Revolucija Zemlje Iva Miljkovic V 3 UVOD Ljudi

Revolucija Zemlje Iva Miljkovic V 3

UVOD Ljudi su od najstarijih vremena uocavali su bitne činjenice o svetu koji ih okružuje kao i njihovim promenama.

�Kretanje Zemlje oko Sunca- REVOLUCIJA ZEMLJE �Zemlja se kreće oko Sunca u smeru od zapada ka istoku �Putanja po kojoj se Zemlja kreće oko Sunca-EKLIPTIKA

�Za jedan obilazak oko Sunca Zemlji je potrebno 365 dana i 6 sati �Kalendarska godina-365 dana �Prestupna godina-366

� Kalendar koji je danas u upotrebi nastao je pre oko 400 godina. � Broj dana i meseci u godini određen je kretanjem Zemlje i Meseca. Zemlja obiđe Sunce za 365 dana i šest sati, zbog toga jedna godina ima 365 dana, a svake četvrte godine dodajemo još jedan da nadoknadimo onih šest sati koje sakupljamo. Dodajemo ga u februaru, koji onda ima 29 umesto 28 dana. � Mesec se u tom periodu od 365 dana okrene oko Zemlje 12 puta, odatle dobijamo 12 meseci u godini. Kalendar

Posledice revolucije: �Nejednako trajanje obdanice i noći �Smena godišnjih doba �Postojanje toplotnih pojaseva

GALILEO GALILEJ �Galileo Galilej, Italijanski naučnik, koji je 1633. godine izrekao poznatu rečenicu na latinskom jeziku-, , Eppur si muove!“ (Ipak se kreće). Tako je izrekao tvrdnju da se naša planeta Zemlja okreće oko Sunca. Pre njegovog otkrića smatralo se da se svemirska tela, uključujući i Sunce, okreću oko Zemlje.

Nikola Kopernik �Poljski astronom Nikola Kopernik (14731543) zaključio je da Zemlja nije središte svemira, nedo da kao i ostale planete kruži oko Sunca.

�Zamišljena Zemljina osa je nagnuta prema ravni ekliptike pod uglom od 66, 5 stepeni �To utiče na nejednako trajanje obdanice i noći i smenu godišnjih doba Nagnutost Zemljine ose

�Kada je severna polulopta nagnuta ka Suncu, tada će obdanica duže trajati na severnoj polulopti, a kraće na južnoj. Kada je južna polulopta nagnuta ka Suncu situacija je obrnuta

�Zbog revolucije Zemlje i nagnutosti Zemljine ose prema ekliptici-smenjuju se 4 godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima. Smena godišnjih doba

�U toku godine menja se količina toplote koju dobijaju pojedini delovi Zemlje i tako dolazi do smene godišnjih doba. U vreme ravnodnevice Sunce podjednako zagreva i južnu i severnu hemisferu. Od 21. marta obdanica na severnoj polulopti postaje duža od noći i nastaje proleće, a od 23. septembra postaje kraća i nastaje jesen. Od prolećne do jesenje ravnodnevice sunčevi zraci duže zagrevaju mesta na severnoj polulopti. Najveće zagrevanje je 21. juna, tada je dugodnevica i od tada počinje leto. Od jesenje do � prolećne ravnodnevice je kontra – Sunce manje zagreva severnu hemisferu. Najmanje zagrevanja imamo za kratkodnevicu 22. decembra i onda počinje zima.

� 21. mart- prolećna ravnodnevnica na severnoj polulopti(jesen na južnoj) �Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na ekvator �Obdanica i noć traju jednako 12 h

� 21. jun-letnja dugodnevnica na severnoj polulopti(zimska na južnoj) �Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na severni povratnik �Tada je na severnoj polulopti najduža obdanica-16 h, a noć najkraća 8 h

� 23. septembra-jesenja ravnodnevnica na severnoj polulopti(na južnoj prolećna) �Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na ekvator �Obdanica i noć traju jednako-12 h

� 21. decembar-zimska kratkodnevnica na severnoj polulopti(na južnoj letnja dugodnevnica) �Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na južni povratnik �Obdanica je najkraća-8 h, a noć najduža-16 h

�Stari Egipćani su za merenje dužih vremenskih intervala koristili jednostavan ali prilično tačan kalendar. Ovakav kalendar bio je baziran na godini od 365 dana, tri godišnja doba koja su bila povezana sa poljoprivrednim delatnostima i 12 meseci. Jedan trajao je deset sati obdanice. Svaki mesec imao je 30 dana, a dodatnih pet dana do 365 bili su dani posvećeni proslavi, po jedan glavnim bogovima Ozirisu, Izidi, Horusu, Setu i Neftis.

�Revolucija je kretanje yemlje oko sunca �Posledice revolucije su nejednako trajanje obdanice i noći, smena godišnjih doba i postojanje toplathih pojaseva. �Zemljina osa je nagnuta na ravan ekliptike. Najbitnije

�U toku godine menja se količina toplote koju dobijaju pojedini delovi Zemlje i tako dolazi do smene godišnjih doba. U vreme ravnodnevice Sunce podjednako zagreva i južnu i severnu hemisferu. Od 21. marta obdanica na severnoj polulopti postaje duža od noći i nastaje proleće, a od 23. septembra postaje kraća i nastaje jesen. Od prolećne do jesenje ravnodnevice sunčevi zraci duže zagrevaju mesta na severnoj polulopti. Najveće zagrevanje je 21. juna, tada je dugodnevica i od tada počinje leto. Od jesenje do prolećne ravnodnevice je kontra – Sunce manje zagreva severnu hemisferu. Najmanje zagrevanja imamo za kratkodnevicu 22. decembra i onda počinje zima.

HVALA NA PAŽNJI