Romantizam Ana Kneevi Romantizam nastaje u Nemakoj i

Romantizam Ana Knežević

�Romantizam nastaje u Nemačkoj i širi se Evropom; �Obuhvata sve umetnosti: književnost, muziku, pozorište, sliakrstvo, skulpturu, arhitekturu; �Neoklasicizam ne odgovara romantičarskom ukusu; nove vrednosti: - osećajnost, spiritualnost, emotivnost, fantazija; - slobodna kreativnost oslobođena bilo kojih unapred određenih pravila; - ljubav prema domovini, borba za nacionalnu samostalnost;

Neoklasicizam vs Romantizam Neoklasicizam: Razum, Racionalnost, Potraga za ravnotežom I harmonijom. Romantizam: Strast, osećaj, Instinkt, iracionalnost; Horor i egzotika.

Viđenje umetnosti Neoklasicizam Romantizam: Imitacija, Pravila, Metod Spontanost, Inspiracija Individualni genije.

Prostor Neoklasicizam: Romantizam: Internacionalni stil Koji ne prihvata Lokalne izraze. Karakteristike Se razlikuju od Nacije do nacije.

Istorijski period kao inspiracija Neoklasicizam: Romantizam: Istorija klasičnog Sveta (Grčka i Rim) Srednji vek (koji Se do ovog trenutka Smatrao periodm Mraka i varvarstva)

Neoklasicizam-Romantizam �Od 1750. do 1850. u Evropi; �Razdvajanje, ali i sličnosti; �Romantični klasicizam; �Romantizam – širi pojam; neoklasicizam – oživljavanje antike; �U ime prirode, romantičar obožava slobodu, moć, ljubav, snagu, Grke, srednji vek. . . �Romantizam ne obnavalja ideje jednog stila, jedne epohe, već daje mogućnost da to bude veliki broj njih; �Neoklasicizam kao jedan od vidova romantizma;

David, Maraova smrt, 1793. Kaspar David Fridrih, Lutalica nad mor magle, 1818.

Žeriko, Splav Meduze, 1818 -19. David, Sokratova smrt, 1787.

�Oko 1830. kada je neoklasicizam gubio uticaj u Evropi, nove generacije umetnika su bile u potrazi za nečim potpuno novim; Plod njihovog istraživanja bili su novi kanoni/principi umetničkog stvaranja, koje su dovele do nastanka romantizma;

�Romantizam u umetnosti predstavljao je karakteristike koje su očigledno suprotne onima u neoklasicizmu: �neobuzdana strast, jaka osećanja i obnovljena želja za religioznim svetom; �Ako je neoklasični umetnik bio uveren da su savršenstvo umetnosti postigli Stari, romantičare su umesto toga inspirisali tamni i misteriozni svet srednjeg veka, koji se do tada smatrao periodom bez značaja i čisto negativnim dobom.

�Svaka zemlja u kojoj se pojavio romantizam razvila je autonomne i pojedinačne varijacije: na primer, romantizam u Italiji imao je fundamentalno različite karakteristike od francuskog, engleskog i nemačkog. �Nije bilo, niti se ikada napisao istinski manifest romantične umetnosti, a zaista, romantične osobine umetnosti pratili su razni naučnici kroz tačnu analizu zajedničkih elemenata.

Poreklo termina �Od engleske reči romantic koja je označavala fantastičnu priču u viteškim romanima. �Vremenom, reč je počela da se koristi kako bi označila emociju koja se javlja pred impresivnim predelom prirode i sl.

Sublimno �Nov Kaspar David Fridrih, More leda, 1823 -24. koncept sublimnog – uzvišenog. �Postoji još od antike, ali mu romantičari pridaju nove značenje. �Sublimno je nadmoćno iskustvo bazirano na strahu, afinitet prema temema užasa i scena katastrofa.

Pitoreskno � Pitoreskno označava interesovanje za stare svetove, putovanja i vezano je za asocijativnost. Kontemplacija prirode, ruševina i prošlosti izaziva poetski doživljaj, ali i osjetljiva kulturološka osećanja kao što je npr. nacionalizam. . Konstabl, Katedrala u Salzberiju, 1831.

�Estetska kategorija neoklasicizma bila je uvek LEPO. Lepo je nešto mora da izazove estetsko uživanje, prijatnost, a da bi se to desilo, potrebno je savršenstvo forme, harmonije, pravila, ravnoteže. �Lepo je još od doba antike u svojoj osnovi imalo geometrijsku pravilnost koja je rezultat ljudske mašte koja može da zamisli i realizuje savršene forme. �Lepo je u tom smislu pre svega produkt ljudi i ljudske delatnosti. Priroda ne proizvodi takvu estetsku kategoriju, ali proizvodi slike koje mogu da inspirišu osećanja kao što su sublimno i pitoreskno.

Sublimno �Koreni sublimnog su u osećaju straha i užasa koji dolaze iz beskonačnosti, neizmerivnog, iz svega onoga što je užasno ili se tiče užasnih, uznemirujućih stvari (praznina, usamljenost, tišina i sl). �Kant je govorio: noć je sublimna, dan je lep.

Kaspar David Fridrih, Opatija u hrastovoj šumi, 1818.

Pitoreskno �Pitoreskno isključuje geometrijsku preciznost i pravila kako bi se prijatna osećanja pronašla u nepravilnosti i spontanom neredu prirode. (engleski i francuski vrt) �Pitoreskno je estetska kategorija pejzaža. Celo pejzažno slikarstvo romantizma čuva ovu karakteristiku. �Engleski vrt, pored toga što nema geometrijsku pravilnost, ima često i lažne ruševine: koncept lažne ruševine.

Konstabl, Studija za dvorac Hadleigh, 1828 -29.

Osećaj i strast �Strast i instinkt; �Mračne i tamne atmosfere, misterija, jaki osećaji, užasnutost i strah; �Romantičar ima hipersenzitivnu dušu, uvk spremnu na snažne emotivnu turbulencije; �Umetnik nije više deo buržoazije, već počinje da se ponaša nekonvencionalno. U nekim slučajevima čak nemoralno i asocijalno. �Umetnici su očajni i prokleti, na neki način, umetnički geniji koje svet ne može baš najbolje da razume.

Goja, Saturn proždire sopstvenu decu, 1821 -23.

Otkriće srednjeg veka �Različiti razlozi vode romantičare ka ponovnom otkriću srednjeg veka. � 1. srednji vek bio je mističan i religiozan period; � 2. u srednjem veku formirane su evropske nacije; � 3. u srednjem veku dominantne su bile zanatlije;

� Revalorizacija srednjeg veka rođena je iz polemičkog stava na političkom nivou. Treba zapamtiti, zapravo, da je neoklasizam u svojoj poslednjoj fazi postao stil Napoleona i njegove imperije. Politički entitet koji je pokušao da eliminiše različite evropske nacije i da ih spoji u jednu državu. � Propast Napoleonovog carstva je značio, u evropskoj savesti, pre svega ponovnu procenu različitih nacionalnosti koje su se na našem kontinentu formirale upravo u srednjem veku s kolapsom druge nadnacionalne imperije: Rimskog carstva. � Neoklasicizam, u svom bezvremenskom savršenstvu, pokušao je da se preklapa sa lokalnim razlikama. Romantizam, s druge strane, želi ponovo proceniti raznolikost različitih naroda i stoga pozitivno gleda u to vreme kada je u Evropi nastala kulturna raznolikost: srednji vek.

Edmund Bler Lejton, Senka, 1909.

Industrijska revolucija �Sredinom osamnaestog veka nova naučna i tehnološka dostignuća omogućila su značajno modifikovanje sredstava proizvodnje, prelazak iz faze u kojoj su artefakti ručno izrađeni, do faze u kojoj su mehanički proizvedeni industrijski. � Pojava industrije je promenila mnoge aspekte društvenog i ekonomskog života. Dozvoljeno je proizvoditi značajno veću količinu objekata, uz značajno nižu cenu. �Međutim, naročito u prvoj fazi, industrijska proizvodnja dovela je do pogoršanja estetskog kvaliteta proizvedenih predmeta.

Pokret Arts and Crafts Vilijem Moris, Soba Arts and Crafts

�Pokušaj da se industrija u potpunosti zameni zanatom nije uspeo. � Pravilno rešenje, za kvalitet industrijske proizvodnje, dala je samo krajem veka kultura koja se razvila u kontekstu secesije. �Rešenje je bilo definisanje nove estetske specifičnosti, industrijskog dizajna, što bi dovelo do nove profesionalne figure: dizajnera.

Romantizam danas

Street art

Grobarski treš romantizam