SAVREMENI NEDEMOKRATSKI REIMI NASILJA Predava Prof dr ZORAN

SAVREMENI NEDEMOKRATSKI REŽIMI NASILJA Predavač: Prof. dr ZORAN KRSTIĆ Datum: 4. februar 2010. Mesto: Slušaonica 5, FPN

KRATAK TEORIJSKI OSVRT • STARI BINARNI PAR: DEMOKRATIJA – AUTOKRATIJA • PRINCIPI POZITIVNE POLITIKE: DEMOKRATIJA • PRINCIPI NEGATIVNE POLITIKE: AUTOKRATIJA

Demokratija je…. OBLIK POLITIČKOG SISTEMA I ŽIVOTA KOJI OMOGUĆAVA NARODU POSREDNO ILI NEPOSREDNO UČEŠĆE U PROCESU AUTORITATIVNOG UPRAVLJANJA DRUŠTVENIM POSLOVIMA UTICAJ NA UPRAVLJANJE I VRŠENJE JAVNE VLASTI U IME NARODA, tj. DRUŠTVENE VEĆINE

ŠTA JE TO DEMOKRATIJA? DVA METODOLOŠKA MODELA DEMOKRATIJE 1. SUPSTANCIJALNI (NORMATIVNI) 2. PROCEDURALNI (EMPIRIJSKI)

SUPSTANCIJALNA DEMOKRATIJA sadrži: sadrži a) načela i vrednosti koje su u interesu svih ljudi (naroda, građanstva) koji žive u datoj zajednici b) principe slobode i jednakosti – principe pravde PROCEDURALNA DEMOKRATIJA sadrži: a) podelu i ravnotežu vlasti b) participaciju građana c) kompeticiju d) slobodne i fer izbore

PRETPOSTAVKE DEMOKRATIJE • POSTOJANJE I ZAŠTITA OSNOVNIH LJUDSKIH I GRAĐANSKIH PRAVA • PRAVNA DRŽAVA I VLADAVINA PRAVA – KONSTITUCIONALIZAM I POLITIKA OGRANIČENA PRAVOM • AUTONOMNO GRAĐANSKO DRUŠTVO – OTVORENO CIVILNO DRUŠTVO • SLOBODNI I FER IZBORI • VIŠEPARTIJSKI POLITIČKI SISTEM – SLOBODNA KOMPETICIJA • RAZVIJENA POLITIČKA KULTURA • SLOBODA INFORMACIJA

MODELI I KLASIFIKACIJA AUTOKRATIJA Empirijsko-normativne klasifikacije KLASIČNI MODELI » TIRANIJA » DESPOTIJA » APSOLUTNA MONARHIJA SAVREMENI MODELI » AUTORITARIZAM » TOTALITARIZAM » POSTTOTALITARIZAM » DIKTATURA » JEDNOPARTIZAM » CEZARIZAM » VOJNA DIKTATURA » TEOKRATIJA

KLASIČNI MODELI AUTOKRAITJA TIRANIJA - najstariji oblik autokratske vladavine a) monarhijska vlast bez zakona (Ksenofont i Aristotel) b) nema legitimacijski osnov u pravu c) odnos podanika i vladara DESPOTIJA - najčistiji oblik autokratske vladavine a) samovoljna, nekontrolisana i ničim ograničena vlast b) politička represija c) odsustvo autonomije podanika d) politički režim totalne moći

APSOLUTNE MONARHIJE - osnovni oblik autokratske vlasti u zapadnoj političkoj kulturi a) “netotalitarna autokratija” b) politička vlast se temelji na: - političkoj posesiji (longus tempus) - političkom nasleđu c) božansko poreklo vladara i populistički rituali d) Luj XIV: “Država, to sam ja” - arbitrernost političke vlasti - odsustvo institucionalnih garancija - nepostojanje socijalnih kočnica

TOTALITARIZAM POSTTOTALITARIZAM Ideologija (totalitarno utopijski ciljevi) Instrumentalna ideologija (ekonomski razvoj) Jednopartijski sistem Slabi moć diktature partije/vođe Sveprisutni teror Teror više nije naglašen Monopol nad sredstvima Masovnih komunikacija Erodiran Monopol nad aparatom prinude Zadržan Centralno-planska ekonomija Promena ekonomskog kursa

Najjednostavnija i najrasprostranjenija podela autokratskih režima je podela na: 1. AUTORITARNE 2. TOTALITARNE OSNOVNA RAZLIKA: Autoritarni sistemi se smatraju mekšim, fleksibilnijim i adaptibilnijim od totalitarnih U praksi su se kao najreprezentativniji primeri totalitarizma isticali: 1. Nemački nacional-socijalizam 2. Ruski staljinizam 3. Italijanski fašizam 4. Kineski maoizam

HUAN LINC KLASIFIKUJE AUTOKRATIJE NA: 1. AUTORITARIZAM 2. TOTALITARIZAM 3. PERSONALIZAM 1. MODERNI SULTANIZAM (Haiti, Malezija) 2. OLIGARHIJSKA DEMOKRATIJA 3. KAUDELJIZAM (vladavina militarističkih plemenskih poglavica) 4. KAZIKIZAM (vladavina lokalnih političkih bosova – Filipini, Tajland)

HANA ARENT “Izvori totalitarizma” kaže: “. . . TEMELJNA RAZLIKA IZMEĐU MODERNE DIKTATURE I SVIH DRUGIH TIRANIJA IZ PROŠLOSTI U TOME ŠTO SE NASILJE VIŠE NE KORISTI KAO SREDSTVO ZA UNIŠTAVANJE I ZASTRAŠIVANJE PROTIVNIKA, VEĆ KAO INSTRUMENT ZA VLADANJE MASAMA SAVRŠENO POSLUŠNIH LJUDI”.

SEMJUEL HANTINGTON • • JEDNOPARTIJSKI SISTEMI TOTALITARNI SISTEMI LIČNE DIKTATURE VOJNI REŽIMI

Jeff Haynes: Tri opšta tipa demokratije u zemljama "trećeg sveta": 1. "Fasadne" ili kvazi-demokratije 2. Izborne (electoral) demokratije 3. Pune (full) demokratije

"Fasadne" ili kvazi-demokratije (nema stvarnih demokratskih pretenzija) Ø LATINSKA AMERIKA (doskorašnji režimi): "para os Igleses ver" (da vide Englezi) Ø AFRIKA (Togo, Burkina Faso i Kamerun): "fig leaf" elections ("smokvin list" izbori) Ø SREDNJI ISTOK (Irak, Sirija, Egipat, Libija)

Kontinuirane (full) demokratije "trećeg sveta" pre "trećeg talasa" demokratizacije: • • Kostarika Mauricijus Trinidad i Tobago Bocvana Jamajka Indija Venecuela

Prema podacima "Freedom House-a“ za 2007. godinu: 1. Slobodne: 90 država (46% svetske populacije) 2. Delimično slobodne: 60 država (18%) 3. Neslobodne: 45 države (36%) 4. Izborne demokratije: 121 država (Mauritanija postala ID, a Filipini, Bangladeš i Kenija ispali sa liste ID)

KRITERIJUMI KATEGORIZACIJE a) stepen ostvarenih političkih prava b) stepen ostvarenih građanskih sloboda

WORST OF THE WORST (NESLOBODNE DRŽAVE – 45) • • • 8 NAJGORE RANGIRANIH DRŽAVA: Kuba i Severna Koreja (jednopartijski marksističko-lenjinistički sistemi) Turkmenistan i Uzbekistan (vladavina diktatora) Libija (sekularna diktatura) Sudan (ima elemente radikalnog islamizma i tradicionalne vojne hunte) Burma (Mijanmar – vojna diktatura) Somalija (failed state)

ŠTA JE TO IZBORNA DEMOKRATIJA? "Izborne" (electoral) demokratije - uključuju političku kompeticiju ili kolaboraciju među grupama moćnih političkih elita, često ekskluzivnih oligarhija kojima, opet dominira relativno mala grupa ljudi U izbornim demokratijama pol. stabilnost počiva manje na poštovanju demokratskih vrednosti a mnogo više na lideru tj. političkom vođi (Menem u Argentini, Čavez u Venecueli, Fudžimori u Peruu, Serano u Gvatemali)

Nepostojanje određenog formalno proceduralnog kriterijuma demokratije se posebno manifestuje prema broju odnosno obimu sloboda: a) građanskih sloboda (posebno interesa manjina) b) nedovoljna socijalna tolerancija i politička participacija građana

Suštinu koncepta izborne demokratije čine: 1. Postojanje značajnih pravila i regulativa koje određuju sadržaj i smisao izbora 2. Izbori se održavaju prema utvrđenom ustavnom terminu 3. Postoji kompeticija pol. partija koje su u određenom stepenu slobodne da se kontestiraju za vlast 4. Postojanje određenih građanskih sloboda koje garantuje država

OSNOVNA OBELEŽJA AUTORITARIZMA • Ograničeni politički i partijski pluralizam • Distinktivni mentaliteti umesto razrađene i vođene ideologije • Odsustvo intenzivne i ekstenzivne mobilizacije • Lider ili mala grupa lidera vrši vlast u predviđenim ustavnim okvirima i granica

OSNOVNA OBELEŽJA TOTALITARIZMA 1. 2. 3. 4. 5. 6. KOMPULZIVNA IDEOLGIJA (Ideologija je zvanična doktrina koja zahteva da se integriše i objasni sve aspekte ljudskog postojanja. Intenzivna i snažna propaganda) JEDNA EKSKLUZIVNA PARTIJA (sa jedinim i vrhovnim ciljem postaje sveprisutna i omnipotentna partija) MONOPOL NAD KOMUNIKACIJAMA (Totalitarni sistem kontroliše mišljenje i koristi revolucionarni jezik) MONOPOL NAD ORUŽJEM TERORISTIČKA POLITIKA CENTRALIZOVANA KONTROLA EKONOMIJE (Ekonomske odluke zasnivaju se na državnim dekretima i planovima)

OBELEŽJA AUTOKRATSKE DRŽAVE • BIROKRATSKO-AUTORITARNI MODEL • KOERCITIVNOST DRŽAVE (PREDATORSKI KARAKTER) • UPRAVLJAČKO-USMERAVAJUĆI KAPACITET • RAZVOJNI POTENCIJAL • KOLABORATIVNOST • PATERNALIZAM

KLASIFIKACIJA SAVREMENIH NEDEMOKRATIJA • JEDNOPARTIJSKI POLITIČKI SISTEM (S. Koreja) • LIČNA DIKTATURA (Turkenistan) • VOJNA DIKTATURA (Burma – Mijanmar) • ISLAMSKA TEOKRATIJA (Iran) • POSTTOTALITARIZAM (Kuba)

HVALA NA PAŽNJI