SOCIJALNO PREDUZETNITVO Socijalno preduzetnitvo filantropski koncept Termin socijalno

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO

Socijalno preduzetništvo: filantropski koncept? • Termin „socijalno preduzetništvo“ se pojavljuje krajem osamdesetih godina 20. veka u Italiji, ali i u drugim evropskim zemljama. • Pojava ideje i prakse socijalnih preduzeća povezana je s razvojem kapitalizma u 18. i 19. veku, kada su osnivane grupe za samopomoć i druga udruženja vođena principima filantropije i milosrđa.

Prva socijalna preduzeća • Prva socijalna preduzeća osnovana su i uvedena u Italiji, 1991. godine, zakonom 381/1991. , • U pravnoj formi su to bile zadruge i nazvane su „socijalne zadruge“ (cooperative sociale).

• Socijalne zadruge su pokrivale aktivnosti: – staranja (upravljanje socijalno-zdravstvenim staranjem, obrazovne usluge, kućno staranje i smeštaj ugroženih kategorija, čuvanje i briga o deci, – kulturne aktivnosti, – inicijative za zaštitu životne sredine, – aktivnosti obučavanja (uvođenje ljudi koji su u nepovoljnom položaju u društvu i koji ne mogu da se uključe u „normalne“ proizvodne krugove, u poslovne i aktivnosti zapošljavanja; Thomas, 2004).

• Od 1991. pa sve do 2003. godine, u Italiji je osnovano 6. 500 – 7. 000 socijalnih zadruga, koje zapošljavaju oko 200. 000 radnika i od kojih koristi ima 1, 5 milion ljudi. • Vrlo brzo nakon ovih „inovacija“ mnoge druge zemlje počele su da prate italijanski primer. • U Portugaliji su, na primer, osnovane „zadruge socijalne solidarnosti“ (cooperativas de solidariedade socia).

Socijalna preduzeća • Socijalna preduzeća su neprofitne privatne organizacije koje se bave proizvodnjom roba i pružanjem usluga, što je direktno povezano sa njihovim jasnim ciljem da zajednica ima koristi od njihovih aktivnosti. • Ona se oslanjaju na kolektivnu dinamiku, uključujući različite tipove zainteresovanih strana u svoja upravljačka tela. • Visoko vrednuju svoju autonomnost i preuzimaju ekonomski rizik koji je povezan sa njihovim aktivnostima.

Model socijalnog preduzetništva Ljudi Svrha Mogućnosti Resursi Benefiti: socijalni, duhovni, ekološki, profit za preduzetnika

Socijalno preduzetništvo: o pojmu • Označava široku raznovrsnost proizvodno-uslužnih poslovnih organizacija čije osnivanje, u godinama porasta krize teorije i prakse „države blagostanja“, nije bilo zasnovano isključivo na profitu, već prvenstveno na socijalnoj motivaciji.

• Socijalna ekonomija (SE) je deo ekonomske stvarnosti u kojoj se uzajamno prepliću pitanja socijalne inkluzije, blagostanja, socijalnog staranja i socijalnog kapitala sa akcentom na jednu razvojnu perspektivu (Anheier, 2005; Defourny i Develtere, 1999. ; Nicholls, 2006. ).

Ideja socijalne ekonomije • Ideja socijalne ekonomije nastoji da obuhvati kako socijalne, tako i ekonomske elemente, koji su nerazdvojivi od onih organizacija koje naseljavaju prostor između tržišta i države. • Moderan koncept socijalne ekonomije je inspirisan vrednostima demokratskog udruživanja i principima uzajamnosti, solidarnosti i primatom pojedinaca i zajednice nad profitom.

• U SAD, ideje i institucionalne forme socijalne ekonomije prepoznate u „neprofitnom sektoru“, dok u evropskoj literaturi socijalna ekonomija simbolizuje „treći sistem“. Ove interpretacije izrodile su tri teoretska pristupa: v„neprofitni“ pristup, vpristup „socijalne ekonomije“ v„treći sektor“ – koji su konstruisani za proučavanje institucionalnih formi i organizacionih dimenzija koje se pojavljuju u određenom kontekstu

Socijalna preduzeća • Ona su ustanovljena na preduzetničkim principima, i po tome su slična običnim preduzećima, a razlikuju se od, na primer, udruženja građana i drugih organizacija građanskog društva (sindikati, kulturna i verska udruženja itd). • Uprkos tome, ona ne teže uvećanju profita za svoje vlasnike, već profit investiraju u socijalne ciljeve: pomoć članovima, pomoć određenim ugroženim kategorijama, zaštitu prirodne sredine, pomoć zajednici i sl.

• Socijalna preduzeća kombinuju preduzetnički pristup i fokus na šire socijalne ciljeve. • To su entiteti koji se nalaze na raskršću između: – države (sa svojim javnim ustanovama i ovlašćenjima koja su usmerena ka javnom dobru), – tržišta (sačinjenog od privatnih firmi koje teže da uvećaju svoj profit) i – zajednice (koju čine stanovnici, domaćinstva, kućni saveti i druge neformalne grupe).

Modeli socijalnih preduzeća • Model preduzetničke podrške: – prodaje poslovnu podršku i finansijske usluge svojoj ciljnoj grupi ili „klijentima“, samozaposlenim pojedincima ili firmama. Potom, ciljna grupa socijalnog preduzeća prodaje svoje proizvode i usluge na otvorenom tržištu. • Model posrednika na tržištu: – obezbeđuje usluge svojoj ciljnoj grupi ili „klijentima“, malim proizvođačima (pojedinci, firme ili zadruge), kako bi im pomogla da pristupe tržištu/tržištima. Usluge socijalnih preduzeća dodaju vrednost proizvodima ciljne grupe, a generalno ove usluge uključuju: proizvodnu i marketinšku podršku i kredite. Posrednik na tržištu ili u potpunosti kupuje proizvode svoje ciljne grupe ili ih uzima po konsignacionom principu pa ih zatim prodaje na tržištu sa visokim maržama

• Model zapošljavanja: – obezbeđuje prilike za zapošljavanje i poslovne obuke svojoj ciljnoj grupi ili „klijentima“, osobama sa velikim poteškoćama u zapošljavanju, kao što su osobe sa invaliditetom, beskućnici, ugrožena omladina i bivši prestupnici; – ove organizacije funkcionišu tako što preduzeće zapošljava svoju ciljnu grupu i prodaje njihove proizvode i usluge na otvorenom tržištu.

• Model članarine tj. naknade za usluge: – komercijalizuje svoje usluge i zatim ih prodaje direktno ciljnoj grupi ili „klijentima“, pojedincima, firmama, zajednicama ili trećoj strani.

• Model klijenata sa niskim prihodima: – model je varijacija prethodnog modela, kojem ciljna grupa ili „klijenti“ predstavljaju tržište za prodaju roba ili usluga; – obezbeđivanju pristupa ciljnoj grupi (sa niskim primanjima) onim proizvodima i uslugama kojima je zbog cene, distribucije i karakteristike proizvoda, pristup vrlo ograničen; – primeri proizvoda i usluga mogu uključivati: zdravstvenu negu (vakcinaciju, lekove na recept, operacije oka), zdravstvene i higijenske proizvode (jodirana so, sapun, naočari za vid, slušna pomagala, higijenske maramice), komunalne usluge (struja, biomasa, voda), itd. , za šta klijenti, u ovom slučaju ciljna grupa, plaćaju.

• Model kooperativa (zadrugarstva): – obezbeđuje direktnu korist svojoj ciljnoj grupi ili „klijentima“, članovima kooperative, kroz usluge članovima: informacije o tržištu, tehnička/savetodavna podrška, kolektivni ugovori, ekonomija otkupa, pristup proizvodima i uslugama, pristup eksternim tržištima za proizvode i usluge članova; – kooperativno članstvo često se sastoji od više malih proizvođača iz iste grupe proizvoda ili zajednice sa istim potrebama – npr. pristup kapitalu ili zdravstvenoj nezi.

• Model povezivanja sa tržištem: – olakšava trgovinske odnose između ciljne grupe ili „klijenata“, malih proizvođača, lokalnih firmi i kooperativa i eksternog tržišta; – socijalno preduzeće funkcioniše kao broker, povezivanjem kupaca sa proizvođačima i obrnuto, i naplaćivanjem ove usluge.

• Model subvencionisanja usluga: – prodaje proizvode ili usluge eksternom tržištu i ostvarene prihode koristi za finansiranje socijalnih programa.

• Model organizacione podrške: – prodaje proizvode i usluge eksternom tržištu, biznisima ili širokoj javnosti; – u nekim slučajevima ciljna populacija ili „klijent“ je korisnik, odnosno mušterija.

Kombinovani modeli • Operativni fundamentalni modeli najčešće uzimaju formu internog socijalnog preduzeća: – model preduzetničke podrške, model posrednika na tržištu, model zapošljavanja, model nadoknade usluga, model kooperativa, model povezivanja sa tržištem. • S druge strane, model povezivanja sa tržištem i model subvencionisanja usluga uzimaju formu integrisanog socijalnog preduzeća, dok model organizacione podrške u većini slučajeva uzima formu eksternog socijalnog preduzeća.

Spektar socijalnih preduzeća Isključivo filanropska Isključivo ekonomska Apeluju na dobru volju Apeluju na lične interese Misija centralna Tržište centralno Socijalna vrednost Ekonomska vrednost Korisnici ništa ne plaćaju Cene na osnovu tržišne vrednosti Kapital: donacije i grantovi Kapital na osnovu tržišne vrednosti Radna snaga: volonteri Nadoknade na osnovu tržišne vrednosti Dobavljači: donacije u naturi Cene na osnovu tržišne vrednosti

Socijalni preduzetnici • Socijalni poduzetnici donose rešenja o pitanjima najvećeg društvenog izazova: u društvo najvećih izazova; glad, siromaštvo, uništavanje okoline, obrazovanje i dr. • Koriste veštine i ideje posuđene iz poslovanja kao alat za promenu. • Za razliku od tradicionalnih preduzetnika, socijalni preduzetnici su inovatori koji se usredotočuju na stvaranje praktičnih i održivih rešenja za probleme marginaliziranih i siromašnih. • Socijalni poduzetnici su vizionari i kreatori promena.

• Bazični pokretač socijalnog preduzetništva je težnja da se kreira društvena vrednost, namesto lične koristi odnosno koristi za deoničare. • Drugo, socijalno preduzetništvo je prožeto inovativnošću, odnosno formiranjem novog naspram zadržavanja stare vrednosti (Stephan, U. , 2010). • Preduzeća koja socijalni preduzetnici pokreću imaju tzv. hibridni karakter, kao kombinaciju čisto filantropske i neprofitne, s jedne, i čisto komercijalne, profitne, s druge strane.

Socijalno preduzetništvo: pokušaj definisanja • Neki autori vrlo usko definišu socijalno preduzetništvo kao primenu poslovnog know-how u neprofitnoj sferi mada ono ne mora da bude ograničeno na neprofitni karakter biznisa. • Na primer: pružanje usluga lokalnoj zajednici, koje se u potpunosti finansira iz državnih fondova (čuvanje dece u vrtićima), se ne može smatrati socijalnim preduzetništvom. • S druge strane, vlasničko preduzeće koje pruža usluge savetodavstva ili poštovanja ekoloških standarda, a koje zauzvrat naplaćuje usluge od klijenata, može da se smatra socijalnim projektom preduzetništva. • Stvaranje nove vrednosti za akcionare nije u fokusu socijalnog karaktera biznisa. • Viškovi sredstava se tipično reinvestiraju u nove poslovne cikluse, mada mogu biti i isplaćena u cilju podmirenja obaveza. “

• Zajedničko svim definicijama socijalnog preduzetništva jeste činjenica da je motiv za socijalno preduzetništvo u osnovi stvaranje društvene vrednosti, a ne lično bogatstvo dioničara. . . • To delovanje karakteriše inovativnost, odnosno stvaranje nečeg novog, a ne jednostavno kopiranje postojećih preduzeća ili praksi. (Austin, Stevenson, Wei-Skillern, 2006, p.

Gde je moguće socijalno preduzetništvo? • Socijalni preduzetnici nalaze mogućnost u većini privrednih sektora, ali su oblasti rasta za socijalna preduzeća identifikovani, prevashodno u sektorima: – – – – – životne sredine stanovanja zdravlje i nege informacionih servisa javnih servisa finansijskih usluga obuke i razvoja poslovanja proizvodnje hrane i poljoprivrede. . .

Doduše, može i ovako!

Ali, i ovako!

Glavne poteškoće: merenje • Što je dobit? • Kako ćemo računati dobit? • Šta je "društveni povrat investicije“ za filantropski poduhvat? • Možemo li uporediti ulaganja?