Sistem saprobnosti 4 veba dr Dragana Predojevi Saprobnost

Sistem saprobnosti 4. vežba dr Dragana Predojević

• • Saprobnost je biološko stanje bilo koje vode u odnosu na količinu i intenzitet biološki razgradivih alohtonih i autohtonih organskih materija Sistem kvaliteta vode: 1. sistem saprobnosti 2. sistem radioaktivnosti 3. sistem toksičnosti • Sve slatke vode se mogu podeliti prema čistoći (zagađenosti) na: 1. 2. 3. 4. Katarobne (K) Limnosaprobne (L) Eusaprobne (E) Transsaprobne (T)

Katarobne vode • vode bez ikakvog zagađenja • neoštećene podzemne vode, vode za piće posle tretmana, organizmi iz grupe producenata potpuno odsutni

Limnosaprobne vode • • slabo ili jače zagađene podzemne i površinske vode razlikujemo 5 podnivoa a) ksenosaprobne (x) – poistovećuju je sa katarobnim vodama – potpuno čiste vode b) oligosaprobne (o) – I klasa voda, čista ili neznatno zagađena; procesi mineralizacije su uznapredovali nisu završeni, sumporvodonik odsustvuje, procesi redukcije nisu (gotovo) uopšte prisutni, voda bezbojna, nezamućena, mulj siv ili mrk

c) betamezosaprobne (b) – II klasa voda, umereno organsko zagađenje, u vodi ima kiseonika (aerobno stanje), redukcioni procesi završeni, nema sumporvodonika, značajne količine CO 2, nema amonijaka ali prisutne aminokiseline, boja i miris bez osobenosti d) alfamezosaprobne (a) - III klasa voda, jako zagađene vode, poluanaerobni uslovi, znatne količine aminokiselina, masnih kiselina, sumporvodonika d) polisaprobne (p) – IV klasa voda, prisutne organske materije velikih molekulskih težina, nedostatak kiseonika, preovlađuju redukcioni procesi, prisutan sumporvodonik, amonijak, CO 2, mehurići CH 4, voda mutna, prljavosive boje

Eusaprobne vode • otpadne vode sa org. supstancama podložnim biohemijskoj razgradnji • dele se na 4 podnivoa: – izosaprobne: vode bogate organskim materijama čija razgradnja još nije počela (svež kanalizacioni mulj), bogata patogenim organizmima, O 2 nema ili ga ima samo u površinskim slojevima, sumporvodonika nema ili prisutan u tragovima – metasaprobne: pored velike količine organskih materija velikih molekulskih težina sadrže i toksične supstance, bez kiseonika, količina sumporvodonika veoma visoka, često otrovne tečnosti ili bogate patogenim mikroorganizmima – hipersaprobne: preovladjuju anaerobni procesi, početak razlaganja visokomolekularnih jedinjenja, izražena mogućnost trovanja ili infektivne bolesti – ultrasaprobne: industrijske otpadne vode pre početka degradacije, nemaju u sebi živih organizama, prisutne spore, ciste, akineti, nema kiseonika ni sumporvodonika

Transsaprobne vode • u ovim vodama živa bića nisu prisutna osim u obliku mirujućih stadijuma • dele se na tri podnivoa: – antisaprobnost: industrijska otpadna voda koja u sebi sadrži toksične organske ili neorganske supstance, organizmi u ovoj vodi izumiru odjednom ili postepeno – radiosaprobnost: voda sa izrazitom radioaktivnošću – kriptosaprobnost: vode u kojima je život organizama onemogućen fizičkim faktorom: niske ili visoke t˚, mineralna ulja, ugljena prašina. . .

ODREĐIVANJE STEPENA SAPROBNOSTI • preko prisustva određenih organizama (bioindikatora) ili mirujućih stadijuma ili životnih zajednica • postoje tri grupe metoda: 1. fizičko-hemijske 2. mikrobiološke 3. biološke

Biološke metode za određivanje stepena saprobnosti neke vode Potrebno je: • poznavanje taksona koji grade zajednicu • kvantitativna procena taksona • poznavanje autekologije taksona

Bioindikatori • su organizmi ili zajednice organizama koji reaguju na faktore sredine promenom svojih vitalnih funkcija i/ili svog hemijskog sastava što nam omogućuje da zaključimo kakvo je stanje životne sredine (Arnodt et al 1996) • su organizmi koji nam daju informacije o kvalitetu životne sredine u kojoj se nalaze (Market 1991)

Indikatori nose različite vrednosti indikatorske težine G G 5 najbolji indikatori (“čisti”); 10, 9: 1 4 8: 2; 7: 3; 1: 8: 1 3 6: 4; 5: 5; 2 loši indikatori; 3 ili 4 stupnja sa najvećom vrednošću 5 ili 4 neindikatori 1

Pantle-Buck 1955 • koriste se samo “čisti” indikatori • određuje se indeks saprobnosti (S) prema formuli: – h – relativna brojnost; – saprobna vrednost svake vrste

S Biološki kvalitet vode Mrtve Tise kod Bečeja (Pantle-Buck) Lokalitet

Indeksi saprobnosti Stupanj Obim Prosek ksenosaprobnost 0, 00 -0, 50 0 oligosaprobnost 0, 51 -1, 51 1 betamezosaprobnost 1. 52 -2, 50 2 alfamezosaprobnost 2, 51 -3, 50 3 polisaprobnost 3, 51 -4, 50 4

Zelinka, Marvan i Kubiček (1959) • određuje se saprobna valenca (Xi) za dati saprobni stupanj prema formuli: • G – indikatorska težina vrste (1 -5) • x - deo saprobne valence u datom sapr. stupnju • h – relativna brojnost

Biološki kvalitet vode Mrtve Tise kod Bečeja (Zelinka-Marvan i Kubiček) Xi- saprobna valenca Lokalitet

• Zelinka i Marvan (1961) - određuje se saprobni indeks (SI) prema formuli: - G – indikatorska težina vrste (1 -5) - s – saprobna vrednost vrste - h – relativna ili apsolutna brojnost vrste

Kako se određuje h (relativna brojnost) % učešće vrsta br. individua/0, 1 m 2 h >1 1 -3 1 1– 3 4 – 10 2 4 – 10 11 – 50 3 11 – 20 51 – 100 5 21 – 40 101 – 500 7 41 - 100 >500 9

Vežba • Na osnovu liste indikatora i njihovih indikatorskih vrednosti odrediti: 1. Indeks saprobnosti (S) po Pantle-Buck-u, 2. Saprobnost vode po metodi Zelinke, Marvana i Kubiček i 3. Indeks saprobnosti (SI) po Zelinki i Marvanu