. dizajniranje 3. Intervencije 4. evaluacija 5. odrzivo funkcionisanje socioterapijskog procesa • 6. Profesionalna kompetentnost • • •

Podela socioterapijskih metoda *****

Socioterapija u uzem smislu …obuhvata uze trerapijske forme • grupnu terapiju, • terapijsku zajednicu, • terapiju sredinom ili “milje” terapiju, • okupacionu, radnu i rekreativnu terapiju

socioterapija u širem smislu Podrazumeva formu organizovanja institucije, ustanove ili drustvene organizcije/udruženja, - kroz primenu metodolgije rada koja je primarno i u celosti socioterapijska

***** - Tu spadaju tzv. prelazne ustanove (od hospitalnog ka vanhospitalnog metoda tretmana) kao sto su ustanove za parcijalnu/delimičnu hospitalizaciju - Dnevne bolnice noćne bolnice vikend bolnice,

***** Socioterapija se najpre zapocela primenjivati u psihijatrijskim ustanovama, pa se i danas u psihijatriji organizuje u različitim oblicima institucionalne psihijatrijske zaštite, ali se organizije i u drugim granama medicine (u rehabilitaciji I reintegraciji invalida, napr, )

Organizacione socioterapijske forme u sirem smislu su 1. socioterapijski klubovi, 2. rad sa porodicom ili terapija u porodičnoj sredini, 3. network-terapija ili terapija " mrežom" 4. zaštitne radionice 5. terapijske komune …. . i slično.

Ova podela je sasvim uslovna • Izmedju ova dva, - samo naizgled međusobno različita, - socioterapijska metoda ne moze se savim jasno napraviti distinkcija, jer izmedju njih postoji značajna isprepletanost I funkcionalna, vremenska i prostorna povezanost

Socioterapija u uzem smislu 1. Grupna terapija veoma često čini osnovni terapijski postupak gde se u prvom redu potencira osećanje grupne pripadnosti. • a) grupe namenjene obavljanju odredjenih aktivnosti, • b) socioterapijske i • c) psihoterapijske grupe

2. Terapijska zajednica podrazumevaju se različiti sadržaji rada: a) zavisno od toga da li se sagledava kao novouvedeni terapijski metod u nekoj ustanovi ili b) se radi o osnovnom zahtevu za humanizacijom postupaka prema psihijatrijskim pacijentima.

Osnovne principe terapijske zajednice čine: • • članovi su: - personal ustanove i svi pacijenti, zaravnjena je piramide stroge hijerarhije, obezbedjena je dvosmerna komunikacija, podstiće se permisivnost ili tolerisanje izmenjenog/poremećenog ponašanja,

… Nosioci terapijskog postupka su svi članovi terapijske zajednice prevashodno kroz poštovanje svih pravila zajedničkog življenja. Sastanci se održavaju više puta nedeljno a ređe svakodnevno, sa ciljem da se obezbedi da : 1. svi članovi poštuju osovne principe na kojima je zasnovan rad i funkcionisanje zajednice 2. svi članovi počnu da ih primenjuju i propagiraju, da bi došlo do povecanja svesti o sopstvenoj odgvornosi za terapijsku ulogu i uvid u poremećaj.

Terapijska komuna • Predstavlja organizacionu celinu odnosno socioterapiju u sirem smislu - instituciju ili terapijsku jedinicu koja funkcionise po svim kljucnim principima terapijske zajednice, • ali u terapijskoj ideolgiji osim osnovnih socioterapijskih principa primenjujuju se spiritualni ili neki drugi filozofski prinicipi u cilju izlecenja, - najcesce- bolesti zavisnosti, ali I drugih poremecaja ponasanja

3. Terapija miljeom Predsatavlja planiranje i ostvarivanje tretmanskog ili, - cesce, -nekog drugog socijalnog okruzenja (vrtić, skola, kamp) u kojem su svakodnevna dogadjanja i sve interakcije pozitivno/ terapijski dizajnirane sa namerom da unaprede i povecaju socijalne vestine i izgrade poverenje

“Milje” je metafora za zivotni prostor…. • kojim se obezbedjuje pouzdano okruzenje koje je bogato povoljnim socijalnim mogucnostiima i trenutnom povratnom reakcijom osoblja ili tima. • Milje nije statican, vec je fleksibilan i istice normalizaciju i razvojne perspektive u kojima se koriste uopstene drustvene strukture koji ce biti izvodljive za sve napr. Za svu decu, dnevne rutine, konzistentna pravila i aktivnosti

**** • Svakodnevica se planira tako da pruza konstantnu podrsku, vodjenje i potkrepljenje. . napr. decijih sposobnosti da nauce zivotne „alatke” kao sto su resavanje problema i ucenje vestine komuniciranja. • Pri tom se istovremeno nudi sigurno mesto da se te vestine mogu uvezbavati i integrisati u detetov repertoar znanja • „Milje” uzima u obzir i perspektivu deteta, ali isto tako i perspektive samog miljea kao celine.

“WRAP UP GROUP” (zavrsne dnevne grupe) NA pr. : na kraju dana, deca prvo kazu sta vole, na cemu su zahvalna i sta su shvatili tog dana; sta je njihovo najveće zadovoljstvo. Ali i sta je bila najniza tacka tog dana • Metaforicki, na ovaj nacin se deca uce da svaki dan ima “uspone i padove” (vrh i bljak), to je nesto ti se uvek može dogoditi i da to treba dozivis i da shvatis. • Oni na taj nacin urade samo-evaluaciju i dobijaju povratnu informaciju (ne kriticizam) od druge dece. To je veoma snazna grupa i daje deci priliku da vide kako ih drugi vide nepovredjujucem okruzenju

“Milje” terapija ima primarni cilj da nauci decu - “kako” da se socijalno i emocionalno “uklope” u svoj svet , - to se može razumeti kao socijalizacija u kontekstu novih socijallnih vrednosti - “savremeno vaspitanje” - a da pri tom ne izmene/ne izgube ono “ko” su oni. Oni uce nove vestine koje ima pomazu da bolje razumeju sebe i svoje relacije. • Milje nije i ne treba da bude staticno okruzenje

4. okupaciona terapija Okupaciona terapija, za razliku od svakodnevne terapijske/profesionalne aktivnosti, bolesnicima daje daleko veću slobodu u izboru aktivnosti. Poštuju se pacijentove sklonosti i to izvan okvira profesionalne aktivnosti. Cilj ove terapije je - da se pacijenti bolje prilagode, - poveća socijalna efikasnost, - ublaže bolesna ispoljavanja i - unapredi psihosocijalno zdravlje.

5. Radna terapija • Radna terapijom je mnogo bliža stvarnom radu. Obe vrste terapije omogućavaju brže I neposrednije medjusobno zbližavanje pacijenata. Važan je neposredni kontakt i odnos sa radnim terapeutom. • Uključivanje u radnu terapiju treba primeniti što ranije po mogućnosti još u prvoj fazi lečenja, uz stalno poboljšanje motivacije pacijenta od strane okupacionog terapeuta.

Okupaciona, radna i rekreativna terapija odvijaju se u grupi i organizovano. • Rad u grupi podstiče radni ritam i povecava radne kapacitete kroz povezane aktivnosti, • Rekreatrivne aktivnosti uz dve prethodne podstiču prenošenje pažnje i brige sa samog sebe i sopstvenih doživljaja na druge aspekte zivota i na druge pacijente. • Cilj ovih terapijskih aktivnosati je da se pacijenti bolje prilagode, da povećaju socijalnu efikasnost, ublaže bolesna ispoljavanja i unapredi psihosocijalno osecanje zdravlja.

socioterapija u širem smislu • Socioterapijski klubovi su se pokazali kao jedan od najvažnijih oblika socioterapije • Prirodnost i demokratičnost u klubu postiže se izmedju ostalog preuzimanjem odgovornosti i inicijative za sve što se dogadja u klubu. • Uključivanjem u aktivnosti kluba članova porodica i prijatelja kluba unose se socijalno prihvatljiva ponašanja čime se postiže bolji i dugotrajniji terapijski efekat i profilaktičko dejstvo • Socioterapijski klub značajno doprinosi demistifikaciji psihijatrijske bolesti, a indirektno i same psihijatrijske institucije • Socioterapijski klubovi mogu se formirati i za druge vrste bolesti ili zivotnih problema

*rad sa porodicom ili terapija u porodičnoj sredini & *network-terapija ili terapija “mrežom" predstavljaju organizacione socioterapijske tacnije, porodicno terapijske celine unutar kojih se primenom sistemske porodcne terapje resavaju mnogi problemi i potrebe socijalne zastite