Skeletni sistem opte odlike Pteropus poliocephalus Skeletni sistem

Skeletni sistem – opšte odlike Pteropus poliocephalus

Skeletni sistem – opšte odlike Sklerifikacijom specifičnih tkiva (kalcifikacija, keratinizacija, hondrifikacija. . . ) nastaju potporna tkiva. Za sklerifikaciju su zadužene skleroblaste • • hondroblaste osteoblaste odontoblaste ameloblaste hrskavica kost dentin gleđ (gleđolika tkiva) Skeletni sistem je endodermalnog porekla (horda) i mezodermalnog porekla (hrskavičavo i koštano tkivo) – unutrašnji skelet.

Skeletni sistem – opšte odlike Faze aktivnosti skleroblasta: 1. organski matriks 2. mineralizacija (kalcifikacija) Hidroksiapatit (Ca 5(PO 4)3(OH) – karakteristično za kičmenjake (otporan na promene p. H usled stvaranja mlečne kiseline u mišićima) Osnovne biološke uloge skeleta: • potpora • • oblik pokretljivost depo kalcijuma i fosfora hematopoeza (koštana srž Tetrapoda)

Skeletni sistem - klasifikacija poreklo regionalizacija položaj skeleta • egzo • endo regionalizacija skelet • kranijalni • postkranijalni • osovinski • slobodni osovinski • kičma • notohorda slobodni • udovi • pojasevi

Skeletni sistem - klasifikacija

Skeletni sistem - klasifikacija

Hrskavica • čvrstina i fleksibilnost • hondrocite u lagunama vezivnog tkiva • tipovi hrskavica: hijalinska vlaknasta elastična kalcifikovana

Tipovi kostiju • dermalne kosti – nastaju direktnom osifikacijom mezenhima (dermisa) • zamenske kosti – zamenom hrskavice koštanim tkivom • heterotopični skeletni elementi – osifikacijom tetiva i ligamenata hrskavica

Ostali tipovi koštanog tkiva • dentin – nastaje aktivnošću‚ odontoblasta. Ista kol. organskih materija kao kost, čvršća građa. Formira se odmah ispod epidermisa. Današnji kopneni kičmenjaci imaju samo jednu vrstu dentina. Fosilne ribe 4. • gleđ – nastaje aktivnošću ameloblasta. Derivat je dentina. pp kosti pp zuba

zubi • dentes – redukovani kod vodozemaca, kornjača i recentnih ptica • vezivanje zuba za vilicu: 1. pleurodontni – slabo vezani zubi (vodozemci i gušteri) 2. akrodontni – bez korena (neke košljoribe, tautare) 3. tekodontni – usađeni zubi (mnoge košljoribe, krokodili, sisari)

zubi • promena garniture zuba tokom života: 1. polifiodontizam – tokom celog života 2. difiodontizam – jednom 3. monofiodontizam – nijednom Tipovi zuba Selachii Ophidia T. rex

zubi gleđ dentin cement pulpa koren Carnivora kljova slona kutnjak slona

zubi • DIFERENCIJA ZUBA SISARA: • dentes incisivi – sekutići • dentes canini – očnjaci • dentes praemolares – pretkutnjaci • dentes molares – kutnjaci (jedna generacija) • mastikatorna površina – površina za žvakanje • diastema – prostor bez zuba u vilici

zubi • tipovi kutnjaka sisara u zavisnosti od biologije • brahiodontni – kratka krunica 1. 2. tuberkularni – sa oštrim grbicama bunodontni – sa tupim grbicama (Rodentia Artiodactyla, Primates) • lacerantni – za sečenje hrane (Insectivora, Carnivora, Chiroptera ) • lofodontni – sa poprečnim grebenima (Rodentia, Perissodactyla, Proboscidea) • selenodontni – sa polumesečastim grebenima (Artiodactyla) • hipsodontni – visoka krunica (Artiodactyla: Ruminantia) • hipselodontni – kontinuiran rast (Rodentia) selenodontni lofodontni

Kožni skelet • koža svih kičmenjaka može stvarati skeletne elemente • kolagena vlakna u krznu (dermis) gradivna jedinica: odontoda

Kožni skelet KLASIFIKACIJA: • krljušti riba: 1. plakoidne (acelularno koštano tkivo, dentin + gleđ, tuberkule) 2. kosmoidne (od dentina - cosmin) 3. ganoidne (debeo gleđoliki sloj) 4. elazmoidne (acelularno koštano tkivo, lamele) • osteodermi Tetrapoda • zubi • dermalne deo glavenog skeleta (dermatokranijum) i ramenskog pojasa • zraci u perajima riba sa koštanim skeletom

Osovinski skelet NOTOHORDA • Nastaje sredinom gastrulacije • vakuolizirane ćelije (epitelijalne) naslagane u štapić: • notohordina sara (ovojnica) 1. unutrašnja elastična sara 2. spoljašnja elastična sara 3. notohordina vlaknasta sara • notohorda nema krvnih sudova niti inervaciju • oko nje je tkivo koje stvara kičmene pršljenove • u potpunosti se gubi kod adultnih amniota

Kičmeni pršljenovi • vrlo raznovrsna filogenija • generalno se sastoji iz tela, lukova i apofize • nervna cev je uvek dorzalno od tela pršljena • podela na osnovu morfologije: 1. amficefalan – ribe 2. procelan – bezrepi vodozemci, gmizavci 3. opistocelan – repati vodozemci, neki papkari i kopitari 4. heterocelan – ptice, kornjače 5. acelan – sisari

Kičmeni pršljenovi dorzalno - neuralni luci ventralno – hemalni luci apofize – nastavci, polaze sa tela i neuralnih lukova: • diapophyses • parapophyses • pleurapophyses • basapophyses • hypapophyses • zygapophyses

Regionalna diferencija kičmenice

Regionalna diferencija kičmenice Kod sisara, *- čovek pars cervicalis – vratni region, 7 pršljenova, *7 pars thoracalis – grudni region, 9 - 24 pršljenova, *12 pars lumbalis – slabinski region, 2 -9 pršljenova, *9 pars sacralis – krstačni region, 4 -10 pršljenova, *6 pars caudalis – repni region, različit broj pršljenova *3 -4

Regionalna diferencija kičmenice • • • atlas - prvi pršljen (nosi lobanju), bez tela epistropheus – okreće lobanju, prolazi kroz atlas os sacrum – krsna kost, nastala srastanjem sakralnih pršljenova os synsacrum - kod ptica, srastanjem torakalnog, lumbalnog i dela repnog regiona pygostil - kod ptica, srastanjem repnog regiona epistropheus

Grudnica (sternum) • hrskavičava ili koštana struktura koja artikuliše ramenski pojas sa određenim brojem rebara • učestvuje pri pokretima inspirijuma i ekspirijuma • redukovana kod beznogih i repatih vodozemaca kornjača, beznogih guštera i zmija • Jako izražena kod ptica – koštani greben (crista sterni) za koju je povezan veliki broj mišića (letenje)

Rebra (costae) • hrskavičave ili koštane strukture proksimalnim delovima vezane za kičmene pršljenove pars vertebralis. • štite unutrašnje organe u tom regionu • distalni deo rebara koji se vezuje za grudnicu je pars sternalis • • • Prava rebra - costae verae Lažna rebra – costae spuriae Vita rebra - costae fluctuanes