Ronald Fier Ronald Aylmer Fisher Pripremio Aleksandar Armacki

Ronald Fišer (Ronald Aylmer Fisher) Pripremio : Aleksandar Armacki

• Ser Ronald Fišer bio je engleski statističar, matematičar i biolog, sa posebnim interesovanjem za genetiku, eugeniku i evolucionarnu biologiju. • Poznat je kao jedan od glavnih osnivača neo. Darvinističke sinteze, po svojim mnogobrojnim doprinosima statistici, među kojima su analiza varijanse (ANOVA), metod maksimalne verodostojnosti (MLE) kao i izvođenje raznih raspodela za testiranje. On je jedan od tri glavna osnivača populacione genetike.

• Rođen je 17. februara 1890. godine u Londonu. Imao je tri starije sestre i starijeg brata. Njegovo detinjstvo bilo je srećno, sve dok, u njegovoj četrnaestoj godini, nije umrla njegova majka. Godinu i po dana nakon toga, njegov otac, do tada uspešni trgovac umetničkim delima, gubi svoj posao usled par loših procena. • Bio je vrlo slabovid, no to ga nije sprečilo da bude vrlo dobar đak. Matematiku je radio bez korišćenja olovke i papira, što mu je omogućilo da jako dobro vizualizuje matematičke probleme, ali i doprinelo njegovoj sklonosti da ne ispisuje formalna matematička rešenja i dokaze. Takođe, u tom periodu stiče i veliko interesovanje za biologiju.

• 1909. godine dobija stipendiju za jedan od fakulteta na Univerzitetu u Kembridžu. Tu se sreće sa raznim naukama, no primarno se bavi eugenikom. • 1911. zajedno sa Kejnsom (Keynes), Panitom (Punnett) i Darvinom (Darwin) osniva Eugeničko društvo univerziteta u Kembridžu. • 1912. pre nego što će diplomirati, njegov mentor mu je rekao da bez obzira na potencijal, navika da ne dokazuje svoja rešenja i ideje čini ga nepodobnim za karijeru u primenjenoj matematici i daje mu “mlake” preporuke.

• Nakon što je diplomirao, više puta je pokušao da uđe u Britansku vojsku, očekujući njen ulazak u Prvi svetski rat, no svaki put je odbijen, zbog lošeg vida. • U narednih šest godina radio je kao statističar u Londonu, a kao deo njegovog ratnog rada, predavao je fiziku i matematiku u mnoštvu javnih škola. Ovo je bio vrlo težak period za njega. • U ovom periodu objavio je nekoliko vrlo bitnih radova, gde je udario temelje biometričke genetike i uveo metodologiju analize varijanse. Takođe, prvi put uvodi termin “varijanse” u statistici.

• Po završetku Prvog svetskog rata dobija ponudu da radi u Galtonovoj laboratoriji koju je vodio Karl Pirson (Karl Pearson), no zbog postojećeg rivalstva između njih dvojice, Fišer odbija ovu ponudu. • U narednih sedam godina, postaje pionir u dizajniranju eksperimenata i razrađuje svoje radove na analizi varijanse. • Počinje sa sistematičnim pristupom analizi realnih podataka kao osnovi za razvoj novih statističkih metoda. • 1925. objavljuje prvu knjigu pod nazivom “Statistički metodi za istraživače” (“Statistical Methods for Research Workers”). • 1935. objavljuje “Dizajn eksperimenata” (“The Design of Experiments”) koja je takođe bila vrlo korišćena. • Takođe uvodi i popularizuje pojam metoda maksimalne verodostojnosti.

• 1929. postaje član Kraljevskog Društva (Royale Society); istovremeno, njegova popularnost raste, počinje da putuje više i da drži predavanja širem auditorijumu. • 1933. postaje profesor eugenike na UCL-u (University College London). • 1939. po ulasku Britanije u Drugi svetski rat, Univerzitet je pokušao da raspusti departman za eugeniku, čemu se Fišer usprotivio. Brak mu se raspao, a njegov najstariji sin Džordž (George), avijatičar, je poginuo u borbi. • 1943. prihvata mesto vodećeg profesora genetike (Arthur Balfour Professor of Genetics) na Univerzitetu u Kembridžu.

• Bio je protivnik UNESCO-ve Izjave o Rasi (“Statement of Race”), jer je smatrao da se ljudske grupe duboko razlikuju po kapacitetu za emocionalni i intelektualni razvoj. • Smatrao je da je primarni problem naučiti kako da nesebično delimo resurse kojima raspolaže planeta Zemlja sa ljudima drugih rasa i kultura i da se taj problem samo maskira dobronamernim pokušajima da se umanje stvarne razlike koje postoje. • 1952. dobija titulu viteza, a 1958. prestižnu Darvin-Valasovu medalju (Darvin-Wallace).

• Fišer je bio poznat kao vrlo lojalan prijatelj. Bio je veliki patriota, član Engleske crkve (Church of England), politički konzervativan, a u naučnom smislu racionalista. • Cenjen kao brilijantan sagovornik, imao je reputaciju za nemarnost u oblačenju, ponekad i u manirima. U kasnijim godinama bio je prototip odsutnog profesora. • Kao okoreli pušač, protivio se tezama da pušenje izaziva rak pluća, poredeći te zaključke sa korelacijom između uvoženja jabuka i porastom razvoda brakova, kako bi pokazao da te tvrdnje nisu tačne.

• Umro je 29. jula 1962. godine u Australiji.