Saveti za pisanje seminarskih radova iz Kulture ljudskih

Saveti za pisanje seminarskih radova iz Kulture ljudskih prava

Akademsko pisanje Socijalna praksa koja se uči Ko je čitalac, odnosno ko čini publiku? Planiranje: odabir teme, čitanje literature, istraživanje, pisanje prve verzije rada, pregled i ispravljanje, uređivanje, uključivanje povratnih informacija dobijenih od prvih čitalaca, konačno uobličavanje i tehničko opremanje rada. Akademski jezik: formalan, objektivan, oprezan.

Šta čitalac vašeg rada očekuje? Strukturu Jasnost Tačnost Objektivni pristup Produbljenost znanja do kog se stiže posvećenim istraživanjem Pažljivu analizu

Izbor teme Samostalno ili u razgovoru sa nastavnicima i saradnicima uz aktivno učešće studenta u njenom izboru, koji se, saglasno svojim željama, interesovanjima i sklonostima, opredeljuje za određenu užu oblast u okviru predmetne discipline Izbor teme, a naročito formulisanje naziva rada, nije jednostavan zadatak ni za istraživače sa velikim iskustvom. Zato nastavnici često daju okvirni spisak tema seminarskih radova Tema treba da bude pogodna za obradu, što podrazumeva da tema rada nije ni preširoka, ni preuska, da postoji dovoljna i dostupna literarna građa za njenu obradu i da je obrada teme izvodljiva u optimalnom vremenskom periodu. Često obrađivane teme su uglavnom iscrpljene do te mere da student/kinja ne može da da ni minimum sopstvenog doprinosa njenoj obradi.

Značaj efektivnog čitanja – kako naći relevantne i odgovarajuće izvore Šta su odgovarajući akademski tekstovi? Sadrži sumiranje relevantnih istraživanja; Sadrži reference Formalni jezik Kako da ih nađem u biblioteci? Zadati materijal Ključne reči Kako da koristim elektronska sredstva? Zadati materijal Ključne reči Elektronske baze podataka (cobiss. net, scindeks. ceon. rs, kobson. nb. rs, jstor. org, scopus. com, scholar. google. com itd. )

Odgovarajuća akademska literatura Udžbenici (pisani za studente): dobar početak, mogu da budu uopšteni Stručne knjige Naučni članak iz časopisa Website Zvanični izveštaj (npr. od Vlade, međunarodnih organizacija, ekspertskih tela za nadzor ljudskih prava, nevladinih ogranizacija) Novine ili članak iz časopisa

Kako da izaberem odgovarajuću literaturu baš za moj rad? Autor/autorka/autori: Da li je poznat/a u oblasti unutar koje pišem? Šta je još napisala? Datum izdavanja i broj izdanja: Ako postoji drugo, treće itd. Izdanje iste knjige, koristi što novije izdanje jer je dopunjeno i ažurirano; ako se baviš savremenom temom, važno je da koristiš i šta je o temi pisano u poslednjih par godina Sažetak: Sadržaj: u kojoj srazmeri je tema koja te interesuje sadržana u knjizi (cela knjiga, jedno poglavlje, deo poglavlja, jedna strana? ) Uvod i predgovor: autor opisuje i objašnjava svoje razloge za pisanje i ukratko izlaže kako je tekst organizovan Reference: šta je autor koristio u tekstu, bilo kao citat, referncu ili upućivanje na širu literaturu Bibliografija: izvori koje je autor koristio ali nije direktno referencirao u tekstu Indeks: lista u azbučnom/abecednom redu sastavljena od tema i imena pomenutih u knjizi (može se videti tačno gde je tema spomenuta i koliko često)

Kritička analiza i procena internet izvora Vikipedija? Blogovi? Dnevne novine? Sajtovi?

Kritički čitati Identifikovati argumentaciju Tragati za skrivenim pretpostavkama Odlučiti da li su ponuđeni dokazi u prilog argumenata dovoljno dobri Dati sud o tekstu i ubedljivosti argumentacije

Efektivno čitanje Svrsishodno čitanje. Čitanje radi pisanja mora da bude svrsishodno – moraš da znaš zašto nešto čitaš. Imaš pitanje na koje treba da odgovoriš i informacije da prikupiš. Efikasno čitanje. Čitaš selektivno i ne gubiš vreme na tekstove koji nisu relevantni za tvoj cilj. Čitaš neke stvari pažljivije, druge brže u zavisnosti od zadatka i potrebe. Interaktivno čitanje. Kao čitalac, učestvuješ i dvosmernom procesu, nisi samo pasivan primalac, već konstruišeš značenje teksta i kako ćeš ga koristiti za tvoju temu. Kritičko čitanje. Evaluacija argumenata i dokaza.

Jezik Pisanje seminarskog rada podrazumeva sposobnost autora da svoje misli adekvatno izrazi i uobliči, da ih iskaže jasno, precizno, jednostavno i koncizno, te da, pri tome, izbegne monotoniju i klišee. Treba koristiti književni jezik i poštovati pravopisna i gramatička pravila. Nedopuštena je upotreba reči iz kolokvijalnog govora i žargona. ***

Obim rada Obim seminarskog rada prevashodno zavisi od same teme i zadatog formata. U obim ne ulaze sadržaj rada, popis literature, normativnih akata i drugi eventualni dodaci. "Strategije" koje pojedini studenti koriste za fiktivno povećanje broja strana (povećavanje veličine slova, margina i sl. ), nisu od koristi jer postoje jasni tehnički standardi čija primena omogućava brzo i tačno utvrdjivanje stvarnog obima rada. Za kurs iz Kulture ljudskih prava obim rada treba da bude između 3000 -5000 reči (obično između 12 i 15 stranica).

Akademska čestitost Korišćenje tuđih seminarskih radova, prepisivanje ili prepričavanje njihove sadržine, nije dopušteno i predstavlja povredu koja je opštim aktima Fakulteta strogo sankcionisana. Pravilnik o akademskoj čestitosti studenata Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka Disciplinska komisija

Primeri plagiranja Kopiranje čitavog paragrafa (ili više njih) uz promenu svega par reči i navođenje izvora Kopiranje i unošenje u tekst bez navođenja izvora Preuzimanje paragrafa iz seminarskog rada starijeg kolege, bez navođenja izvora. Preuzimanje grafikona iz udžbenika, bez navođenja izvora Preuzimanje citata od izvora, navođenje izvora u referenci, ali bez korišćenja znaka navoda koji jasno odvaja citat Autoplagijat

Šta se može preuzimati iz tuđih naučnih radova (uz obavezno navođenje izvora)? Sve! (najčešće metode, tehnike, instrumenti, rezultati istraživanja, teorijska stanovišta, stavovi, ideje – mogu i zaključci sa kojima se možemo ili se ne moramo slagati, a koji će nam pomoći da razvijemo naučnu diskusiju u našem radu) Za sve što nije opšte znanje ili tvoje samostalno istraživanje mora da bude naveden izvor (bilo da je reč o citatu, parafraziranju ili rezimiranju!) Opšte znanje (šta je opšte znanje? )

Citiranje, parafraziranje i rezimiranje Kada je potrebno izvorno prenošenje (citiranje)? Ne valja preterivati sa citatima! Drugačiji način da uključite tuđe ideje u svoj rad je parafraziranje Parafrazirati znači napisati nešto potpuno drugačijim rečima a da sadržaj onoga što se parafrazira ostane isti (pokazuje da se tekst dobro razume) Rezimirati znači smanjiti tekst ali tako da ostanu glavne ideje

Dobre navike pri čitanju i pisanju Ne pisati esej u minut do dvanaest Praviti beleške o pročitanom svojim rečima, umesto isključivo kopiranjem teksta (identifikovati glavne argumente autora i identifikovati u njihovom radu ono što je relevantno za Vaš rad) Uvek beležiti izvore koji se koriste (autor, ime dela, izdavač, godina, stranica) Proveriti da se navođena literatura navodi u bibliografiji

Čemu služi navođenje / Referenciranje Da se pokaže da upućenost u relevantnu literaturu Da se pomogne čitaocu da nađe izvore (gde se najčešće nalaze bibliografski podaci izvora koje koristimo? ) Da se izbegne plagijarizam A. Citat B. Rezime

Sistemi citiranja literature Postoji više prihvaćenih sistema citiranja literature Pojedine nauke, prema svojim potrebama, oblikuju citiranje literature iz različitih izvora grade i svaka svoje standarde (Chicago, Harvard, APA-American Physological Association, MLA-Modern Language Association, AMA-American Medical Association i dr. ). Svaki od postojećih sistema citiranja ima svoje prednosti i mane, a svaki časopis je opredeljen za neki od njih. Međutim, svima je zajedničko citiranje tačnih podataka i jednoobraznost. Važno je biti konzistentan u korišćenju ma kog stila citiranja!

Čikago stil (Chicago Manual of Style) Koristi se najčešće za citiranje izvora iz društvenih i humanističkih nauka. Ovaj stil za citiranje je u širokoj upotrebi od 1906. godine i doživeo je 16 izdanja. Koristi dva sistema za citiranje izvora: sistem notacija i autor-datum sistem. Koji sistem ćete koristiti zavisi od mnogo faktora, kao što su predmet rada, zahtev mentora ili urednika, ili lična želja autora rada.

Struktura rada Organizacija paragrafa Uvod Zaključak Logičan razvoj ideja i korespondiranje rada sa naslovom i temom

stil Akademski jezik Izbegavati suvišnost i ponavljanje Kada diskutujete neke opšte prihvaćene ideje (opšta mesta) izbegavajte korišćenje subjektivnih izraza tipa “ja mislim”, “moje je mišljenje”, “ja lično” itd. Koristite nepersonalizovane i neutralne izraze poput “prihvaćeno je da. . . ”, “postoji generalna saglasnost da se ovo razume. . . ”, “većina autora se slaže”, “većina ljudi misli. . . ”. , “brojna istraživanja ukazuju. . . ”

uvod - Da bi uvod bio efektan, treba da objasni svrhu i obim teksta čitaocu. (Zaključak treba da da jasan odgovor na pitanje postavljeno u naslovu ili uvodu, kao i da rezimira glavne poente do kojih se u razradi došlo. )Može se reformulisati problem, ukazati na potrebu za dodatnim istraživanjima u narednim radovima itd. Uvod i zaključak se obično pišu na samom kraju. - Uvodi obično ne treba da budu duži od 10% teksta (dakle, 200 -250 reči u slučaju zadataka od 2500 reči) - Treba objasniti o čemu je reč u radu, na koje se pitanje odgovara, definisati ključne pojmove ako je potrebno, dati relevantne informacije, pregled literature drugih autora o temi (veoma ukratko), primenjene metode i nalazi do kojih se došlo - Može se eventualno napisati šta su ograničenja tog rada - Trebalo bi predstaviti strukturu rada - kako je rad organizovan? (Na primer: Najpre ću definisati. . zatim ću predstaviti pregled literature. . u trećem odeljku ću pokazati. . . na kraju ću sumirati rezultate. . . Moj argument je da. . . Moji nalazi su da. . . Tvrdiću da. . . )

Glavni deo rada - razrada Razrada se sastoji od više paragrafa sa idejama i argumentima. Svaki paragraf razvija neki segment teme. Paragrafi sadrže glavne ideje i argumente uz primere ili ilustracije. Bitno je da postoji jasna veza među paragrafima. Kratki eseji obično nemaju podnaslove koji odvajaju poglavlja i potpoglavlja, ali se mogu koristiti da bi se rad jasnije strukturirao i pomogao čitaocu pri čitanju teksta

Organizacija paragrafa Paragrafi su osnovne jedinice akademskog pisanja. Dobro strukturirani paragrafi pomažu čitaocu da razume temu na jednostavniji način jer se argument deli na odgovarajuće odeljke koji su sastavljeni od paragrafa. Paragrafi treba da su jasno povezani unutar odeljaka kao i odeljci logično povezani unutar celog rada. Paragraf je skup rečenica koje se bave jednom temom. Dužina paragrafa može biti različita u zavisnosti od teksta, ali obično ne treba da bude manja od 4 -5 rečenica. Obično (mada ne uvek) prva rečenica predstavlja temu. Druge rečenice daju definicije, primere, informacije, razloge, reformulacije, rezime. Delovi paragrafa su povezani izrazima i veznicima koji vode čitaoca kroz argument:

Kontra-argumentacija i prigovori Kontra-argumentaciju čine ideje koje su suprotne Vašim idejama U akademskoj diskusiji morate pokazati da se upoznati sa obema stranama argumentacije i da pružite razloge da podržite sopstvenu poziciju Uobičajeno je da se prvo pozabavite kontra-argumentacijom i pokažete zašto je neadekvatna pre nego što date svoje viđenje stvari Vaša argumentacija treba da bude podržana dokazima i balansiranom ocenom prikupljenih informacija/argumenata – mora se videti da ste prostudirali neko pitanje i tek onda dali razložan i balansiran odgovor Možete ukazati na postojeće prigovore Vašem argumenti ili anticipirati te prigovore pa i na njih unapred odgovoriti kako bi ojačali Vašu poziciju

Zaključak Zaključci su često kraći i raznovrsniji (što se strukture tiče) od uvoda. Mogu se sastojati od rezimiranja argumenta i zaključnih razmatranja ili napomena. Studentski radovi obično treba da imaju zaključak u kom se rezimira argument i ukazuje na odgovor na postavljeno pitanje – treba da se vidi da je rad na to pitanje odgovorio i kako je odgovorio. Može se korstiti sledeće: Komentar kako je cilj pisanja rada postignut (kako sam odgovorila na pitanje? ) Razmatranje implikacija takvog odgovora Neki predlozi za buduća istraživanja Može se eventualno uporediti sa zaključcima drugih istraživanja Može se završiti dobrim citatom koji odlično zaključuje rad (ako se takav pronađe) Ne bi trebalo uvoditi nove pojmove i teme koje ranije nisu spomenute

revizija (a) Da li esej/seminarski rad u potpunosti odgovara pitanju koje stoji u naslovu odnosno temi rada i problemu koji je zadat u uvodu? (b) Da li različiti odeljci rada imaju odgovarajuću težinu, da li su dobro izbalansirani? (c) Da li se argument ili diskusija razvijaju jasno i logično? (d) Da li sam zaboravio/la neku važnu poentu koja bi podržala moj argument ili njegovo logičnije razvijanje?

Najčešće greške Rad ne odgovara na postavljeno pitanje Nije balansiran Loša struktura Loše reference Neakademski stil

Primeri Protesti zbog poskupljenja goriva i sloboda okupljanja Slučajevi prinudnih iseljenja Prinudno iseljavanje Roma iz beogradskog naselja Belvil Kršenje ljudskih prava u slučaju Dževdeta Ajaza Sistemski propusti u zaštiti prava na život – primer tragedija u Centrima za socijalni rad na Novom Beogradu i u Rakovici Institucionalizacija osoba sa mentalnim smetnjama u Srbiji kao oblik kršenja ljudskih prava: Dom za smeštaj odraslih lica Kulina Ugovoreni maloletnički brakovi kod Roma i prava deteta Kršenje prava na informacije o životnoj sredini i prava javnosti na učešće u donošenju odluka u vezi sa životnom sredinom Kršenje prava na rad u fabrici GEOX u Vranju

Primeri Slučaj majora Helene Vuković Rušenje albanske imovine u Vojvodini 2014. godine Ugrožavanja ljudskih prava osoba sa autizmom: slučaj Vida Antića Kršenje prava na privatnost: slučaj izveštavanja medija o ubistvu Jelene Marjanović Da li se obaveznom vakcinacijom dece krše njihova prava? Nacrt zakona o dualnom obrazovanju i ljudska prava u Srbiji Poligrafsko ispitivanje radnika u fabrici Peretnina Ptuj-Topiko

Primeri Kršenja ljudskih prava radnika u Kataru Povreda prava pacijenata Zakon o okupljanju – slučaj Zaječara Obavezno vakcinisanje dece Pravo na adekvatno stanovanje – slučaj nasilnih iseljenja u Španiji Zakon o radu i pravo na rad Slučaj majora Helene Privatnost na internetu - granice i kršenje prava Slučaj lica koja su bila upisana u knjige državljana koje su uništene ili nestale

Primeri Kršenje prava na fer i pravično suđenje u slučaju Olivera Ivanovića Deložacija porodice Radunke Milićević Kršenje prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti u Crnoj Gori – slučaj protojereja-stavrofora Velibora Džomića Kršenje prava na slobodu izražavanja: slučaj pritvaranja građana za vreme poplava Povrede ljudskih prava u slučaju vojvođanskih poljoprivrednika Protesti u Podgorici – kršenje ljudskih prava od strane policije Crne Gore Problem diskiminacije trudnica na tržištu rada kao oblik kršenja ljudskh prava i mehanizmi zaštite trudnica Kršenje ljudskih prava u Srbiji na primeru video nadzora u stambenim zgradama Kršenje prava maloletnika bez pratnje u Republici Srbiji