SAVREMENA SRPSKA POEZIJA MATIJA BEKOVI LJUBAVNA POEZIJA VERA

SAVREMENA SRPSKA POEZIJA MATIJA BEĆKOVIĆ

LJUBAVNA POEZIJA VERA PAVLADOLJSKA

VERA PAVLADOLJSKA � Lukavica je htela da me nadlukavi punio se mesec u avgustu kao lokva ispaljivane pune duge preko jezera i glava na radilištima u rudnicima boksita ubeđivao sam nepoznate ljude u tvoje ime Vera Pavladoljska

� Grešile su pijane ptice u prostoru prepelica je kljunom gore okretala svest je mrčala među liticama gonjen točilima kršima i gubom do grla u živom blatu mislio sam koliko si me volela Vera Pavladoljska

� Mrak je u mraku sjao kao životinja grom u lancima čamio za brdima molio sam za sluh fizičkih radnika divio se njihovom surovom apetitu zaklinjao jednog gluvonemog mladića da izgovori tvoje ime Vera Pavladoljska

� Ceo dan u nebu izgoreo mesec pod lažnim imenom leči svoj pepeo u mrčavi među dvojnicima dok muzika sneg u uši ubacuje kleo sam se u obe ruke naročito desnu da te nisam voleo Vera Pavladoljska

� Udvarao se nepoznatoj devojci u kanjonu Tare kod Kolašina govorio istine na svim jezicima žario i palio da ih poveruje dok je ćutala sećao sam se da si mi najkrupnije laži verovala Vera Pavladoljska

� Pevao je slavuj sa grlom grlice sve na svetu me na te podsećalo hvalio sam se da si luda za mnom cela plaža da ti se uzalud udvara kako te teram da ideš iz glave i kako nećeš Vera Pavladoljska

� Kulo crnog žara pod slepim očima zarazna zvezda sve i svašta saždi dok mi se padobran nije otvarao i kad sam u zavičajne bezdane padao pričali su da te zovem iz sveg glasa al nisam priznavao Vera Pavladoljska

� Ronio u najdublje bežao u gore da te glasno zovem da niko ne čuje bio sujeveran — pitao prolaznike kako tvoje lice zamišljaju čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene pa da se ne okrenem Vera Pavladoljska

� Na ljubavnoj promaji između dve zvezde nevidljivi uhoda ima nešto protiv žeđ za rakijom je slična fantaziji u teretnom kamionu koji juri snegu usred leta bile su sve usne nepismenih žena po ugledu na tvoje Vera Pavladoljska

� Po nevremenu sam lovio na ruke med zlatnih meridijana u vodi opisivao oči jedne žene mesec dana u vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu ubedio da su mi sve što imam u životu misleći na tebe Vera Pavladoljska

� Pita za mene metak lutalica sada me pogrešno traži oko zemlje vučen tajnim magnetom mog čela napija mesec da prokaže gde sam zlostavlja mora, kuša vazduh i podmićuje ti ćeš me izdati Vera Pavladoljska

� Traje monotona biografija sunca sve sijalice gore usred dana slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje jedan od vlašića sklon je porocima i jedni i drugi vetrovi te ogovaraju nekoliko država tvrdi da si njina ti si na svoje ime ljubomorna kablogrami se u dubokoj vodi kvare niko ne zna gde su slova tvog imena u mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim naglascima u rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi ko će uhvatiti sjaj samoglasnika koje ptica kuka Vera Pavladoljska

ZADATAK ZA UČENIKE: � PROČITAJTE PESMU I ODGOVORITE: � IZDVOJTE EPITETE KOJIMA LIRSKI SUBJEKT OSLOVLJAVA SVOJU DRAGU � IZDVOJTE NEOBIČNE METAFORE � OBJASNITE GRADACIJU KOJOM SE ISKAZUJU OSEĆANJA