Socijalno iskljuene grupe siromani Ko su siromani Nemogue

Socijalno isključene grupe siromašni

Ko su siromašni? • Nemoguće je dati profil siromašnih. Siromaštvo je raznoliko i stalno se menja. • Ipak, neki ljudi imaju veće šanse da žive u siromaštvu: • Nezaposleni • Oni koji rade sa pola radnog vremena ili su im radna mesta nesigurna • Stariji ljudi koji žive od svoje penzije • Bolesni i invalidi • Žene • Članovi velikih porodica ili porodica sa samohranim roditeljima • Etničke manjine

Posledice siromaštva po životne šanse dece • Veće šanse da će bebe biti rođene sa nižom telesnom težinom • Veća stopa smrtnosti beba i dece do 5 godina • Veća stopa nesrećnih slučajeva gde deca gube život • Uspeh u školovanju niži nego kod dece iz srednjih i bogatijih slojeva

Etničke i rasne manjine čine veliki udeo u broju siromašnih • Velika Britanija: najsiromašniji su iz Pakistana i Bangladeša, sa izuzetno visokom stopom nezaposlenih • SAD: stopa siromaštva među Afro-Amerkancima je 26% (9 miliona ljudi), a među Hispano-Amerikancima je 25% (8 miliona ljudi), što je tri puta više od stope siromaštva među belom populacijom. • Srbija: najsiromašniji su Romi

Siromašni u Srbiji • U Srbiji je 6, 6 posto stanovništva siromašno • Jedan od glavnih uzroka siromaštva je nizak i neadekvatan nivo obrazovanja: najveći broj siromašnih (preko 71 posto) su lica sa osnovnom i nezavršenom osnovnom školom, dok se samo 0, 6 posto siromašnih nalazi među licima sa visokim obrazovanjem. • Iz porodica koje se nalaze ispod linije siromaštva, 12 posto dece nije u obrazovnom sistemu.

Siromašni u Srbiji Kategorije stanovništva koje su najviše izložene riziku siromaštva su • neobrazovano stanovništvo; • nezaposlena i izdržavana lica; • stara lica (65+) i deca; • domaćinstva sa pet i više članova; • staračka jednočlana i dvočlana domaćinstva, posebno u ruralnim područjima; • zemljoradnički penzioneri, naročito u ruralnim sredinama; • stanovnici ruralnih područja jugoistočne i zapadne Srbije, • Romi, interno raseljena lica i izbeglice, osobe sa invaliditetom spadaju u kategorije stanovništva koji su sa najvećim rizikom siromaštva (Strategija o smanjenju siromaštva, 2004).

Objašnjenja siromaštva 1. “Kriva je žrtva” 2. “Kriv je sistem”

“Kriva je žrtva” a) Siromašni su sami krivi-odgovorni sa svoje siromaštvo • U osnovi ove teorije je verovanje da je siromaštvo rezultat nekog nedostatka ili patologije kod pojedinca. Siromašni su oni koji zbog manjka stručnosti, moralne ili fizičke slabosti, odsustva sposobnosti ili motivacije, nisu u stanju da postignu uspeh u društvu. • Društveni položaj je odraz talenta i sposobnosti pojedinca, oni koji to imaju zaslužuju uspeh, a manje sposobni su predrođeni na neuspeh. • Uzroci siromaštva se nalaze u načinu života siromašnih, u njihovim stavovima i pogledima na svet

“Kriva je žrtva” b) Kultura siromaštva • Siromaštvo nije rezultat nečije nesposobnosti, već šire društvene i kulturne atmosfere u kojoj se se socijalizuju siromašna deca • Kultura siromaštva se prenosi sa generaciju na generaciju, i mladi ljudi od malena ne vide svrhu težnje ka nečem boljem, nemaju motivacije ni ambicuju • Fatalistički se prepuštaju životu u siromaštvu

“Kriva je žrtva” • • • c) Kultura zavisnosti Siromašni se oslanjaju na socijalnu pomoć države i ne traže posao Umesto da se okrenu ka budućnosti i boljem životu, zavisnici od socijalne pomoći zadovoljavaju se onim što im država daje Mnogi smatraju da bi ljudi koji žive od socijalne pomoći mogli da nađu posao kad bi to stvarno želeli To je netačno, jer mnogi ljudi zarađuju, ali su im plate toliko male da ipak žive siromašno Ili ne mogu da zarađuju, jer su bolesni, stari ili invalidi Kod nas, socijalna pomoć je oko 8000 dinara mesečno po porodici

“Kriv je sistem” • Siromaštvo prave i reprodukuju društveni procesi koje pojedinac ne može da savlada • Socijalni sloj, rod, etnicitet, profesija, obrazovanje, utiču na način raspodele bogatstva i materijalnih sredstava u društvu • Nedostatak ambicije i motivacije među siromašnim nije uzrok siromaštva, već posledica siromaštva • Pojdinac ne može biti kriv za okolnosti koje su izvan njegove moći • Siromašni su žrtve sistema, a ne paraziti koji zloupotrebljavaju sistem

Ipak. . . • Izlazak iz siromaštva je moguć • Siromaštvo nije samo rezultat društvenih sila koje utiču na pasivno stanovištvo • Čak i osobama u vrlo nepovoljnom položaju se može ukazati prilika da poboljšaju svoj položaj, ne treba potcenjivati mogućnost čoveka da izazove promenu u svom životu • Socijalna politika može da igra važnu ulogu u pomoći siromašnim osobama u nekoj zemlji: jačanje tržišta rada, pružanje više prilika za obrazovanje, i putem rada određenih profesija kao što su socijalni pedagozi, socijalni radnici

Socijalna isključenost (ekskluzija) • pojam širi od pojma siromaštva • naglašava procese koji čine da neka osoba ili grupa bude isključena iz društva • govori o mnogo faktora koji lišavaju pojedinca mogućnosti koje ima većina populacije • Da bi ljudi aktivno i zadovoljno živeli, njima nije samo potrebno da se prehrane, obuku i imaju krov nad glavom • Potreban im je pristup dobrima i uslugama – na primer gradski prevoz, telefon, osiguranje, bankarske usluge • Potrebno im je da imaju zajedničke institucije kao što su škole, domovi zdravlja ili javni prevoz, one čine da postoji osećaj društvene solidarnosti među ljudima

Socijalna isključenost (ekskluzija) • • • Uslovi i mesto stanovanja: Izolovane seoske zajednice odsečene od mnogih usluga Gradski blokovi sa visokom stopom kriminala slamovi bez infrastrukture (romski) Zagađeni delovi naselja (pored deponija, fabrika. . . ) Pored puteva, ispod mostova Bez parkova, biblioteka, bioskopa, banaka, radnji, sprotskih terena Daleko od gradskog prevoza U ovakvim uslovima života, ljudima može biti izuzetno teško da prevaziđu svoju isključenost i da preduzimaju korake za aktivnije angažovanje u društvu PITANJA GIDENS 343 str

Studija slučaja AP sa Peštera • AP je telesno veoma slabo razvijen šesnaestogodišnji mladić, neuhranjen, daleko ispod proseka za svoj uzrast, sa nepotvrđenom dijagnozom lake mentalne retardacije. Živi, sa majkom i bolesnim, starijim bratom u izolovanoj kući, na vrhu brda, na visoravni Pešter, udaljenoj oko šest kilometara od centra sela (Kladnica) i lokalne, seoske, osnovne škole. Školu je veoma neredovno pohađao i na kraju i prestao da pohađa pre oko godinu dana. Uslovi za život su izuzetno teški, posebno zimi. Majka prima veoma skromnu porodičnu penziju (muž je umro pre pet godina, radio je na poljoprivrednom gazdinstvu Javor). Izdržavaju se tako što majka svakodnevno tokom leta i proleća (kada vremenski uslovi to dozvole) odlazi u nadnicu. I A. P. joj često pomaže.

Studija slučaja AP sa Peštera • Do pre nekoliko meseci živeli su u staroj, neuslovnoj kući (staroj preko sto godina) u istoj prostoriji zajedno sa životinjama. Pre tri meseca, nakon emitovanja priloga na lokalnoj televiziji o ekstremno teškim uslovima i ogromnom siromaštvu u kome živi porodica A. P. , humanitarno krilo islamske zajednice Sandžaka napravilo je im je novu kuću (u neposrednoj blizini stare kuće). Porodica P. je kroz generacije pogođena veoma teškim siromaštvom. Pripadaju kategoriji domicilnog stanovništva. • Osim A. P. majka izjavljuje da ima još tri kćerke koje su se veoma rano udale (ne završivši pri tom osnovnu školu), kao i još dva sina (jedan je rano preminuo, sa 23 godine) i sina koji živi zajedno sa njima, a koji je takođe bolestan, te je zbog toga nesposoban za rad.

Studija slučaja AP sa Peštera • Činjeni su pokušaji da se porodica materijalno podrži, ali trajna pomoć izostaje zbog nerešene pravno – formalne dokumentacije. • Porodica takođe ne ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu iako ne postoje pravne prepreke za pribavljanje neophodnih dokumenata u cilju ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. • Nisu korisnici materijalnog obezbedjenja porodice, niti primaju ikakvu socijalnu pomoć. • Majka je završila tri razreda osnovne škole. Ni otac A. P. nije završio osnovnu školu. Nijedno od dece iz porodice P. nema završenu osnovnu školu.

Studija slučaja AP sa Peštera • Pohađao je školu do petog razreda. Za to vreme je veoma neredovno pohađao školu te je „prevođen“ do četvrtog razreda. Razlog za neredovnost pohađanja škole leži, pre svega, u ekstremnom siromaštvu u kome A. P. sa svojom porodicom živi. A. je često u školu dolazio gladan te su mu radnici škole često kupovali hranu. Isto tako kolektiv škole je nekoliko puta organizovao jednokratnu materijalnu pomoć u hrani za porodicu A. P. Dalje, sledeći razlog za neredovnost pohađanja škole treba tražiti u antisocijalnom ponašanju i konfliktima kojima je A. P. sklon a koji su samo produbljivali već postojeći jaz između druge dece i A. P. (jer se očigledno A. P. izdvajao od druge dece i neretko služio za podsmeh drugoj deci. Usled nemogućnosti da savlada nastavni plan i program, kao i neredovnosti pohađanja nastave, ponavljao je nekoliko puta peti razred.

Studija slučaja AP sa Peštera • Pedagoškinja u od samog početka svog rada u školi zainteresovala se za slučaj A. P. rešena da kroz individualni rad pomogne učeniku A. P. da se koliko toliko opismeni. • Ističe da nije naišla na podršku ostalih kolega i da iako je postojala ideja da se radi IOP (individualni obrazovni plan – prilagođen učeniku) od njega se ubrzo odustalo upravo usled nepostojanja podrške kolega i nepristanka majke na saradnju. • Osim toga, ističe pedagoškinja, često se dešavalo da ga pojedini nastavnici izbacuju sa časova zbog nediscipline i hiperaktivnosti kako ne bi ometao rad sa drugim učenicima. Ubrzo nakon toga A. P. je potpuno prestao da pohađa školu.

Studija slučaja AP sa Peštera • A. P. iz mnogostrukih razloga spada u grupu pod rizikom: • veoma siromašna porodica, • neobrazovani roditelji; • život u izolovanoj kući, na brdu, udaljenoj oko 6 km od centra sela i obrazovne institucije; • psihološke smetnje u razvoju (po rečima pedagoga škole sa dijagnozom lake mentalne retardacije, sa izrazitim problemima u socijalizaciji i govoru, i sa problemima u ponašanju - sklonost konfliktnom ponašanju…)

Studija slučaja AP sa Peštera • Institucije koje su mogle da reaguju u ovom slučaju, a nisu: • CZR nije reagovao – porodica ne ostvaruje pravo na socijalnu pomoć, Škola– izostaje sistematska reakcija institucije da se dete vrati/ zadrži u školi, uprkos izolovanim pokušajima nekih pojedinaca u obrazovnom sistemu; Institucije za zdravstvenu zaštitu - članovi porodice ne ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu, iako je jasno da A. P. ima probleme u razvoju; Lokalna samouprava - ne obezbedjuje prevoz deteta do škole; • Institucije koje su doprinele rešavanju bar nekih problema sa kojima se porodica suočava: • NVO sektor koji obezbedjuje bolji smeštaj i humanije uslove u kojima živi cela porodica (humanitarno krilo islamske zajednice Sandžaka)

Studija slučaja EB iz Sjenice • E. B. ima sedamnaest godina i nikada nije pohađao školu. Romske je nacionalnosti, maternji jezik mu je albanski, živi u romskom naselju Fekovića Brdo u Sjenici, naselju, među stanovništvom, poznatijem kao “Palestina”. • Zajedno sa još jedanaest članova porodice (ocem, majkom, sedmoro mlađe braće i dve mlađe sestre) žive u jednoj prostoriji, u sklepanoj kućici, u veoma teškim uslovima, bez vode, kanalizacije, grejanja, sa strujom koju dobijaju preko obližnje bandere, na “divlje”. Vode nemaju, u naselju postoji česma preko koje se vodom snabdeva veći broj porodica. Zimi, zbog izuzetno teške i oštre klime karakteristične za ovaj kraj, sve postaje još teže. Otac izjavljuje kako po celu noć mora da loži drva da se neko od dece ne bi smrzlo.

Studija slučaja EB iz Sjenice • Porodica B. nema stalnih prihoda, izdržavaju se od obavljanja honorarnih poslova, “na crno” ( seča drva, sakupljanje i prodaja sekundarnih sirovina - bakar…) u čemu dvojica najstarijih sinova pomažu ocu. Majka često sa nekim od mlađe dece odlazi u grad u prošnju. Korisnici su obližnje narodne kuhinje od koje dobijaju, svakog radnog dana, sledovanje u vidu 5 hlebova i nešto malo čorbaste hrane.

Studija slučaja EB iz Sjenice • Dečakov otac završio je šest razreda osnovne škole na Kosovu, majka nije nikada pohađala školu. Sa decom komuniciraju uglavnom na albanskom jeziku. Iz ove porodice troje dece pohađa osnovnu školu zahvaljujući pripremnom predškolskom programu koji su pohađali, te su samo nastavili sa pohađanjem škole, iako nemaju dokumenta. • Dokumenta ne poseduje niko u porodici budući da su spaljene matične knjige u selu Jošanica, opština Klina, a da su ostala dokumenta prebačena u Kragujevac do kog porodica ne može da dođe usled nedostatka materijalnih sredstava. Čak ni deca koja su rođena u Srbiji (Sijenici) nemaju izvod iz matične knjige rođenih (pretpostavka je da je razlog za to što su deca rođena van bolnice, u kući). Usled neposedovanja dokumenata porodica nije korisnik zdravstvene zaštite.

Studija slučaja EB iz Sjenice • E. B. je imao 5 godina kada je njegova porodica izbegla sa Kosova. Zbog izuzetnog siromaštva, nesređene dokumentacije, neposedovanja odgovarajuće garderobe, knjiga, nije krenuo u školu na vreme. Zatim je vreme prolazilo, porodica se uvećavala, dolazila su mlađa deca, trebalo je pomagati ocu da prehrani sve veću porodicu te je škola sve više odlazila u drugi plan. • Otac izjavljuje da je svestan važnosti školovanja za svoju decu ali, takođe ističe, da je bilo jako teško (nemoguće) da obezbedi čistu garderobu i knjige za svoje najstarije sinove, da svoju decu ne izlaže podsmehu druge dece zbog sopstvenog siromaštava. Sa druge strane raduje se činjenici i podržava mogućnost da mu troje dece pohađa školu, kao i da će mlađa deca, kada stasaju, takođe krenuti u školu.

Studija slučaja EB iz Sjenice • Iz razgovora sa E. B. , kada mu je predočena mogućnost školovanja preko uključivanja u projekat pod patronatom Ministarstva prosvete “Druga šansa” koji bi mu omogućio da stekne diplomu osnovnog obrazovanja i sertifikat o stručnoj osposobljenosti za neki od 35 poslova traženih na tržištu rada, a koji će se od septembra meseca odvijati u istoj školi koju pohađaju mlađa braća i sestra E. B. ) stiče se utisak da je veoma zainteresovan i da bi rado krenuo u školu.

Studija slučaja EB iz Sjenice • Institucije koje su mogle da reaguju u ovom slučaju, a nisu: • Lokalna samouprava – roditelji nikad nisu bili obavešteni niti kažnjeni zbog nepoštovanja dečijeg prava na obrazovanje; • CZR – porodica jasno spada u materijalno ugorožene, potrebno je pružanje pomoći u pribavljanju dokumenata da bi se ostvarila osnovna gradjanska prava; • Školska institucija – izostaje sistematska reakcija institucije da se dete-deca uključe u školu; • NVO - mogle bi da iznađu načine da porodici obezbede dokumenta; • Zdravstvene institucije – pomoć u pribavljanju zdravstvene knjižice i ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu

Društvena isključenost • „proces u kojem su određene grupe stanovništva gurnute na marginu društva i nemogućnost njihovog potpunog učešća u društvu je posledica siromaštva, neadekvatnog obrazovanja ili drugih znanja, ili je rezultat diskriminacije. • Ovo ih sprečava da sebi obezbede posao, prihode ili obrazovanje, kao i da budu deo mreža i aktivnosti u društvu i zajednici. • Njihov pristup vlasti i telima koje donose odluke je ograničen, zbog čega se osećaju nemoćnim da vrše kontrolu nad odlukama koje utiču na njihov svakodnevni život“