Romantizam ideje stil Romantizam kao istorijski pravac pokriva

Romantizam: ideje, stil • Romantizam kao istorijski pravac pokriva period od 1750 do 1850, vreme industrijske revolucije i političkih revolucija koje je prate. • Romantizam zastupa povratak prirodi, koja je divlja , promenljiva, zastrašujuća, uzvišena, u suštini je stav bunta spram društvenih vrednosti i normi tog doba, potraga za novim emocijama po sebi. • U tom smislu romantizam favorizuje povratak raznim ranijim stilovima, govorimo o «renesans. AMA » radije nego o « renesans. I » uvek iste klasične (grčko-rimske) starine, te je stil raznovrstan, prema ličnom afinitetu umetnika i uključuje povratak i na klasičnu umetnost (neoklasicizam) kao i na barokni stil, pogodan da prenese emocije, uzbuđenje (neobarokni romantizam). . .

• Stil je raznovrstan, i zavisi od senzibiliteta svakog umetnika. Tako romantični umetnici ponovo otkrivaju razne zaboravljene ili zanemarene stilove, pa govorimo o «renesans. AMA » radije nego o « renesans. I » uvek iste klasične (grčko-rimske) starine… te dela ovog perioda mogu izgledati stilski veoma različito: Le Style hétéroclite:

To ponovno otkrivanje stilova se odnosi i na barok, utoliko što je barokni stil pogodan da prenose uzbuđenje i jake emocije, što je cilj i romantičnim umetnicima. Govorimo o neobaroknom romantizmu, koji će u Francuskoj imati značajne predstavnike. Na njihovim slikama vidimo dijagonalnu kompoziciju i kontrast osvetljenja karakteristične za barokni stil. . . Žeriko, Splav Meduze, 1819 Delakroa, Sloboda predvodi narod, 1830

U svom najpoznatijem platnu, Splavu Meduze, Žeriko bira temu tipičnu za romantizam: radi se o savremenoj tragediji u kojoj su se brodolomnici našli suočeni sa surovom prirodom, ali i sa nasiljem, ludilom. . . Žeriko, Splav Meduze, 1819

DELACROA takođe nalazi svoje teme u savremenim dramatičnim događajima, ovde u tadašnjim borbama za nacionalno oslobođenje. . . DELACROIX, Le Massacre de Scio, 1822 -24

Ili u političkim previranjima u njegovom gradu… Delacroix, Liberté guidant le peuple, 1830

Ali se romantizam, stalno u potrazi za jačim i neposrednijim emocijama, postepeno distancira od problema svoga vremena, i okreće egzotičnim, erotičnim temama… Govorimo o eskapizmu, bekstvu. . . Delakroa, Asurbanipalova smrt, 1827

Videli smo da se slično dešava i sa neoklasicizmom, nekadašnjim pratiocem Francuske revolucije. . . David, La Mort de Marat, 1793 INGRES, Portrait de Louis Bertin, 1832

Poredeći slike dva predstavnika tada naizgled suprotstavljenih pokreta, Engrove (neoklasicizam) i Delakroaove (neobarokni romantizam) Odaliske, vidimo da iako su načini slikanja različiti, teme postaju veoma slične: i u jednoj i u drugoj nalazimo na eskapističku fasciniranost ovog perioda egzotizmom vanevropskih kultura. . . Neobarokni romantizam: Neoklasicizam, Engr, Velika odaliska, 1814 Delakroa, Odaliska na divanu, 1827 -28

Tako će se ova dva velika stila (koji su u stvarijante jednog. . . ), od revolucionarnih i buntovnih, pretvoriti u, s jedne strane okamenjenu dogmu i stil novoetablirane elite, buržoazije (neoklasicizam), dok će se romantizam, u potrezi za uvek jačim emocijama, udaljiti od problema svog društva i vremena… David, La Mort de Marat, 1793 INGRES, Portrait de Louis Bertin, 1832

Delacroix: Le Massacre de Scio, 1822 -24, Liberté guidant le peuple, 1830 Delacroix, Chevaux arabes, 1860, Chasse au lion, 1861

Upravo će to udaljavanje od problema svog društva i vremena diskreditovati romantizam , i otvoriti put novom umetničkom pravcu druge polovine XIX veka: radi se o Realizmu. . . Réalisme: Gustave Courbet, Un enterrement à Ornans, 1849 -50

Realizam Barbizonska škola (1825 -1875) Gustave COURBET (1819 -1877)

Uticaj Konstejblovih i holandskih pejzaža • Pariski salon 1824, izlaže slike engleskog umetnika Džona Konstejbla(John Constable, 1776 -1837): ruralne scene i pejzaže u kojima nebo dominira. . . • Po umetničkim kriterijumima XIX veka, posmatranje i slikanje prirode je bilo smatrano inferiornim u odnosu na intelektualno, učeno, mitološko, istorijsko, religiozno slikarstvo. Pejzaž je bio smatran nižim žanrom u slikarstvu. • Konstejblovi pejzaži i ruralne scene, kao i Holandski pejzažisti XVIII veka, imali su odlučujući uticaj na grupu mladih umetnika koja odlučuje da se okupi oko ideje da priroda sama bude tema njihovih dela.

Umetnici barbizonske škole (1825 -1875) U buntu protiv nadiruće industrijalizacije, i bekstvu od rastućeg gradskog zagađenja, grupa mladih umetnika se nastanjuje u selu Barbizon kod Fontebloa, gde, inspirisani Konstablovim pejzažima izloženim na Svetskoj izložbi 1824, slikaju ruralne pejzaže i prikaze jednostavnog seljačkog života. . .

Među slikarima barbizonske škole najznačajniji je Millet koji u svoje pejzaže uključuje i prikaz ljudi na radu. Sakupljačice (1857) je tipičan primer: nikakva drama, samo realističan prikaz običnog i jednostavnog života ovih žena. Barbizonska škola, Mile, Sakupljačice, 1857

Realizam, program • Francuski pesnik Šarl Bodler 1846 traži « slikara koji bi izrazio heroizam modernog života » , i Kurbe, njegov prijatelj, prihvata taj izazov. . . • « Preterana romantičarska osetljivost i mašta su samo bekstvo od stvarnosti našeg vremena! Moderni umetnik mora da zasniva svoje slikarstvo na svom ličnom iskustvu! » - tvrdi Kurbe, jedini u to vreme.

Gustav Kurbe (Gustave COURBET, 1819 -1877) Kurbe, rođen u Ornanu u porodici imućnih seljaka, počeo je da slika oko 1840, u stilu neobaroknog romantizma. . . Od 1849 će formulisati ime i program za novi pravac, Realizam. . . Autoportret (očajnik), 1843 -45 Autoportret (ranjenik), 1844 -45

Tucači kamena (1849) su prva slika naslikana prema zahtevima realizma. Na njoj po prvi put NA VELIKOM FORMATU vidimo prikazane skromne, nepoznate ljude na njihovom mukotrpnom poslu. Štaviše, jedan od njih je očigledno premlad za težak posao koji obavlja, a drugi prestar. . . Ovo delo se može smatrati kritikom tadašnjeg sveta rada. . . Kurbe, Tucači kamena, 1849

Realizam će često biti povezivan sa socijalizmom i borbama za prava radnika. . . Na ovoj slici Kurbe prikazuje socijalistu i anarhistu Prudona. Prudon: « Privatno vlasništvo je krađa » Kurbe, Pierre-Joseph Prudhon 1853, sa decom, 1865 -67

Sledeća Kurbeova slika, Sahrana u Ornanu, šokira svojim velikim formatom, dotad rezervisanim za istorijske, mitološke i religiozne teme, dovodeći u pitanje ustaljenu hijerarhiju tema. Reakcije su burne: « Da li je moguće slikati ovako ružne ljude? » «Ružno u prirodnoj veličini!» . Kurbe, Sahrana u Ornanu, 1849, 315 x 668 cm

Kada mu i sledeće delo, okarakterisano kao «vulgarno» , biva odbijeno na Svetskoj izložbi 1855, Kurbe sam organizuje svoju sopstvenu izložbu u prostoru koji će nazvati « Paviljon Realizma » . Kurbe, Unutrašnjost mog ateljea: relna alegorija, sedam godina života jednog umetnika, 1854 -1855, 352 x 587 cm

Drugo njegovo delo, Susret, iako kritika klasnih odnosa društva njegovog doba, je međutim izloženo na istoj izložbi… Susret (Bonjour, Monsieur Courbet), 1854

Kurbeov odgovor: «Ne mogu da slikam anđele, pošto ih nikad nisam video » . • Na kritike, koje su delo okarakterisale kao «vulgarno» Kurbe odgovara: « Smatram da je slikarstvo konkretna umetnost, i da treba da prikazuje realne i postojeće prizore (. . . ); apstraktni, nevidljivi predmeti i predstave nisu iz domena slikarstva » . • « Ne mogu da slikam anđele, pošto ih nikad nisam video » .

Zapazimo međutim da iako je tema Kurbeovih slika novina, njegov način slikanja ostaje tradicionalan. . . Kurbe, Prosejavanje žita, 1854

Kurbe će slikati i pejzaže. . .

I, naravno, žene. . . Gustave Courbet, Gospođice na obali Sene, 1856

Ali čak i njegove erotske maštarije… Gustave Courbet, Žena sa belim čarapama, oko 1861

…ostaju realistične. Gustave Courbet, Poreklo sveta, 1866

Neoklasicizam, romantizam, realizam… Ingres, La grande odalisque, 1814 Delacroix, Odalisque, 1827 -28 Gustave Courbet, L'Origine du monde, 1866

Ces messieurs, leurs affaires, leurs fantasmes…

Izdvojite najbitnije: Realizam • Eskapizam, udaljavanje od problema svog društva i vremena će diskreditovati i romantizam i neoklasicizam, i utrti put novom umetničkom pravcu druge polovine XIX veka: radi se o Realizmu. . . • Najznačajniji predstavnik, onaj koji je formulisao ime i program je francuski umetnik Gustav KURBE (1819 -1877). • Realizam šokira jer Kurbe koristi velike formate platna, dotad rezervisana za istorijske, mitološke, religiozne scene, za prikaze skromnih, običnih ljudi toga doba, u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Njegove slike se smatraju ružnim i vulgarnim. . . • Realizam će bit povezivan sa socijalističkim idejama i borbama za prava radnika. • Kurbe, revolucionaran u svojim temama, ipak ostaje tradicionalan u svom načinu slinja.

Test: Kom umetničkom pravcu XIX veka pripada ova slika? Zašto je smatrana vulgarnom i šokantnom? Sa kojim političkim idejama je dovođena u vezu i zašto? Kurbe, Sahrana u Ornanu, 1849, 315 x 668 cm

Realizam i impresionizam • Odlazak iz grada i slikanje u prirodi slikara barbizonske škole, u kombinaciji sa Kurbeovom socijalnom svešću i svešću o problemima društva i vremena u kome je živeo, će biti osnov za nastanak još jednog značajnog pokreta kraja XIX veka: radi se o impresionizmu. . .

Posle Kurbea. . . : Tanja Ostojić, After Courbet, 2004 “Courbet and the origin of EU” Tanja Ostojić, « Looking for a husband with an EU passeport »