Revolucije u Rusiji U XVIII veku car Petar

Revolucije u Rusiji

U XVIII veku, car Petar Veliki je proširio i modernizovao Rusiju Petar je po uzoru na zapad modernizovao mornaricu, gradsko planiranje i doneo zapadnu modu

Ali tokom XIX veka Rusija gubi korak sa brzim promenama koje se dešavaju u zapadnoj Evropi Prosvetiteljstvo je dovelo Dinastija Romanov u do demokratskih reformi Rusiji nastavlja da vlada širom Evrope apsolutistički Carevi, poput Aleksandra III koriste tajnu policiju da kontrolišu stanovništvo, cenzurišu štampu i šalju političke zatvorenike u radne logore Carevi organizuju pogrome (nasilne napade) protiv etničkih manjina (protiv Jevreja, Car Aleksandar III Poljaka itd)

Ali tokom XIX veka Rusija gubi korak sa brzim promenama koje se dešavaju u zapadnoj Evropi Zahvaljujući industrijskoj Ruska industrija zaostaje za evropskom, imaju malo revoluciji evropljani su postali najjača vojna i pruga, a većinu stanovništva čine siromašni seljaci ekonomska sila na svetu Rusija je krenula u indusrijalizaciju ali je to dovelo do malih plata, dugog radnog vremena i nezadovoljstva Rusa people Rusija je uspela da stvori moćnu mornaricu ali je imala teškoće da organizuje industrijsku proizvodnju oružja

1894. na vlast dolazi car Nikolaj II ali ni on ne uspeva da reši velike probleme u državi Kada su ruski liberali predložili demokratske reforme, Nikolaj II naređuje tajnoj policiji da progoni one koji se zalažu za reforme 1904. Rusija je zaratila sa Japanom u Mandžuriji i Koreji Ponižavajući poraz od Japana pokazao je sve slabosti ruske vojske i načina vladavine Poraz u Rusko-Japanskom ratu izazvao je nemir običnog stanovništva koji su postali nezadovoljni vladavinom Nikolaja

1894. na vlast dolazi car Nikolaj II ali ni on ne uspeva da reši velike probleme u državi 1905. Ruski narod se okupio ispred carevog Zimskog dvorca da zahtevaju bolje radne uslove, pravo da osnivaju sindikate i demokratski ustav Protest je postao poznat kao “Krvava nedelja” kada je careva garda pucala u masu →neredi su se proširili na celu Rusiju 1905. Nikolaj II je pristao na novi ustav kojim je stvorena Duma (parlament) i ograničena monarhja; ali Nikolaj ignoriše Dumu

Radnički pokret u Rusiji Rusija je bila pretežno selјačka zemlјa, industrijalizacija je bila tek u povoju. 1898. g. osnovana je ruska socijaldemokratska radnička partija (RSDRP) 1903 g. došlo je do rascepa na : MENјŠEVIKE (krilo manjine) – zastupali su oportunističku teoriju BOLjŠEVIKE (krilo većine) – na čelu sa Lenjinom; zastupali su revolucionaran pravac (marksist ) 1912. g. Lenjin organizuje bolјševike kao posebnu partiju.

Uzrok i povod februarske revolucije Prvi svetski rat iznosi na Do 1915, mnogi vojnici površinu sve probleme nisu imali puške ni ruskog društva, municiju. Loše apsolutizma i zaostalosti opremlјeni i loše vođeni, people oni su umrli u zapanjujućim brojevima. Ruska vojska nije dorasla Samo u 1915. godini broj nemačkoj ruskih žrtava je dostigao dva miliona.

Uzrok i povod februarske revolucije Vođen patriotskom pobudom Nikolaj II je otišao na front da lično vodi rat. Ova odluka se pokazala kao katastrofalna greška. Car nije bio kompetentan kao njegovi generali. Još gore, on je ostavio domaće poslove carici Aleksandri. Mnogi Rusi su već pokazivali nepoverenje prema njoj budući da je ona Nemica po rođenju. Ona je pored toga malo znala o vladi.

Uzrok i povod februarske revolucije Rusija je imala probleme u proizvodnji oružja za vojnike na frontu, nedostatak vozova je usporavao opremanje trupa na frontu, nestašice hrane su trpeli i civili i trupe na frontu Do 1917. od 15 miliona mobilisanih vojnike skoro 7 miliona je bilo poginulih i ranjenih; 1. 5 milion civila je umrlo

Uzrok i povod februarske revolucije Do 1917. godine troškovi života su bili 7 puta veći nego 1914. ; prekinuto je redovno snabdevanje hranom; samo u prva dva meseca 1917. izbilo je oko 1330 štrajkova; jedan od štrajkova prerastao je u martovsku (februarsku) revoluciju. Za razliku od 1905. g. kada je vojska ugušila revoluciju, sada, 1917. g. vojska se priklјučila revoluciji što je bilo odlučujuće.

Sled događaja: 12. mart – vojska otkazuje poslušnost i staje na stranu ustanika; revolucionari zauzimaju Admiralitet, Zimski dvorac, Petropavlovsku 13. mart – Privremena vlada se tvrđavu; hapse se članovi obraća narodu i preuzima inicijativu carske vlade; za uspostavlјanje novog društvenog → Duma obrazuje poretka PRIVREMENU VLADU (Privremeni izvršni odbor); Istovremeno u drugom krilu Tavričeskog dvora (sedište Dume) članovi su liberalni političari 8. mart (23. februar) – nemiri u Petrogradu prerastaju u pobunu; izgladneli i ogorčeni demonstranti traže hleb i mir, sve su glasniji i uzvici “Dole car“. organizovan je PETROGRADSKI SOVJET od 250 članova, koji takođe želi da deluje kao vlada

Posledice februarske revolucije Kada je vojska prešla na stranu ustanika bila je zapečaćena sudbina cara i dinastije. Nikolaj II je abdicirao čime je okončana trovekovna vladavina Romanovih. Rusija je proglašena za republiku, a vlast je prešla u ruke Privremene vlade čiji je najuticajniji član bio Aleksandar Kerenski. 15. mart – car je abdicirao; regenstvo je poverio bratu Mihailu, ali se i on, kao i ostali članovi carske porodice , odriču vlasti. CARIZAM JE UKINUT U RUSIJI.

Privremena vlada na čelu koje je Kerenski, proglašava Rusiju republikom

Posledice februarske revolucije Nikolaj II Romanov u zarobljeništvu

Posledice februarske revolucije Trinaestogodišnji carević Aleksej i Nikolaj II na prinudnom radu

Oktobarska revolucija Lenjin je imao razrađen plan U zoru, 25. oktobra 1917. za osvajanje vlasti: najvažnije bolјševici su zauzeli je bilo privući vojsku na svoju najvažnije tačke Petrograda, stranu i sklopiti separatni mir a mornari su sa krstarice sa Nemačkom. Aurora svoje topove uperili na Zimski dvorac u kome se nalazila vlada.

Oktobarska revolucija 25. oktobra (6. novembra) 1917. g. Centralni komitet bolјševika, pod vođstvom Lava Trockog, organizuje oružani ustanak. Privremena vlada smeštena u Zimskom dvorcu je opkolјena. Vojska je odbila da izvrši naređenje i uđe u sukob sa pobunjenicima. Krstarica “ Aurora “je odbila da isplovi a topove su usmerili na Zimski dvorac. Zauzete su najvažnije tačke Petrograda – mostovi, železnička stanica, pošta, telegraf. . . Ceo grad je bio pod kontrolom pobunjenika.

Posle pobede Boljševičke revolucije, Lenjin najavljuje velike reforme u Rusiji Lenjin naređuje da se svo poljoprivredno zemljište podeli seljacima Lenjin daje kontrolu nad fabrikama radnicima Lenjin potpisuje primirje sa Nemačkom i pristaje na velike teritorijalne gubitke u cilju izlaska Rusije iz rata

Posledice oktobarske revolucije Pošto su preuzeli vlast , bolјševici obrazuju privremenu vladu radnika i selјaka – SOVJET NARODNIH KOMESARA, koja je sastavlјena isklјučivo od bolјševika: predsednik Lenjin, komesar za spolјne poslove Trocki, komesar unutrašnjih polova Aleksej Ivanovič Rikin; osnovan je i poseban odbor za pitanje nacionalnosti na čelu sa Stalјinom Nova vlada je 15. decembra potpisala primirje sa Centralnim silama čime je Rusija izašla iz rata.

Posledice oktobarske revolucije Hapšenjem članova Privremene vlade, tekovine februarske revolucije bile su poništene. 19. januara 1918: na Lenjinov predlog opkolјena skupština donosi DEKRET O RASPUŠTANјU USTAVOTVORNE SKUPŠTINE, “Sovjeti jedini mogu da pobede otpor imućnih klasa i postave temelј novom društvu“!!!! 12. decembra 1917: održani su izbori za USTAVOTVORNU SKUPŠTINU (od 36 miliona glasača 9 miliona je glasalo za bolјševike ); mali broj glasova (poraz) Lenjin je tumačio nedostatkom vremena i dobre organizacije.

Posledice oktobarske revolucije Jurovski, jedan od ubica carske porodice Carska porodica je zverski likvidirana 1918. godine u zarobljeništvu, od strane boljševičkih revolucionara

Posledice oktobarske revolucije GRAĐANSKI RAT: CRVENI I BELI Novoj vlasti, koja je uvela socijalistički društveni poredak, ostalo je još samo da se učvrsti kroz građanski rat koji će buktati do 1922. godine. U građanskom ratu postojala su dva tabora: crveni - bolјševici i beli - pristalice kontrarevolucije. Iako su države Antante vojno podržavale bele, Crvena armija, pod komandom Lava Trockog, uspela je da savlada snage kontrarevolucije. Konačno su tekovine Oktobarske revolucije bile osigurane.

Lav Trocki, najznačajnija ličnost u boljševičkoj partiji posle Lenjina. Postaje vrhovni komandant Crvene armije koja će krenuti u borbu protiv kontrarevolucije. Počinje krvavi građanski rat (1917 -1920 -1922) između belih i crvenih

Građanski rat i strana vojna intervencija 1918 - 1922 Rusija je zahvaćena haotičnim zbivanjima, u kojima je život izgubilo nebrojeno mnoštvo lјudi. Sudarale su se vojske, partizanski odredi, hajdučke družine, ređali su se ustanci i protivustanci, govore su prekidali atentatorski hici, na proglase su se nadovezivale borbe, borbe se završavale strelјanjima. . . Sve ruske poitičke struje uzele su učešće u ratu, a u rat su se umešale i strane sile uticajem, vojnim mešanjem i novcem. Januara 1918. zvanično je stvorena Crvena Armija; činili su je u početku slabo naoružani radnici, selјaci , sirotinja, mornari baltičke flote. . . ; zahvalјujući Trockom, gvozdenoj disciplini, dobroj obuci i jakom ideološkom ubeđivanju, postala je pobednička vojska